Svedočanstva za subotnu školu

„Verujte Gospodu Bogu svojemu i bićete jaki, verujte prorocima njegovim i bićete srećni.“ 2. Dnevn. 20, 20.

NOVI SAD  1931

UVOD.

Subotna škola je bitni deo naše organizacije. Ona je od najveće važnosti za pripremanje adventističkog naroda za dolazak Hristov.

Sestra Vait često je isticala neocenjivu vrednost ove grane Božjeg dela. Ona je to navodila u više svezaka Svedočanstava i pisala je mnogobrojne članke o tom predmetu u raznim časopisima zajednice.

Po želji naših članova da dobiju malu zbirku Svedočanstava, koja se direktno tiču ove grane dela mi smo ova svedočanstva preveli i srećni smo, što ih možemo danas pružiti našim članovima kao dragocene savete, koje nam je dao Duh proroštva.

Kako nijedna glava ne iscrpljuje potpuno temu o kojoj govori, to se i u drugim glavama ponavljaju poneke odlične misli. Ova ponavljanja nisu beskorisna; ona naprotiv podvlače važnost pojedinih delova, koji sačinjavaju Subotnu školu.

Format knjige, podela glava i uređeni sadržaj doprinose praktičnosti upotrebe ove knjige. Mi je toplo preporučujemo našim članovima, naročito onima, kojima je poveren ma kakav posao u Subotnoj školi.

Neka Gospod prati Svojim blagoslovom ovu malu knjigu.

Izdavači.

SVEDOČANSTVA O SUBOTNOJ ŠKOLI

Introduction

For some time an earnest desire has been expressed by many that we might have a compilation of the testimonies bearing on the Sabbath-school work, for the benefit of those who are specially interested in it. In response to these solicitations the officers of the international Sabbath-school association have with much care and labor gathered the matter presented in this little volume.{SSŠ 5.1}

It has been thought best to arrange the selections as far as possible in chronological order, giving first place to those which were written first, and giving credit to the source from which each was taken. Brief quotations and paragraphs are arranged in the same order and placed by themselves under the title “fragments,” at the close of the work.{SSŠ 5.2}

The reader will not find all that has been written on a given subject in the article upon that subject, for excellent thoughts will be found on almost every phase of the Sabbath-school work in many of the leading articles. The alphabetical index will greatly aid in finding particular statements, and room has been left after each letter so that other features may be added to it if desired. What is said in regard to the qualifications and duties of teachers, applies with equal force to superintendents.{SSŠ 5.3}

In some cases an article or paragraph may have been published several times, and in different places. We do not undertake to give references to each and every place where an article or paragraph has appeared, but only to the place where first published. {SSŠ 5.4}

It has been our aim to have the arrangement of the work, the preparation of the index, and the form of the book such as to make the excellent matter which it contains easy of access, and quickly available for study or reference. We, therefore, send it forth with the expectation and the earnest prayer that it will prove a source of pleasure and rich blessing to the present and future workers in our Sabbath-schools.{SSŠ 6.1}

Executive Board Int. S.S. Association.

VASPITANJE DECE U SUBOTNOJ ŠKOLI

U Subotnim školama potrebno je da vlada red i disciplina. Deca koja pohađaju ove škole, morala bi umeti da cene koristi istih i trebalo bi naviknuti ih, da se pokoravaju redu, koji u njima vlada. Roditelji bi morali više paziti, da njihova deca nauče Biblijske lekcije, nego što paze kako uče zadatke svetskih škola. Roditelji i deca morali bi da rade u saglasnosti sa vođom i učiteljima, čime bi pokazali da umeju ceniti napore, koji se zz njih čine. Roditelji bi morali, da se naročito interesuju za versko vaspitanje svoje dece, i da gledaju, da deca steknu temeljito poznavanje Svetog Pisma. {SSŠ 7.2}

Mnoga deca, koja nisu naučila lekcije Subotne škole, izgovaraju se, da nisu imala vremena da uče; ali malo je onih, koji ne bi našli vremena da nauče lekcije, samo kad bi se za iste interesovali. Jedni gube vreme zabavljajući ili šetajući se; drugi su upotrebili vreme na kićenje svojih haljina da se njima pokažu, a time se uče samo taštini i oholosti. Dragoceni časovi ovako upropašćeni pripadaju Bogu i jednog dana mora Mu se položiti račun, kako ,je ko utrošio svoje vreme. Kao za svako drugo delo, sudiće se jednom takođe za časove utrošene na kićenje i zabavlanje ili za lakoumne razgovore. — Test., sveska III., str. 188, 189. .{SSŠ 8.1}

PRIMENA POMOĆNIH SRETSTAVA, SLIKA ITD.

Nešto je već učinjeno da se kod dece probudi interesovanje za Božju stvar, ali sve to još nije dovoljno. Naše Subotne škole trebalo bi udesiti, da budu što privlačnij,e. Osnovne škole su poslednjih godina u mnogo poboljšale svoje naučne metode, služeći se’ predmetima, slikama i školskim tablama, da se deci bolje objasne teži zadaci. Na sličan način može se zadata istina uprostiti, da bude što privlačnija za stalno budan dečiji duh. {SSŠ 9.1}

Neki roditelji, koji se inače teško mogu pridobiti, često postanu pristupačni putem njihove dece. Učitelji Subotne škole mogu poučavati o istini njihovu decu, koja sa svoje strane unose istinu dalje u svoje domove. Ali izgleda, da malo učitelja shvaća svu važnost ove grane dela. Naučne metode, koje imaju toliko uspeha u osnovnim školama, mogle bi se sa istim rezultatom primeniti i u Subotnoj školi. Putem ovakvih metoda, deca bi se privodila Isusu i poučavala u biblijskoj istini. To bi imalo trajnog dejstva na dečiju dušu, jer ne bi bilo samo neko prolazno religijozno uzbuđenje. {SSŠ 9.2}

Trebalo bi gajiti ljubav prema Hristu. Treba imati više vere u delo, koje mislimo da se mora izvršiti pre Hristovog dolaska. Potrebno je više korisnog rada, u koji treba uložiti jačeg duha odricanja i požrtvovanja. Trebalo bi molitvom i najvećom ozbiljnošću proučavati na koji će se način doći do najboljih rezultata. Planovi bi se morali sastavljati pažljivo. Među nama ima dosetljivih duhova, koji su sposobni da sprovedu svoje planove. Treba samo odlučno pristupiti radu. Pametnim i pravilno vođenim naporima ubrzo bi sledili dobri rezultati. — Test., sveska IV. str. 69, 70. {SSŠ 9.3}

ISTRAŽUJTE PISMA…

Subotna škola pruža roditeljima i deci najlepšu priliku da proučavaju Reč Božju. Ali da bi od Subotne škole imali svu korist, koju im ona može dati, roditelji i deca treba da posvete dovoljno vremena učenju lekcija. Na taj način shvatiće sve događaje, kao i duhovnu nauku, koja iz istih proizlazi. Mi trebamo omladini naročito predočiti, koliko je važno da pomoću zadatih lekcija nauče smisao biblijskih tekstova. {SSŠ 10.1}

Na žalost uvideo sam da je u nekim školama običaj, da se lekcija čita iz pitanja. To ne bi bilo kad bi se proučavanju Pisma posvetilo vreme, koje se inače troši za nepotrebne i često čak grešne stvari. Ne znam kako bi učitelji i đaci mogli da manje uče  lekcije za Subotnu školu nego li lekcije za osnovnu školu. Naprotiv ove bi se morale u toliko savesnije naučiti, pošto raspravljaju o besprimerno važnijim stvarima. Nemarnost u tom pogledu nije Bogu po volji. {SSŠ 10.2}

Roditelji, posvetite svakog dana malo vremena proučavanju lekcija za Subotnu školu zajedno sa vašom decom. Ako je potrebno, propustite radije čas za posete nego li čas određen za skupocene lekcije iz Svetog Pisma. Ovako učenje doneće koristi i roditeljima i deci. Neka se najvažnija biblijska mesta iz lekcije nauče napamet, ne smatrajući to kao neki zadatak, već kao naročiti dar pamćenje u početku biti slabije, ali vežbajući se, ono će postepeno toliko ojačati, da će se na kraju osećati radost i sva blagodat ozih dragocenih reči Istine. Kad ovo vežbanje postane navika, ona će mnogo doprineti rastenju u veri. {SSŠ 10.3}

Kako bi naše Subotne škole uspevale, kad bi se vreme, koje se inače gubi u ogovaranju, ukrašavanju ili još u ugađanju svome apetitu, posvetilo sa istim interesovanjem proučavanju Biblije! Ali kad roditelji nalaze više zadovoljstva da svoju decu odevaju po modi, nego da njihov duh ukrašavaju istinama Reči Božje, onda će i deca ubrzo poklanjati više pažnje haljinama i spoljašnosti, nego stvarima, koje se tiču njihovog spasenja. {SSŠ 11.1}

Budite tačni i revni u proučavanju Biblije u porodici; zanemarite sve što je prolazno; ostavite nepotrebno šivenje i suvišno spremanje jela, ali nemojte propustiti da nahranite vašu dušu hlebom života. Neprocenjiva je blagodat jednog ili pola časa, koji ste proveli svakog dana sa porodicom u radosnom proučavanju Božje Reči. Neka Biblija bude sama svoj tumač. Proučite temeljno jedan predmet u raznim vremenima i prilikama. Nemojte prekidati vaš čas u porodici, ako naiđe neka poseta Ako neko dođe dok vi učite, pozovite ga da i on sluša. Neka svi znaju da više nego dobrotu i zadovoljstva ovoga sveta. {SSŠ 11.2}

SUBOTNA ŠKOLA U MESNIM ZAJEDNICAMA I U DOMOVIMA.

Subotna škola je važna grana dela, stoga ona ne bi smela biti prepuštena nekom slučajnom vodstvu. Ako ova škola bude mudro vođena, propovedanje istine u cilju pridobivanja duša postaće mnogo uspešnije; ako se započeti rad i dalje produži u Subotnoj školi, onda će sve to doneti naročite koristi. Ali nije dovoljno, da Subotna škola funkcioniše kao neka tačno uređena mašina. U njoj treba da vlada praktičan duh; učitelji moraju biti u živoj vezi sa Bogom i treba da imaju želju i sami sebe da uče; u svoj posao treba da ulože potrebno vreme i veliku ljubav; ne smeju se pre zadovoljiti, dok ne vide potpun uspeh svojih napora. {SSŠ 12.1}

Sve življe i sve više treba se truditi, da se duše obogate biblijskim istinama. Ovako stečeno znanje biće najbolja odbrana od iskušenja; duša će imati čvrst oslonac u Isusu, čija nas je slava i ljubav privukla sebi. Učitelji treba da se udube u samo Jezgro predmeta u lekciji. Moraju se truditi  i srca poverene im omladine utisnu pouke koje proističu iz  lekcija. Omladina ba takođe da se grudi da što bolje proučava istinu. Učitelji mogu svoj rad da udese tako, da proučavanje lekcija ne bude suhoparno i dosadno. {SSŠ 12.2}

Učitelji često znaju da savesno i dobro iskoriste to preimućstvo, da se duhovno vežbaju u Subotnoj školi. Oni moraju da se približe srcima učenika, pokazajući ljubav za povereni im rad, ulažući mnogo strpljivosti, ali i odlučnosti u to, da svakom učeniku predoče potrebu spasavanja duša. Ove duhovne vežbe postale bi onda ono, što Gospod želi da budu: prilika, da čovek samoga sebe poučava i da se preporodi celim srcem. Ako ovaj rad bude vršen mudro i u Hristovom duhu, duše će osećati svu opasnost greha n pitaće se: „Šta treba da činim pa da budem spašen?“ U nekim Subotnim školama postavljene su osobe, koje nisu vešte u poučavanju i koje pokazuju vrl malo ljubavi za duše? Ovakve osobe samo napola svaćaju svu praktičnu važnost istine. Kako će one da vode decu i omladinu ka izvoru života? Stoga učitelji treba da duboko crpe iz izvora spasenja; anđeli Božji će im služiti, i upoznaće tada kojim putem treba ići, da se omladina privede Isusu. Za to treba imati sposobnosti, volje, istrajnosti, onog Jakovljevog duha, koji se je borio molitvom sa rečima: „Neću te pustiti dokle me ne blagosloviš.” Kad na učiteljima bude počivao Božji blagoslov, on će prelaziti i na one koji su im povereni. Ne dajte omladinu u ruke takvih lica, koja su i koja ne teže za onim što Je uzvišeno i sveto; jer ravnodušnost ovakvih učitelja, njihovo  farisejstvo, koje se sastoji samo u spoljašnosti bez prave sile, pokazalo bi se i kod učenika. {SSŠ 13.1}

Neka roditelji takođe učestvuju, i to ne samo time što pomažu deci pri učenju, nego  da i oni sami uče lekcije. Biblija je naša ručna knjiga za učenje. I roditeljima, i učite ljima i deci potrebno je da se bolje upoznaju sa dragocenim istinama, koje sadrže Stari i Novi Zavet. Potrebno je da naša delatnost stalno raste; naše duše treba da oživljava Hristov Duh. Onda će tek naši planovi i naše radne metode biti u stanju, da privode duše Isusu Hristu. U našim velikim mesnim zajednicama, gde ima mnogo dece i mnogo omladine, postoji velika opasnost, da Subotna škola i njeno vođenje ne postane samo jedna čista formalnost, jedna vrsta mehanizma bez života. Nemojte za vreme cele sedmice da trošite sve vaše snage i vašu energiju za stvari ovoga sveta, jer tada nećete za službu Hristu u Subotni dan više imati energije i moralne snage. Sada treba da bude izvršen jedan ozbiljan posao. Nijedan trenutak ne sme da se izgubi u sebične svrhe. Sve što radimo, treba da uradimo u slavu Boga. Radite bez prestanka, dok svako dete iz vašeg razreda dođe do spasonosnog poznavanja Hrista. {SSŠ 14.1}

Važno je, da na našim godišnjim skupštinama razna vežbanja Subotne škole budu vođena u redu, brzo i na uspešan način. To će posle biti uzor za dobro vođstvo Subotnih škola raznih njenih zajednica. Tako će oni koji su se vratili sa godišnje skupštine, pružiti svojim mesnim zajednicama nove koristi. Neka nikakvi poslovni ili drugi interesi ne ometaju rad Subotne škole ili smanjuju njenu važnost. {SSŠ 14.2}

Dobro organizovane i dobro vođene Subotne škole mogu mnogo doprineti prosvećivanju i moralnom n religioznom vaspitanju naše omladine. Treba posvetiti vremena i pažnje toj grani dela, čiji je upliv na omladinu neocenjiv. Ali naši učitelji moraju biti obraćeni ljudi i žene, koji se znaju boriti za Boga, ikoji ne miruju, dok ne vide da su dečija srca spremna, da mogu ljubiti, hvaliti i slaviti Gospoda. Ko hoće ozbiljno da radi za duše u našim Subotnim školama? Ko je željan da se približi omladini, svakome ponaosob, da joj govori, s njome se moli i poziva je, da se preda Isusu, i da kao takva bude prijatan dar Hristu? Posmatrajući veličinu zadatka, čija se važnost premalo ceni, mi uzdišemo u duhu i kličemo: Ko hoće da primi na sebe ove tako velike odgovornosti, da čuva duše, kao da će za njih polagati računa? Mi smo pretstavnici Hrista na zemlji. Kako vršimo našu misiju? Jedan pretstavnik Hrista biće svakodnevno u vezi s Njime. Njegov govor biće odabran, ljubazan; njegovo srce biće puno ljubavi; njegov trud da spase duše za koje je Hristos umro, biće iskren, revnostan i istrajan. Neka svaki radi sve što može za spas naše mile dece i naše drage omladine, i uskoro će sa radošću slušati Isusove reči: „Dobro, sluga dobri i verni! uđi u radost gospodara svojega.“ Koja je to radost? Da gledamo iskupljene, spašene našim trudom kroz krv Isusa Hrista. Sabbath-School Worker, July 1, 1885, par. 6. {SSŠ 14.3}

VOĐAMA I UČITELJIMA SUBOTNIH ŠKOLA.

Kako ćemo uspeti

U našim Subotnim školama treba vršiti ozbiljan posao. Stoga bi oni, kojima je lovereno vođstvo ovih škola, morali gledati da rade mudro i sa puno obazrivosti. Delikatno i važno je delo, opštititi sa dušama, ostavljati dobar utisak i stvarati dobre karaktere. Pametan vaspitač trudiće se pre da istakne sposobnosti i talente đaka, nego da mu daje stalno samo pouke. {SSŠ 16.1}

Često sam dobivala pisma, u kojima me mole za uputstva dužnosti koje pripadaju vođama Subotne škole. Jedan o dnjih, sav žalostan što nije u stanju da kod učitelja i đaka probudi veće interesovanje, reče mi, da utrošn mnogo vremena u razgovoru s njima, da bi im objasnio sve što treba da razumeju, ali oni i dalje ostaju hladni prema svemu: njegovi đaci nemaju ljubavi za verske stvari. Ovome bratu i svima onima, koji prolaze kroz slične teškoće, ja bih rekla: Vidite, da niste možda baš vi sami najviše krivi tom slabom verskom interesovanju. Žnogi rade sami i suviše, a ne ostavljaju čiteljima i đacima dovoljno prilike, da i oni urade sve šta mogu. Ovim vođama treba više jednostavnosti i mnogo ljubavi za versku stvar. Svojim dugim i suhoparnim govorima u Subotnoj školi i na učiteljskim sastancima, oni zamaraju duh učitelja i đaka. Takvi govori sasvim su neumesni. Ovakve vođe ne dovode svoje pouke u sklad sa pravim potrebama škole. Njima ne polazi za rukom da pridobiju srca, jer su njihova sopstvena srca lišena duhovne simpatije. Oni ne razumeju, da svojim dugim dosadnim govorima ubijaju svako zanimanje i ljubav za školom… {SSŠ 16.2}

Kad oni budu punim srcem zavoleli Hrista, kad Gospod bude prebivao u njima živom verom, onda će se i njihova govorljivost i uobraženost umanjiti. Onda će ono što budu izgovorili prostije i toplije, dirnuti srca, i uskoro će se razviti živa simpatija između takvih vođa i učitelja, đaka i članova zajednice. {SSŠ 17.1}

Dobar vaspitač znaće da privuče duh svojih slušalaca. On će govoriti malo, ali toplo. Njegove, iz srca proizašle reči, biće pune simpatije i zauzimljive ljubavi za duše. Možda nema naročitog školovanja, možda ni od prirode nije osobito obdaren; ali njegova ljubav za delo i njegova želja za skromnim delovanjem osposobljavaju ga, da može probuditi duboko zanimanje kod učitelja i đaka. On će privući srca omladine, jer njegov rad neće biti proizvod čiste formalnosti. On će biti u stanju da probudi duh učitelja i đaka, iz koga će isticati dragoceni biseri duhovnih i umnih istina, te će učeći tako druge, i sam sebe pri tome učiti. Đaci neće bpti uplašeni pred nagomilanim znanjem, oni će prostim rečima izražavati misao. koju je lekcija probudila u njihovom duhu; onda će se probuditi duboko i živo zanimanje za škodu. Zahvaljujući prostoti Hristovog Jevanđelija, on će ih pogoditi tamo gde treba; njihova srca će omekšati, i tako će moći da u njima stvori obličje njegovog Učitelja. {SSŠ 17.2}

Živ i pronicljiv razum može da bude donekle od koristi, ali glavna moć učitelja je u njegovoj tesnoj vezi sa Svetlošću i Životom sveta. On će ljubiti čovečanstvo, trudiće se stalno da podigne njegov nivo. ) On neće uvek da kori svoje bližnje, njegovo srce biće puno sažaljenja. On neće o sebi misliti visoko, neće tražiti da neprestano podržava i jača svoje lično dostojanstvo, nego će njegov život dovesti u sklad sa poniznošću Isusovom. On će priznati istinitost ovih Hristovih reči: „Bez mene ne možete činiti ništa.“ Bog će sa njime da radi. „Naučite se od mene, kaže Isus, jer sam ja krotak i smiren u srcu.“ Mnogima, koji su zaposleni u Subotnoj školi, potrebna je Božanska nauka. Njima nedostaje duhovnog raspoznavanja, koje bi im pomoglo da shvate potrebe onih, za koje rade. {SSŠ 17.3}

Glavne pogreške

Dobro organizovana Subotna škola je jedno od velikih sredstava, kojima se Bog služi, da privede duše poznavanju Istine. Nije dobro da samo učitelji govore; oni trebaju đake potstaći, da ispričaju ono što znaju. Posle toga mogu sa nekoliko kratkih i podesnih primedbi utisnuti lekciju u dušu đaka. Nikad ne bi smeli lekciju predavati na mehanički način i posle toga sesti, ostavljajući decu da gledaju naokolo, da razgovaraju i igraju se, kao što ponekad biva. Takva nastava nije od nikakve koristi; ona je naprotiv često škodljiva. Ako je učitelj dobro pripremljen, svaka minuta može da se korisno upotrebi. Živ dečji duh treba da je stalno zaposlen. Treba potstaći decu da iskažu svoje misli, koje se posle popravljaju ili odobre prema tome da li su pravilne ili ne. Ali nikad ne sme učitelj da sedne i kaže: „Svršio sam.“ Lekcija nikad ne može biti dovršena.{SSŠ 18.1}

Vođe Subotne škole, nemojte nikad da se ljutite i da se žalite pred vašim učiteljima i đacima. Ako želite da vaš upliv na školu bude dobar, ostavite palicu na stranu, a jedna Božanska atmosfera neka privlači srca k vama. Planovi i pravila koje zavodite u školi, treba da što bolje odgovaraju svrsi škole. U izvesnim školama vlada otpor i kritičan duh. Suviše se gleda na forme i pravila, dok su najvažnije stvari, milosrđe i ljubav Božja, zapostavljene. Svi treba da su radosni. Oni, čije su duše otežane tamnim oblacima, treba da se oslobode svih prepreka, kada ulaze u Subotnu školu. Majka koja stalno govori o svojim poteškoćama i žali se pred decom na njihovu neposlušnost, neće nikad imati sav potreban autoritet kod njih. Učitelji i vođe, isto iskustvo i vas čeka. Ako ste primetili neki nedostatak, nemojte da umanjite vaš upliv, raspravljajući o toj poteškoći; pokušajte rađe da se protivite na miran i vedar način. Proučavajte puteve i načine, kako da se održi u školi dobar red i disciplina. {SSŠ 19.1}

U jednoj školi svi treba da su tamo zato da uče. Ako hoćemo da postanemo pravi učitelji, moramo celog veka da učimo. Ako je poučavanje plemenita stvar, učenje je stvar blagoslovena. Znanje jeste neprocenjivo blago, i što ga više budemo imali, utoliko će i naš rad biti bolji, ako to znanje pametno upotrebimo. Kad smo saradnici Božji, potrebno je da Hristos raste u nama, a naše ja stalno da opada. Treba da pokažemo veće zanimanje za duše, a svakodnevno treba da se molimo, da nam bude dana snaga i mudrost. Učitelji, sjedinitese sa vašim razredima. Molite se sa vašim đacima i učite ih da se mole. Neka vaše kratke, proste, ali usrdne molitve potiču iz tronutog srca. Govorite malo, ali birajte. vaše izraze; neka vaši đaci sa vaših usana i iz vašeg primera nauče, da mora božanska istina biti usađena u njihovim srcima, jer inače neće biti u stanju da se odupru iskušenjima. Mi želimo da vidimo čitave razrede mladih ljudi da se obrate Bogu i da postanu korisni članovi zajednice. Sabbath-School Worker, October 1, 1885, Art. A, par. 8. {SSŠ 19.2}

UPLIV SUBOTNE ŠKOLE

Subotna škola treba da bude jedno od glavnih i najuspešnijih sretstava za dovođenje duša Hristu. Oni koji rade u njoj, treba da su naročito prožeti Duhom Hristovim. Oni ne mogu biti saradnici Hristovi, ako On ne živi punom verom u njihovim srcima… Potrebno je činiti ozbiljnije napore u pogledu verskog vaspitanja dece. Vođe i učitelji treba da se trude da rade sporazumno. Treba da postoji saradnja između roditelja, dece i učitelja. Svaki radnik neka traži od Boga od sveg srca potrebnu mudrost, da bi mogao učiniti najbolje sve što Bog od njega traži. Mi moramo usavršavati takt i duh raspoznavanja, kako bi uvek mogli pronalaziti mogućnosti da učinimo neko dobro delo, od koga bi što više koristi iscrpeli. Učitelji pojedinih razreda trebali bi da nose svako dete na svom srcu i da na nj naročito paze. {SSŠ 20.1}

Ovo delo imaće trajnog i večitog dejstva samo tada, ako učitelj bude u tesnbj vezi sa Bogom. Isus je rekao: „Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život večni: i ona svedoče za mene.“ Nemojte dozvoliti da se istina samo površno proučava. Svaku tačku istine morate dečjem duhu jasno prikazati. Ne pretrpavajte njihov duh sa mnogim stvarima odjedanput. Dragocena Reč Božja treba da bude žižak kraj njihovih nogu i svetlost na njihovoj stazi. Uverite ih, da je njihovo pravo što mogu hodati u svetlosti. To je put mira, čistote, svetosti, koji je pripremljen za iskupljene u Gospodu. Hristos nam je prethodio na ovom putu; On je pravi Pastir; ako ga budu sledili, oni će se sačuvati od stranputica i opasnih klopki. {SSŠ 20.2}

Oni moraju naučiti iz Reči Božje, da svi onp koji budu primljeni na nebo, moraju imati savršene karaktere: na taj će način svog Boga naći u miru. Mnogima od dece i omladine slika njihovog karaktera utisnuta je na njihovom licu. Istorija njihovog života može da se čita iz crta njihovog lica. Dobri radnici bi radi toga morali urezati u dečjem duhu primer plemenitih i čistih karaktera, sličnih Hristovom, koji će preobraziti njihovu fizionomiju. Kad je Hristos elemenat koji stalno j zauzima njihovo srce, iz crta njihovih lica j zrače čistota, plemenitost, mir, dobrota. Druj ga lica otkrivaju rđav karakter; egoizam, lukavost, prevara, pretvorstvo, neprijateljstvo i zavist čitaju se iz njihovih lica. Kako je teško istini da dodirne srca i da izmeni fizionomiju osoba, koje imaju ovakve karaktere! {SSŠ 21.1}

Rad na promeni karaktera traži od nas naročite pažnje. Imajte u vama osećanja, koja su bila u Isusu Hristu, osećanja koja će uzvisiti i oplemenjavati najuglednijeg kao i najskromnijeg od radnika Subotnih škola, tako, da se Isus ne bude stideo nazvati ih svo.jim saradnicima. Hristos se je pobrinuo za najj više duhovno vaspitanje svoje dece. Srce u kome stanuje Isus, puno je božanskih darova Njegovog Duha, čije prisustvo čini da se crte lica preobraze. Da bi imali karakter pun lepote i miline, potrebno je da Božji zakon bude zapisan u srcu i sproveden u životu. Biblijske lekcije koje se uče u našim školama, od mnogo su većeg značaja nego što to mnogi danas misle. Ova deca će se uskoro naći pred zabludama i izmišljotinama, kojih ima puno među hrišćanskim svetom. Omladinu poučavajte prosto, ali sa mnogo pažljivosti. Naše delo mora biti u stanju da podnese iskušenje suda. Omladina našeg doba mora se vaspitati tako, da se pomoću Hrista može boriti i pobediti zlo, koje se je pod raznim oblici.ma uvuklo u današnje društvo. Ona će imati prilike da iskoristi svu moć i sve znanje, koje je stekla, a trebaće joj mudrosti odozgo, kako bi mogla da odoli svemu zlu, koje je okružava. Mnogobrojne su pristalice zablude i protivbiblijskih nauka. Svet navodi omladinu da zaboravi na Boga i da prezire njegova prava. Božji se zakon gazi nogama. Svako mlado srce je odgovorno Bogu za sve darove, pre svega za dragocenu svetlost koja izvire iz Sv. Pisma. {SSŠ 22.1}

Izbor učitelja

Pouke koje dajemo omladini i deci, ne bi smele biti površne. Kao dobri branitelji istine, učitelji bi morali činiti sve što je moguće, da se podigne nivo škole. Najgora stvar za vašu Subotnu školu bila bi, ako bi u njoj zaposlili mladiće i devojke, koji su u svom verskom životu pokazali teške nedostatke… Nemojte da unizite nivo vaših subotnih škola. Učitelji vaše dece treba da budu lica, čiji će primer i upliv pre doneti blagoslov, nego prokletstvo. Oni moraju pred sobom stalno imati uzvišeni osećaj vrline, čistote i svetlosti, koje karakterišu hrišćanski život. U tom pogledu ne smeju da imaju neodređene i nejasne pojmove; neka bude opreznosti i znanja u tim stvarima. Ne potpomažite ni usmeno ni pismeno izbor ljudi ili žena, koji nisu na moralnoj visini i čija prošlost otkriva nedostatke u pitanju savesti i poštenja. Oni mogu biti vešti, živi i inteligentni; ali ako njihovo srce nije puno Božjeg Duha, ako njihov karakter nije potpuno ispravan, tada će njihov uticaj biti upravljen ka zemlji, a ne k nebu; on će biti štetan, ma gde se oni nalazili i ma kakav bio posao koji oni vrše. {SSŠ 22.2}

Nama su jako potrebni ljudi i žene, koji su svesni greha i kojima je mrsko bezakonje, osobe koje imaju duhovnu moć da raspoznaju potrebe Božjeg dela; osobe koje rade predano i nesebično, ne ističući sebe nikad, nego otkrivajući Hrista. Treba nam mladih ljudi izabranih od Boga, iskusnih u molitvi i čija oprobana svest raspoznaje i shvaća opasnost; treba nam ljudi i žena, koji ne veličaju sebe, pokušavajući da ružnoću svoje duše prikriju plaštem pobožnosti, već koji osećaju svoju slabost i nedostatke svog karaktera i koji se u svojoj nemoći obraćaju Isusu. Oni, koji se uzdaju u sebe i koji misle da će izbeći svakoj kritici, vršiće svoj posao vrlo nepotpuno. „Jer kad sam slab, onda sam silan“, rekao je apostol.“ On je bio svestan svoje slabosti, zato se je držao za Hrista i za njegovu milost. {SSŠ 23.1}

Koji god ima veze sa Božjim delom, treba da radi sa puno smernosti i obazrivosti, ako neće da ga prevari neprijatelj duša. Ako svaki za sebe nema Božje svetlosti padaće sigurno u velike greške: držaće da je jako slabo, a slabo, jako. Kazano mi je bilo, da trebate manje voditi računa o formama, a više se brinuti da se u Subotnoj školi sprovede ozbiljno delo. Svaki učitelj treba da sebe smatra misionarem. On bi morao iskoristiti svoje vreme i svoje sposobnosti, da bi došao do poznavanja Božje Reči na korist svojih đaka. Učitelji koji propuštaju da uče, postaće uskoro nesposobnim da vrše svoj zadatak. Njima su potrebne nove misli, mudri planovi, živost, takt i oduševljenje za posao koji vrše. Oni moraju biti sposobni da poučavaju.{SSŠ 24.1}

Učitelj ne sme da se ograniči samo na ponavljanje reči iz lekcije; ali ipak treba da dobro poznaje sve njene izraze i misli. Pre nego što stane pred svojim đacima, treba svaki učitelj da ima u duhu već izrađen plan o onome što ima da radi tom prilikom. Učitelj, koji sam pred svojim razredom čita lekciju, time ne poučava razred; treba vam prostih, jednostavnih reči i jasno izraženih misli. Uverite se, da li vas vaši đaci razumeju. Ako nisu shvatili vaše misli, onda je vaš posao bio uzaludan. Nemojte dodirnuti samo površinu, nego istražujte dublje. Sveto Pismo je primer i vođ u životu. Jedna zdrava nauka mora da se privede u kontakt sa duhom i srcem vaših đaka; ona će tada uroditi uspehom, i prava pobožnost biće plod vašeg truda. {SSŠ 24.2}

Dejstvo istine

Načela istine, utisnuta u srce, pravilo za pravilom, primer za primerom, urodiće dobrim delima. Biblija sadrži stroge naredbe, koje je Bog dao, da ljudi i žene, omladinu i decu vode kroz borbe ovoga života, čak do neba. Molitva Hristova je bila: „Osveti ih istinom tvojom: Reč je tvoja istina.“ Ma kako da jej omladina dobro upoznata sa naukama Svetog Pisma, ipak njena je priroda takva, da će svaki pokušaj da se podigne i oplemeni biti uzaj ludan, ako istina koju poznaje, nije sprovedena u svakidašnjem životu. Roditelji su dužni da sarađuju sa učiteljima u Subotnoj školi. {SSŠ 25.1}

Ima srca, koja je Bog dirnuo svojim Du-j hom. Čim je milost počela u duši da deluje, srce postane ponizno i potčinjeno; ne bori se više za nadmoćnost; gordost je iščezla; osećanje neizmerne ljubavi Hrista, koji dade svoj život za grešnike, tako je živo, da više ne postoji želja za uzvišenjem. Preobraćeni vidi, kako je njegov Spasitelj bio u svom životu ponizan, pa hoće da ide Njegovim tragom. U njegovom srcu probudi se misijonarski duh, i dok korača ponizno, obazrivo i smotreno, u skladu sa svojim verovanjem, ne miruje sve dotle, dok se ne potrudi da pridobiva duše za Hrista. On želi da svako zna koliko je dragocena ljubav njegovog Spasitelja. U svom verskom delovanju i u predanom vršenju dužnosti naići će na velika iskušenja, jer Gospod kuša svoju decu. Ako su načela u njemu duboko usađena, on će se u istini sve više i više utvrditi. Ako imaHrista sa punom verom u svom srcu, onda će mu greh izgledati odvratan. Dok će prema svojim đacima pokazivati ljubav, dobrotu i nežnost, on će ujedno i razumeti da mora, kao veran sluga, održavati disciplinu i red u svom razredu. Kad se istina primi i ceni, otkriva se ljubav Spasiteljeva u rečima i ponašanju. Reč Božja nije više mrtvo slovo za učitelja; njegova služba neće se sastajati samo iz reči, nego on će da radi od srca. {SSŠ 25.2}

Svaki radnik u Subotnoj školi, koji je, blagodareći oživljavajućoj milosti Hristovoj, prešao iz smrti u život, otkrivaće duboko delovanje Duha Božjeg na svoje srce. Oni koji traže da vode druge i koji imaju nameru da drugim dušama pokazuju put svetosti, dok su u svome sopstvenom životu još puni želje za slastima, gordošću i raskoši; oni nisu verne sluge. Njihov život nije u skladu sa njihovim pozivom; njihov uticaj nanosi uvredu Bogu. Oni treba da se potpuno promene. Njihovo, srce je tako puno starih ostataka, da u njemu nema mesta istini, koja podiže i oplemenjava. j Hram njihove duše morao bi da se olepša, očisti i opere; jer u njihovom srcu više prebiva Sotona nego Hristos. {SSŠ 26.1}

Potrebno je biti oprezan, kada se biraju j ljude i žene da zauzmu poverljiva mesta. Trebalo bi poznavati njihov život u prošlosti i karakter, koji se je u njima razvio. Bolje i j da se udvostruči broj đaka u razredima, ako nema dovoljno bogobojaznih učitelja, nego da | se množe učitelji, čiji uticaj nije u skladu sa svetim značajem istine koju propovedamo, jer njihov bi uticaj bio štetan. Svakog vernog i čestitog radnika treba podstaći na istrajj nost, naglašujući pri tome, da će svako doj biti platu prema svojim delima. Radite sve samo u slavu Boga. Ne odričite se odgovornosti, zato što se osećate slabi i nesposobni. j Bog može vam dati snage i mudrosti, ako se j Njemu posvetite i ako ostanete ponizni. Niko j da za ljubav svoje ugodnosti ne odbija da radi; niko da se ne žuri da nudi svoje usluge, kad j se iste ne traže. {SSŠ 26.2}

Spasavanje duša

Svaki iskren radnik treba da bude Bogu blagodaran za čast, što ima priliku da radi za Gospoda. Tražite prilike da činite dobro, i iskoristite talente, koje vam je Bog dao, tražeći svakodnevno potrebu milosti za uspeh u dobrim delima. U prošlosti promašene prilike da učinite dobro, trebale bi da vas ponize i da vas upute da budete pažljiviji, da ne bi nijednu novu priliku propustili, da budete na blagoslov drugima. Kako često, kad je bilo vreme za početak rada, radnik nije bio na mestu svoje dužnosti! Reči, koje bi mogle da ohrabre uboge duše, koje se nalaze u iskušenjima, nikad nisu bile izgovorene. Smišljeni lični napori mogli bi spasti jednu dušu od smrti i zaštititi od mnogih grehova, ali malo je njih koji čine taj napor. Sudnjeg dana moraće nebrižljivi da daju računa o svojoj nemarnosti. Krv Hristova, koja čisti od svakog greha, suviše je skupocena. Osećanje iskupiteljske ljubavi moralo bi nas goniti, da iskoristimo svaku priliku, da činimo dobro. Vreme kojim raspolažemo neocenjivo je, ako ga upotrebimo na slavu Boga. Oni koji traže zemaljska blaga, vrebaju stalno priliku da dobiju ono što žele; radnici za Hrista ne bi smeli pokazati manje revnosti, da pridobiju duše za Njega. Oni mogu biti saradnici Hristovi, ako, sledujući Njegovom primeru, čine dobro svima onima sa kojima dolaze u dodir i na koje mogu uticati. Za ljubav Hrista, potrebno je, da učitelji ili glavni radnici vaše Subotne škole budu ljudi i žene, koji ljube Boga i boje Ga se; ljudi i žene, koji su svesni svojih odgovornosti kao stražari nad dušama, i kao da će morati odgovarati pred Bogom za utidaj, koji imaju nad onima koji su im povereni. {SSŠ 27.1}

Potrebno nam je više vere; bez nje mi ne j možemo biti preobraženi po obličju Božjem i ne možemo mu biti poslušni sa puno ljubavi. Iskrena usta neka izgovore ovu molitvu: ..Gospode, umnoži moju veru; daj mi Tvoje Božanske svetlosti; jer bez Tvoje pomoći ništa ne mogu da činim.“ Dođite i kleknite ponizno pred Bogom; otvorite pred njime Sveto Pismo, j u kome ima Božanskih obećanja i radite prema njima. Učinite savez sa Bogom, odlučivši se, da ćete ispunjavati što On od vas traži i kažite Mu, da vam je Njegovo obećanje dovoljno. To nije uobraženje; ali ako ne budete radili revnosno, ako niste vredni i sasvim odlučni,. sotona će imati nad vama moć, i vi ćete poj lako padati u neverstvo i tamu. Reči i obećanja, koje je Bog govorio, jedina su podloga našem verovanju. Uzimajte Reč Božju kao istinu, kao živ glas Boga, koji vam govori, i potčinite se verno svima njegovim uslovima. Bog, koji je dao obećanje, veran je. On će potpomoći napore vođa i učitelja. Naše blagodeti ograničene su, usled naše slabe vere. Bog ne odriče svojih darova; On je vrelo moći. Mi moramo da cenimo krotost i poniznost srca. Mi možemo svakodnevno imati puno doj kaza Njegove ljubavi i milosti, u našim nesebičnim naporima da činimo drugima dobro. j Ja molim radenike naših subotnih škola, da  obuku na sebe svu opremu Božju, i da se pokažu verni vojnici Isusa Hrista. Bogće nagraditi svako delo, učinjeno u Njegovu slavu. Sabbath-School Worker, April 1, 1886.{SSŠ 29.0}

ŠTA MOŽE DA UČINI SUBOTNA ŠKOLA.

Naše Subotne škole nisu ništa manje nego biblijska društva, i one bi mogle činiti mnogo više, nego što su dosada činile u pogledu učenja o istinama Reči Božje. Kad je Subotna škola dobro vođena ima čudesnu moć i u stanju je da izvrši veliko delo; ali ona još nije ono što bi trebala da bude. Upliv Subotne škole morao bi da poboljša i poveća zajednicu; ali nikad ne bi škola trebala da dira u interese zajednice. Subotna škola pretstavlja dragoceno misijonarsko po lje, a što se može danas već pretskazati, to je samo znak i početak onoga, šta može da bude urađeno. {SSŠ 29.1}

Divan posao, održavanje biblijskih časova idući od kuće do kuće, povećava važnost dela Subotne škole i podvlači potrebu da učitelji budu posvećeni ljudi i žene, koji razumeju Sveto Pismo i koji pravilno tumače Reč istine. Delo biblijskog proučavanja proizlazi iz neba i otvara put stotinama mladića i devojaka do polja, gde će vršiti važno delo, koje se inače ne bi moglo sprovesti. {SSŠ 29.2}

Biblija nije okovana. Ona može da se nosi po kućama, i njene istine mogu se pokazati svakom živom biću. Mnogo bi njih, po primeru plemenitih Verejaca, kada im se o istini govori, istraživali Pisma samo za sebe, da se uvere: da li je tačno ono što im se priča. Hristos je rekao: „Pregledajte Pisma, jer vi mislite da u njima imate život večni; i ona svedoče za mene.“ Isus, Spasitelj sveta, poziva ljude ne samo da čitaju, već i „da pregledaju Pisma.“ Veliko i važno delo je nama povereno, i kad ga vršimo, imaćemo velike koristi; jer kad se pokoravamo naredbama Gospodnjim, neće nam izostati nagrada. Pokazaće nam. posebne milosti zato što smo verno hodali u svetlosti, koja nam je data kroz Njegovu Reč. {SSŠ 30.1}

Obećanje velikog znanja onima koji revnosno traže

Čim onaj, koji traži istinu, otvori Bibliju sa dubokim poštovanjem i velikom željom da vidi „šta kaže Gospod“, daće mu se svetlost i milost, da vidi i divi se zakonu Božjem. On neće smatrati zakon Božji kao jaram, već kao ljubazne naredbe Onoga, koji je prepun mudrosti i samilosti. On će se truditi da se pokorava tim naredbama. Pomoću Duha Božjeg otkriće se velike istine, koje su kroz duga stoleća bile zanemarene i prezrene; novo značenje proisticaće iz već poznatih tekstova. Svaka strana biće osvetljena Duhom istine. {SSŠ 30.2}

Biblija nije zapečaćena, ona je naprotiv otvorena knjiga. U njoj se otkrivaju najdragocenije istine; začuđene uši slušaju živa proroštva, a to deluje spasonosno na ljudske duše. Skupite dečicu, omladinu i starce, dajte im da reše tajne, koje mudri ovoga sveta pored sve svoje naučenosti ne mogu razumeti. Važne istine Božje reči su za one, koji su ponizni i voljni da uče kraj nogu Božanskog Učitelja. Isus je imao radost nad njima i rekao je: „Hvalim te, oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao si prostima. Da, oče, jer je tako bila volja tvoja.“ {SSŠ 31.1}

Nemojte dopustiti da uske misli ograničavaju vaš rad. „Njiva, to je svet.“ Nauke o istini J’asno su izložene na svakoj stranici Božje Reči, pa ipak neprijatelj ima moć da potamni pamet ljudi, koji su toliko zauzeti sami sobom, da ne razumeju ni naj jasnije i naj jednostavnije izraze. Oni koji ljube istinu, treba da su naoružani Rečju Božjom, da uvek mogu iskazati ono što stoji u Svetom Pismu. Neka propovednik, očišćenim ustima gorućim ugljem oltara, izgovara reči života, koje će kao plamen prodreti u srce i dušu onih, koji, i ako su puni mudrosti ovoga sveta, ne razumeju onu. mudrost, koja dolazi odozgo. {SSŠ 31.2}

Pitanje: „Šta je to istina?“ moralo bi se sa živim zanimanjem postavljati. Mi moramo da se podvrgnemo Božjim naredbama i da napredujemo od jedne svetlosti do druge veće svetлosti. Ne sme biti Hristovih vojnika, koji su nepokretni, bezbrižni i neaktivni. Treba stalno težiti napretku. Božja promisao vodi nas korak po korak na putu poslušnosti. Roditelji i učitelji neka se trude, da u dečju dušu utisnu činjenicu, da ih Gospod kuša u ovom životu, ne bi li video da li će Mu biti poslušni sa ljubavlju i poštovanjem. Ko neće da bude poslušan Hristu ovde na zemlji, neće ni u večnosti da Ga sluša. Gospod hoće da ih priugotovi za nebeske stanove, koji je otišao da ih pripremi za one koji ga ljube. {SSŠ 31.3}

Proučavanje lekcija

Lekcije Subotne škole ne treba da se uče na suhoparan način, bez života. Treba dati utisak, kao da je Biblija i samo Biblija pra-. vilo našeg verovanja i da reči i dela ljudska ne mogu biti merodavna za prosuđivanje naših nauka ili naših dela. Jedna je lekcija važna za decu: to je, da moraju biti oslobođeni svakog egoizma i svake lažne pobožnosti. Učite ih, da je Hristos umro za grešnike, i da treba sa puno ljubavi i strpljenja raditi sa onima, koji nemaju naše verovanje, jer je njihova duša skupocena u očima Božjim. Nikoga ne treba prezirati. Da ne bude ni farisejstva, ni sopstvenog suda. {SSŠ 32.1}

Izvan našeg verovanja ima mnogo dobrih hrišćana sa kojima dolazimo u dodir; oni žive prema svetlosti koja im je dana, i oni su  Bogu miliji od drugih koji imaju više svetlosti, a ne povećavaju njen sjaj sa delima, koja su u srazmeri prema toj svetlosti. Jednog dana učenpci naiđoše na čoveka, koji je činio čudesa u ime Hrista, a Jovan, pričajući Isusu o tom događaju, reče:    . .I zabranismo mu, jer ne ide za nama.“ Ali Isus ga pokara, i reče učenicima: „Ko nije protiv nas, s nama je.“ Put, istina i život videće se jasno iz reči, duha i ponašanja onih koji veruju u Isusa i od Njega uče. Roditelji i učitelji treba da obrate naročitu pažnju i puno dobrote na one koji ne veruju u istinu. Nikada oni ne treba da uvrede jednu dušu iskupljenu Hristovom krvlju, ni rečju, ni delom. Ako odrasli pokazuju hladan, opor i antipatijom protkan duh, deca će to isto činiti, i njihovi karakteri onda neće biti izrađeni prema Božanskom Uzoru. Mi moramo decu i omladinu strpljivo naučiti da razumeju, da Bog od njih traži da budu misijonari; da kod njih ne sme biti egoizma, tesnogrudosti i lažne pobožnosti, nego širokih ideja i simpatije. Ako budu svi radili sa ljubavlju i pokazivali hrišćansku uljudnost, oni će pridobivati duše i prineti Gospodu dragocene snopove. {SSŠ 32.2}

Jedna je stvar izvesna: među adventistima sedmog dana ima po neki malo duha ljubavi, bilo u tesnoj zajednici, bilo na delu Subotne škole. I učitelji i đaci treba da rastu, da teže za uzvišenijim i svetijim idealima, da dišu čistijom atmosferom. Mladići i devojke treba da iz naših Subotnih i Misijonskih škola izlaze sa ciljem da postanu misionari za Boga. Njima su potrebne najbolje pouke i najbolje vaspitanje. Oni trebaju imati vrlinu koja dolazi od Boga i koja će ih udružena znanjem, pripremiti za službe koje su teške i pune odgovornosti. Rastenje u umnom i duhovnom pogledu treba da bude isto tako veliko, kao i razviće fizičkih snaga. Omladina treba da oseti, da mora biti jaka i sposobna kako u umnom, tako i u duhovnom pogledu. Mnogi ne dođu do ove snage, ne možda zato što im nedostaje sposobnosti, već zato što ne ulažu dovoljno truda i odlučnosti. Oni bi morali iskoristiti sve dobre prilike, koje im se nude i vežbati se u ljubavi za bližnjega, da bi mogli snositi terete i deliti odgovornosti j onih, koji su umorni i opterećeni. Najvažnije j misijonsko delo jeste u tome, da pripremi radnike koji bi išli na njivu, da propovedaju Jevanđelje svakom biću. {SSŠ 33.1}

Učitelj subotne škole neka bude primer vere, milosrđa, učenosti i ponašanja. Njegovo odelo neka bude jednostavno. Neka se kod njega vidi lepota onog što je prirodno i istinito u protivnosti sa onim što je lažno i izveštačeno. Neka uči svoje đake da ljube Boga, učeći ih pravilu za pravilom, zapoved za zapovešću; neka prikazuje malo po malo nove strane istine, dok ona ne prodre u njihove duše u svoj svojoj privlačnosti i lepoti. Neka semoli i radi sve dotle, dok ne vidi one, koji su mu povereni, da su utvrđeni u istini i da su postigli ljubav do Boga, koja prevazilazi sva ko znanje. Sabbath-School Worker, January 1, 1889, par. 11.{SSŠ 34.1}

ODGOVORNOST RODITELJA I UČITELJA

Ja se duboko interesujem za sve naše subotne škole, jer držim da su one sretstvo u rukama Božjim, da se naša omladina pouči u biblijskim istinama. Roditelji i učitelji morali bi se stalno truditi, da omladinu zainteresuju za pitanja koja se tiču večnosti. Subotna škola pretstavlja misijonsko polje, kome se mora pokloniti mnogo veća pažnja nego u prošlosti. Na svima stepenima, kako u nižim, tako i u višim razredima, učitelji treba da se stalno obraćaju velikom izvoru svetlosti, da dođu do mudrosti, milosti i moći, kako bi mogli preporoditi srca svojih đaka i postupati najrazumnije sa onima koji su iskupljeni krvlju Hristovom. Svaki učitelj treba da je ponizan učenik Onoga koji je krotkog i smernog srca. On ne treba da uči ili radi zato da bi ga smatrali nekim višim učiteljem ili kao da ima neke izvanredne sposobnosti, nego samo u cilju da privodi duše Hristu. Učitelj će doći u iskušenje da ističe sebe samoga u svemu što radi, ali to bi bilo na štetu njegovog dela, jer on će da lekciji doda druge i suhoparne primedbe i razlaganja, koja decu neće interesovati i neće za njih biti od nikakve koristi. {SSŠ 35.1}

Ako i jeste glavno, da se učitelj mudro i neumorno trudi, ipak ne treba da sav posao pada na radnike subotne škole i mesne zajednice; on treba da svoju osnovu i pomoć nađe u porodici. Roditelji imaju svetu odgovornost, i pozvani su da svoju odgovornost snose u strahu Božjem, bdeći nad dušama svoje dece, za koje će morati da polažu račun. {SSŠ 35.2}

Misijonsko delo u porodici bilo je neobično zanemareno. Oni koji su trebali da imaju najozbiljnije uzroke da pokažu živo zanimanje za spas svoje dece, uzimali su suviše olako potrebe svoje porodice. Odgovornost koju je Bog odredio roditeljima, mnogo je bila napuštena u Subotnoj školi i u skupštini. Svaki instrumenat ima svoj određeni posao, a roditelji koji zanemaruju svoj deo, biće mereni na merila i naći će se suviše laki.{SSŠ 36.1}

Pouke koje je Hristos sinovima izrailjevim dao kroz stub od oblaka, odnose se jasno na dužnosti roditeljske. Ove pouke su za opomenu nama i za naše dobro. „Neka ove reči, koje ti ja zapovedam danas, budu u srcu tvom. j I veži ih sebi na ruku za znak, i neka ti budu kao počeonik među očima.“ U svakom svom radu sinovi izrailjski trebali su da se sete na zapovest Gospodnju. Ova zapovest nije morala doslovce biti vezana za njihove ruke, ali njen upliv trebao je da se primeti kod svakog dela u njihovom životu. Trebala je biti kao  počeonik među njihovim očima. Njihov duh trebao je da bude prožet istinom Božjih zapovesti i te zapovesti trebale su da ih vode u njihovom životu. „I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ. I napiši ih na dovratnicima od kuće svoje i na vratima svojim. A kad te uvede Gospod Bog tvoj u zemlju za koju se zakleo ocima tvojim, da će ti je dati, tebe će blagosloviti i seme tvoje veoma umnožiti, da ga bude kao zvezda  na nebu…“ {SSŠ 36.2}

Učite skromnosti i poniznosti

Pravila data Mojsiju kroz Božjeg Sina za pouku sinovima izrailjevim, od iste su važnosti danas kao i u ono vreme; njih bi roditelji danas trebali isto tako verno ispunjavati, kao što su to trebali činiti onda Izrailjci kao narod Božji. Vera treba da ispunjava svaki deo porodičnog života, ako hoćemo da vidimo rezultate, koji sleduju, kad postoji poslušnost prema Bogu. Gordost, taština i besramnost karakternšu današnju mladež; to je prokletstvo ovoga veka. Kad svuda nailazim na tako neljubaznog i tako malo hrišćanskog duha, a u isto vreme gledam roditelje i učitelje koji gledaju da istiknu sposobnosti i napredovanje svoje dece i svojih đaka, onda sam duboko ožalošćena, jer znam da je to baš suprotno onome što bi trebalo da se čini. {SSŠ 37.1}

Roditelji i učitelji, čiji duh i dela su u saglasnosti sa Svetim Pismom i njegovim načelima, neće moći da zalutaju stranputicama. Osvećene nauke o skromnosti i poniznosti treba davati deci kako roditeljskoj kući tako i u Subotnoj školi. Deca moraju upoznati uzvišena prava Božjeg zakona i postati svesna svoje odgovornosti pred večnim Bogom. Nauke koje im se daju, trebale bi. da osposobe da budu korisni u ovom životu i dostojni da zauzmu mesto u besmrtnom carstvu, koje će se uskoro uspostaviti. {SSŠ 37.2}

„Ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje. I neka ove reči koje ti ja zapovedam danas budu u srcu tvom. I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ.“ Ovim rečima jasno se određuju dužnosti roditelja i učitelja; ako sleduju ovim uputstvima, uskoro će videti i najbolje rezultate toga. Koliko drukčija bila bi istorija Izrailja, tog od Zoga izabranog naroda, da je živeo po pravilima, koje mu je sa visine stuba od oblaka uputio živi Sin Božji. Izrailjci međutim nisu se hteli pokoravati datim zapovestima i oglušili su se i na karanja, koja su im dolazila. Svoju decu oni nisu učili zapovestima Božjim, a žalosne posledice toga poznate su nam iz istorije ovoga naroda, koga je Bog odbacio. Oni su se toliko udaljili od mudrosti Božje, da, kad je Isus Hristos, Spasitelj sveta došao, oni povikaše: „Uzmi, uzmi, raspni ga!” Ljudske naredbe i običaji kod njih su više važili od zapovesti Božjih. Lažni običaji i ljudske izmišljotine došli su na mesto čiste Božje nauke. Ono što bi moralo da bude deo njihovog života, u njihovim je očima pretstavljalo samo malu važnost i vrednost. {SSŠ 37.3}

 Kada je Hristos došao na ovaj svet, da dade primer prave religije i da istakne pravila, kojima bi trebala da se vode srca i inspirišu dela ljudska, laž je bila već u tolikoj meri obuhvatila one kojima je bilo dano tako veliko videlo, da nisu više mogli ni razumeti tog videla i da više nisu ni ispoljavali želje, da odbace predanja za. ljubav istine. Oni su prezreli Božanskog Učitelja i razapeli Gospoda, samo da bi sačuvali svoje prazne običaje i izmišljene nauke. Isti duh vlada i danas u svetu. Ljudi osećaju odvratnost prema proučavanju istine, od straha da ne povrede postojeće tradicije i da pristanu na novi red stvari. Čovečanstvo je stalno u opasnosti da padne u zablude, a ljudi su već od prirode naklonjeni da uzdižu ideje i znanje ljudsko, ali ne raspoznavaju i ne ume da cene ono, što je božansko i večno. Za one koji nisu imali predrasuda, reči Hristove došle su kao videlo sa neba. „Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek“, rekli su. Dok je Gospod prikazivao duboke stvarnosti večnog života, stvari ovog prolaznog sveta iščezavale su. Sa kakvom su revnošću primali istinu oni,  koji su se molili Bogu da im pošalje svetlosti! Gordi međutim i oni koji su sebe gradili pravednim, odbijali su da prime Isusovu vest. {SSŠ 38.1}

Način učenja

Kako su važne lekcije, kroz koje se deci i omladini objašnjava Sveto Pismo jednostavnošću Hristovom! Učitelj neka ostavi kod kuće sve svoje tvrde i sjajne izraze, a neka upotrebljava naj jednostavnije reči, čiji će smisao biti lako shvatljiv za dečji razum. Ali ako želite imati uspeha kao učitelji, onda nije, dovoljno samo to, da je vaš način učenja jednostavan; vi trebate u Subotnu školu poneti i simpatije i ljubavi. Deca će osećati njene blagodati i njen dobar upliv. Ljudi i žene su takođe samo velika deca. Zar nismo osetljivi prema rečima i obzirima simpatije i ljubavi? Isus, Božanski Učitelj, osvedočio je svojim učenicima ljubav koju je imao prema njima. On je uzeo na sebe prirodu ljudsku samo radi toga da ljudima posvedoči za milost, ljubav i dobrotu koje Bog ima prema svojim stvorovima. On je za to i umro. Govoreći svoje najnežnije reči ljubavi, On je bio radostan pri pomisli da čini „bezgranično više” od onoga što bi njegovi učenici mogli tražiti, pa i samo pomisliti. On im je svakodnevno, čineći dobra’ dela, pokazivao, kolika je njegova samilost i njegova ljubav prema palom čovečanstvu. Njegovo srce bilo je izvor neiscrpne milosti, iz koga su žedne duše mogle piti vodu života. {SSŠ 39.1}

Kad je Isus govorio narodu, svi su se divili njegovim rečima; jer On je učio ubedljivo, kao neko koji ima vlast, a ne kao književnici. Ovi su se trudili da učvrste svoje teorije, radili su neprestano ponavljajući detinjaste priče i predanja, kako bi održali svoje nauke i sačuvali svoj upliv na narod. Najviši stepen ljudskog prosvećivanja sastajao se pre svega u mehaničkom ponavljanju ceremonija i obreda bez ikakvog značenja. Nauka Isusova ulivala je u duše najvažnije misli i najuzvišenije istine rečima naj jednostavnijim i najrazumljivijim, i „mnoštvo sveta slušalo Ga je sa zadovoljstvom.“ Takav način učenja trebao bi da se zavede i u našim subotnim školama. Svetlost nebeska treba da zrači od Isusa, velikog Učitelja, a duša dece i omladine treba da bude obasjana božanskom slavom njegovog karaktera i njegove ljubavi. Tako će deca lepom jednostavnošću biti privedena „Jagnjetu Božjem koje oduzima grehe sveta.“ —Sabbath-School Worker, April 1, 1889, par. 11.{SSŠ 40.1}

U NAŠIM SUBOTNIM ŠKOLAMA TREBA DA VLADA ISTINITA POBOŽNOST

Naše Subotne škole još nisu ono što bi Gospod hteo da budu. Još uvek se po malo oslanja na forme i navike, a zapostavlja se životvorna moć Božja za obraćenje duša, za koje je Hristos umro. Ovo stanje stvari mora da se promeni, ako naše subotne škole hoće da postignu svrhu radi koje postoje. Treba nam posvećenih učitelja, koji ljube Boga iznad svega, a svog bližnjeg kao sam sebe. Gospod već čini da učitelji postanu od subote do subote sposobniji za korisno poučavanje i rad za večnost. Našim školama su potrebni mladići i devojke ne sa površnim iskustvom, već sa dubokom i živom unutrašnjom pobožnošću, koja proističe iz svakodnevnog vežbanja u školi Hristovoj, i koja će ih osposobiti da i drugima uliju u dušu dragocene nauke, koje su oni primili od Hrista. {SSŠ 41.1}

Oni koji kao iz navike pokazuju neku izvežbanost, neće postići pravog cilja i neće biti kadri da ispune zadatak, koji se očekuje od učitelja Subotne škole. Međutim, oni koji se kao pravi hrišćani posvete radu na tom važnom polju Božjeg dela i koji vrše svoj posao u strahu Božjem, pokazujući puno iskrenog zauzimanja i ljubavi za duše radi kojih je Hristos umro, oni su pravi saradnici Božji. Kada se jvođe i učitelji potpuno predaju Bogu, oni ne donose samo odluke, nego iste privode u delo. Čim radnici u subotnim školama i dnevnim razredima lristupe radu u potpunoj svesti svoje zavisnosti od Boga, Hristos će ih obasjati svojom milosti i pomoći im u njihovim naporima. Važno je za svakog radnika da shvati, da saradnja ljudskog truda sa Božjoi silom ima za posledicu obraćenje  duša. Potpuno posvećenje mora postojati kako kod uči telja i vođa subotnih škola, tako i kod naših propovednika, jer svi su oni podjednako obavezani u delu: da dovode duše Hristu. Svaki mora na svom određenom mestu raditi kao što je to Hristos činio, sa ljubavlju za zalutale i grešne. To je ono što Hristos očekuje od dela Subotne škole. {SSŠ 41.2}

Učitelji treba da su primerni

Učitelji moraju svojimponašanjem i načinom odevanja davati dobar primer omladini. Oni neka se odevaju jednostavno i neka budu tako smerni kao deca, imajući pri tom čista i uzvišena osećanja, budući da se nalaze u prisustvu Boga, da pred svojim učenicima pretstavljaju karakter Hristov. Oni treba da se sa puno predanosti i ljubavi brinu za one koji su im povereni, sećajući se Isusovih reči: „Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice oca mojega nebeskoga” Anđeli Božji, koji gledaju lice oca nebeskoga, upiru svoje poglede na decu i omladinu, kojoj vi, kao predstavnnci Božji, pokazujete put spasenja. Sećajte se toga, vođe i učitelji; vi se nalazite u prisustvu anđela, vršeći zadatak čiji će karakter svedočiti pred Hristom o vašoj vernosti ili o vašoj nevernosti. {SSŠ 42.1}

Učitelji trebaju uvek imati na umu da je  Duh Sveti koji dušama otkriva sjaj božanskih stvari; kada rade u duhu Hristovom, onda Duh Sveti deluje na srca božanskom istinom; kada bi stalno mislili na to da su okruženi od anđela i da stoje na mestu koje je sveto, delo u subotnim školama bilo bi vršeno sa mnogo više uspeha. Učiteljima onda ne bi nedostajalo duhovne milosti i snage, jer oni bi bili svesni božje prisutnosti; oni bi razumeli da su samo ljutsko oruđe preko koga Hristos šalje svoJu božansku svetlost. Njihov rad bio bi pro žet revnošću i snagom, i znali bi da im Sveti Duh šalje pomoć u njihovim slabostima. {SSŠ 43.1}

Vođe i učitelji naših subotnih škola’ moraju biti obraćeni, oslobođeni svoje uobi- čajene neosetljivosti. Dragocene nauke o istini ne smeju se predavati na sumoran i ravno- dušan način. Svakodnevna veza sa Gospodom primanje svetlih zraka od Sunca Pravde, pot- pomogli bi oživljavajućom snagom napore, koje činimo da bi pridobili duše. Ovi radnici treba da svoj duh stalno upravljaju prema Hristu, kako bi sve njihove misli i težnje bile nadahnute odozgo i da bi njihove metode učenja bile vođene od Svetog Duha. Kad se Sveti Duh naročito ispoljava u ljudima, on, ih čini sposobnim da razviju svoje najbolje snage i to u toliko, u koliko se njihove želje i njihoza dela približuju Božjoj volji. {SSŠ 43.2}

Hristos je rekao: „Bez mene ne možete činiti ništa.” Radnik ne sme da bude sam. Duh Božji dat mu je da mu pokaže „šta može i šta sme da čini, da bi bio po volji Božjoj i da ne podlegne telesnim brigama i željama. Stoga, radniče, dozvoli Duhu da te vodi. Dok Duh Božji privlači sebi srca dece i omladine, gledaj da ih i ti privlačiš nežnošću i ljubavlju, pozivajući ih svesrdno da se predaju Bogu. {SSŠ 43.3}

Deca i omladina iskupljenici su Hristovi. On ih je izbavio po beskonačnoj ceni. Isus voli male. On oseća samilost prema omladini, jer On zna koliko će se sotona truditi da je privuče na široku stazu, pričinivši joj istu primamljivom; On naređuje anđelima Da pokažu naročitu brigu za ove duše bez iskustva, kako u njihovim domovima, tako i u njihovom dobu školovanja i u subotgšm školama. Duh se neprestano bori oko njih, želeći da ih privuče Bogu; zato će saradnik Božji biti svestan svoje odgovornosti i radiće marljivo na pridobivanju duša za Hrista. {SSŠ 44.1}

Potreba molitve i strpljenja

Đaci vašeg razreda možda su uporni i naklonjeni zlu; možda će uveliko iskušati vaše strpljenje; međutim, njihova srca predstavljaju zemljište, na koje možete baciti Božje seme, koje će uroditi dobrim plodom.’ Ako učitelj nije ispunjen Duhom Božjim, on klonuti i neće umeti da se savlada, pa će Jednom nestrpljivom reči, oštrim jednim ukoRom možda srušiti sav svoj upliv, i tako će njegov rad ostati bezuspešan. {SSŠ 44.2}

Učitelji Subotne škole treba da rade mudro i sa molitvom. Oni treba da rade kao da će davati računa o svom radu. Njima se pruža prilika da pridobivaju duše za Hrista. Ali u koliko više omladina očekuje svoje preobraćenje, u toliko otpornija postane prema Duhu Božjem; sa godinama, verovatno će se osetljivost prema Božjim stvarima smanjiti i neće biti mnogo prijemljivi za religiozne utiske. Sotona radi svakog dana da omladinu učvrsti u njenim navikama neposlušnosti, u njenom duhu upornosti, i tako se umanjuje mogućnost da postane hrišćanska. Iz toga se može videti, kakvog će računa nemarni učitelj imati da na kraju polaže! Zašto toliko neodlučnosti da se ozbiljno potrudi, da preobrati ove tako skupocene duše malih i omladine? Zašto nebi smo dozvolili Svetom Duhu da dušu obavije atmosferom, koja će rasturiti duhovni mrak i pomoću koje će od drugih odsjajivati božanska svetlost? {SSŠ 44.3}

Radnik Subotne škole koji je zaista preobraćen, neće se povoditi za običajima i navikama ovoga sveta; on će sačuvati svoju duševnu nezavisnost. On će pretstavljati primer koji će biti u saglasnosti sa njegovom veroispovesti; izašavši iz sveta, on će se i duhom odvojiti od sveta i njegovih običaja. On se neće dati da se pokoleba od svoje čvrste’ odluke da bude jedno sa Hristom, i on neće ni za jedno slovce popustiti u svojoj vernosti za Voga i u svome odupiranju oholosti, samoživim željama, raskoši i ljubavi za uživanjem. On će naprotiv biti primeran u svom duhu, ponašanju i svom odevanju. {SSŠ 45.1}

Radniče Subotne škole, kom redu hoćeš da se potčiniš? Hristovom ili onom ovoga sveta? Hoćeš li da kažeš: „Uzeću svoj krst i slediću Isusu?“ Hoćeš li da se naučiš od njegbve blagosti da možeš ubediti i od njegove revnosti da možeš govoriti? Da daješ primer uzvišenih načela istine, i tako da pokažeš tvojim životom i tvojim karakterom, šta je Hristova vera za tebe učinila? Hoćemo li svi slušati savet apostola: „Obucite se u Gospoda našega Isusa Hrista; i telu ne ugađajte po željama?“ {SSŠ 45.2}

Potrebno je pred omladinom pokazati pravu veru. Takva vera pretstavlja živu snagu i upliv koji prodire. Iz duboke pobožnosti izvire radost, svežina i stalno rašćenje; takva mora biti vera na koju omladina treba da se ugleda, da bi se približila Hristu. Ta vera ostaviće svoj božanski utisak na duše, a koji je bude imao, biće preporođen duhovno i telesno životvornom milošću Božjom. {SSŠ 46.1}

Vaspitači i učitelji subotnih i drugih škola, držite se ovih načela kroz godinu dana, pa ćete videti kako ćete moći kazati: „Gospod nas je obasuo čudesima, jer toliko je duša privedenih Gospodu, kao dragoceni snopovi za nebeske žitnice.“ —Sabbath-School Worker, December 1, 1891, par. 13.{SSŠ 46.2}

SARADNJA SA HRISTOM

Učitelj Subotne škole treba da je radnik Božji, saradnik Hristov. On ne sme da se zadovolji sa jednom ravnodušnom i. formalnom verom. Svrha Subotne škole treba da bude zadobivanje duša. Organizacija može da je besprekorna, olakšice mogu da su u svakom pogledu zadovoljavajuće; ali ako deca i omladina nisu privedeni Hristu, onda je škola promašila svoj cilj; jer duše, ako nisu privučene Hristu, postaju sve više i više neosetljive pod uplivom jedne formalne vere. Stoga je potrebno da učitelj i sam kuca na vrata onih srca kojima je potrebna pomoć. Ako se đaci odazovu pozivu Duha i otvore svoja srca da u njih uđe Isus, onda će im Spasitelj podariti mudrosti, da mogu razumeti Božje stvari. Posao učitelja je jednostavan, ali kad se isti vrši u duhu Hristovom, Duh će Božji pomoći da taj red bude dublji i uspešniji. {SSŠ 47.1}

U Subotnoj školi potrebno je mnogo ličnog rada. Ova nužnost nije još dovoljno poznata i cenjena onako kako bi to trebalo da bude. Sa srcem ispunjenim blagodarnošću za ljubav koju je Bog izlio u njegovu dušu, učitelj treba da radi i sa punom ljubavlju i voljom na preobraćenju svojih đaka. {SSŠ 47.2}

Kako ćemo svetu dokazati da delo Subotne škole nije neka iluzija, neka prazna reč? To delo sudiće se po njegovim plodovima. Ono će se ceniti prema karakteru i radu đaka. U našim subotnim školama treba hrišćanskoj omladini naložiti i odgovornosti, kako bi ona mogla razviti svoje sposobnosti i naći duhovne snage. Omladina neka se pre svega posveti Bogu, pa je onda već od početka naučite da bude u pomoć drugima. Ovakav rad osposobiće je da se vežba u svojim sposobnostima i da privodi u delo plonove za dobro njenih drugova. Omladina neka posećuje one kojima je potrebno pomoći, ali ne zato da se vode prazni razgovori, nego u cilju da se prikaže hrišćanski karakter, da se pokaže kao pravi radnik Božji i da se dobiju oni koji se jrš nisu predali Bogu. {SSŠ 47.3}

Proučavajući Sveto Pismo, pokazujući plemenito zauzimanje za dobro drugih, i čineći ono što je pred Gospodom prijatno, rašćete u milosti i spoznavanju našeg Gospoda i Spasitelja. Neka svaki učitelj i svaki đak postavi sebi pitanje: „Šta mogu činiti, što bi se moglo smatrati kao verno služenje Onome koji je umro zato, da bih ja imao život?“ Na ovo nam Božanski Učitelj odgovara: „Tražite i spasavajte ono što je izgubljeno.“ Radite po ugledu na Hrista, strpeljivošću, zauzimljivošću, čvrstom odlučnošću da se ne obeshrabrite u delu, čije su posledice za večnost, i najzad verujući da Isus može mnogo učiniti pomoću sposobnosti onih ljudi, koji su se odlučili da Njemu služe. Ima li veće povlastice od ove, da smo radnici Božji i da što bolje iskoristimo naše sposobnosti, da bi se Božje delo dovršilo? {SSŠ 48.1}

Kada su mladi ljudi i devojke ozbiljni, kada se usavršavaju u pobožnosti i posvećenju, njihovo se videlo svetli ispred njihovih bližnjih, i u skupštini vlada neka životvorna snaga. Dobro bi bilo, da se odredi jedan čas za proučavanje Biblije, gde bi se sakupila obraćena i neobraćena omladina, da bi se zajedno molila i iskazala svoja osećanja. Dobro bi bilo, za početak, da se izabere radi vođstva neka mudra osoba, koja malo govori, ali koja može mnogo pripomoći rečju izgovorenom u pravo vreme, da se pomogne i utvrdi omladina u početku svojih verskih iskustava. Kada njena iskustva budu malo veća, neka se iz njenog kruga izabere osoba koja će biti vođ, posle toga opet druga, i na taj način dobićemo radnike, koji će biti po volji Božjoj.{SSŠ 48.2}

Ispod našeg zadatka

U našim naporima za dobro omladine, mi nismo ispunili naš zadatak kako treba. Mi smo došli do velike svetlosti, ali nama nedostaje revnosti i žara; usrdnost našeg duha je još uvek premala prema preimućstvima koja inače uživamo. Mi treba da se uzdignemo iznad ledene atmosfere neverovanja koja nas okružava i da se približimo Bogu, kako bi i On mogao nama da se približi. Mi treba da poučavamo omladinu da radi na spasenju duša. Vaspitavajući omladinu za ovo delo, ujedno ćemo i mi naučiti da radimo sa više uspeha, i tako ćemo postati u rukama Božjim oruđe sposobno za preobraćenje naših đaka. Ispunjeni duhom radinosti, mi ćemo se prihvatiti Hrista, i On jedini će biti izvor iz koga ćemo crpeti potrebnu snagu. Naš razum treba da rasti, kako bi mogli pravilno shvatiti stvari, koje se tiču večnog života. Naša srca treba da budu dirnuta i ispunjena Božjom milošću pa da postanemo pravi vaspitači drugima. {SSŠ 49.1}

Vođe i učitelji neka postave sebi pitanje: „Da li verujem u Reč Božju? Jesam li se predao Onome koji se je žrtvovao za mene strašnom smrću na krstu, da bi ja bio spašen i dobio večni život?“ Da li verujemo da Isus zove duše onih koji nas okružavaju, onih koji žive u grehu i koji se još nisu odazvali glasu, koji ih zove? Onda treba skrušenim srcem da kažete: „Učitelju, ja ću ih svim svojim snagama pozivati da dođu Tebi. Ja se uzdam u Tebe i samo u Tebe, da ćeš mi svojim Svetim Duhom pomoći da dirnem i pridobijem njihova srca.“ —Sabbath-School Worker, January 1, 1892, par. 7. {SSŠ 49.2}

SVRHA SUBOTNE ŠKOLE

Učitelji i hrišćanski učenici odgovorili su pred Bogom za mnoge darove koje uživaju, jer oni treba da rade za Boga, dajući time stvarnog’ izraza o snazi spasonosne milostn Božje pred zemljom i pred nebom. Sposobnost i upliv Božjih radnika biće u srazmeri sa njihovim stanjem morala i njihovom čistotom. Pravi hrišćanski učitelji znaće da otkriju smisao lekcije Subotne škole jer će se razvijati njihova moć shvaćanja evanđelijskih istina. Njihova svetlost sjajiće pred onima koji se nisu zanimali za dragocene zrake Istine. Vrata srca treba da se otvore, da bi primila svetlost, koja zrači iz Reči. Hrišćanski učenik koji je primio Reč Božju, može doneti blagoslova svojim drugovima. Njegovo prisustvo biće blagodat za druge. ako proučava lekciju strpljivo, sa puno dobrote, na način, koji će probuditi interesovanje onih koji nisu pokazivali zanimanja za Božje stvari, i ako svoja izlaganja daje jednostavno i jasno. Za rvakav rad potrebna je mudrost olozgo jer radnik treba da bude prijatan onima kojima je pomoć najpotrebnija, i da ih dovede Hristu, koji će dati duši sve što joj treba… {SSŠ 50.1}

Kad jedno mlado biće bude obraćeno, ne treba da ostane nezaposleno; dajte mu da nešto radi u vinogradu Gospodnjem. Neka se zaposli prema svojim sposobnostima, jer Gospod je svakome odredio po neki zadatak. Sarađujmo sa Gospodom u svima stvarima, pokrenimo sva sretstava, pomoću kojih će se razviti sposobnosti onnh koji treba da stupe pod zastavu dvaju poglavara čovečanstva. Hristos, knez života, i sotona, knez mraka, pozivaju živo sve ljude, žene, omladinu, da uđu u njihovu službu. Zadatak je učitelja i učennka hrišćanskog, da se iskreno trude da se redovi Hristovih boraca stalno povećavaju. Oni treba da pozovu svaku dušu da stupi pod zastavu Kneza Emanuela. {SSŠ 51.1}

Izbegavajte raspre

Subotna škola treba da predaje lekcije, koje će u srce i-.duh ulivati svetlost. Za to učitelji treba da budu pod uplivom Svetoga Duha, kako bi bio pobeđen sav egoizam, nzbegnuta svaka oštra reč, isključena svaka neželjena radnja, a da se posvedoči milost Božja u saradnji sa trudom ljudskim za spasenje duša. To treba da je uzvišena svrha dela Subotne škole. Ovo nije mesto za raspre ili za isticanje raznih mišljenja. To sve treba da se izbaci iz škole, jer u njenoj sredini mora da vlada harmonija. Ako neko od članova i ne bi bio saglasan sa nekom mišlju koja se izlaže, radi toga ne mora da zavlada ratoborni duh, svađa i raspra. {SSŠ 51.2}

Subotna škola trebala bi da bude mesto, gde se biseri istine traže i vade iz pogrešne sredine, da bi se pokazali u njihovoj pravoj svetlosti u srce Jevanđelja. Skupoceno biserje istine, izgubljeno dugo vremena iz očiju, mora da se sada povrati dedi Božjoj. U našim školama trebalo bi govoriti o opravdanju kroz veru, o pravdi Hristovoj, kako bi omladina i deca mogli da razumeju ovaj važan predmet i da bi učitelji i đaci mogli da upoznaju put spasenja. Večni i sveti zakoni, u vezi sa planom spasenja, dugo su bili zaboravljeni; ali oni treba da se postave na svoje mesto u planu spasenja, kako bi se ugledali u njihovoj božanskoj svetlosti i da bi prodrli kroz moralnutamu koja pokriva svet. {SSŠ 52.1}

Omladina neka posluša reči mudroga: „Poveri se celim tvojim srcem Svevišnjemu, i nemoj se oslanjati na svoju mudrost.“ Neka ona dođe pred Gospoda ponizno, molitvom i razmišljanjem, održavajući stalno vezu sa Njim razvijajući ujedno sve svoje darove i sposobnosti, iskorišćujući svaku priliku, u veri da će joj onda Gospod sigurno pomoći. Na svakom koraku neka sebe pita: „Da li je to pravi put Gospodnji?“ Poniznost je jedna od glavnih crta onih koji su. stekli pravu mudrost, i ma koliko bilo njihovo znanje, oni neće biti ispunjeni samopouzdanjem i taštinom. {SSŠ 52.2}

Jedno delo za celi život

Gospod traži mlade ljude i devojke, koji bi sav svoj život posvetili ozbiljnom delu Subotne škole. Ako ne činite stalne napsre, neće mnogo postići i nećete postati dobri, radnici na Božjem delu. Samo „ustrajnošću u dobrome“ možete da postanete pravi radnici Božji. Sebe treba da smatrate slugama Božjim, koji imaju svakog dana svoj određeni zadatak. Budite od dana do dana sve marljiviji na poslu, gledajte da vaše noge ne idu krivom stazom, kako ne bi hromi vašom greškom sišli sa pravog puta. {SSŠ 53.1}

Gospod traži za delo subotne škole učitelje koji hoće da služe celim srcem, koji vežbajući se, razvijaju i umnožavaju svoje darove i koji još usavršavaju već postignute  rezultate. Gospod traži za svoju skupštinu marljive hrišćane, jer onaj koji radi, manje je izložen iskušenjima od onih koji imaju malo POSJŠ. ONI koji zaista veruju u Hrista, postaće radnici Božji. Njih će da vodi Sveti Duh; njihove naklonosti biće očišćene, njihove strasti pobeđene i njihov će život uroditi dobrim plodovima na slavu Boga; jer oni koj izaista veruju u Hrista, postaće drugima videlo. Reč Božja otkrivaće se u sve novoj i novoj svetlosti onima koji su u živoj vezi sa Suncem Pravde. Neka niko ne misli da nema všie nijedne istine neotkrivene. Onaj koji marljivo i sa molitvom traži istinu, videće još puno svetih zraka da obasjavaju Reč Božju. Ima još mnogo rasejanih dragocenosti, koje treba prikupiti, da postanu jedno sa ostalim. Ali svetlost nije dana samo skupštini kao jedna snaga; ona ima da se razlije i na one koji žive u mraku. Božji narod treba da razglasi vrline Onoga, koji ga je pozvao iz mraka svome čudesnom videlu. Hristos je kazao za svoj narod: „Vi ste videlo svetu“, a videlo je za to, da se sjaji i osvetljava tamu. {SSŠ 53.2}

O, neka bi učitelji i đaci bili ono, što je Gospod želeo da budu, kada je žrtvovao svoj život zato, da bi od njih napravio sinove i kćeri Božje naslednike venca slave koji neće uvenuti! —Sabbath-School Worker, March 1, 1892, par.5.{SSŠ 54.1}

UČITELJI I ĐACI MORAJU SVIM SRCEM VRŠITI SVOJ POSAO

Svaki učitelj Subotne škole treba da je učenik Hristov. Oni koji nisu svojim pravilno uređenim životom pokazali da su učenici Hristovi, ne bi smeli da budu pozvani za učitelje u subotnim školama, jer njima je potrebna pouka u osnovnim načelima ljubavi i straha Božjeg. Hristos je kazao: „Jer bez mene ne možete ništa učiniti.” Od kakve bi dakle vrednosti bilo učenje nekoga, koji ni sam još nije iskusio silu Hristovu? Bilo bi potpuno nedosledno poveriti jednom takvom licu neki razred u Subotnoj školi; ali još veća bi greška bila, ostaviti jedan razred pod uticajem jednog učitelja, koji svojim načinom odevanja i ponašanja ne priznaje Hrista, za čijeg se slugu izdaje. {SSŠ 54.2}

Oni koji poučavaju u Subotnoj školi, moraju da svoje srce ogreju i ojačaju u istini Božjoj i ne smeju se zadovoljiti samo slušanjem Reči, već treba da istu privedu i u delo. Oni treba da od Hrista primaju hranu, kao što lsze primaju hranu od čokota. Na njih treba da siđe rosa Božje milosti, da bi njihova srca postala kao dragocene biljke, da se razviju i šire prijatan miris, nalik cveću u Božjem vrtu. Učitelji trebalo bi da budu marljivi istraživači Božje Reči, da učeći svakodnevno nauke u školi lristovoj, budu u stanju i drugima pokazati svetlost, koju su primili od Onoga koji je najviši Učitelj, Videlo sveta. {SSŠ 54.3}

Učitelji treba da su svesni svoje odgovornosti i moraju da iskoriste svaku priliku, la se usavršavaju i da budu od što veće kor_isti za delo spasavanja duša. Kako učitelji tako i đaci moraju da shvate, koliko je važno, da se marljivo i istrajno proučava Reč Božja. Oni moraju što tesnije da održavaju vezu sa Bogom; onda neće podleći bednim iskušenjima, odupiraće se uspešno protiv nemarnosti i ravnodušnosti. Ni lenjost, ni želja za zadovoljavanjem svojih ličnih naklonosti ne bi smele preovlađivati kod onih koji se prikazuju kao hrišćanski radnici. {SSŠ 55.1}

Istina treba da se ispituje tačka po tačku, jer Božjoj istini ne.ma granica. Učitelji i đaci treba da se živo zanimaju i proučavaju Reč, da je upoznaju što bolje. Kroz dugi niz godina Bog nam ponavlja: „Radite, radite, radite.“ Proučavajte svaku tačku istine, da bi  mogli da raspoznajete sami istinu od zablude. Đaci treba da uče sami za sebe, da bi mogli upoznati Božje dubine. Taj rad treba da se vrši u Hristovom Duhu. Nemojte nikako vaše đake u tome sputavati. {SSŠ 55.2}

Za proučavanje Svetog Pisma treba imati poniznog duha, skrušeno srce i žarku želju, želju za traženjem Boga. Onima koji smerno traže istinu, anđeli Božji će biti u pomoći. {SSŠ 56.1}

Gospod će podići ljude, koji će poneti vest istine njegovom narodu i svetu. Ako oni, koji zauzimaju odgovorna mesta, ne pođu napred prema putokazu Vožje Promisli, ako ne objavljuju vest koja je dana za ovo vreme, doći će drugi, koji će vernije objavljivati reči opomene. Biće pozvani čak i mladi hrišćani, koji će vikati bez uzdržavanja „iz sveg grla.“ {SSŠ 56.2}

Nov duh

U svaku Subotnu školu treba da uće nov duh pobožnosti i čistote, a ne duh raspre. Samoljublje i taština preovlađuju danas u takvoj meri, da se reči vernog Svedoka mogu primetiti na mnoge članove Subotne škole. Ver ni Svedok reče: ,,3nam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć! Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih. Jer govoriš: bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go. Savetujem te da kupiš u mene zlata žeženoga u ognju, da se obogatiš; i bele haljine, da se obučeš, i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje; i masti očnjom pomaži oči svoje da vidiš. Ja kojegod ljubim one i karam i poučavam. Postaraj se dakle, i pokaj se.“ {SSŠ 56.3}

Kakva su verska iskustva onih koji saraćuju u Subotnoj školi ? Videlo istine zasjalo je u duši i srcu učitelja i đaka zato, da bi ga oni dalje poneli onima koji su bez Hrista. Vest spasenja mora da se saopšti svima onima čija se srca još nisu otvorila da prime nebeski dar. Istina mora da se neumorno propoveda onima koji izgledaju ravnodušni. Kad bi svakome ležao na srcu spas duša za koje je Hristos umro, sa koliko većim zanimanjem bi se prihvaćalo svako sredstvo, koje služi za spasenje duša! Kako malo bi onda mislili na naše lične potrebe, da se ističemo sa haljinama ili da tražimo zabave i razna zadovoljstva ovoga sveta! Kako malo novca bi TROŠILI na razonođenja i zadovoljstva, ako bi razumeli važnost upotrebe svojih sredstava za delo Božje, koje od nas zahteva svaki dinar bez kojega možemo biti. {SSŠ 57.1}

Molite se da Sveti Duh uđe u vaša srca, onda ćete nositi jaram Hristov, vi ćete prihvatiti njegovo breme, i doći ćete u tesnu vezu sa Isusom. Naš pogled je suviše malen; mi treba da imamo širi pogled, koji će obuhvatiti potrebe ovog dela. {SSŠ 57.2}

Nešto je za delo od naročite potrebe, a to su mladi ljudi i devojke koji bi bili posvećeni, svesni svoje lične odgovornosti prema razvitku dela i koji bi sarađivali sa božanskim silama na razlivanju svetlosti u tom moralnom mraku, koji pokriva svet. {SSŠ 57.3}

Mnogo onih koji drže da su hrišćani a samo napola veruju u Reč Božju. Oni je ne proučavaju ozbiljno, nego gube svoje vreme čitanjem pripovedaka i romana. Shvatanje Božje Reči samo razumom još nije dovoljno, da bi moglo uplivisati na način života, jer živi se prema pravilima koja diktuje srce. Kada učitelji objasne lekciju po njenom spoljašnjem značenju, njihov je rad tek započeo, i oni ne bi smeli da stanu sve dotle, dok nisu sigurni i imaju dokaza, da naredbe neba nisu primljene samo razumom, nego da su utisnute i u srca đaka. .—Sabbath-School Worker, April 1, 1892. {SSŠ 57.4}

UČITELj MORA BITI VOLJAN DA UČI I SAM

„Kloni se od želja mladosti, i traži pravičnost, veru, milosrđe, mir, sa onima koji Gospoda zovu čistim srcem. Izbegavaj luda i beskorisna pretresanja, znajući da se iz njih može izroditi razdor.“ Oni koji hoće da postanu vaspitači omladine i dece, ako hoće da bude njihov rad krunisan uspehom, treba mnogo što-šta da nauče, kako iz zapovesti tako i iz iskustva. Oni moraju rasti u milosti i poznavanju našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista i moraju dostići do veličine Hristove. Rašćenje u milosti dokazuje da je neko vezan za Hrista, kao što je loza vezana za čokot. Ako budete živeli u Njemu, imaćete potrebnu snagu da raspoznajete duhovne istine, jer o duhovnim stvarima misli se duhovno. .{SSŠ 58.1}

„Pišem tebi, omladino, jer si jaka i jer je u tebi Reč Božja, i što si pobedila nečastivog.“ Bog pozivlje mlade ljude i devojke da što bolje iskoriste sposobnosti kojima su obdareni. On želi da volite rad i nauku, kako bi se što. bolje usavršavali. Bog će rado primiti vašu službu i usavršavanje vaših talanata, ali On neće odobriti slab rad, vršen podeljenim srcem. Svaka grana Božjeg dela zahteva da se u nju ulože najbolje sile i sposobnosti, i da se iskoriste sva dana sredstva i razviju najplemenitije pobude za širenje istine. Uzvišen i svet značaj dela zahteva da se razviju najviše sposobnosti razuma i duha, da bi se delo moglo u njegovoj pravoj svetlosti prikazati onima koji žive u mraku i seni smrti. {SSŠ 58.2}

Ako ste pozvani da sarađujete u nekoj od grana Božjeg dela, vi ste ujedno dužni da sebe poučavate u školi Hristovoj. Ako ste na sebe primili svetu odgovornost da poučavate druge, vi se u isto vreme obavezujete da proučite temeljito svaki predmet o kome hoćete drugima govoriti. Ako pred vašim đacima u Subotnoj školi razlažete neki deo Božje Reči, vi trebate razloge vašeg verovonja izneti jasno, tako da vaše đake ubedite u istinitost istoga. Vi morate marljivo proučavati i upoređivati dokaze Božje Reči, koji se odnose na naredbe koje Gospod upućuje svojoj skupštini; na taj način upoznaćete istinu i moći ćete da vodite pravim putem one koji gledaju u vas. {SSŠ 59.1}

Slušajte nepristrasno

Kad dođete u takvu priliku da morate slušati razlaganja neke nauke koja vam nije jasna, ne treba da je već unapred osudite, pre nego što ste je temeljito proučili i kroz Reč Božju upoznali, da se ona ne može držati. Kad bih mogla, ja bih đacima svih Subotnih škola na zemlji uputila toplu preporuku, da se obrate Božjoj Reči i da u njo.j traže istinu i svetlost. Baš u  ovo vreme šalje Bog” dragocenu svetlost svome narodu, zato treba u vašim istraživanjima da težite za potpunim poznavanjem svake tačke istine, da ne bi u onaj dan bili nađeni među onima koji nisu živeli od svake reči, koja izlazi iz usta Božjih. {SSŠ 59.2}

Treba ozbiljno posmatrati strašne posledice nemarnosti u proučavanju Reči Božje. Proučavanje Biblije vredno je najboljih duševnih sila i najsvetijih sposobnosti. Kad se u skupštini iznosi jedna nova svetlost, opasno je okrenuti joj leđa. Ako nećete da slušate zato, jer imate predrasude protiv naredbe ili nosioca iste, to vas svakako neće izviniti pred Bogom. Ako osuđujete ono što niste čuli i što ne razumete, vaša mudrost neće biti veća u očima onih koji iskreno traže istinu. I ludost je, govoriti sa prezirom o onima koje je Bog poslao da nose vest istine. Ako naša omladina želi da se pripremi za Božje delo, ona treba učiti da pozna put Gospoda i da živi od svake reči koja izlazi iz usta Njegovih. Neka ona ne misli da su već sve istine otkrivene, i da Beskonačni nikakve svetlosti više ne može pružiti svome narodu. Ako ona ostane pri tome da je istina već sva otkrivena, doći će u  opasnost da odbaci dragocene istine, koje će otkriti oni koji marljivo traže u bogatom rudniku Reči Božje. {SSŠ 60.1}

Oni koji su počeli da uče ili kojima je povereno neko odgovorno mesto, ne smeju se zadovoljiti istraživanjem drugih lica, nego treba da sami istražuju istinu. Ako ne nauče da sami proučavaju istinu, oni će postati površni u svom životu i u svom znanju. Mišljenja vaših drugova mogu da vam mnogo koriste, ali vi ne smete da se naslonite na njih bez da imate vi sami vaše određene pojmove. Vi treba da proučavate istine koje su vam otkrivene neumornim traženjem i bez prestanka. Vi mnogo gubite, kad jednu istinu ne proučite svestrano kroz zakon i svedočanstvo, jer u.tom slučaju vi ne možete ni videti ni oceniti istinu onako kakva je. O da bi sva naša omladina umela da ceni prvenstvo koju joj je Bog poklonio! To je volja Božja da priđete izvoru videla, kako bi vas rasvetlio njegov Duh, koga će primiti svako koji bude smerno tražio istinu; vi ćete onda znati, da se Duh i Reč slažu, i vi ćete imati izvesnost o tome, šta je istina. Kako je lepo živeti u toj izvesnosti! Vi možete onda govoriti sa puno snage, i ono što znate možete objaviti kao celu istinu, znajući da se niste povodili za vešto izmišljenim pričama. —Sabbath-School Worker, May 1, 1892.{SSŠ 61.1}

POTREBAN JE DUH ISTRAŽIVANJA

„Ali ti stoj u tome što si naučio i što ti je povereno, znajući od koga si se naučio, i budući da iz malena poznaješ sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje u Hristu Isusu. Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen.“ {SSŠ 62.1}

Još mnogo dragocenih istina ima da se otkrije svetu u ovo doba puno opasnosti i mraka, ali sotona ima čvrstu nameru, da spreči da videlo istine zasija u ljudskim srcima. Ako hoćemo da dođemo do videla koje nam je namenjeno, mi moramo pokazati želju da ga primamo time, što ćemo marljivo proučavati Reč Božju. Dragocene, ali dugo zakrivane istine treba da se otkriju u svoj svetlosti, kroz koju će zasjati u svojoj osvećenoj vrednosti; jer Bog će da proslavi svoju Reč i objaviće je u takvoj svetlosti kakve nikad videli nismo. Ali oni koji kažu da ljube istinu, moraju razviti do najveće visine svoje sposobnosti, da bi razumeli sve dubine Reči, kako bi se Bog proslavio i njegov narod bio blagosloven i rasvetljen. Poniznim srcem predajući se milosti Božjoj, tako treba da pristupate proučavanju Pisma, bivajući spremni da primite svaki zrak božanskog videla i da hodate putem svetlosti. {SSŠ 62.2}

Proučavajući Pisma, vi ne smete gledati da sebi objašnjavate stvari tako, da ih dovodite u sklad sa vašim unapred smišljenim zaključcima. Naprotiv, trebate da im se približite u želji da biste razumeli osnovna načela vere u Hrista. Živo treba da se zanimate, svesrdno molite, i tako se približite Reči Vožjoj, da upoznate šta je istina, kao što se je Natanailo ponizio i tražio od Gospoda da mu je otkrije. Kao Natanailu, tako će se dati videlo svakom iskrenom istraživaču. Isus je video Natanaila kako kleči pod jednom smokvom, i dok se je još molio, došao mu je glasnik, da ga povede izvoru svake svetlosti. „Filip nađe Natanaila, i reče mu: za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nađosmo ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta. I reče mu Natanailo: iz Nazareta može li biti što dobro?“ Predrasuda i nevera pojavile su se u srcu Natanailovu, ali Filip nije ni pokušao da ih pobije. On mu je samo rekao: Dođi i vidi. A Isus, videvši Natanaila gde ide k njemu reče za njega: evo pravoga Izrailjca u kome nema lukavstva. Reče mu Natanailo: kako me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: prije nego te pozva Filip, videh te kad bijaše pod smokvom. Odgovori Natanailo i reče mu: Ravi, ti si Sin Božji, ti si car Izrailjev.“ {SSŠ 62.3}

Kako lako je Natanailo bio ubeđen! I sa kolikom radošću je Isus gledao na njegovu iskrenu veru bez lukavstva! „Odgovori Isus i reče mu: što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovoga. I reče mu: zaista, zaista vam kažem: odsele ćete videti nebo otvoreno i anđele Božje gde se penju i silaze k Sinu čovečjem.“ Bog ne voli neveru, nepoverenje i sumnju. Kada On govori, Njegova se reč mora priznati i privesti u delo svakog dana. Ako čovečje srce bude u živoj vezi sa Bogom, onda će se priznati glas koji dolazi od gore. {SSŠ 63.1}

Prepirke treba izbegavati

Dok je potrebno da se Reč Božja temeljito proučava, da bi se pronašle i rasvetlile dragocene istine, treba paziti da se ne uvuče duh raspre u naša raspravljanja subotne lekcije. Posmatrajući pitanja o kojima vladaju različita mišljenja, treba da se pokaže milost Božja kod onih ko.ji žele da razumeju Reč Božju. Svakome treba ostaviti slobodu da sam istražuje, kako bi se svaki sam za sebe osvedočio o istini. Takav duh istraživanja trebalo bi da vlada kod đaka subotnih škola, da bi svi bili ohrabreni da traže nove zrake videla i da bi znali ceniti sve ono što Gospod šalje svom narodu. Videlo koje Bog šalje svom narodu pojaviće se samo tada, ako se Božja istina marljivo proučava. {SSŠ 64.1}

Svet je prepun svakojakih prividnih zabluda, stoga je potrebno da đaci i učitelji znaju šta je istina. Mi treba da poštujemo Reč Božju i da priznajemo glas Božji u njenim živim proroštvima, pa onda da privedemo njena pravila u delo i da živimo od svake reči koja izlazi iz Božjih usta. Oni koji čine volju Božju, poznaće koja je nauka od Boga, jer ništa neće moći da zavede njihov duh. Bog poziva svakoga, i mladog i starog, da marljivo istražuje Reč, da bi u istoj mogao pronaći skupocene bisere istine. Svakome ide taj poziv, propovednicima i narodu, učiteljima i đacima, svi se pozivaju da proučavaju Bibliju. {SSŠ 64.2}

Velike svetlosti treba da izbijaju iz Reči Božje, i niko neka se ne usudi da naređu,je šta sme i šta ne sme da znači jedna ili druga svetla vest koju Bog hoće da nam uputi; jer to bi značilo ugasiti Duha Božjeg. Ma kakav bio autoritet koji neko ima po svom položaju, ipak niko nema prava da svet odvrati od puta istine. Kad Bog šalje neku vest svome narodu, niko se ne može osloboditi dužnosti da proučava njegova prava. Niko ne može sebi dozvoliti da ostane pri strani ili da zauzme indiferentan i nadut stav, govoreći: „Ja znam šta je to istina. Ja sam zadovoljan sa mojim zaključcima. Moja odluka je učinjena i ja neću promeniti svoje mišljenje, ma šta se desilo. Ja neću da slušam vest ovog vesnika, jer ja znam da to ne može biti istina.“ Baš zato što su mnoge hrišćanske crkve postupale tako, zapale su u mrak i radi toga nisu mogle da prime naredbe sa neba. {SSŠ 65.1}

Treba gajiti duh krotosti

Bog poziva sve one koji zauzimaju neki odgovoran položaj u delu Subotne škole, da se oslobode svakog egoizma, pouzdanja u sebe i oholosti u mišljenju; kad vam dođe neka vest koju ne možete razumeti, potrudite se da čujete razloge njene i dokaze, sravnjujući je sa Sv. Pismom, da bi videli da li se ta vest oslanja na Reč Božju ili ne. Ako mislite da nečije mišljenje nije osnovano na Reči Božjoj, i da o vašim zaključcima po toj stvari ne može biti sumnje, onda iznesite vaše dokaze; vaše gledište neće se poljuljati pred zabludom. Niti je to kakva vrlina niti je dostojanstveno, boriti se stalno u mraku i zatvarati oči da se ne bi videlo, zapušiti uši da se ne bi čulo, otvrdnuti srce u neznanju i neverici, bojeći se da se ne bi ponizilo, ako se prizna daseje došlo do videla u nekim tačkama istine. Ne možete tek braneći se da proučavate istinu i pokazati poslušnost prema naredbi Spasiteljevoj da istražujete Pisma. Zar se tako traži sakriveno blago, ako nazovete zbrkom rezultat nekog tuđeg rada, još dok isti niste podvrgli kritičkom ispitivanju te da vidite, ima li ili nema dragocenih bisera istine u mislima koje vi osuđujete? Zar oni koji imaju skoro sve tek da uče, neće hteti da prisustvuju nijednom skupu gde bi imali prilike da proučavaju poruke i vesti, samo stoga što misle da mišljenja onih koji predavaju mogu biti u nesuglasnosti sa onim što oni misle da je istina? Tako su radili Jevreji za vreme Hrista, jer su imali tako pakosno i neverno srce, da su-se okrenuli od živog Boga; Bog nas poziva da ne činimo to isto i da ne biramo kao oni rađe tamu nego svetlost. Niko od onih koji misle da sve znaju, nije ni suviše star ni suviše pametan da ne bi mogao nešto naučiti od najskromnijeg vesnika živoga Boga. .—Sabbath-School Worker, June 1, 1892. {SSŠ 65.2}

ŠTA ZNAČI BITI BOŽJI SARADNIK

„Tako i mladiće savetuj da budu pošteni. A u svemu sam sebe pokaži za ugled dobrih dela, u nauci, celosti, poštenju, u zdravoj reči, nezazornoj: da se posrami onaj koji se protivi, ne imajući ništa zlo da govori na nas.“ {SSŠ 67.1}

Kad nedostaje iskrene pobožnosti, kada je zanemarena svakidašnja veza sa Bogom, učitelj Subotne škole biće suhoparan i dosadan u svom načinu izlaganja. Njegove reči neće imati potrebne snage da dodirnu srca njegovih đaka. Biti Božji saradnik znači nešto mnogo više nego li samo ići u Subotnu školu, prisustvovati skupovima zajednice, učestvovati u učenju i biti prisutan na nekom sastanku. Biti radnik Božji znači treba imati srce puno žarke revnosti za spasenje grešnika, za koje je Hristos umro. Ovaj poziv zahteva da ste puni brige za delo; da neprestano pravite planove kako bi štobolje mogli predavati. Da iz sve svoje snage tražite načina da bi vaše učenje imalo privlačnosti i bilo u harmoniji sa učenjem Isusa Hrista, te da bi se duše zadobile za njegovu službu i bile privezane za nj, kroz njegovu neizmernu ljubav. {SSŠ 67.2}

Božji radnici neće bežati od ispunjavanja svojih svetih dužnosti. Iz ljubavi prema Hristu, oni su pripravni da trpe glad i da podnose oskudicu, nevolju i ruganja. Oni će pretrpeti i grub postupak, i ako je to teško i ponižavajuće za čovečji ponos. Ali radnik Božji setiće se, da je Isus podnbsio sramoćenje i uvrede, da je bio prezren i takav je morao umreti, da bi mogli biti spašeni oni koji su bili izgubljeni. Svaka od raznih vrsta rada na polju žetve iziskuje žrtve i odricanja. To znači da vreme koje bi inače potrošili za manje važne stvari iskoristite za proučavanje Pisma, da bi znali kako treba raditi sa uspehom na delu za koje ste pozvani. To znači, da morate naučiti da upoznate Svetog Duha, da treba mnogo da se molite, i da sa mnogo razmišljanja tražite način kako da iskoristite sve svoje sposobnosti za unapređenje Božjeg dela. {SSŠ 67.3}

Vi ste radnici Božji, pozvani da uspostavite Njegovo carstvo na zemlji, i vi trebate da učinite vaš deo u delu spasavanja duša, za koje je Hristos platio cenu svoje sopstvene krvi. Je li dakle nevažna stvar učiti u Subotnoj školi bez pripreme srca, koja je potrebna za jedno tako ozbiljno delo? Mnogi, koji počnu poučavati neki razred, čine to sa vrlo malo interesovanja, i tako pokvare posvećeno delo svojim neposvećenim postupkom. {SSŠ 68.1}

Potrebno iskustvo

Učitelji i radnici svakog odeljenja ustanove Subotne škole, vama se obraćam u strahu, Božjem i kažem vam, ako ne budete u živoj vezi sa Bogom i ne budete mu se često toplo molili, vi nećete moći da radite vaš posao sa božanskom mudrošću i da zadobijete duše za Hrista. Radnik Božji treba da je ogrnut poniznošću kao kakvom haljinom. Bog će poznati i blagosloviti poniznog radnika ma gde on bir, radnika koji je krotkog duha i koji ima puno snošljive ljubavi za istinu i pravdu. Ako spadate u takve radnike, vi ćete pokazati zanimanje za vaše đake time, što ćete se naročito truditi oko njihovog spasenja. Vi ćete opštiti sa njima sa puno ljubavi; vi ćete ih posećivati u njihovim domovima; vi ćete saznati njihovo pravo stanje, razgovarajući sa njima o njihovim iskustvima u Božjim stvarima; na rukama vaše vere vi ćete ih privesti pred Očev presto.{SSŠ 68.2}

Nije dobro i ne pomaže ništa da korite, optužujete, i da se rasrdite kada kod vaših đaka primetite rasejanost i nestašnost. Setite se, da trebate biti kao radnici Božji strpeljivi, da se celo Nebo zanima za vaš rad, i da svaka vrsta Božjeg dela iziskuje truda i brige za duše. „Budite ljudi, jačajte se.“ Upitajte vašeg uzvišenog učitelja, koji je dragovoljno prošao kroz poniženja i pretrpeo smrt na krstu, Njega upitajte šta On želi da činite. Uložite u vaše delo sve sposobnosti koje su vam date, i gledajte da ih umnožite. Hristovom milošću, vi ćete biti u stanju da učinite dragoceno delo za vašeg Učitelja. Riznica božanskih izvora stoji vam na raspoloženju. Molitvom i verom vi ćete primiti Božja obećanja i primeniti ih za vaše dobro. Posvetite se svim onim što imate, služenju Onome, ko.ji vas je ljubio i sebe žrtvovao za vas. Isus kaže: „Ako ponesete mnogo ploda, proslaviće se moj Otac, i znaću da ste moji učenici.“ Ovo je isto tako važno u delu Subotne škole kao i u delu propovedništva. Sada je zgodno vreme da se poseje drago semenje, koje će proklijati i poneti roda sve do večnog života. Vi možete biti sada glas života koJi rađa život; jer kada možete saopštiti drugima istinu koju ste upoznali po ceni jednog dubokog iskustva, ona ima tada životvornu snagu koja dirne srca i pridobije ih za Hrista. Kada Isus zove i kada njegovi saradnici rade u saglasnosti sa Njim, vrlo okorelo mora da je srce koje ne bi bilo ganuto i savladano silom božanske ljubavi. —Sabbath-School Worker, July 1, 1892. {SSŠ 69.1}

NAJVAŽNIJA LEKCIJA

Kada omladina, koja je jaka, hoće da istražuje Bibliju svom energijom svojeg razuma, onda će njen duh biti obogaćen dragocenim znanjem, koje će sijati kao videlo na one sa kojima će dolaziti u dodir. Subotna škola treba da je mesto gde oni koji su već napredovali u poznavanju Boga, mogu primiti nove istine, koje se odnose na veru Božjeg naroda. Kada svi oni koji izjavljuju da su hrišćani, to u istini i budu, Subotna škola će onda prestati da bude suhoparna služba navike. Učitelji će tada razumeti pouku koju je Hristos uputio Nikodimu, i oni će je tada predavati naglašujući njenu neizmernu važnost za sudbinu čovečanstva. Isus je rekao vođi izrailjevom: „Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božje.“ Ako se čovek nanovo ne rodi, ne može razumeti smisao nebeskog carstva ili raspoznati njegovu duhovnu prirodu. Ovim rečima Hristos je hteo Nikodimu da kaže: „Nije tebi toliko potrebno znanje, koliko unutrašnji preporod. Nije toliko potrebno da zadovoljiš svoju radoznalost, koliko da imaš novo srce; bez tog preporoda, koji bi sve stvari učinio novim, ništa neće pomoći tvom spasenju, ako raspravljam s tobom pitanje moje vlasti, mog dela, moje misije i punomoći, koja mi je data sa neba.“ {SSŠ 70.1}

Pouka Hristova Nikodimu važila je za svakog učitelja, svakog radnika Subotne škole, za svakog člana omladine i za svako dete. Svakako je važno da znamo osnove našeg verovanja; ali najveće znanje koje treba da nađemo jeste znanje kroz iskustvo o novom rođenju. Velika potreba dela Subotne škole jeste videlo života. U svima našim redovima oseća se potreba za ljudima i ženama koji su kraj nogu Isusovih učili istinu i način kako da istinu drugima pokažu. Nama treba svetih ljudi, ljudi ispunjenih poniznošću, ljudi koji žive u Hristu, koji bi mogli biti vaspitači naše omladine u Subotnoj školi. {SSŠ 71.1}

Kada je Nikodim prilazio Gospodu, hteo je da se upusti sa Njim u dug razgovor o tačkama bez naročite važnosti. Ali Isus ga je poučio u prvim pravilima vere i pokazao mu je da je pre svega potrebna poniznost u srcu, kratak duh, jedno novo srce; i da treba ponovo da se rodi ako hoće ući u Božje carstvo. Zar nema među onima, koji zauzimaju odgovorna mesta u Subotnoj školi, takvih, koji-bi se ljutili ili bi prigovarali, kad bi im izjavila da i pored toga što su vođe u Izrailju, ipak i njima treba da se ponovo rode? Nikodim — iznenađen što mu Isus ovako govoraše, bez obzira na njegov položaj vođe u Izrailu, — nije bio spreman da primi istinu; stoga je odgovorio Hristu podrugljivim rečima. „Reče Nikodim njemu: kako se može čovek roditi kad je star? E da li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?“ On je objašnjavao stvar kao što to mnogi čine, kada jedna oštra istina prodre u njihovu svest, jer prirodan čovek ne prima stvari Duha Božjega. Ništa nema u njemu što bi se slagalo sa duhovnim stvarima, jer o duhovnim stvarima sudi se duhovno. I ako Nikodim nije shvaNao Hristove reči, Isus ipak nije postao nestrpeljiv i nije se obeshrabrio. On je naprotiv gledao da što jasnije prikaže svoju reč o istini. Pun mirnog i svečanog dostojanstva, On je ponovio svoje reči tako, da bi ubedio Nikodima u njihovu božansku istinitost. „Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božje. Što je rođeno od tela, telo je; a što je rođeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi.. {SSŠ 71.2}

Kako je žalosno misliti na množinu mehaničkog rada koji se vrši u Subotnoj školi, dok međutim ima tako malo znakova duševnog preporođaja kod onih koji poučavaju kao n onih koji uče! Kada Duh Božji bude radio u srcu, videćemo mnoge koji će pre svega iskati Božjeg carstva i njegove pravde. Onda će zemaljske stvari doći ponovo na podređeno mesto koje im priliči, a nebeske stvari zauzimaće prvo mesto u osećajima dece Božje. —Sabbath-School Worker, August 1, 1892, par. 9.{SSŠ 72.1}

TREBA POSVEĆENIH UČITELJA

Lica koja hoće da sarađuju u Subotnoj školi, trebalo bi da su posvećena Bogu. To treba da su ljudi i žene očeličeni u veri, puni blagosti, revnosnog duha i puni zauzimanja za sve što se tiče Hrista. Ma kakva se žrtva od njih tražila, oni treba da pristupe delu sa nesebičnim naporima, da stanu pred oltar i da se svesrdno mole za preobraćenje omladine, ko’a je njima po erena. Vi koji hoćete da radite za Gospoda u Subotnoj školi, treba da se oslobodite svih sebičnih ambicija. „Ništa ne činite uz prkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugoga većeg od sebe.“ Prva težnja jednog učitelja Subotne škole treba da bude, da nauči omladinu da ispunjava svoju dužnost u skromnosti i strahu Božjem. {SSŠ 73.1}

Mehanizam ne predstavlja najveću potrebu Subotne škole, nego glavno je poznavanje duhovnih stvari. Kako je potrebno krštenje Duhom Svetim, da bi postali istiniti misijonari Božji! Trebalo bi da se naučimo da tražimo najviše od Njegovog Duha, da bi mogli što bolje razumeti biblijsku istinu. Učitelji Subotne škole treba da se svakodnevno mole za božansko nadahnuće, da bi mogli duhu omladine otkriti bogatstvo svete Reči. Zašto se ne bi ponizili pred Gospodom i dopustili Svetom Duhu da ostavi neizgladivi trag svoje prisutnosti u vašem karakteru i u vašem radu? Suviše ima taštine među onima, koji su zaposleni u subotnim školama, suviše mehanizma i navike, a sve ovo može da udalji dušu od izvora žive vode. {SSŠ 73.2}

U istoriji našeg dela dešavalo se neko vreme, da su se radnici rado obraćali za savet iskusnijima, uviđajući potrebu da dozvole Gospodu da ih vodi u svima pravcima njegovog dela. Ali to vreme je prošlo, i pravi misijonski duh iščeznuo je iz srca mnogih, koji sebe smatraju radnicima. Gospod želi, da oni koji učestvuju u radu Subotne škole, budu misijonari, sposobni da idu u gradove i sela u okolini svoje skupštine, da donesu videlo života onima koji žive u tami. On neće, da se mladi ljudi ograniče samo na rad u Subotnoj školi, isključujući ovaj toliko potreban misijonski rad, ,jer trudeći se oko onih kojima istina nije poznata, steći će nova iskustva, koja će obogatiti njihov duh i uvećati njihovu ljubav. {SSŠ 74.1}

Gosg.od želi, da mladi ljudi i devo ke, koji su učvršćeni u istini, iskoriste sva sretstva koja bi bila u stanju da prošire njihovo razumevanje ovog dela. Mladi ljudi, koji su stekli prilično iskustvo u Božjim stvarima, trebalo bi da stupe u sempnare i više škole, gde će moći da usavrše svoje vaspitanje i ostaće nosioci videla za one, sa kojima su pozvani da žive. Oni će naići na prepreke, kada budu propovedali istinu, ali na taj način oni će još bolje osetiti svoju zavisnost od Boga, i to će ih uputiti da traže svetlost odozgo, da bi mogli spasonosno uplivisati na one za čije spasenje i rade. {SSŠ 74.2}

Žrtvujući svog sina da dođe na ovaj svet i da umre radi iskupljenja čoveka koji je bio izgubljen, Gospod je učinio svoje, jer celo nebo je gledalo na čoveka u tom uzvišenom darivanju, a sada Bog čeka na saradnju onih koji su upoznali ljubav Hristovu. Niko neka ne misli da, zato što je siromašan i što u životu zauzima samo neki mali položaj, ne bi mogao da postane Božji misijonar. Delo Hrista, Veličanstva nebeskog, počelo je u siromaštvu i poniznosti. Njegovi roditelji živeli su u skromnim prilikama, a Knez Života radio je sopstvenim rukama tesarski rad, da bi potpomogao izdržavanje porodice. Živeći u svetu kao nadničar, On ima puno nežne ljubavi za one koji se bore sred teškoća, da bi postigli saznanja. Ako oni koji nemaju sve što bi hteli, posmatraju život pun odricanja, siromaštine i ponižavanja, koja je Hristos podnosio radi ljubavi za nas, oni će uvideti da nemaju uzroka biti tužni ili obeshrabreni. Oni koji hoće raditi za Gospoda, treba da se potpuno u Njega pouzdaju, jer pod uplivom Božjeg Duha, a pomoću proste i žive vere u Boga, ljudi i žene, ma koliko oni bili skromni, mogu da postanu jako oruđe u Njegovim rukama za pridobivanje duša za Hrista; jer istinito iskustvo u stvarima Božjim ne stekne se prirodnim sretstvima. .—Sabbath-School Worker, September 1, 1892, par. 6.{SSŠ 75.1}

HRISTOS JE NAŠ PRIMER

Da bi mogli vršiti volju Božju, potrebno je da istražujemo Njegovu Reč zbog poznavanja Njegove nauke, i da posvetimo delu sve sposobnosti, koje su nam dane. Mi moramo biti revnosni u molitvi i marljivi u službi prema Bogu. Oni, koji vrše službu učitelja u Subotnoj školi, trebalo bi da su gladni i žedni božanske istine, pa da bi mogli pružiti potrebnu hranu onima koji su njima povereni, i da ih upute da traže istinu, kao. što se traži neko skriveno blago. Mi ne želimo da naše subotne škole budu vođene tako, da od učenika postanu licemeri, jer ovi bi samo smetali interesima prave vere. Stoga treba da se posveti više pažnje traženju Boga i prisutnosti Duha Gospodnjeg u školi nego na pojedinosti organizacije. Visoki ciljevi i mehaničko vršenje službe nemaju mnogo vrednosti, ako Duh Božji ne omekša i ne deluje na srca učenika i učitelja. {SSŠ 76.1}

Učitelj Subotne škole neka ne sledi primeru onih, koji ne rastu u poznavanju našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Onaj koji hoće da postane Božji saradnik, ne sme da podražava jezik, način ili ideje nekog drugog. On mora da uči od Boga, od Njega ima da prša božansku mudrost. Bog je podario razum i inteligenciju jednom radniku kao i drugom; neka dakle svaki razvije i umnoži svoje talente. Gospod ne traži da jedan radnik bude samo slika drugoga. Učitelj treba da raste i da dostigne do mere Hristove veličine, a ne do mere nekog samrtnika, koji može da pogreši. Ti moraš „da rasteš u blagodati“, a gde se nalazi blagodat? jedino u Hristu, Božanskom primeru. {SSŠ 77.0}

Neka se dakle svako ugleda na Hrista, da postane sličan Njemu. Neka svaki radnik upotrebi sve svoje sile, da radi u skladu sa Božjim planom. Neka uči u školi Hristovoj, da bi mogao druge mudro poučavati. Onima, koji su povereni brizi učitelja Subotne škole, biće potrebni mudrost i iskustvo, koje Bog može dati Hristovom učeniku. Neka učitelj nauči blagosti i poniznosti srca od Spasitelja, da postane pravi učitelj, i neka pridobije svoje učenike za Hrista, kako bi i ovi sa svoje strane postali verni misijonari na velikom polju žetve.—Sabbath-School Worker, October 1, 1892, par. 6.{SSŠ 77.1}

KAKO TREBA POSTUPATI SA ONIMA KOJI SU U ZABLUDI

U delu Subotne škole biće nam dužnost da se brinemo za one koji čine pogreške, koji padaju u greh i u zabludu. Hristos nam je u svojoj Reči dao vrlo jasne pouke o tome, kako treba postupati sa onima koji zalutaju, ali mnogi propuštaju da ove pouke primenjuju. Oni nisu ih dovoljno proučili i primili u svoje srce, da bi Sveti Duh mogao da rasvetli potamneli razum, i da omekša i razbije okamenjeno srce učitelja i đaka. Sveti Duh će napraviti srce osećajnim, ispuniće ga ljubavlju i oslobodiće ga gordosti i egoizma. {SSŠ 77.2}

Đaci Subotne škole naklonjeni su da se protive učitelju svojim ponašanjem. Ali učitelj ne sme da upotrebi tvrde reči i da se pokaže netrpeljiv. Ako tako radi; on se ne služi mačem Duha, nego oruđem sotoninim. I ako je teško podnositi ponašanje đaka, i ako treba da ostaje u stazama Gospodnjim, i da milosrđe udružuje sa pravdom. Neka posmatra krst na Golgoti gde se milost i istina udružuju, gde vidimo zagrljene pravdu i mir. Samo tamo, putem božanske žrtve, može da se čovek’ pomiri s Bogom. Posmatrajući Hristovu ljubav vaše će srce omekšati, i onda ćete moći da postupate sa omladinom kao sa mlađim članovima Božje porodice. Vi ćete osećati potrebu da sa njima postupate onako, kako je Hristos sa vama postupao. {SSŠ 78.1}

Strogo postupanje neće nikad pomoći omladini, da upozna svoje pogreške i da se popravi. Pravila škole treba da budu primljena u Duhu Hristovom; a kada bude potreban jedan ukor, taj će se neprijatan zadatak izvršiti sa osećanjem žalosti pomešanim sa ljubavlju. Nemojte misliti da je vaš zadatak to, da đaka javno kudite i da ga ponizite pred celom školom. To ne bi bio dobar primer za decu; to bi pretstavljalo setvu kojoj bi sledila slična žetvi. Greške ma kog đaka nemojte raskrivati nigde izvan kruga, gde treba da budu poznate; jer kad bi se ovako činilo, porodila bi se struja naklonosti prema krivca, zbog mišljenja da se je prema njemu nepravedno postupalo. Optuživanje može da ga baci na bojno polje sotone, gde će od tog trenutka početi odlučno da produži svoj rđavi put. Hristos ima veliko strpljenje s nama, a mi treba da mu budemo slični. On nas ne odbacuje radi naših grešaka, nego nas kara blago, i ljubavlju nas poziva sebi.{SSŠ 78.2}

Potreba mudrosti i strpljenja

Ako učitelji uvide da je nemoguće privesti jednog đaka, da se pokorava disciplini svog razreda, neka ga premeste u jedan drugi razred. Možda će drugom učitelju uspeti što nije uspelo prvom. Što nedostaje jednom učitelju, možda ima kod drugoga; ali ako uspete da zadobijete poverenje jednog mladog đaka, privežite ga vašem srcu vezama dobrote i ljubavi, jer tako ćete moći da privedete jednu dušu Hristu. Sasvim će biti moguće, da se karakter upornog, samovoljnog i neposlušnog dečka preobrazi. {SSŠ 79.1}

Ali dok je potrebno pokazivati ljubav i dobrotu prema đacima, bilo bi očita slabost, ako bi se pokazala pristrasnost i tako stvarali podozrenje i zavist. Deca odmah primete takva pretpostavljanja kod učitelja, i pretpostavljeni đak često će meriti svoju snagu, svoje sposobnosti i svoju iskusnost sa onima učiteljevim u vođstvu razreda. On će hteti biti učitelj; tada će se kod učitelja, sem ako nema milosti Hristove, ispoljavati slabost, postaće nestrpljiv, odviše strog. Najuplivniji đak u razredu će obično saopštavati svoje namere drugim đacima, i udvostručiće svoje nastojanje da nadvlada celim razredom. Ako milošću Hristovom učitelj ostane gospodar samog sebe i čvrstom i strpljivom rukom stegne uzde nad razredom, on će stišati nemirnog duha, sačuvaće svoje dostojanstvo i pridobiće poštovanje svojih đaka. Kad se uspostavi red, neka u razredu zavlada dobrota, ljubaznost i srdačnost. Možda će se buna ponoviti; no nemojte pokazati žestine. Nemojte govoriti strogo prema krivcu, jer to bi moglo obeshrabriti dušu koja se bori protiv sile tame. Budite mirni, obratite se Bogu molitvom, da Vam on dođe u pomoć. Anđeli će biti na vašoj strani i pomoći će vam, da podignete zastavu neprijatelja; onda, umesto da odbijete onog koji je na stranputici, vi ćete da jednu dušu zadobijete za Hrista. .—Sabbath-School Worker, December 1, 1892. {SSŠ 79.2}

SPOSOBNOSTI UČITELJA

Učitelji treba da shvate, da moraju svaku teškoću posmatrati u duhu Hristovom. Protiv ratobornosti nemojte stavljati ratobornost. Imaćete posla sa samovoljnim, tvrdoglavim, nemarnim i lakoumnim osobama; ali vi trebate u svakoj prilici pokazivati dobrotu i ljubav, a strpljivošću i savlađivanjem samoga sebe sačuvajte naklonost svojih đaka i dajte im dokaza da uvide, da je sva vaša želja samo da im činite dobro. Pokažite vašim đacima da imate poverenja u njih. Posetite ih kod kuće, i pozovite ih da i oni vas posete. Neka vide da.ih volite, ne samo rečima, nego stvarno i istinito. .{SSŠ 80.1}

Učitelj ne sme da se sasvim priveže uz svoje dostojanstvo, budući da će poštovanje svojih đaka steći samo hrišćanskim vladanjem i pokazujući dobrotu i učtivost. Učitelj treba da vaspitava svoje đake, kao što je Hristos vaspitavao svoje učenike. On treba da ostavi utisak, koji vreme neće moći da izbriše. Njegov upliv mora da preobrazi đake prema Božanskom Primeru, pa ako vrši takav upliv, večnost sama će moći da objavi vrednost njegovog rada. Učitelj mora da probudi moralnu stranu svojih đaka i zadahnuti ih željom da se potčine božjem delovanju. {SSŠ 80.2}

Lica samoživa, razdražljiva, pohlepna na vlast, neučtiva i surova, ne smeju se postavljati za učitelje. Oni bi vršili užasan upliv na svoje đake, obrazujući ih nalik na svoj sopstveni karakter, i tako bi stvarali neprestano novo zlo. Takva lica će gledati da silom slome volju nemirnog đaka, ali Hristos nije naredio da se na ovakav način postupa sa zalutalima. Božjom mudrošću, krotkošću i poniznošću srca, učitelji će uspeti da samovolju uprave na put poslušnosti; ali niko neka ne misli, da će se pretnjama pridobiti ljubav đaka. Mi treba da postupamo kao što je Hristos postupao. {SSŠ 81.1}

Mnogi ko.ji potcenjuju težinu neke pogreške, kada se bna kod njih nađe, potpuno priznaju njen upliv kod nekog drugog. Na sve strane sretamo ljude koji nisu svesni takvih crta svog karaktera, koje bi trebalo ispraviti. Drugi opet priznaju svoje nedostatke; ali kada ih neko pokara, oni misle da im se jako sudilo. Učitelj bi trebao da ispita svoje sopstveno srce u svetlosti večnosti, da bi mogao pred svojim đacima biti ono, što želi od njih da budu. On bi trebao da svakog dana uči od Hrista, pričvršćen uz Njega kao što je loza pričvršćena uz čokot, i samo tako će ulivati u duše drugih ono što je primio od Hrista. {SSŠ 81.2}

Učitelj, koji želi da svoje đake drži pod disciplinom, treba prvo da se sam podvrgne vlasti Hristovoj. Isus je rekao: ,,Ko meni sledi, neće hodati u tami, već će imati videlo života.” Rasvetljeni od Boga, vi možete raditi kao što je Hristos radio; jer njegovo videlo će preko vas da svetli na putu svakog upornog prestupnika, sa kojim dolazite u dodir. Jesi li zaista vaspitač po Božjoj volji? Ako si obraćen učitelj, moći ćeš da pridobijaš, a ne da oteraš, da privučeš, a ne da odbijaš, duše za koje je Isus Hristos umro. Brinućeš se za jaganjce i ovce iz Hristovog stada. Ako zalutaju, ti ih nećeš ostaviti da poginu, nego ćeš ići da tražiš i spaseš što se izgubilo. Celo nebo biće spremno da ti pomogne u tom dobrom delu. Anđeli će ti pomoći u tvojim naporima da nađeš put ka najnemirnijim i najnepristupačnijim srcima. Ti ćeš primiti potrebnu milost i snagu od Onog, koji je u svojoj neizmernoj potpunosti u stanju da ti pomogne. Onda ćeš biti sposoban za Božjeg radnika, sa Hristom vezan u tvojim naporima oko spasavanja izgubljenih, a uspeh tvog dela ljubavi neće se videti samo u ovom životu, već kroz svu večnost. —Sabbath-School Worker, January, 1893.{SSŠ 82.1}

SLEDITI HRISTA, JEDINA JE SIGURNOST

Vođe i učitelji Subotne škole imaju da obrađuju veoma važno i široko polje. Njima je potrebno krštenje Svetog Duha, da bi znali da upotrebe najbolje metode i slede planovima, koji će im osigurati potpun uspeh. Bog će upotrebiti njihove napore; jer omladina je bila iskupljena po ceni krvi Njegovog jedinog Sina. Bog je ljubio ovu omladinu i predao je Isusa na žrtvu „da ne bi niko propao, koji u Njega veruje, već da ima život večni.“ {SSŠ 83.1}

Treba da se izvrši veliko delo vaspitanja. Učitelji trebalo bi da se mnogo mole za decu i omladinu i sa njima, da bn im pomogli da „gledaju Jagnje Božje, koje oduzimlje grehe sveta.“ Oni treba da prikažu omladini da ona nosi odgovornost pred Bogom, i da joj objasne šta Isus od nje očekuje.  Učinite sve što možete da probudite njihovo zanimanje za Sveto Pismo. Radite za dobro njihove duše, da bi i oni postali revnosni radnici, upotrebljavajući svoje talante da bi mogli dati i drugima od onog što je njima bilo dano.{SSŠ 83.2}

Hrišćanske žene mogu dobro uplivisati na mlađe. Bog im je podario talante koje bi morale sve da posvete službi Gospodu. Mnoge imaju dar rasuđivanja i druge sposobnosti, ali potrebno je da budu u tesnoj vezi sa Bogom. One moraju tražiti nove metode i nova sredstva pomoću kojih treba da se razvija njihov karakter i da upućuju omladinu kako da iskoristi talante, koje joj je Bog podario. {SSŠ 83.3}

Pri biranju članova koji trebaju sarađivati, nemojte se povoditi po ličnim naklonostima, nego poverite tu odgovornost takvim licima za koje znate da ljube i boje se Boga, i koji će primiti Boga za svog Savetnika. Ko nema ljubavi i straha Božjeg, imaće sigurnu štetu, ma kako njegova inteligencija bila velika. Isus je rekao: „Bez mene ne možete ništa činiti.“ Izbor članova koji trebaju da služe ne bi se smeo propustiti đacima Subotne škole. Dobro je da se članovi u radu često menjaju; jer ne sme biti, da duh jednog čoveka obrazuje na svoj način duh svih drugih. Može da ima odlične osobine, pa da ima ipak i nedostataka. Njegov će naslednik možda imati baš one osobine koje njemu nedostaju. Različiti duhovi i različite osobine doneće novih ideja, a to je glavno. Ali iznad svega, birajte osobe, koje u skromnosti svoje duše hodaju u istini; koje imaju ljubav i strah Božji i koje stupaju u njegovu školu. Takvi učitelji će unaprediti svoje đake i pomoći će im da se uzdignu više. Pod obazrivim i veštim učiteljima, đaci će imati sve većeg zanimanja za Reč Božju i dublje razumevanje Svetih Pisama. Tema svake lekcije treba da bude Hristos. Pouke, koje je Hristos dao svojim učenicima, od najveće su važnosti. .—Sabbath-School Worker, March 1, 1893, par. 7.{SSŠ 84.1}

PREDAVANJE NOVIH PREDMETA

Duša hrišćanina treba da liči na riznicu punu lepih i korisnih stvari. Na ulici, u Subotnoj školi, na molitvenim skupovima, kao i u društvu, treba da imamo nove predmete koje ćemo predavati da rasvetlimo druge osobe. Mi treba da se ugledamo na Hrista, kao savršenog Učitelja. On je vaspitavao ljude, otkrnvajući im karakter živog Boga. On je govorio: „A ovo je život večni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si noslao Isusa Hrista.“ Ovo je taj važan predmet koji treba da se ulije u dušu omladine; jer ona treba da upozna očinski karakter Boga; to će je navesti da večnu dobit pretpostazi prolaznoj dobiti. Proučavajući Božji karakter, u njihovim će se srcima poroditi velika želja da i druge upoznaju sa lepotom i silom istine. {SSŠ 85.1}

O kad bi svaki čovek, svaka žena i svako dete, koji vode računa o dušama, imali istinu usađenu u svom srcu tako, da se ona otkriva u njihovom duhu, u njihovom karakteru, u njihovom razgovoru i u njihovom vladanju! Posvećujuća moć istine treba da učini, da svi oni, koji poučavaju u Subotnoj školi ili zauzimaju koje drugo zvanje u našim ustanovama, mogu doživeti iskustvo, koje će im dozvoliti da uskliknu: „Ja znam u koga verujem.“ Religija Isusa Hrista ima silu preobraćenja, koja treba da se u nama manifestuje jednom većom poniznošću, jednom toplijom i življom verom, kako bi mi postali videlo sveta. Naše „ja“ treba da se ponizi, a Hristos da se uzvisi. Kako može da se desi, da lica, kojima je Bog poverio neki posao u svom vinogradu, tako lako postanu ohola? Zašto ima toliko njih koji vrednost jednog čoveka cene po položaju koji on zauzima? Zašto se toliko uzdaju u sebe, dok međutim potpuno zavise od žrte koja umilostivi? Zašto ima toliko takvih kojima nedostaje ljubavi i koji ne ulažu svoje srce u svoj rad? Stoga vidim da ima tako malo pouzdanja u Boga, tako malo pravog pokajanja, tako malo toplih molitava. Svaki učitelj trebalo bi da sebe pita: ,,Da li sam primio Svetog Duha kada sam počeo verovati? Jesam li primio Hrista kao mog ličnog Spasitelja?“ Na ova pitanja treba da iskreno odgovorimo. {SSŠ 85.2}

Ako oni koji rade za Gospoda, jesu prvo hrišćani, njihov će rad to da posvedoči. Oni će prikazati Hrista onima sa kojima budu dolazili u dodir. Učitelji Subotne škole neće svoje vreme gubiti na ništavne stvari, jer su svesni kako je svaki trenutak skup i da ga treba upotrebiti za marljivo obrađivanje njive Gospodnje. Delo Hri stovo u nebeskoj Svetinji, to delo koje se sastoji u tome, da On svakog časa prinosi svoju krv pred milosni presto i nas tamo zastupa, moralo bi da duboko potrese naše srce, te da shvatimo vrednost svakog trenutka. Isus je uvek živ i spreman da posreduje u našu korist; ali jedan izgubljen trenutak nikad se više ne može nadoknaditi. Bili učitelji ili đaci, nikad nemojmo zaboraviti, da Hristos nikad ne prekida svoje svečano delo u nebeskoj Svetinji; ako nosite jaram Hristov, ako primite na sebe Njegov teret, vi ćete vršiti slično delo kao što ga vrši vaš živi Poglavar. .—Sabbath-School Worker, October 1, 1893, par. 3.{SSŠ 86.1}

UČITELJIMA

Gospod naš Isus Hristos ima bezgraničnu ljubav prema onima koje je iskupio po ceni svojih telesnih patnji, da ne bi propali sa sotonom i njegovim anđelima, nego da ih vrati natrag kao svoje izabrane. Oni su zalog njegove ljubavi, oni su njegova lična svojina. On gleda na njih sa neizrecivom ljubavi; On daje svojim izabranima, koji se u Njega uzdaju, miomiris njegove sopstvene pravde. Treba imati takta, mudrosti i ljubavi — osvećene ljubavi — da bi skupocene ovce stada mogle videti i umeti da cene, kako je dobro da dozvole da budu vođene blagošću od vernih pastira. Deca Božja biće ljubazna kao Isus Hristos. {SSŠ 87.1}

Učitelj i učiteljica mogu pridobiti dečja srca, ako ljubav Hristova prebiva u svetinji njihove duše, šireći blag miomiris, mircs života na život. Učitelji mogu, milošću Hristovom, postati živo ljudsko oruđe — saradnici Božji — za prosvećivanje, vaspitavanje, i da potpomognu moralnom pročišćavanju duša; tada će se u dečjoj duši formirati lik Božji i karakter će se preobraziti milošću Hristovom. {SSŠ 87.2}

Jevanđelje postaje sila i mudrost Bož.ja, ako se primerno pretstavlja od onih koji sebe nazivaju hrišćanima. Pomisao da je Hristos bio razapet radi naših grehova, trebala bi da učini da pred Bogom svaka duša sebe smatra niskom. Hristos koji je vaskrsao iz mrtvih i uzneo se na nebo, postao je naš živi posrednik pred licem Božjim: tu je saznanje o spasenju kojim treba da upoznamo decu i omladinu. Isus je rekao: „Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu osvećeni istinom.“ Taj zadatak pripada Svakom učitelju. To delo ne sme se olako uzeti, jer čak za vaspitavanje dece u običnim školama potrebna je milost Hristova i samopregorevanje. Oni koji su od prirode brzi, koji se lako naljute, i kojn su skloni opadanju i sumnjičenju, trebali bi da sebi traže neki drugi posao, kako ne bi kod poverene im dece stvorili crte karaktera, koje su daleko od toga da budu prijatne. Nebo gleda u detetu nedovršenog čoveka ili ženu, u kome spavaju neprobuđene sposobnosti i sile, koje, kad bi se pravilno vodile i razvijale pod uplivom nebeske mudrosti, postale bi ljudsko sretstvo, koje će dati nebeskim silama da deluju: na taj način nastaće saradnja između čoveka i Bopa Opore reči i neprekidii ukori pokvariće decu, a neće je preobraziti. Uzdržite se od reči koja bi vređala; pustite da vama upravlja Isus Hristos; vi ćete se tada naučiti da imate sažaljenja sa onima koji su povereni vama na čuvanje.—Sabbath-School Worker, April 1, 1894. {SSŠ 87.3}

OPASNOSTI OD FORMALIZMA

Prava svrha Subotne škole ne sme da se žrtvuje mehaničkim uređenjima: to bi značilo gubiti vreme koje mora da se iskoristi za ozbiljne i važne stvari. Mi treba uvek da se čuvamo od formalnosti i ceremonija, koje bi mogle potisnuti stvarnu svrhu, koju imamo pred očima. Često smo u iskušenju da isuviše vodimo računa o sistemu, a kroz to Subotna škola postane zamorna, dok bi ona međutim trebala da služi za odmor, potkrepljenje i blagoslov. Čistota i jednostavnost Subotne škole ne treba da budu ugušene od raznih formalnosti bez konca i kraja, koje neće dozvoliti da se posveti dovoljno vremena verskim interesima. Lepota i uspeh škole počivaju u jednostavnosti i ljubavi kojima služimo Bogu. Ništa se ne može uraditi bez reda i pravila, ali sve to ne sme da nas sprečava u ispunjavanju važnih zadataka. Kod đaka treba manje tražiti spoljnu stranu, a mnogo više voditi računa o spasu duše. To je načelo koje treba da vlada u školi. {SSŠ 89.1}

Stara, vrlo stara priča o Isusovoj ljubavi, često ponavljana od učitelja i vođa koji su i sami prožeti ovom ljubavlju, uspeće da ubedi i da preobrati duše. Ako su vaše srce dirnuli ljubav i dobrota Isusova, vi ćete onda biti u stanju da radite sa vašim đacima. Nemojte gubiti iz vida jednostavnost Jevanđelja. Pomoću odozgo, mi ćemo biti u stanju da izvršimo veran posao kao sluge Gospodnje. Stalno treba potsećati đake, da će svi naši napori biti uzaludni, ako u naš rad ne uložimo naše srce. Blagost i ljubav treba da se pokazuju u svakom pokretu učitelja i vođa škole. Na mesto hladnog formalizma treba da stupe revnost i odlučnost. Ljubav Isusova treba da zahvati celu školu, a đaci trebalo bi da ovu smatraju kao glavnog činitelja njihovog obrazovanja. Strogost i naklonost za otkrivanje grešaka moraju se izbegavati, kao u svima drugim školama tako i u Subotnoj školi. Takve stvari treba da  su tuđe srcu učitelja i svih onih koji imaju udela u vođstvu škole. {SSŠ 89.2}

Ne sme se tražiti zadovoljenja u spoljašnjem razvoju škole, koliko u učinjenom dobru na privođenju duša Isusu Hristu. Mašine mogu besprekorno vršiti zadatak koji od njih čovek traži, ali one nemaju duše! Tako isto je i sa školama u kojima vlada formalizam; one su kao kip bez života. Kada svi oni koji sarađuju u školi, budu svesni svoje odgovornosti, i budu shvatili da ne rade za prolazno vreme, nego za večnost, onda će se red i harmonija uskoro svuda pokazati. —Sabbath-School Worker, October 1, 1895.{SSŠ 90.1}

SVETI DUH, GLAVNI ČINITELj USPEHA

Đakonima i učiteljima Subotne škole. potrebno je vođstvo i pouka od Svetog DuhaJ, kako bi mogli postati pravi vaspitači, sposobni da razviju razum i da sa svojim đacima dodirnu i ranije naučene lekcije. To je delo Svetog Duha, da se na jasan i neposredan način potseti na reči i dela Hristova, da bi na taj način oni koji govore o Iskupitelju sveta, mogli svojim đacima prikazati Hrista. Čitavoj organizaciji Subotne škole potrebna je pomoć Svetog Duha, kako bi bili izabrani Božji ljudi i žene da zauzmu mesta vođe, učitelja itd.{SSŠ 91.1}

Nije dobro, ako školu vodi uvek jedno isto lice; jer ono bi školu uredilo prema svome sopstvenom mentalitetu i prema svojim idejama; školi su potrebni radnici, koji donose nove ideje, koje bi mogle unaprediti školu u duhovnom pogledu. Ponekad dođe se u iskušenje da se škola poveri nekome koji je dugo vremena i verno služio; ali bolje je imati u vidu dobre škole, nego pretpostavljati koga od učitelja. Kada je očevidno da će za školu biti bolje ako se učine promene time, što se uvedu lica kojima leži na srcu spas duša, ništa ne bi trebalo da stoji na putu jednoj takvoj proMeni. Onima kojima nije do lične sujete, biće lako da prepuste svoja mesta, a đaci će imati prilike da rastu u znanju. Starešine i iskusniji članovi izabrali su ono što će biti u korist Božjeg dela; mlađi, koji još nisu sasvim spremni za ovo delo, treba da se ugledaju na svoju stariju braću, koja su bila verna u ispunjavanju poverenog im zadatka, i tako će mlađi steći mudrost i umešnost, koji su glavni uslovi za dobar rad. {SSŠ 91.2}

Subotna škola pretstavlja široko polje, koje treba marljivo obrađivati i koje će u našoj omladini probuditi želju da se potpuno posvete Bogu i da budu izabrani za rad na tom polju. U našim subotnim školama treba da ima revnosnih radnika, koji će raspoznavati delovanje Svetog Duha i koji će, udruženi sa Božjim anđelima, raditi na dovođenju duša Hristu. Učitelji Subotne škole primili su na sebe svete odgovornosti; škola treba da bude mesto, gde će ljudi i žene, deca i omladina, kroz stalnu vezu sa Bogom, postati snaga i blagoslov zajednice. Oni treba da svim svojim silama potpomognu zajednicu, da se ona sve više unapredi i da korača uvek dalje i više, od uspeha do uspeha. {SSŠ 92.1}

Važna pitanja

Zašto mnogi članovi zajednice’ nisu bolje upućeni i utvrđeni u istini? Zašto opet drugi idu po dubokom mraku? Zašto su svedočanstva tolikih članova tako oskudna, hladna i bez oduševljenja? Zašto ima toliko takvih, koji izgleda da će posrnuti i zalutati na zabranjene staze, i koji nemaju šta drugo da pričaju nego uvek samo tužne izveštaje o iskušenjima i slabostima? Da li su članovi zajednice svesni svojih odgovornosti? Da li se starešine i đakoni mesnih zajednica brinu za slabe i zalutale? Jesu li shvatili, da su oni koji se kolebaju u opasnosti da izgube svoju dušu? Jeste li se trudili poučavanjem i primerom da zalutale potpuno učvrstite na večnu Stenu? Jesu li učitelji i drugi članovi Subotne škole shvatili svoj poziv i rad, koji se sastoji u tome, da noge omladine povedu na prave staze? Jesu li naučili da preziru sve samožive interese i da im je pred očima jedino pridobivanje duša za Gospoda? Temeljit preobražaj je neophodno potreban u svima granama dela. {SSŠ 92.2}

Divne prilike bivaju propuštene u delu Subotne škole. Ljudi i žene obdareni raznim sposobnostima treba da se posvete tom delu, i u strahu Božjem da čine sve što je moguće za spas naše omladine. Vođstvo Subotne škole ne bi smelo biti prepušteno takvim ljudima, koji imaju običaj da mehanički svršavaju sve stvari i koji na taj način obeležavaju svaki svoj rad izvesnim formalizmom. Red i pravila bitni su deo. Potrebno je više duhovnog znanja. Treba nam žive sile, zanosne revnosti, pravog oduševljenja, kako bi naše subotne škole bile ispunjene atmosferom istinite pobožnosti i čistote; tu treba da se pokaže istinit verski napredak. U školi neka vlada strah Božji. Starešine se ne smeju zadovoljiti prostim protokolarnim razvojem, koji je lišek pravoga života, već treba da ulože sve u delo, da ono postane što plemenitije i što korisnije. {SSŠ 93.1}

Vođe naših škola, ljudi i žene, moraju raspolagati brzim saznanjem i biti u stanju, pomoću Božjeg Duha; da raspoznavaju karaktere, oni moraju imati administrativne sposobnosti, da umeju razlikovati promene karaktera i da pokažu puno takta i mudrosti u ophođenju sa različitim duhovima. Mnogi bi bili sposobni da imenima zauzmu mesto vođe, ali nama su potrebni ljudi koji bi na tom položaju pokazali potpun uspeh. Mnogi mogu dosta dobro da savladaju forme, ali ipak ne umeju da probude u dušama hrabrost, da uliju nadu, da nauče razmišljanju; samo ako se probudi energija ako se školi da života, ona će postati sila koja se razvija i koja je sposobna za svako dobro. {SSŠ 94.1}

Pred učiteljima takođe je otvoreno široko polje: oni treba da se trude da pronađu, na kakav način imaju da rade da bi pravilno vodili i razvijali dečji razum i srce. Potrebna im je mudrost odozgo, kako bi njihov rad sa omladinom i decom bio krunisan uspehom. Mnogi učitelji pate od duhovne kratkovidosti, te ne znaju da postupaju sa omladinom kako treba; umesto, napretka, pokazuje se nazadovanje. Da bi se postigle ne samo trenutne reforme, već stalno napredovanje u milosti, tesna veza duhovnog života i sile, potrebno je da učitelji i đaci budu ispunjeni Svetim Duhom. —Sabbath-School Worker, March 1, 1896.{SSŠ 94.2}

POSVEĆENJE UČITELJA

Gospod hoće, da naši učitelji Subotne škole sebe ispitaju, da li u njima živi ljubav Božja. Svi koji se nalaze u delu Gospodnjem, moraće da prođu kroz iskušenje. Učitelji treba da se neprestano trude da dođu do što dubljeg i što pravilnijeg razumevanja Božjih stvari. Oni su izloženi opasnosti da se ne pouzdaju u sebe, toliko da i ne primete svoje nedostatke, svoj skučeni razum. Tada u mesto da razvijaju svoje sposobnosti, oni će umnožavati svoju taštinu. Oni se ne trude da puste Isusa u svoje srce i u svoje iskustvo. Učitelj treba da umnožava svoje darove i da nam može govoriti na jasan i razumljiv način. Duhovni darovi treba da se neguju, a ne da se ostane u stanju slabosti i zanošenosti, koja će samo sprečavati pravilno shvatanje verskih nauka. Učitelj, koji ne oseća iskrene, čiste i nesebične pobožnosti i koji nije spreman da podnese svakojake neprilike, nije sposoban za jedno tako veliko i svečano delo. Svaki učitelj dužan je da podvrgne iskušenju svoje sposobnosti i svoj razum, i da upozna svoj pravipoložaj prema Bogu. {SSŠ 95.1}

Oni koji vrše izbor učitelja, treba da su oprezni i da se ne zadržavaju na onima koji ne bi mogli da vrše dobar upliv. Kakvo je vladanje učitelja? Je li tačan? Je li čist i uredan? Sve to trebalo bi rasmatrati: to su glavne osobine jednog učitelja. Kako će on da to isto traži od članova svoga razreda, ako nije on sam primer tačnosti, čistoće, mirnoće i reda? Ako učitelj zakasni, ostavljajući tako svoje đake da se zabavljaju, dok on ne stigne sav zadihan, on će svojim primerom uplivisati da”se razvija nered i nemar. {SSŠ 95.2}

Učiteljev primer

Ako onaj, koji je primio na sebe odgovornost učitelja, oseti da nije dovoljno spreman, i ako shvati odgovornost svoga poziva, on će se truditi da uči. On će gledati da pridobije poštovanje prema svetim stvarima, trudiće se da zadovolji duha i da dobije odlučnasti. On treba da se ponaša tako, da kod svojih đaka probudi svečane misli i poštovanje Boga. I ako predavajući stvari na naj jednostavniji način, ipak treba, kada se govori o Bogu, o Hristu, o njegovim stradanjima i njegovom vaskrsenju, kao o stvarnostima koje su se zaista zbile, govoriti tako, da se duh digne iznad zemaljskih stvari i da se zamisli kao da stoji pred večnošću. Subotna škola nije za one koji su površni, koji mnogo i olako govore o večnim istinama, višim od nebesa i širim od vasione. Držanje jednog razreda zavisiće od učiteljevog primera. Ako članovi ostaju grubi i neučtivi, tu mora biti neki uzrok, i on treba da se pronađe. Učitelj može da poštuje svete stvari, pa ipak da ostane veseo. Umesto slobodnog ponašanja, treba da bude duboko istraživanje Božjih stvari. Nikakve usiljenosti ne sme da bude. Razred treba da oseti, kako je religija jedna stvarnost, kako je ona potrebna, jer ona donosi mir i sreću. Niko ne sme da dobije utisak kao da je religija neka hladna i odvratna stvar. Mir i slava prisutnosti Hristove neka osvetle silu njegove ljubavi i probude reči blagodarnosti i hvale. {SSŠ 96.1}

Božansko videlo će odsjajivati na licu onih, koji žive u stalnoj zajednici sa Bogom. Deca mrze sve ono što je sumorno i.dosadno. Njihova srca su rada svetlosti, radosti, ljubavi. Učitelj treba da je nepokolebljiv i odlučan, ali ipak će izbegavati da bude strog, da mnogo zahteva, da je prek. Učitelju je potrebno da sačuva svoje dostojanstvo, inače ne bi bio sposoban vaspitač. Deca brzo primete neku slabost ili neki nedostatak u učiteljevom karakteru. Njegovo ponašanje čini utisak na decu, i izgovorene reči biće samo onda od upliva na njih, ako budete vi sami vašim karakterom davali dobar primer. Pravi hrišćanski karakter pokazivan u svakidašnjem životu, pomoći će mnogo više kod obrazovanja karaktera vaših đaka, nego sve vaše pouke i sve vaše lekcije. Bog je postavio jedinku u sklop čovečanstva, te stoga i nesvesno bivamo potčinjeni uplivu onih sa kojima dolazimo u dodir i podražavamo njihovo ponašanje, njihov način rada i njihove navike. Neka Bog ne dozvoli da se učitelj ovih malih udalji od propisane staze za iskupljene od Gospoda! O da bi učitelj imao one praktične pobožnosti, koja će svedočiti da su u njemu karakter i ljubav Isusova! {SSŠ 97.1}

Subotna škola nije stvorena radi zabavljanja i uveseljavanja dece, i ako može i sve to da postigne, ako bude primerno vođena. Njen cilj je da usavršava decu i omladinu, da ih nauči razumevanju Biblije, red po red, pravilo po pravilo, malo tu, malo tamo. Tamo treba da svetli videlo istine. Nisu svi sposobni za svoj zadatak, koji poučavaju u Subotnoj školi. Svaki učitelj treba da oseća potrebu za većim saznanjem; on mora naučiti da bolje poznaje one sa kojima radi; on mora izabrati najbolje metode vaspitavanja; pa kad je učinio sve što je mogao, on mora osećati da je ipak još daleko od cilja. —Sabbath-School Worker, June 1, 1896.{SSŠ 98.1}

ZAŠTITIMO NAŠU DECU

Naš veliki neprijatelj je stalno na poslu, razvijajući sve svoje sile da zavede omladinu, da je uvuče u nedozvoljena zadovoljstva, oholost, raskoš, i da njihova srca u tolikoj meri ispuni ovim željama, da ne ostane više mesta za Boga. Na taj način neprijatelj pokvari karakter i potamni razum novih naraštaja. Dužnost je roditelja da se odupru njegovom razornom delovanju. Svaki upliv, koji će pripomoći da srca ostanu verna i iskreno ponizna, da se ne odmetnu od Božje volje, očuvaće ih od razvrata, koji u ovo doba naročito vreba na njih. {SSŠ 98.2}

Jedna od najuspešnijih brana protivu zla jeste gajenje duha odricanja i dobrote. Deca treba da nauče da preziru svaku samoživu želju i lakomost. Bog ima sveto pravo na decu, stoga treba ih učiti tačku po tačku, naredbu po naredbu, kako bi upoznali i poštovali Božje zakone. {SSŠ 99.1}

Ovim mladim i nežnim dušama treba neprestano govoriti, kako Bog stalno izliva svoje blagoslove na svoju decu kroz sunčane zrake i kroz kišu, koji čine da izbija rastinje i koji crpe iz zemlje hranu za ljude. Ovi blagoslovi nisu zato tu, da uvećaju našu samoživost time, što bi mi isključivo uživali Božja blaga i samo za njih bili vezani; naprotiv, ove stvari su nam zato dane, da bi mi imali prilike doneti pred Darodavca naše darove i prinose. To je najmanje što možemo učiniti da izrazimo našem predobrom Stvoritelju našu zahvalnost i našu ljubav. {SSŠ 99.2}

Roditelji su često suviše zanemarivali da kod svoje dece probude zanimanje za napredak Božjeg dela. Mnogo ima takvih porodica gde su deca ostavljena po strani, kao da su neodgovorna bića. Ima čak takvih roditelja, koji hoće da prevare Boga u desetku i darovima, želeći time da nagomilaju bogatstva svojoj deci, zaboravljajući, da time otvaraju vrata željama i iskušenjima i tako gotovo neizbežno pripremaju propast svojih najmilijih. Oni ne daju prilike deci da budu sa malim zadovoljni, i tako ih lišavaju jednog važnog pokretača za izvršivanje velikih dela. {SSŠ 99.3}

Decu bi naprotiv trebalo potsrekavati, da nauče da zarađuju novac radi činjenja dobra i za napredak Božjeg dela, a deca bi dobila življe zanimanje za ove stvari, kad bi i sama direktno sarađivala u tim preduzećima. Njihovi bi darovi bili od koristi, ma kako oni bili mali, a deca bi od toga imala fizičke, duševne i moralne koristi. Kroz njihovu revnost i njihovo odricanje oni bi stekli skupoceno iskustvo, koje bi im pomoglo da srećno požive na ovom svetu i da pridobiju sebi i večni život. —Sabbath-School Worker, July 1, 1896, par. 5. {SSŠ 99.4}

SILA LJUBAVI

U našem radu za spasavanje duša mi pokazujemo još uvek premalo ljubavi. Mi nemamo one sile koja moli, preklinje, privlači, i koja bi jedina mogla da ljude izmiri sa Bogom. Ako istinu propovedamo onako kakva je ona u Hristu, onda nam religija neće  izgledati kao neki kuluk i teret, nego će ona biti prava radost za nas. Učitelji neka u svoj rad unose radosti, blagodarnosti, srce puno ljubavi i hrišćanskog saučešća, i neka u svojim đacima probude nesebičnu ljubav; jer takav je duh koji vlada na nebesima. Zar učitelji Subotne škole ne bi hteli da se oslobode svake taštine, svakog samoljublja, i da Reč ispunjavaju sa puno iskrenzsti? „Nego se obucite u Gospoda našega Isusa Hrista; i telu ne ugađajte po željama.“ Prava vera ima Hrista kao predmet; za posledicu ima potpunu poslušnost; ko ima takvu veru, slediće Njemu svuda gde On ide. Kada taj uslov bude ispunjen, za što treba ozbiljnih napora, mnoge će duše biti sakupljene u skupocene snopove i dovedene pred Gospoda. {SSŠ 100.1}

Roditelji i učitelji treba da objasne i usade u duh omladine već u najranijim godinama važnost spasenja. Oni joj moraju prikazati Boga kao nebeskog Oca, koji je u Svojoj neizmernoj ljubavi darozao svoga jedinorodnoga Sina Spasitelja sveta, koji je, da bi pokazao svoju ljubav prema njima, bio spreman da umre zato da bi oni živeli. Ovake nauke kad se uče sa ljubavlju i dobrotom, pokazaće trajan utisak na mlade duhove i mlada srca. Kao što se na sunčevoj svetlosti slike i predmeti sjaje na ogledalu, tako će ove nauke odsjajivati u duhu rasvetljenom od ljubavi Božje. {SSŠ 101.1}

Upliv porodice

Porodica treba da bude kao neka škola, a ne kao mesto smrtne dosade. Večeri treba da budu dragoceni trenutci, posvećeni upućivanju dece na put pravednosti. Ali koliko ima zanemarene dece! Njima se u kući ne daje vaspitanje koje će ih dovesti do razumevanja Božanske istine; njih niko ne uči da zavole pravdu i da čine dobro. Njih bi trebalo poučavati sa strpljenjem, objašnjavajući im zakone koji vladaju, i otkrivajući im izvor njihovog delovanja. Trebalo bi ih dovesti da budu u skladu sa zakonima neba i da zavole istinu onakvu kakva je u Hristu. Samo na takav način biće spremni da uđu u društvo anđela i da mogu stati pred licem milog Spasitelja. {SSŠ 101.2}

U srca omladine mogu se sejati nade i težnje, koje će činiti da omladina uvidi lepotu svetosti. Naravno, biće uvek potrebno ozbiljnih mera za vaspitanje mladih, da se podignu i usavrše za jedan koristan život. Koliko ima takvih koji ne ume da cene darove kojima ih je Bog obdario! Malo je takvih roditelja i vaspitača, koji razumeju da je nemoguće potpuno razviti razum i srce bez žive veze sa Izvorom svake premudrosti, svake sile i svake svetosti. Istina je beskonačna, a razum, rasvetljen i vođen Duhom Božjim, povešće čoveka ka sve većoj snazi; njegov će put biti sve više rasvetljen, dok ne dođe do velikog videla. {SSŠ 102.1}

Dok smo sposobni da rastimo u saznanju i u istini, ne smemo zaboraviti da je isto tako moguće nazadovati ili pak napredovati. Mi možemo isto tako lako sići dole ka zemlji kao i dignuti se k nebu. Mnoge duše lebde između neba i zemlje. Oko nas ima puno lukavih i primamljivih sila, koje odvraćaju duše od Boga i od nebeskih stvari. Mora se voditiračuna o svakome, od njegovih prvih godina detinjstva do mladosti i posle do zrelosti. Oni koji znaju opasnost od zla kao i ljubav i milost Božju prema svakoj duši, moraju naročito da bdiju nad dušama, jer oni će za njih biti odgovorni. Kao Avram, roditelji treba da uče svoju decu da idu stazama Gospodnjim. Ako to ne učine sotona će lako zauzeti mesto roditelja, i vaspitaće decu po svojoj želji; na žalost njemu se i suviše prepušta taj zadatak! Roditelji treba da vrše svoju dužnost prema onima koji od njih zavise, i da formiraju njihov karakter prema Božanskom Uzoru. Roditelji treba da ispunjavaju određenp im zadatak sa živom verom i oslanjajući se u svemu na Boga; onda će Bog izvršiti svoj deo, i mnoga deca, koja su do tada bida bez Boga i bez nade u životu, biće primljena u zajednncu. {SSŠ 102.2}

Kada obraćenje mladih postane glavna briga učitelja i roditelja, tada će se oni truditi da obrazuju karaktere, da vaspitaju naklonosti i želje. U svakoj duši mogu se razviti dobre osobine. Svaka duša oseća težnju za višim, dubljim i širim poznavanjem duhovnih stvari i da se pripremi za jedan uzvišeniji -život. Kada rodite.lji sami daju primer, i budu što jednostavniji i prirodniji u njihovom načinu mišljenja, oblačenja i življenja, gledajući pre svega da se proslavi Bog, onda će red vladati u kući i deca neće biti zanemarena; onda će se dovoljno vremena posvetiti njihovom vaspitanju i razvijanju. {SSŠ 103.1}

Deca treba da budu okružena najboljim uplivima i najboljim društvom. Roditelji koji u strahu Božjem vrše to delo, paziće na svaku reč koju izgovore, da ne bi morali pocrveniti kada bi deca ponovila njihove razgovore. Oni će pomoći deci u njihovim slabostima, neznanju i nedostatcima uzvišenim moralnim naukama, da bi mogli rasti u čistoti, u pametnim navikama, u korist zdravlja i sreće. Sa ovakvim vaspitanjem oni će steći to saznanje, koje će očeličiti i uravnotežiti njihov karakter. {SSŠ 103.2}

Ako vaspitanje dece bude zanemareno, daje se prilika zlu da im priđe. Iz najraznovrsnijih izvora uticaće saznanje greha u njihov razum, i nikad se više neće moći izbrisati. Kada roditelji zanemaruju svoju dužnost i ne postavljaju temelj karaktera kod svoje dece, kada u izgradnju tih karaktera ne unose najbolja pravila kao elemente; neprijatelj Božji i duša koristiće se ovom. nemarnošću i dete će postati ravnodušno prema vrlini i istini. Domaće ognjište treba da bude najprijatnije mesto na svetu. Šta je spoljašnje i veštačko u upoređenju s onim što je istinito i prirodno? Bog je decu obdario sposobnostima, koje bilo roditelji ili učitelji mora.ju gledati da razviju. {SSŠ 104.1}

Oni kojima je Bog poverio brigu oko vaspiganja omladine, moraju biti u stanju da s Njim zajedno rade na razvijanju skupocenih darova duha i srca, koje će omladini pomoći da dođe do znanja i snage, koje će kao jedan pridobitak poneti sobom u buduće i u večni život… {SSŠ 104.2}

Vaspitavanje i obrazovanje karaktera dece i omladine je jedno od najvažnijih dela. U tom delu glavna je stvar prikazati Hrista u njegovoj bezgrešnoj ljubavi, da bi njena velika lepota i milina mogla nadvladati zadovoljstva ovoga sveta. Dete ne sme da gleda samo jednu teoriju, ma kako ona inače bila logična, nego karakter pun ljubavi i slavu Hristovu. Ono treba da nauči posmatrati bogatstva večnog života, te da bude ohrabreno, oduševljeno i zadobijeno. Ljubav Hristova treba da bude pokretač svakog napora. On ,je koji govori, koji sili, koji prisvaja. —Sabbath-School Worker, August and September, 1896.{SSŠ 104.3}

BOŽANSKA PEDAGOGIJA (VASPITANJE)

Iz dana u dan, Isus je crpeo znanje iz velike otvorene žive knjige prirode. Onaj koji je stvoritelj svega, čijom su rečju postala brda i doline, šume i potoci, On je postao sada sin čovečji, i učio je lekcije, koje je njegova sopstvena ruka’ napisala na lišću, cveću i drveću. Priče,,, koje je Isus za vreme svoga rada voleo da upotrebljava za bbjavljivanje istine, svedoče, u kolikoj je meri njegov duh bio prijemljiv za blagi upliv prirode. On je u godinama svog povučenog života sa puno radosti crpeo duhovne nauke iz svega onoga što ga je u svakodnevnom životu okružavalo. Smisao reči i dela Božjih postepeno se otkrivao pred očima Isusovim u toj meri, u koliko je razmišljao i trudio se da shvati značaj stvari, a to isto mogu činiti i ostala deca. {SSŠ 105.1}

Kao Hristos, tako može svako dete da dolazi do znanja proučavajući dela prirode i stranice Reči Božje. Kada se trudimo da upoznamo našeg nebeskog Oca pomoću njegove svete Reči, anđeli nam prilaze,. naš je duh ojačan, naš karakter postane plemenitiji, i mi postanemo slični našem Spasitelju. Kada se divimo lepotama i veličini prirode, mi osećamo ljubav prema Bogu; naše srce je dirnuto, naš duh je potčinjen, i naša duša prima nove snage pri dodiru sa Beskonačnošću, posredstvom njenih čudesnih dela. Opštenje sa Bogom koje biva pomoću ponizne molitve, razvija i jača duševne i moralne osobine, a umne sposobnosti rastu u vezi sa duhovnim stvarima. {SSŠ 105.2}

Sve nove i nove rezerve fizičke i duševne snage dobijaće oni koji se posvete Bogu dušom, telom i duhom, pročišćavajući svo.je misli poslušnošću prema Božjem zakonu. Tada srce uzdiše Bogu i moli Mu se za dar da može raspoznavati ulogu i dela Svetog Duha. Nije naše da se Njime služimo, nego Sveti Duh ima da se služi nama, obrazujući i razvijajući svaku od naših osobina. {SSŠ 106.1}

Kako se treba pripremiti

Kada sluge Hristove budu pozvane na sud radi svog verovanja, ne treba da pripremaju svoju odbranu. Oni treba da se pripremaju iz dana u dan, nagomilavajući u svom srcu kao blago dragocene istine Reči Božje, hraneći se Hristovim učenjem i učvršćujući se u veri molitvom. Ako se pod takvim okolnostima dovedu pred sud, Sveti Duh će ih potsetiti na istine, koje će moći da dirnu srca onih, koji će ih saslušavati.{SSŠ 106.2}

Znanje, koje su dobili pažljivim proučavanjem Svetoga Pisma, doći će im pomoću Božjom baš tada u sećanje, kada bude potreba za to. Ali ako se ne brinu da svoj razum obogate biserima istine; ako se ne srode sa rečima Hristovim, ako u svojim iskustvima nisu naučili da osete silu njegove milosti, oni ne mogu očekivati da će ih Sveti Duh potsetiti na Hristove reči. Bogu treba služiti svakog dana, celim srcem i predati se Njemu. —Sabbath-School Worker, October, 1896. {SSŠ 106.3}

ODLOMCI (FRAGMENTI)

Oni koji uče decu, morali bi da izbegavaju primedbe koje zamaraju. Kratke a zgodne primedbe imaće dobrog dejstva. Ako treba mnogo da se kaže, bolje je da se to iznese nekoliko puta. Nekoliko zanimljivih reči tu i tamo umetnutih imaće više vrednosti, nego kad bi se sve odjedanput ispričalo. Dugi razgovori zamaraju dečji um. Suviše razgovora oduzeće im volju za duhovne stvari, kao što preterana hrana zamara stomak i umanjuje apetit, stvarajući odgovornost prema hrani. Ne treba dečji duh prenatrpati sa suvišnim propovedima. Kada se radi za skupštinu, a zatim za omladinu, to treba činiti postepeno, pravilo za pravilom, malo ovde malo onde. Duhu treba dati vremena da preradi istine kojima smo ga nahranili. Dete treba privući nebu na blag način, a ne surovim’ merama. (Svedočanstva) strana 420. —Testimonies for the Church 2:420.{SSŠ 107.1}

Đak Subotne škole trebalo bi da pokaže isto toliko revnosti za proučavanje Svetog Pisma, kao za proučavanje drugih znanosti. Ako ima nešto da zanemari, bolje je da to budu svakidašnji zadaci. Svaki čovek, svaka žena i svako dete koje nosi ime Spasiteljevo, mora verno ispunjavati njegove zapovesti. Učitelji Subotne škole imaju pred sobom misijonsko polje gde mogu predavati iz Svetog Pisma, ali ne slično papagaju, da samo ponavljaju ono što se nisu potrudili da i sami dobro razumeju. „Pregledajte Pisma, jer ona svedoče za mene“, kaže Spasitelj. Onaj u koga polažemo našu nadu na večni život. Ako učitelji nisu ispunjeni Svetim Duhom, ako se ne brinu da upoznaju ono što se otkriva u reči Božjoj, kako će onda svedočiti istinu na privlačan način onima koji su im povereni?… {SSŠ 107.2}

Đak Subotne škole mora da je marljiv; on mora duboko ispitivati i najbrižnije tražiti biserje istine, koje leži zatvoreno u lekcijama. Oni treba da iskoriste sve prilike i sve ugodnosti koje im se pružaju, da bolje razumeju Sveto Pismo. Bog hoće da oni, koji ispovedaju da su njegovi sledbenici, sebe snabde obilnim dokazima, da bi mogli potvrditi pravila Njegove Reči. Gde i kako. se može to bolje postići nego li u Subotnoj školi dok je čovek još mlad? Roditelji ne bi smeli da ovo pitanje posmatraju ravnodušno. The Review and Herald, November 28, 1878, par. 12.{SSŠ 108.1}

Svi koji rade u Subotnoj školi ili na polju trezvenosti, imaće bogatu žetvu, ne samo pri kraju sveta, već još i sada. Trud uložen za prosvećivanje i pomaganje drugih, pomoći će nam da se naš pogled bistri i širi. Što ćemo se više truditi da drugima tumačimo istinu, u ljubavi za duše, utoliko će nama samima istina postati jasnija. Onome koji je prikazuje, ona postaje sve lepša i sve veća. —Testimonies for the Church 5:121.{SSŠ 108.2}

Subotna škola vrši važno delo, a svi oni kojima je na srcu korist istine, morali bi se truditi oko napredovanja škole. —Testimonies for the Church 5:127.{SSŠ 109.1}

Grupe onih koji poštuju subotu mogu se stvoriti na raznim mestima. Često to neće biti mnogobrojne grupe; pa ipak njih ne treba zanemariti; ne sme se dopustiti da one ne- stanu, ne vodeći direktno računa o njima. Jedno započeto delo ne sme se suviše rano napustiti. Uverite se, da li su svi razumeli istinu, ako su svi učvršćeni u veri, i da li se zanimaju za svaku granu dela, pre nego što ih napustite da pođete na jedno novo polje… {SSŠ 109.2}

U misijonskom polju dokazalo se, da ma koliko bio propovednik spreman i sposoban, — ako se zanemari lični rad, ako se članovi ne nauče da rade, da vode sastanke, da ispune svoj deo u misijonskome radu, da sa uspehom stupaju u vezu sa svetom, — delo će uvek gotovo sasvim propasti. U Subotnoj školi ima mnogo da se radi oko toga, da ljudi upoznaju svoju dužnost i da i oni sarađuju. Bog poziva sve na posao za Njega, a dužnost je propovednikova, da potkrepljuje njihove napore. —Testimonies for the Church 5:256.{SSŠ 109.3}

(Prikazujući vernost nekih svetih, Caleb, Hannah, and Dorcas Svedočanstva dodaju): —{SSŠ 109.4}

Retko se može naći toliko vernosti, strpljenja, molitve i istrajnosti, kao što ih ima u životu ovih svetih; a i svaka mesna zajednica nikako ne može uspevati bez toga. Potrebno je, da u skupštini vladaju ove vrline kao u Subotnoj školi i društvu. —Testimonies for the Church 5:304.{SSŠ 109.5}

Subotna škola pretstavlja važnu granu misijonskog dela, ne samo stoga što mlade i starije uči o Reči Božjoj, već i zato što u njima budi ljubav ka ovim svetim istinama i želju da ih proučavaju, a pre svega radi toga, što ih škola uči da svoj život upravljaju prema ovim svetim poukama. —Testimonies for the Church 5:389. {SSŠ 109.6}

(Sa jednog sastanka održane u Jovi, 1884. god., sestra Hvait je pisala): {SSŠ 110.1}

Na poziv, govorila sam oko 30 minuta, preklinjući ih da ne dozvole da njihova Subotna škola bude izopačena u običnu naviku. Ne treba podražavati nedeljne škole i probuditi interesovanje davanjem nagrada; to bi dovelo do utrkivanja, zavisti i često bi bili lišeni nagrade baš najmarljiviji i najzasluženijn. Đaci ne smeju nastojati samo da vide, koliko su stihova u stanju naučiti napamet; to bi za ambiciozno dete bio veliki teret, a ostala deca bi bila time obeshrabrena. {SSŠ 110.2}

Nijednu od ovih metoda nemojte primenjivati u vašim subotnim školama; naprotiv treba vođe i učitelji Subotne škole učiniti sve što mogu, da svojoj školi dadu život i da je naprave privlačnom. Koliki bi to blagoslov bio, kada bi svi učili kao Isus što je učio! On nije tražio da probudi pažnju svojom rečitošću ili stvarajući osetljivost. Naprotiv, njegov je govor bio jasan, a svoje misli je izražavao na naj jednostavniji način; ali on je govorio sa puno ljubavi i topline. U vašem načinu učenja ugledajte se koliko je god moguće na Njega. Vaši sastanci neka budu zanimljivi. Učitelji neka pokažu da su svoje lekcije dobro naučili, i neka se za iste živo nnteresuju. Treba izbegavati lakoumno i površno tumačenje Svetoga Pisma, a svaki učitelj neka se temeljito pripremi za svaki predmet. {SSŠ 110.3}

Roditelji treba da sebe smatraju dužni, da svoju decu nauče da poznaju zakone i zapovesti Božje, kao i proroštva. Oni moraju učiti decu kod kuće, a istovremeno treba i oni sami da se interesuju za lekcije Subotne škole. Učeći tako sa svojom decom, oni pokazuju da pridavaju važnost istini koju sadrže lekcije, a time stvaraju volju za poznavanje Sv. Pisma. .—The Review and Herald, October 21, 1884.{SSŠ 111.1}

Naše Subotne škole, čija je svrha da prosvećavaju decu i omladinu, i suviše su površne. Vođe ovih škola morali bi temeljitije raditi. Oni bi morali više razmišljati i više truda uložiti u posao koji imaju da vrše. Oni moraju na temeljitiji način proučavati Sv. Pismo i steći dublje versko iskustvo, da bi mogli Subotnu školu voditi prema volji Gospodnjoj i da bi znali kako da privedu decu i omladinu njihovom Spasitelju. Ova grana dela oslabljena je usled oskudice sposobnih ljudi i žena, koji imaju dara rasuđivanja, koji su svesni svoje odgovornosti pre.ma Bogu i koji bi shvatili, da moraju svoje darove upotrebnti, ne radi svoje koristi i u svoju slavu, nego da čine dobro. —The Review and Herald, June 21, 1887.{SSŠ 111.2}

Jednog dana, jedan je vođa Subotne škole držao suhoparno predavanje, koje se je odugovlačilo i nikoga nije zanimalo. Jedna majka pitala je svoju 10-godišnju ćerčicu, da li je nešto naučila od predavanja i šta je govorio propovednik. Na to je dete odgovorilo: „Kazao je, kazao je, i ništa nije kazao.“ Mi ne smemo dopustiti da se o nama tako svedoči. Mi moramo da se što bolje pripremimo za delo koje imamo da vršimo, da bi mogli sa uspehom predavati stvari, koje smo dobro proučili. —The Review and Herald, July 26, 1887.{SSŠ 111.3}

Deca i njihovo versko iskustvo

Vera podstiče decu da bolje uče i da vernije vrše svoje delo. Jedna devojčica od 12 godina na sledeći jednostavan način dala je dokaza svog hrišćanstva: ,,Ja nisam volela da učim, više sam volela da se igram. U školi bila sam lenja, i često sam izostajala od časova. Sada gledam da ugodim Bogu sa dobrim ponašanjem i poštujući pravila škole. Kod kuće bila sam samoživa, nisam volela da poslušam, a ljutila sam se, kada me je majka zvala da ostavim igranje i da joj pomognem u poslu. Sada naprotiv sva sam radosna kad mogu majci ma na kakav način pomoći i pokazati joj da je ljubim.“ {SSŠ 112.1}

Ne sme se deci pominjati udaljeno doba kada će biti dovoljno stari da se pokaju i da veruju u istinu. Ako ih primerno vaspitavamo oni će već u najranijoj svojoj mladostp dobro poznati svoje grešno stanje, a takođe i put spasenja kroz Isusa Hrista. —Sabbath-School Worker, January, 1889.{SSŠ 112.2}

 Naše vođe, naši učitelji Subotne škole treba često da se mole. Reč izgovorena u zgodno biće dobro seme bačeno u mlade duše, a rezultat toga će biti to, da se njihove male noge upute na pravu stazu. U obrnutom smislu opet, jedna nezgodna reč može ih baciti na pogibeljan put. .—The Review and Herald, June 24, 1890.{SSŠ 112.3}

Poverivši Petru jednu misiju, Gospod mu; je naredio da pase njegove jaganjce, a iza toga da pase njegove ovce. Govoreći apostolu, Hristos naređuje svakom svome sluzi: „Pasi moje jaganjce.“ Kada je Isus preporučio svojim učenicima, da ne preziru ove male, On je tada govorio svojim učenicima u sva vremena. Ljubav i staranje koje je Isus pokazivao za decu, najlepši su primer za Njegove učenike. Kada bi učitelji Subotne škole imali dovoljno ljubavi za ova jaganjca iz stada, onda bi mnogo više njih ušlo u Hristov tor. U svakoj zgodnoj prilici treba deci pričati o ljubavi Isusovoj. Uvek treba istoj posvetiti jedan deo propovedi. Sluga Hristov naći će u ovim malima verne prijatelje, kojima će njegove reči biti kao jabuka od zlata u srebrnim kotaricama. .—Gospel Workers, 405-406.{SSŠ 113.1}

 Mi smo blagodarni Bogu, što su i subotne škole u znatnoj meri pomogle uspehu dobrih akcija. Deca i omladina dali su svoje male priloge, a ove male rečice otvorile su reku dobročinstva. Decu treba naučiti da čine nesebična dela, koja će biti izvor radosti za nebeske stanovnike. Od svoje najranije mladosti deca treba da nauče služiti Hristu. Treba ih naučiti odricanju. —Special Testimonies, Series A 3:51.{SSŠ 113.2}

U našim mesnim zajednicama trebalo bi davati uputstva o načinu vođenja Subotne škole; to bi dovelo do trajnijih uspeha. Zato ne mora da bude prisutan jedan propovednik. Taj mora imati vremena da se brine za ljude spolja. On mora da ih uputi kako da se približe Gospodu i kako će Njemu privesti još druge duše.—Spiritual Advancement the Object of Camp-Meetings, 12. {SSŠ 113.3}

In a council of workers when considering the question of the work which should be done at our camp-meetings, we have the following questions and answers:—{SSŠ 114.1}

Question—Would you think, Sister White, that taking up the detail work of drilling the Sabbath-school workers would come under the same head? [That is, drilling canvassers, and missionary workers, and holding cooking schools.]{SSŠ 114.2}

Answer—Exactly; it is not the place for it. That is to be done; but it has its time and place.{SSŠ 114.3}

Q.—Suppose they should call a Sabbath-school convention, and meet for that purpose?{SSŠ 114.4}

A.—That is all right; and have those engaged to carry the burden of that work, and not hold the people there [at the camp-meeting] to hear those particular things. They have no special work in that branch to do. The time is too precious to be spent in that way.—Spiritual Advancement the Object of Camp-Meetings, 43.{SSŠ 114.5}

Pre svog vaznesenja, Isus je naredio Petru da pase njegove jaganjce i njegove ovce; ova naredba upućena je svakom propovedniku, svakom radniku. Ali to delo je bilo dosad zanemareno. I ako je bilo nešto učinjeno oko vaspitanja i verskog obrazovanja omladine, ppak ostaje još mnogo da se uradi. Potrebno je još mnogo njih ohrabriti i pomoći. Još uvek ima premalo ličnog rada. Nisu samo propovednici ti, koji su zanemarivali svečano delo čiji je cilj spasavanje omladine; članovi mesnih zajednica će isto tako morati da daju računa Bogu o njihovoj indiferentnosti i nemarnosti u tom pogledu. {SSŠ 114.6}

Bog se ne proslavlja, kada se deca zanemaruju i ostavljaju po strani. Potrebno je vaspitati ih, podvrgnuti ih JednoJ disciplnni, strpljivo ih učiti. Nije dovoljno samo kad-kad zanimati se njima i samo jedanput uzgred ohrabriti kojom rečju. Oni moraju biti predmet stalnog rada, propraćenog molitvama i pažnjom. Srce ispunjeno ljubavlju i dobrotom ganuće srce i najindiferentnijeg deteta i koje najmanje obećava. —The Review and Herald, January 10, 1899.{SSŠ 115.1}

The Teacher’s Influence

It is our own character and experience that determine our influence upon others. In order to convince others of the power of Christ’s grace, we must know its power in our own hearts and lives. The gospel we present for the saving of souls must be the gospel by which our own souls are saved. Only through a living faith in Christ as a personal Saviour is it possible to make our influence felt in a skeptical world. If we would draw sinners out of the swift-running current, our own feet must be firmly set upon the Rock, Christ Jesus.{SSŠ 115.2}

The badge of Christianity is not an outward sign, not the wearing of a cross or a crown, but it is that which reveals the union of man with God. By the power of his grace manifested in the transformation of character the world is to be convinced that God has sent his Son as its Redeemer. No other influence that can surround the human soul has such power as the influence of an unselfish life. The strongest argument in favor of the gospel is a loving and lovable Christian.—The Ministry of Healing, 469-470. {SSŠ 115.3}

Remember that you cannot read hearts. You do not know the motives which prompted the actions that to you look wrong. There are many who have not received a right education; their characters are warped, they are hard and gnarled, and seem to be crooked in every way. But the grace of Christ can transform them. Never cast them aside, never drive them to discouragement or despair by saying, “You have disappointed me, and I will not try to help you.” A few words spoken hastily under provocation,—just what we think they deserve,—may cut the cords of influence that should have bound their hearts to ours.{SSŠ 116.1}

The consistent life, the patient forbearance, the spirit unruffled under provocation, is always the most conclusive argument and the most solemn appeal. If you have had opportunities and advantages that have not fallen to the lot of others, consider this, and be ever a wise, careful, gentle teacher.{SSŠ 116.2}

In order to have the wax take a clear, strong impression of the seal, you do not dash the seal upon it in a hasty, violent way; you carefully place the seal on the plastic wax, and quietly, steadily press it down, until it has hardened in the mold. In like manner deal with human souls. The continuity of Christian influence is the secret of its power, and this depends on the steadfastness of your manifestation of thecharacter of Christ. Help those who have erred, by telling them of your experiences. Show how, when you made grave mistakes, patience, kindness, and helpfulness on the part of your fellow workers gave you courage and hope. {SSŠ 116.3}

Until the judgment you will never know the influence of a kind, considerate course toward the inconsistent, the unreasonable, the unworthy. When we meet with ingratitude and betrayal of sacred trusts, we are roused to show our contempt or indignation. This the guilty expect, they are prepared for it. But kind forbearance takes them by surprise, and often awakens their better impulses, and arouses a longing for a nobler life.—The Ministry of Healing, 494-495.{SSŠ 117.1}

Every association of life calls for the exercise of self-control, forbearance, and sympathy. We differ so widely in disposition, habits, education, that our ways of looking at things vary. We judge differently. Our understanding of truth, our ideas in regard to the conduct of life, are not in all respects the same. There are no two whose experience is alike in every particular. The trials of one are not the trials of another. The duties that one finds light, are to another most difficult and perplexing.{SSŠ 117.2}

So frail, so ignorant, so liable to misconception is human nature, that each should be careful in the estimate he places upon another. We little know the bearing of our acts upon the experience of others. What we do or say may seem to us of little moment, when, could our eyes be opened, we should see that upon it depended the most important results for good or for evil.—The Ministry of Healing, 483.{SSŠ 117.3}

Teachers Should Strive to Improve

Because there is so much cheapness of character, so much of the counterfeit all around the youth, there is the more need that the teacher’s words, attitude, and deportment should represent the elevated and the true. Children are quick to detect affectation or any other weakness or defect. The teacher can gain the respect of his pupils in no other way than by revealing in his own character the principles which he seeks to teach them….{SSŠ 118.1}

But the teacher’s usefulness depends not so much upon the actual amount of his acquirements as upon the standard at which he aims. The true teacher is not content with dull thoughts, an indolent mind, or a loose memory. He constantly seeks higher attainments and better methods. His life is one of continual growth. In the work of such a teacher there is a freshness, a quickening power, that awakens and inspires his pupils….{SSŠ 118.2}

Teachers are needed who are quick to discern and improve every opportunity for doing good; those who with enthusiasm combine true dignity; who are able to control, and “apt to teach;” who can inspire thought, arouse energy, and impart courage and life.{SSŠ 118.3}

A teacher’s advantages may have been limited, so that he may not possess as high literary qualifications as might be desirable; yet if he has true insight into human nature; if he has a genuine love for his work, and appreciation of its magnitude, and a determination to improve; if he is willing to labor earnestly and perseveringly, he will comprehend the needs of his pupils, and, by his sympathetic, progressive spirit, will inspire them to follow as he seeks to lead them onward and upward. {SSŠ 118.4}

The children and youth under the teacher’s care differ widely in disposition, habits, and training. Some have no definite purpose or fixed principles. They need to be awakened to their responsibilities and possibilities….{SSŠ 119.1}

He who discerns the opportunities and privileges of his work will allow nothing to stand in the way of earnest endeavor for self-improvement. He will spare no pains to reach the highest standard of excellence. All that he desires his pupils to become, he will himself strive to be….{SSŠ 119.2}

Those who desire to control others must first control themselves. To deal passionately with a child or youth will only arouse his resentment. When a parent or teacher becomes impatient, and is in danger of speaking unwisely, let him remain silent. There is wonderful power in silence.{SSŠ 119.3}

The teacher must expect to meet perverse dispositions and obdurate hearts. But in dealing with them he should never forget that he himself was once a child, in need of discipline. Even now, with all his advantages of age, education, and experience, he often errs, and is in need of mercy and forbearance. In training the youth he should consider that he is dealing with those who have inclinations to evil similar to his own. They have almost everything to learn, and it is much more difficult for some to learn than for others. With the dull pupil he should bear patiently, not censuring his ignorance, but improving every opportunity to give him encouragement. With sensitive, nervous pupils he should deal very tenderly. A sense of his own imperfections should lead him constantly to manifest sympathy and forbearance toward those who also are struggling with difficulties. {SSŠ 119.4}

The Saviour’s rule,—“As ye would that men should do to you, do ye also to them likewise,”—should be the rule of all who undertake the training of children and youth. They are the younger members of the Lord’s family, heirs with us of the grace of life. Christ’s rule should be sacredly observed toward the dullest, the youngest, the most blundering, and even toward the erring and rebellious….{SSŠ 120.1}

The divine Teacher bears with the erring through all their perversity. His love does not grow cold; his efforts to win them do not cease. With outstretched arms he waits to welcome again and again the erring, the rebellious, and even the apostate. His heart is touched with the helplessness of the little child subject to rough usage. The cry of human suffering never reaches his ear in vain. Though all are precious in his sight, the rough, sullen, stubborn dispositions draw most heavily upon his sympathy and love; for he traces from cause to effect. The one who is most easily tempted, and is most inclined to err, is the special object of his solicitude.{SSŠ 120.2}

Every parent and every teacher should cherish the attributes of Him who makes the cause of the afflicted, the suffering, and the tempted, his own. He should be one who can have “compassion on the ignorant, and on them that are out of the way; for that he himself also is compassed with infirmity.” Jesus treats us far better than we deserve; and as he has treated us, so we are to treat others. The course of no parent or teacher is justifiable if it is unlike that which under similar circumstances the Saviour would pursue.—Education, 277-295. {SSŠ 120.3}

Prayerful Study

We should exert all the powers of the mind in the study of the Scriptures, and should task the understanding to comprehend, as far as mortals can, the deep things of God; yet we must not forget that the docility and submission of a child is the true spirit of the learner. Scriptural difficulties can never be mastered by the same methods that are employed in grappling with philosophical problems. We should not engage in the study of the Bible with that self-reliance with which so many enter the domains of science, but with a prayerful dependence upon God, and a sincere desire to learn his will. We must come with a humble and teachable spirit to obtain knowledge from the great I AM. Otherwise, evil angels will so blind our minds and harden our hearts that we shall not be impressed by the truth.{SSŠ 121.1}

Many a portion of Scripture which learned men pronounce a mystery, or pass over as unimportant, is full of comfort and instruction to him who has been taught in the school of Christ. One reason why many theologians have no clearer understanding of God’s word is, they close their eyes to truths which they do not wish to practise. An understanding of Bible truth depends not so much on the power of intellect brought to the search as on the singleness of purpose, the earnest longing after righteousness. {SSŠ 121.2}

The Bible should never be studied without prayer. The Holy Spirit alone can cause us to feel the importance of those things easy to be understood, or prevent us from wresting truths difficult of comprehension. It is the office of heavenly angels to prepare the heart so to comprehend God’s word that we shall be charmed with its beauty, admonished by its warnings, or animated and strengthened by its promises. We should make the psalmist’s petition our own, “Open Thou mine eyes, that I may behold wondrous things out of thy law.” Temptations often appear irresistible because, through neglect of prayer and the study of the Bible, the tempted one cannot readily remember God’s promises and meet Satan with the Scripture weapons. But angels are round about those who are willing to be taught in divine things; and in the time of great necessity, they will bring to their remembrance the very truths which are needed.—The Great Controversy, 599.{SSŠ 122.1}

SADRŽAJ:

• Vaspitanje dece u Subotnoj školi
• Primena pomoćnih sretstava. Slika itd.
• Istražujte Pisma
• Subotna škola u mesnim zajednicama i u domovima
• Vođama i učiteljima Subotnih škola
• Upliv Subotne škole
• Šta može da učini Subotna škola
• Odgovornost roditelja i učitelja
• Potreba istinite pobožnosti u našim Subotnim školama
• Saradnja sa Hristom
• Svrha Subotne škole
• Učitelji i đaci moraju celim srcem vršiti svoj posao
• Učitelj mora biti voljan da uči i sam
• Potreban je Duh ustraživanja
• Šta znači biti Božji saradnik?
• Najvažnija lekcija
• Potreba za posvećenim učiteljima
• Hristos naš primer
• Kako treba postupati sa onima koji su u zabludi
• Sposobnosti učitelja
• Slediti Hrista, jedina je sigurnost
• Predavanje novih predmeta
• Učiteljima
• Opasnosti od formalizma
• Sveti Duh glavni činitelj uspeha
• Posvećenje učitelja
• Zaštitimo našu decu
• Sila ljubavi
• Božansko vaspitanje
• Odlomci