Counsels to Parents, Teachers, and Students
PREDGOVOR
Savete i uputstva u pogledu hrišćanskog vaspitanja i obrazovanja, J. g. Vajt je u svojim spisima počela da iznosi još početkom 1872. godine. Prvi opsežniji članak o tome, pod naslovom „Pravilno vaspitanje” nalazimo u Svedočanstvima za zajednicu, knjiga III, str. 131—160. Na tridesetak strana ovog članka mogu se naći, u začetku ili u prilično razvijenom obliku, osnovna načela kojima se treba rukovoditi u poučavanju dece i mladih. Neke od izloženih pogleda, koji su u to vreme možda smatrani revoluiionarnim, danas priznaju i zastupaju najprogresivniji pedagoški mislioii. Po tome što su se osnovna načela vaspitanja tako rano pojavilau njihovoj literaturi, adventisti sedmog dana se mogu smatrati povlašćenim i veoma srećnim narodom. {SRUS 5.1}
Ta kratka ali sadržajna predstava o pravilnom vaspitanju mladih, godinama je proširivana dodatnim savetima uz jednako ponavljanje izloženih načela i stalno naglašavanje važnosti njihove primene. Ove poruke su kasnije iznesene posebno u dva manja dela: „Hrišćansko vaspitanje” i „Speiijalna svedočanstva o vaspitanju”. {SRUS 5.2}
Konačno, 1903. godine u knjizi „Vaspitanje”, koja u edukativnom pogledu predstavlja pravo remek-delo, delo J. g. Vajt je predstavljeno opštoj javnosti. Prevedena na mnoge jezike, ova knjiga ne prestaje da svoje korisne i spasonosne poruke prenosi hiljadama zainteresovanih išrom sveta. Međutim, posebna i detaljno razrađena uputstva, naročito za adventiste sedmog dana, nisu mogla biti uključena u tu popularnu knjigu namenjenu išroj javnosti. Ti i takvi saveti od neproienjive vrednosti, zajedno sa odlomiima iz drugih njenih spisa, čine sadržinu ove knjige irvi iuš objavljene 1913. godine, pod naslovom: „SAVETI za roditelje, učitelje i studente”. {SRUS 5.3}
U ovoj knjizi izložena su načela i metodi pedagogije koja „uključuje ne samo umno obrazovanje, nego isto tako obezbeđuje i zdrav moral i korektno ponaišnje” — načela takvog vaspitavanja koje „mladiće i devojke osposobljava za službu razvojem i aktiviranjem svih njihovih sposobnosti”. {SRUS 6.1}
Po odgovarajućim poglavljima, jasno su izložene odgovornosti i dužnosti roditelja, nadahnuti saveti kojima učitelji treba da se rukovode u svom radu, i praktična uputstva onima koji najlepše godine svoje mladosti posvećuju pripremi za život službe Bogu i bližnjima. {SRUS 6.2}
Neka knjiga ova pomogne roditeljima i učiteljima da u svom pozivu — „najdelikatnijem zadatku koji je ikad poveren smrtnicima” — budu uspešniji, dajući tako svoj doprinos velikom i.ilju: „da se čovek ponovo uskladi sa Bogom”, — to je naša najusrdnija želja. {SRUS 6.3}
Izdavači
„Najbitnije pouke koje i učitelji i učeniii treba da shvate i nauče predstavlja ono što njihov um upućuje, ne na ovaj svet, nego na krst Hrista Isusa.”
Više obrazovanje predstavlja iskustveno saznanje o planu spasenja, znanje stečeno usrdnim i marljivim proučavanjem Svetih spisa Božje Reči. Takvo obrazovanje obnavlja um i preobražava karakter, uspostavljajući ponovo lik Božji u ljudskoj duši; to jača um da se odupre obmanjivačkom došaptavanju neprijatelja i osposobljava nas da razumemo i prepoznamo glas Božji. Takvo obrazovanje osposobljava učenika da postane Hristov saradnik, da — razgoneći moralnu tamu oko sebe — donosi ljudima znanje i prosvećenost. To je jednostavnost istinske pobožnosti, — propratnica koja nam omogućuje da iz pripremne škole sa ove zemlje pređemo u višu školu budućeg života. {SRUS 11.1}
Nema vaspitanja i obučavanja uzvišenijeg nego što je ono koje su primili prvi Hristovi učenici, a koje nam je otkriveno posredstvom svete Božje Reči. Steći istinsko više obrazovanje znači pridržavati se te Reči u svemu, to znači slediti Hrista u stopu — praktično primenjujući Njegove vrline. To znači odbaciti svoje ,,ja” i svaku sebičnost, i svoj život potpuno posvetiti službi Božjoj. Istinski više obrazovanje iziskuje nešto veće, nešto božanstvenije nego što je znanje stečeno samo iz knjiga. To znači lično, iskustveno znanje o Hristu Isusu, — potpuno oslobađanje od ideja, navika, prakse i svega što smo naučili u školi kneza tame, a što je suprotno odanosti Bogu. To znači savladati i potpuno odbaciti tvrdoglavu upornost, oholost, sebičnost, svetovno slavoljublje i neverovanje. To je poruka o oslobađanju od greha. {SRUS 11.2}
Radoznalost je ljude vekovima sujetno navodila da posežu za ,,drvetom od znanja”, i oni se često tako zanose mišlju da su ,,uzabrali plod” — dokučili ono najbitnije, dok je to u stvari samo taština i ništavilo u poređenju sa naukom o istinskoj svetosti koja bi pred njima otvorila vrata grada Božjeg. Ljudska ambicija teži za sticanjem znanja koje će im doneti ličnu slavu, samouzdizanje i nadmoćnost. Tako je sotona laskao i Adamu i Evi još u Edemskom vrtu sve dok Božje ograničenje u jednom kobnom trenutku nije prekinuto, i njihovo obučavanje otpočelo pod nadzorom učitelja i začetnika laži. Oni su uspeli da dokuče saznanje koje je Bog želeo da im uskrati — znanje o posledicama prestupa. {SRUS 12.1}
Drvo takozvanog „znanja” postalo je oruđe smrti. U pouke koje se daju slušaocima, sotona vešto upliće svoje dogme i svoje lažne teorije. Sa ,,drveta od znanja” on sa najlaskavijim umiljavanjem govori o takozvanom višem obrazovanju. I hiljade ljudskih bića na taj način uzimaju plod sa tog drveta, ali to za njih znači smrt. Takvima Hristos, preko svoga proroka, poručuje: „Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana?” (Isaiah 55:2). Svoje nebom poverene talente vi upotrebljavate da biste stekli obrazovanje koje Bog proglašava ludošću. {SRUS 12.2}
U dušu svakog studenta treba duboko utisnuti svest da obrazovanje u kojem razum ne shvata istinu božanskog otkrivenja, a srce ne primi učenje Hristovog Jevanđelja, predstavlja potpuni promašaj. Student koji, umesto sveobuhvatnih načela Reči Božje, prihvati rasprostranjene ideje svakidašnjice, i svoje vreme i pažnju posveti beznačajnim ništarijama, uvideće da njegove sposobnosti poimanja zakržljavaju i slabe. On će izgubiti silu da se istinski razvija. Um se uvežbavanjem mora priviknuti da shvata istine od čijeg prihvatanja zavisi večni život. {SRUS 12.3}
Poučena sam da um naših studenata treba tako usmeriti da dopire do viših saznanja nego što se sada smatra mogućim. Srce i um se moraju privikavati da čuvaju svoju čistotu svakodnevnim napajanjem na izvoru večne istine. Obrazovanje stečeno studioznim pretraživanjem Reči Božje proširuje uski vidokrug omeđen ljudskom učenošću, i otkriva umu daleko dublja saznanja koja se mogu dobiti životvornim održavanjem veze sa Bogom. To će svakom studentu koji Reč Božju ne samo sluša nego i izvršuje otvoriti šire polje razmišljanja i osigurati bogatstvo znanja nepropadljivog. Bez tog znanja čovek će sigurno izgubiti večni život, a posedujući ga on se može udostojiti da postane sudeonik sa svetima u božanskoj svetlosti. {SRUS 13.1}
Um Beskonačnoga i Njegova svemoćna ruka sačuvali su zapis o stvaranju u njegovoj izvornoj čistoti kroz vekove. Tako nam Reč Božja pruža jedino verodostojan izveštaj o stvaranju sveta i planete na kojoj živimo. Ta Reč (Sveti spisi Starog i Novog zaveta) treba da bude glavni predmet proučavanja u našim školama. Samo iz Reči Božje možemo naučiti koliko je naše iskupljenje koštalo Onoga koji je od iskona bio jedno sa Ocem, a koji je svoj život žrtvovao da bi jedan narod, — otkupljen od svega ovozemaljskog i odražavajući ponovo lik Božji, — mogao stajati pred Njim u večnosti. {SRUS 13.2}
Onome što je Bog odredio i pripremio za nas nema granice. Presto milosti sam po sebi predstavlja najveću privlačnost, jer se na njemu nalazi Onaj koji dopušta da ga nazivamo svojim Ocem. Međutim, plan spasenja Jehova nije smatrao potpunim dok ga je zaodevao samo svojom ljubavlju. Na svoj oltar On je stavio jedinog Zastupnika zaodevenog u božanskoljudsku prirodu. Hristova misija kao našeg Posrednika u tome je da se pred Bogom zalaže za nas kao za Njegove sinove i kćeri. On se posrednički zauzima za sve one koji uzveruju u Njega. Otkup za nas i naše spasenje On je platio krvlju svojom. Vrlinama svojih zasluga On nam daje pravo i vlast da postanemo članovi carske porodice, deca nebeskog Cara. I Otac je ispoljio beskrajnu ljubav prema Hristu, primajući Njegove izabranike i dočekujući ih sa dobrodošlicom kao svoje. On je zadovoljan plodovima žrtve iskupljenja, i proslavljen utelovljenjem, životom, smrću i posredovanjem svoga Sina. {SRUS 14.1}
Nauka o spasenju, nauka o pravoj pobožnosti, saznanje koje je bilo otkriveno od iskona, koje prodire u večne nagoveštaje Božje i izražava Njegove namere, — to je znanje koje nebo smatra najznačajnijim. Ako naši mladi steknu takvo znanje oni će biti u stanju da postignu sve što je istinski bitno. Ali ako to propuste, sva znanja koja mogu steći na ovom svetu neće ih svrstati u redove izabranika Hristovih. Oni mogu sakupiti sva znanja koja se stiču proučavanjem knjiga, a ipak nepoznavati osnovna načela koja bi ih učinila Bogu ugodnima. {SRUS 14.2}
Opasnosti koje se kriju u svetovnom obrazovanju
Mnogi koji svoju decu šalju u naše škole dolaze u jako iskušenje zato što žele da im osiguraju ono što se u svetu smatra najbitnijim u obrazovanju. Takvima želim reći: Uputite svoju decu na jednostavnost Reči Božje, i onda će biti u sigurnosti. Ta Knjiga predstavlja temelj i osnovu svakog istinskog znanja. Najviše obrazovanje vaša deca mogu steći ako svojoj veri stalno budu dodavali: „vrlinu, a vrlini razum, a razumu uzdržanje (umerenost), a uzdržanju trpljenje, a trpljenju pobožnost, a pobožnosti bratoljublje, a bratoljublju ljubav.” „Jer kad je ovo u vama”, kaže »postol, „i množi se, neće vas ostaviti lijene niti bez ploda u poznanju gospoda našega Isusa Hrista. . . Jer čineći ovo nećete pogriješiti nikad; jer vam se na taj način obilno dopusti ulazak u vječno carstvo gospoda našega i spasa Isusa Hrista” (2 Peter 1:5-11. {SRUS 15.1}
Međutim, kad se Reč Božja stavlja u stranu zbog knjiga koje dušu udaljuju od Boga i koje zbunjuju um u pogledu načela carstva nebeskog, znanje stečeno na takav način predstavlja izopačavanje vaspitanja i obrazovanja. Ako se um studenata ne hrani čistom duhovnom hranom potpuno prevejanom i oslobođenom od primesa takozvanog „višeg obrazovanja,” koje predstavlja mešavinu ljudskih nagađanja i mudrih izreka nevernika, on ne može imati ispravnu predstavu o Bogu. Samo oni koji sarađuju sa nebom na planu spasavanja duša mogu da znaju šta pravo vaspitanje u svojoj jednostavnosti u stvari znači. {SRUS 15.2}
Oni koji teže za obrazovanjem koje svet tako visoko ceni postepeno će se sve više i više udaljavati od načela istine, sve dok ne postanu obrazovani ali svetovno nastrojeni ljudi. Uz kakvu cenu oni stiču takvo obrazovanje! Oni su bili delimično pod uticajem Svetog Božjeg Duha, ali su izabrali ono što svet naziva znanjem umesto istina koje je sam Bog poverio ljudima posredstvom svojih slugu — apostola i proroka. {SRUS 15.3}
Ima i takvih koji, pošto su stekli svetovno obrazovanje, misle da to mogu uvesti i u naše škole. Postoji stalna opasnost da oni koji kao prosvetni i zdravstveni radnici rade u našim školama i sanatorijumima misle da se u izboru i načinu studija i u svom radu uopšte moraju što više prilagođavati svetu. Učinićemo veoma ozbiljnu grešku ako ne poklonimo posebnu pažnju istraživanju Reči Božje. Učenje Biblije se u našim školama ne sme kombinovati sa učenjem nevernika. Reč Božju moramo učiniti osnovnim i glavnim predmetom obrazovanja. Istina je da smo o toj Reči saznali mnogo više nego što smo znali u prošlosti, ali još uvek ima mnogo toga što treba da učimo. {SRUS 16.1}
Istinsko više obrazovanje daje samo Onaj u kome je „mudrost i sila” (Job 12:13; ), iz čijih usta „dolazi znanje i razum” (Proverbs 2:6). Svako pravo znanje i stvarni razvoj imaju svoj izvor u poznavanju Boga. Kuda god da se okrenemo: u oblasti mentalnog, fizičkog ili duhovnog poimanja; na šta god da bacimo svoj pogled, izuzev smrtonosnih posledica greha, — svuda nam se otkriva to poznanje. Ma kojom se granom istraživanja bavili, u iskrenoj nameri da doznamo istinu, mi dolazimo u dodir s nevidljivim, silnim umom Svemogućega, koji deluje u svemu i kroz sve što postoji. Čovekov um dolazi u vezu sa umom Božjim, ograničeni sa Neograničenim. Uticaj takve veze na telo, um i dušu istraživača jednostavno nije moguće proceniti. Education, 14. {SRUS 16.2}
U Hristu — Učitelju od Boga poslanom — svaki pravi vaspitnoobrazovni rad nalazi svoje izvorište. O takvom radu u naše vreme, isto tako kao i o delu koje je sam zasnovao pre skoro dvadeset vekova, Spasitelj govori sledećim rečima: ,,Ja sam prvi i poslednji, i Živi.” ,,Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak” (Revelation 1:17, 18; 21:6, R.V. {SRUS 17.1}
U prisustvu takvog Učitelja, takve mogućnosti da se stekne božansko vaspitanje, nije li više nego nerazumno tražiti vaspitanje i obrazovanje daleko od Njega, — tražiti mudrost daleko od Mudrosti, pokušavati da sebe prikažemo istinitim odbacujući Onoga ko je Istina, težeći za posvećenjem daleko od Svetosti, za življenjem bez Onoga ko je život; okrenuti se od Izvora žive vode i graditi sebi cisterne isprovaljivane koje ne mogu da drže vodu! Education, 83. {SRUS 17.2}
Dragi učitelju, dok razmišljaš o svojoj potrebi za snagom, vođstvom i savetima, — potrebi koju nijedan ljudski izvor ne može da zadovolji, — pozivam te da najveću pažnju pokloniš obećanjima Onoga koji je s pravom nazvan divnim Savetnikom. „gle”, kaže On, „dadoh pred tobom vrata otvorena i niko ih ne može zatvoriti” (Revelation 3:8). „Zazovi me, i odazvaću ti se” (Jeremiah 33:3). „Urazumiću te i pokazaću ti put kojim da ideš, savjetovaću te, oko je moje na tebi” (Psalm 32:8). ,,Ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka” (Matthew 28:20. {SRUS 17.3}
Da bi se najbolje pripremio za svoj zadatak, upućujem te na reči, život i metode Najvećeg od svih učitelja. Pozivam te da najusrdnije razmišljaš o Njemu. On je za prosvetnog radnika pravi ideal. Imaj ga uvek pred očima, razmišljaj o Njemu sve dok Duh božanskog Učitelja potpuno ne zavlada tvojim srcem i životom. Odražavajući poput ogledala „slavu gospodnju, i mi se preobražavamo u taj isti lik, iz slave u slavu, kao od gospodnjeg Duha” (2 Corinthians 3:18, R.V.—Education, 282. {SRUS 18.1}
Napredovanje u istinskom vaspitanju nije u skladu sa sebičnošću. Pravo znanje od Boga dolazi, i uvek nas vraća k Bogu. Njegova deca treba da primaju da bi mogla davati drugima. Oni koji su milošću Božjom primili blagodat umnih i duhovnih sposobnosti, dužni su da pomažu drugima, kako bi ih uzdigli na viši duhovni nivo. I dok tako rade na uzdizanju i oplemenjivanju drugih, oni će imati podršku i saradnju nevidljivih sila. Nastavljajući verno i savesno svoj rad, neodoljivo ćemo osećati sve veću težnju za pravdom, svetošću i savršenim poznavanjem Boga. Potpuni u Hristu možemo postati još u ovom životu, i tako uvećane sposobnosti stalnog napredovanja ponećemo sobom i u nebeske dvorove. {SRUS 18.2}
Poznavanje istinske nauke predstavlja veliku moć i Božja je namera da se takvo znanje predaje studentima u našim školama kao priprema za delo koje treba da prethodi završnim prizorima ovozemaljske istorije. Preko radnika koji su tako obučavani za rad istina treba da bude odnesena do najudaljenijih i najzabačenijih oblasti na zemlji. {SRUS 19.1}
Međutim, iako poznavanje nauke predstavlja silu, znanje koje je Isus svojim dolaskom lično doneo svetu predstavlja još veću silu. Nauka o spasenju je najznačajnija nauka koju treba izučavati u pripremnoj školi na ovoj zemlji. Mudrost Solomunova je nešto što se samo poželeti može, ali je mudrost Hristova daleko poželjnija i suštinski još bitnija. Samim umnim naporima i učenjem ne možemo u potpunosti dosegnuti Hrista; ali zahvaljujući Njemu možemo dopreti do najvišeg stepena na lestvici intelektualne veličine. Iako stremljenja studenata u sticanju znanja iz raznih oblasti, kao što su: umetnost, književnost i pojedine grane privrede ne treba obeshrabrivati, oni na prvom mestu treba da steknu ličnim iskustvom potvrđeno znanje o Bogu i Njegovoj volji. {SRUS 19.2}
Mogućnost za izučavanje nauke o spasenju na dohvatu je svakome. Ostajanjem u Hristu, izvršavanjem Njegove volje i ispoljavanjem jednostavne vere u Njegovu Reč, čak i oni koji su posve neupućeni u nauke ovoga sveta mogu imati ovo znanje. Duši koja se u smernosti i s punim poverenjem oslanja na gospoda, On otkriva da svako pravo znanje vodi prema nebu. {SRUS 19.3}
Postoji jedna nauka hrišćanstva kojom zaista treba ovladati, — nauka koja je od svake ljudske nauke toliko dublja, sveobuhvatnija i viša koliko je nebo više od zemlje. Um se mora stalnim učenjem disciplinovati i vaspitavati, jer ljudi treba da služe Bogu na način koji nije u skladu sa njihovim urođenim i naslednim sklonostima. Da bi neko postao učenik u školi Hristovoj, veoma često se moraju odbaciti vaspitanje i navike sticane tokom celog života. Srce se stalnim prosvećivanjem mora pripremati da bi ostalo čvrsto i postojano u Bogu. I stari i mladi moraju stvarati takve životne navike koje će ih osposobiti da se odupru iskušenju. Oni se moraju naučiti da svoj pogled upravljaju samo gore. Načela Reči Božje — načela koja su uzvišena kao nebo i koja obuhvataju večnost — treba da se ogledaju u postupcima njihovog svakodnevnog života. Svaki njihov postupak, svaka reč i svaka misao treba da budu u skladu sa tim načelima. {SRUS 20.1}
Nijedna se nauka ne može izjednačiti sa ovom koja u životu studenta izgrađuje i razvija božanski karakter. Oni koji postanu Hristovi sledbenici uviđaju da se obraćanjem u njima stvaraju nove pobude, rađaju nove misli, a to rezultira i novim postupcima u njihovom životu. Ali napredovati u novom životu mogu samo neprekidnom borbom; jer postoji neprijatelj koji ne prestaje da ratuje protiv njih, nastojeći da ih raznim iskušenjima navede na sumnju i greh. Postoje i nasleđene i stečene sklonosti ka zlu koje se moraju savladati. Apetit i strasti moraju se potčiniti kontroli Svetog Duha. Kraj borbi protiv greha ne postoji sa ove strane večnosti. Ali ako nam u toj borbi predstoje stalne bitke u kojima moramo učestvovati, postoje takođe i dragocene pobede koje možemo izvojevati; a konačni trijumf nad sopstvenim “ja” i nad grehom dragoceniji je nego što um uopšte može da shvati. {SRUS 20.2}
Pravi uspeh u vaspitanju, kao i u svemu drugom, zavisi od toga da li pred očima stalno imamo život u budućnosti. Pripadnici roda ljudskog počinju da umiru čim se rođenjem pojave na svetu; i kad čovek ne bi imao pravu predstavu o večnom životu svi njegovi napori na ovom svetu svodili bi se zaista ni na šta. {SRUS 21.1}
Onaj ko vreme milosti shvati kao pripremnu školu iskoristiće vreme života da bi sebi osigurao pravo na nebeske dvorove, prelaz na višu školu u večnosti. Za tu školu mladi treba da se vaspitaju, disciplinuju i obuče, formiranjem takvog karaktera koji će Bog moći da odobri.
Kad studenti shvate da je služiti na čast Bogu i na blagoslov bližnjima svrha njihovog dolaska na svet, kad shvate nežnu ljubav koju je nebeski Otac ispoljio prema njima i visoku namenu za koju disciplina ovog života treba da ih pripremi, — dostojanstvo i čast da postanu sinovi i kćeri Božje, — hiljade njih će se okrenuti od niskih i sebičnih ciljeva i tričavih zadovoljstava kojima su bili obuzeti. Oni će naučiti da mrze greh i da ga se klone, ne samo zbog obećane nagrade ili iz straha od kazne, već zato što osećaju svu njegovu niskost i odvratnost — zato što on unižava njihove Bogom dane snage i prlja njihovo ljudsko dostojanstvo. One osobine karaktera i vrline koje čoveka čine uspešnim i zaslužnim poštovanja — neumitna želja i stremljenje za onim što je bolje, nesalomljiva volja, revnosni napori, neumorna istrajnost, — neće tada biti potisnute. Milošću Božjom oni će biti usmereni na predmete koji su toliko viši od sebičnih i prolaznih ovozemaljskih interesa koliko je nebo više od zemlje. {SRUS 21.2}
„Bog vas je”, kaže apostol Pavle, ,,od početka izabrao za spasenje u svetinji Duha i vjeri istine” (2 Thessalonians 2:13). U ovom stihu ističu se dva bitna činioca u delu spasavanja, — božanski uticaj, i snažna, živa vera onih koji odluče da pođu za Hristom. Zahvaljujući posvećenju Duha i verovanju u istinu mi postajemo saradnici Hristovi — ,,Bogu pomagači”. Hristos čežnjivo čeka da sarađuje sa svojom Zajednicom. On ne namerava da dodaje neke nove elemente uspeha svojoj Reči. On je učinio veliko delo dajući svoju inspiraciju toj Reči. Krv Hrista Isusa, Sveti Duh, božanska Reč, — sve je to nama namenjeno. Cilj svih ovih nebom danih darova — spasenje duša za koje je Hristos umro — pred nama je; i od nas zavisi da li ćemo se uhvatiti za obećanja koja nam Bog daje, i postati Njegovi saradnici. Božansko i ljudsko moraju da sarađuju u ovom delu. {SRUS 22.1}
„Svaki koji je od istine”, kaže Hristos, „sluša glas moj” (John 18:37). U Njemu kao Onome koji učestvuje u savetima Božjim i boravi u večnim visinama svetinje sustiču se svi elementi istine. On je jedno sa Bogom. Isticati u svakom misionarskom naporu Hrista i Njegovo raspeće to znači nešto veće nego što ograničeni um smrtnika može da shvati. ,,On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar bješe na Njemu našega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscijelismo.” (Isaiah 53:5). Sa Onim koji nije znao ni za kakav greh postupalo se kao sa grešnikom nas radi, ,,da mi budemo pravda Božja u Njemu” (2 Corinthians 5:21). Hristos je raspet u najstrašnijim mukama zbog naših greha; Hristos je vaskrsnuo iz mrtvih; Hristos se vazneo na nebo kao naš posrednik, — to je nauka o spasenju koju mi treba da učimo i propovedamo. To treba da bude suština našeg dela. {SRUS 22.2}
Učenje o krstu Hristovom treba svakom studentu naglašavati ponovo i ponovo. Koliko on stvarno veruje u ono što se na krstu zbilo? Koliko on žrtvu prinesenu na krstu unosi u svoje studije, i zna li pravo značenje toga? Da li bi na svetu bilo ijednog hrišćanina da nije bilo krsta Hristovog? Zato uzdižite krst u školi kao temelj pravog vaspitanja. Nauka o Hristovom krstu treba i našim učiteljima da bude isto toliko bliska i svojstvena kao što je bila i apostolu Pavlu kad je uzviknuo: ,,A ja Bože sačuvaj da se hvalim bilo čim drugim osim krstom gospoda našega Isusa Hrista, kojega radi razape se meni svijet i ja svijetu” (Galatians 6:14. {SRUS 23.1}
Neka naši prosvetni radnici, od najvišeg do najmanjeg, teže da shvate šta znači slava krsta Hristovog. Onda će moći i primerom i poukom predočavati svojim studentima blagoslove koje on donosi onima koji ga nose hrabro i neustrašivo. Spasitelj kaže: ,,Ako ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom” (Matthew 16:24). Svima onima koji uzmu svoj krst i ponesu ga ugledajući se na Hrista, krst predstavlja zalogu pobedničkog venca i besmrtnosti koju će primiti na kraju. {SRUS 23.2}
Vaspitači koji ne rade ovako nisu dostojni imena kojim se nazivaju. Učitelji, ne ugledajte se na primer ovog sveta. prestanite da uzdižete takozvane mudrace i velikane ovog sveta, učite svoje studente da ne uzdižu ništa drugo sem krsta Hristovog. Raspeti Mesija treba da bude centralna tačka svekolikog hrišćanstva. Najbitnije lekcije koje treba da savladaju i učitelji i učenici treba da budu one koje ukazuju, ne na ovaj svet, nego na krst podignut na golgoti. {SRUS 23.3}
Pobožnost — sličnost Hristu — to je cilj koji treba da se dostigne. Pred učenikom se otvara put stalnog napredovanja. On ima cilj koji treba da ostvari, stepen do kojeg treba da se uzdigne, merilo kojim je obuhvaćeno sve što je dobro, čisto i plemenito. On će u svakoj grani istinskog znanja postizati najbolji mogući uspeh i to za najkraće vreme. Ali njegovi napori će biti usmereni na predmete toliko više od sebičnih i prolaznih ovozemaljskih interesa koliko je nebo više od zemlje. {SRUS 24.1}
Onaj ko sarađuje na ostvarivanju božanskih namera — da se mladima prenese znanje o Bogu i da se njihov karakter oblikuje u skladu sa Njegovim — obavlja uzvišen i plemenit posao. Budeći u drugima želju da dostignu Božji ideal, on pruža vaspitanje koje je visoko kao nebo i sveobuhvatno kao vasiona; vaspitanje koje se ne može završiti u ovom životu, nego će se nastaviti i u životu budućnosti; vaspitanje koje uspešnom učeniku daje pre-poruku da iz pripremne škole na zemlji pređe u viši stepen, u školu na nebu. —Education, 18, 19. {SRUS 24.2}
SIGURAN JE VASPITAČ SAMO ONAJ KOJI PREDAJE ISTINU
Na svetu postoje dve vrste vaspitača. Prvoj pripadaju oni koje Bog čini kanalima svoje svetlosti, a drugoj oni koje sotona koristi kao svoje agente, koji su mudri da čine zlo. Jedni duboko razmišljaju o karakteru Božjem i šire znanje o Hristu. Takvi se potpuno predaju onome što donosi nebesku prosvećenost, nebesku mudrost, što uzdiže i oplemenjuje dušu. Svaka sposobnost njihove prirode potčinjena je Bogu; oni čak i svoje misli zarobljavaju u pokornost Hristu. Oni drugi su u savezu sa knezom tame koji uvek budno izn&lazi prilike da svoje znanje o zlu prenese na druge, i koji, samo ako mu se da mesta, neće oklevati da svoje ideje utisne u srce i u misli. {SRUS 25.1}
U našim školama postoji velika potreba da se uzdigne merilo pravde i da se pouke daju u skladu sa božanskim nalogom. Trebalo bi da Hristos uđe u naše obrazovno-vaspitne ustanove, On bi ih očistio kao što je nekada očistio hram, izbacujući mnoge stvari koje imaju obesvećujući uticaj. Mnoge knjige koje mladi čitaju bile bi izbačene i zamenjene drugima koje ulivaju pravo znanje i obiluju mislima koje treba čuvati u srcu, i propisima koji sa sigurnošću mogu regulisati ponašanje. {SRUS 25.2}
Zar je to gospodnja namera i volja da se lažna načela, lažni zaključci i sotonine izmišljotine predočavaju umu naše dece i omladine? Treba li paganske misli nevernika iznositi našim studentima kao koristan dodatak tolikom obilju njihovog znanja? Dela najučenijih skeptika proizvod su uma oskrnavljenog službom neprijatelju; i zar će oni koji tvrde za sebe da su reformatori, koji teže da svoju decu vode pravim putem, putem predviđenim za iskupljenike gospodnje, pretpostaviti da bi gospod tim mladima dao da proučavaju ono što će pogrešno prikazati Njegov karakter i izneti ga u lažnoj svetlosti? Treba li misli nevernika, izraze razuzdanih ljudi braniti i zastupati kao nešto što je vredno pažnje samo zato što je proizvod ljudi koje svet ceni kao velike mislioce? Zar oni koji veruju u Boga treba da sakupljaju misli i izreke tih neposvećenih pisaca, i da time kao nekim draguljima obogaćuju svoj um? Ne dao Bog! {SRUS 25.3}
Bog je te ljude kojima se svet divi obdario neprocenjivim intelektualnim sposobnostima; obdario ih je genijalnim umom; ali oni svoje snage nisu upotrebili na slavu Bogu. Oni su se odvojili i udaljili od Boga kao što je to učinio i sam sotona. Međutim, iako odvojeni od Boga, oni još uvek zadržavaju mnoge dragocene bisere misli koje im je On darovao. Te blistave dragulje oni stavljaju u okvire zabluda, da bi davali sjaj njihovim ljudskim izrekama i činili privlačnijim tvrđenja inspirisana od kneza tame. . {SRUS 26.1}
Istina je da u spisima pagana i nevernika ima misli uzvišenog karaktera, misli koje privlače um. Ali postoji razlog za to. Nije li sotona bio svetlonoša — „zvijezda danica” — sudeonik u slavi Božjoj na nebu, i po veličanstvu i moći bio odmah iza Isusa? U Reči Nadahnuća on se opisuje kao pečat savršenstva, „pun mudrosti i savršen u čarima i lepoti”. govoreći o njemu, prorok naglašava: „Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti bješe na svetoj gori Božjoj, hođaše posred kamenja ognjenoga. Savršen bješe na putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi” (Ezekiel 28:12, 14, 15…. {SRUS 26.2}
Veličinu i moć kojom ga je Bog obdario, Lucifer je izopačio. Pa ipak, kad to odgovara njegovim cilj^vima, on može da ljudima sugeriše takve misli koje očaravaju i zanose. Svoje agente sotona može da inspiriše mislima koje prividno uzdižu i oplemenjuju. Nije li i Hristu prišao sa pitanjima iz Svetih Spisa kad je želeo da ga savlada svojim lukavim kušanjima u pustinji? Na isti način on prilazi i ljudima, prikrivajući svoja kušanja pod maskom dobronamernosti, kako bi mu poverovalida je on prijatelj a ne neprijatelj roda ljudskog. Na taj način on zavodi i privlači ljude, očaravajući ih svojim dovitljivo maskiranim kušanjima, i zbunjujući ih svojevrsnim prevarama. {SRUS 27.1}
Sva zla koja ljude snalaze po zakonima telesnog nasleđa sotona pripisuje Bogu. On Tvorca prikazuje kao Boga koji nalazi zadovoljstvo u patnjama svojih stvorenja, i koji je neumoljivo osvetoljubiv. Doktrinu o večnim mukama u paklu, kao kazni za greh, izmisio je sam sotona da bi na taj način jedne uporno gurao u neverovanje i otvorenu pobunu protiv Boga, a druge zastrašivanjem doveo do duševnog poremećaja i ludila. {SRUS 27.2}
‘Posmatrajući obmanutost u koju su ljudi bili uvučeni, nebo je znalo da božanski Učitelj mora doći na svet. Tažnim predstavama o Bogu, podmetnutim od strane neprijatelja, mnogi su bili toliko obmanuti da su — misleći da služe Tvorcu — obožavali lažnog boga, zaodevenog osobinama sotonskog karaktera. Ljudima u takvom neznanju i moralnoj tami morala je zasjati duhovna svetlost. Svet nije poznavao Boga, i On mu se morao otkriti. Posmatrajući s neba, Istina je videla da se njen lik ne odražava u svetu, jer je zemlja bila obavijena gustim oblacima tame i sumornosti. Samo Hristos je bio u stanju da razagna te guste oblake duhovnog mraka, jer je On u stvari videlo svetu. Svojim ličnim prisustvom, On je mogao da razagna sumornu senku pogrešne predstave o Bogu, koju je sotona podmetnuo ljudima. .—First published November 17, 1891. {SRUS 28.1}
Sin Božji je lično došao na ovu zemlju da ljudima otkrije Očev karakter, kako bi mogli da Mu služe duhom i istinom. On je došao da svet zaseje istinom. On ima ključeve od svih riznica mudrosti, i u mogućnosti je da otvori vrata svih neotkrivenih bogatstava spoznaje i saznanja bitnih za spasenje. Svetlost koja obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet, istina u svakom svome vidu, bila je očevidna u Njemu. {SRUS 28.2}
Zvanično priznati učitelji Hristovih dana poučavali su ljude tradicijama otaca u detinjastim pričama, sa kojima su mešana mišljenja onih koji su bili smatrani za velike učitelje. Pa ipak u njihovom učenju traženu svetlost i snagu nisu mogli da nađu ni veliki ni mali. {SRUS 29.1}
Isus je govorio kao što čovek nikad do tada nije govorio. Što se prave mudrosti i saznanja tiče, On je ljudima otkrio sva blaga neba. On nije iznosio nepouzdane izreke i mišljenja ljudi, nego je govorio istinu zasnovanu na neprolaznim načelima. Mogao je da iznese takva naučna otkrića kojima bi pronalasci i najvećih istraživača bili potisnuti u pozadinu kao neke beznačajne sitnice. Ali to nije bila Njegova misija ni Njegov zadatak. On je došao da traži i spasava izgubljene, i ničim se nije dao odvratiti od toga cilja. Otkrivao je istine koje su bile sahranjene po debelim ćaslagama ljudskih ništarija i zabluda; i oslobodivši ih od preteranih zahteva i tradicija ljudi, proglasio ih postojanim zauvek. On je istinu oslobodio od mraka nerazumljivosti u kojima je dugo bila držana, i stavio je ponovo u njene prave okvire da bi zablistala svojim prvobitnim sjajem. Kako su se tome s pravom divile mase koje su se okupljale oko Njega i ukazivale Mu dužno poštovanje, slušajući Njegovo izlaganje! {SRUS 29.2}
Ono što je Hristos iznosio ljudima bilo je sasvim suprotno predstavi koju im je o Božjem karakteru podmetnuo neprijatelj. On je težio da u srce ljudi utisne svest o Očevoj ljubavi, prikazujući ga kao Boga kojemu „tako omilje svijet da je i Sin svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga uzvjeruje ne propadne, nego da ima život vječni” (John 3:16). U svojim poukama naročito je naglašavao neophodnost molitve, kajanja, priznavanja i odbacivanja greha. Učio je ljude poštenju i čestitosti, strpljivom podnošenju, milosti i saosećanju, nalažući im da vole ne samo one koji njih vole, nego i one koji ih mrze i koji im pakoste. U svemu tome otkrivao im je karakter svoga Oca, koji je milostiv i žalostiv, dugo trpi, spor je na gnjev i pun dobrote i istine. {SRUS 29.3}
Kad je Mojsije u svojoj molitvi zatražio od gospoda da mu pokaže slavu svoju, gospod je rekao: „Učiniću da prođe sve dobro moje ispred očiju tvojih”. „Jer prolazeći gospod ispred njega vikaše: gospod, gospod Bog milostiv, žalostiv, spor na gnjev i obilan milosrđem i istinom, koji čuva milost tisućama, prašta bezakonja i nepravde i grijehe, koji ne pravda krivoga. . . A Mojsije brže savi glavu do zemlje i pokloni se” (Exodus 33:19; 34:6-8). Kada bismo i mi bili u stanju da shvatimo slavu Božju, kao što je to učinio Mojsije, požurili bismo isto tako da savijemo svoju glavu do zemlje u strahopoštovanju i zahvalnosti. {SRUS 30.1}
Čudesne tajne u vezi sa planom spasenja može otkriti samo božanska mudrost. Ljudska mudrost može da bude korisna pa i dragocena ali i ne mora, kao što će iskustvo pokazati; ali Božja mudrost je nezamenljiva i neophodna. U ovozemaljskim poduhvatima možete sebi dopustiti i promašaj, ali veru u oproštaj koji se nudi uz tako neizmernu cenu ne smete izgubiti, inače će sva mudrost koju ste stekli na ovome svetu propasti zajedno sa vama. {SRUS 30.2}
Treba li dopustiti da i u naše škole uđe sejač kukolja i zlog semena? Zar ćemo dopustiti da naše mlade vaspitavaju ljudi koji su učeni od neprijatelja istine? Ili ćemo za svog vodiča uzeti Reč Božju? Zašto nepouzdane reči ljudi uzdizati kao mudrost kada vam je na dohvatu veća i sasvim jasna, istinska . mudrost? Zašto pažnju studenata usmeravati na niže autore, kad Onaj čije reči predstavljaju duh i život poziva: „Hodite k meni. . . i naučite se od mene” (Matthew 11:28, 29. {SRUS 30.3}
„Starajte se ne za jelo koje prolazi”, kaže Hristos, „nego za jelo koje ostaje za život vječni, koje će vam dati Sin čovječiji, jer Ovoga potvrdi Otac Bog” (John 6:27). Kad poslušamo ove reči, mi ćemo pravilno shvatiti učenje Svetih spisa, i ceniti istinu kao najdragocenije blago kojim možemo obogatiti svoj um. Imaćemo taj pravi izvor žive vode uvek uza se. Molićemo se kao psalmista: „Otvori oči moje da bih vidjeo čudesnost zakona Tvojega”, i doći ćemo do sigurnog osvedočenja, kao i on, da su „sudovi gospodnji istiniti, pravedni svikoliki, bolji od zlata i dragog kamenja, slađi od meda koji teče iz sata. I slugu Tvojega oni su prosvijetlili; ko ih drži primiće veliku platu” (Psalm 119:18; 19:9-11. {SRUS 31.1}
Samo život može rađati život. Život ima samo onaj ko je povezan sa Izvorom života, i samo takav može postati kanal kojim će se život prenositi i na druge. Da bi jedan prosvetni radnik mogao da odgovara cilju svoga poziva, on treba da bude živo otelotvorenje istine, živi kanal kojim mudrost i život mogu da se prenose na druge. Stoga čist život, kao rezultat zdravih načela i ispravnih navika, treba smatrati njegovom najbitnijom kvalifikacijom. {SRUS 31.2}
Ljubav, temelj ili osnova stvaranja i iskupljenja, predstavlja osnovu i pravog vaspitanja i obrazovanja. To je jasno istaknuto u zakonu koji je sam Bog dao da nam bude rukovodeće pravilo života. Prva velika zapovest glasi: „Ljubi gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim i svom snagom svojom” (Mark 12:30). Ljubiti Njega, Večnog i Sveznajućeg, svom snagom i umom i srcem, znači najviši razvoj svih čovekovih sposobnosti. To znači da se u celom biću, a to su: duh, duša i telo, ponovo uspostavlja i obnavlja Božji lik. {SRUS 32.1}
Druga velika zapovest je kao i prva: „Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe” (Mark 12:31). Zakon ljubavi traži od nas da se čitavim svojim bićem: i dušom i duhom i telom posvetimo službi Bogui bližnjima. A ta služba, dok nas čini blagoslovom za druge, donosi najveći blagoslov i nama samima. Nesebičnost podstiče i jača svaki istinski razvoj. Nesebičnim služenjem potrebama drugih postižemo najviši mogući razvoj svake sposobnosti. {SRUS 32.2}
Lucifer je želeo da u nebu bude prvi po moći i autoritetu; hteo je da bude bog, da vlada čitavom vasionom; i u tom cilju pridobio je na svoju stranu mnoge od anđela. Kad je sa svojim pobunjenički nastrojenim pristalicama bio prognan iz Božjih dvorova i zbačen s neba, on je svoju pobunu i samoživost nastavio na zemlji. Namamljivanjem na slavoljubivo samopovlađivanje, sotona je izdejstvovao pad i naših praroditelja. I od tada pa sve do naših dana zadovoljavanje ljudskog slavoljublja i popuštanje sebičnim prohtevima potvrđuje samo sve dublje propadanje roda ljudskog. {SRUS 32.3}
Prema Božjoj nameri, trebalo je da Adam, kao glava zemaljske porodice, održi načela nebeske porodice. To bi uslovilo večni mir i sreću na ovom svetu. Ali sotona je odlučio da se suprotstavi zakonu po kojem niko i ništa ne treba da „živi samo za sebe” (Romans 14:7). On je želeo da živi baš samo za sebe. Težio je da svoju ličnost učini središtem uticaja i moći. Tako je izazvao pobunu u nebu, a čovekovim prihvatanjem tog načela greh je prenesen i na ovu zemlju. Kad je Adam zgrešio, ljudski rod se odvojio od nebom uspostavljenog centra. Demon je postao centralna sila u svetu. Tu gde je trebalo da bude presto Božji, sotona je podigao svoj presto. Tako svet svoju zakletvu na vernost i odanost, kao dobrovoljnu žrtvu polaže kod nogu neprijatelja. .{SRUS 33.1}
Posmatrajući čoveka, Bog je sagledao svu beznadežnost njegovog pobunjeničkog položaja, i u svojoj beskrajnoj milosti pronašao je lek protiv toga. Hristos je bio darovan svetu u cilju čovekovog izmirenja sa Bogom. Tada }e određeno da Sin Božji dođe na ovu zemlju, da uzme na sebe ljudsku prirodu i da ličnim primerom postane velika vaspitnoobrazovna snaga među ljudima. Njegova iskustva u korist roda ljudskog omogućuju ljudima da se odupru sotoninoj sili i njegovoj tiranskoj vlasti. On je došao da formira karakter koji Bog može odobriti i da ljudima podari umnu silu, da zrake pravog vaspitanja i obrazovanja rasprostre na sve strane, kako se pravi cilj života ne bi potpuno izgubio iz vida. Sinovi ljudski su do tada praktično znali samo za zlo; Hristos je došao na svet da im pokaže da je i za njih zasadio drvo života čije lišće služi za isceljivanje narodima. {SRUS 33.3}
Život na ovoj zemlji pokazuje da sticanje višeg obrazovanja ne znači sticanje popularnosti, obezbeđivanje ovozemaljskih preimućstava, zadovoljavanja svih mogućih želja, počasnih titula i bogatstava na ovom svetu. Knez života je podnosio sve neugodnosti siromaštva da bi mogao shvatiti potrebe siromašnih, — On koji je svojom božanskom silom mogao da zadovolji potrebe hiljada izgladnelog mnoštva. Na ovaj svet On nije došao da nosi velelepnu odeću prvosveštenika, niti da poseduje raskošna bogatstva neznabožaca, nego da nesebično i samopožrtvovano služi potrebama bolesnih, siromašnih i nevoljnih. Njegov život predstavlja najrečitiji ukor i osudu za svaku samoživost. Prošao je kroz svet čineći samo dobro. On je na delu objasnio karakter Božjeg zakona i prirodu svoje misije. . {SRUS 34.1}
Hristos je ljudima mogao da otkrije najdublje naučne istine. Mogao je da obelodani tajne koje zahtevaju vekovne napore istraživanja i naučnog rada. Mogao je iz oblasti nauke dati takve nagoveštaje koji bi zapošljavali misli i stimulisali naučna istraživanja i pronalaženja sve do kraja sveta. Međutim, On to nije učinio. Nije rekao ništa čime bi zadovoljio ljudsku radoznalost ili podsticao sebično slavoljublje, On se nije bavio apstraktnim teorijama, nego je isticao samo ono što je bitno za razvoj karaktera, što proširuje čovekovu sposobnost da upozna Boga i uvećava njegovu snagu da čini dobro. Umesto tada uobičajenog upućivanja ljudi da proučavaju ljudske teorije i nagađanja o Bogu, o Njegovoj Reči ili delima, Hristos ih je učio da ga posmatraju kako se otkriva u svojim delima, u svojoj pisanoj Reči i u svom proviđenju. Misli svojih slušalaca On je dovodio u vezu sa umom Beskonačnoga. Izložio je načela koja pogađaju u sam koren sebičnosti. {SRUS 34.2}
Oni koji su neupućeni u pogledu vaspitanja i obučavanja koje je Hristos preporučio i poukom i ličnim primerom svakodnevnog života ne znaju šta u stvari sačinjava više obrazovanje. Svojim životom najdublje poniznosti i sramnom smrću na krstu, On je cenu iskupljenja platio za svaku dušu. On je žrtvovao samog sebe da bi uzdigao i oplemenio pale i grešne smrtnike. Možemb li onda zamisliti vaspitanje i obrazovanje više nego što je ovo koje se može steći u saradnji s Njim? {SRUS 35.1}
Svakom od nas pojedinačno, Hristos upućuje nalog: „Idi danas i radi u mome vinogradu radi slave moga imena. Nastoj da svetu opterećenom sve većom izopačenošću otkriješ blagodati pravog vaspitanja. Svima koji su umorni, preopterećeni, skrhana srca, zbunjeni i zabrinuti, — ukaži na Hrista koji je izvor snage, života i nade za svakoga.” Prosvetnim radnicima koji treba da iznose Njegovu Reč, On poručuje: „Budite verni u svim pojedinostima. Težite za istinski višim obrazovanjem, za potpunim potčinjavanjem volji Božjoj. Nagrada sigurno neće izostati. Ako se budete stavili u položaj u kojem će gospod moći da vam podari svoje blagoslove, Njegovo ime biće uzdizano i slavljeno vašim životom i radom.” {SRUS 35.2}
Ono što Bog tražn i s pravom očekuje od nas nije služba usana ili ispovedanja, nego smernost i istinski posvećen život. I prosvetni radnici i studenti treba da iz ličnog iskustva znaju šta znači život potpune posvećenosti, svakodnevna primena načela koja su temelj hrišćanskog karaktera. Oni koji se daju naučiti putu Božjem i izvršavanju volje Njegove stiču najviše obrazovanje koje smrtnici uopšte mogu da steknu. Svoje iskustvo oni grade ne na varljivim zaključcima ovoga sveta, nego na neprolaznim načelima pravde i ispravnosti. {SRUS 35.3}
Preimućstvo je svakog studenta da Hristov život i Njegova učenja učini predmetom svog svakodnevnog proučavanja. Hrišćansko vaspitanje znači prihvatiti srcem i u načelu Spasiteljevo učenje. To znači svakog dana savesno ići stopama Hrista Isusa, koji je pristao da se spusti na ovaj svet u obliku čoveka, kako bi pripadnicima roda ljudskog dao snagu da zadobiju ono što ni na koji drugi način ne bi mogli zadobiti. U čemu se ta snaga sastoji? — U tome da Hristova učenja prihvatimo i da ih se pridržavamo po Pismu. {SRUS 36.1}
Svojim suprotstavljanjem zlu i svojim nesebičnim zalaganjem za druge, Hristos je ljudima pružio primer najvišega vaspitanja. Svojim učenicima On je otkrio Boga na takav način da je to u njihovom srcu izvršilo naročito delo; On želi da Mu dopustimo da to isto učini i u našem srcu. Mnogi od onih koji se dugo i naširoko zadržavaju na teoriji gube iz vida životvornu silu Spasiteljevog primera. Oni ga gube iz vida kao smernog radnika punog samoodricanja i požrtvovanosti. Ono što njima nedostaje i što im je najpotrebnije to je stalno gledanje u Isusa i svakog dana novo otkrivenje Njegove prisutnosti. Trebalo bi da se mnogo revnosnije ugledaju na Njegov primer samoodricanja i žrtve. {SRUS 36.2}
Nama je potrebno iskustvo koje je imao Pavle kad je pisao: „A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u tijelu, živim vjerom Sina Božjega kojemu omiljeh, i predade sebe za mene” (Galatians 2:20. {SRUS 36.3}
Znanje o Bogu i o Hristu Isusu izraženo u karakteru predstavlja zaista najviše obrazovanje. To predstavlja ključ koji pred pokajnikom otvara kapije nebeskog grada. To znanje, prema nameri Božjoj, treba da imaju svi koji verom prihvate Hrista. {SRUS 37.1}
Onaj čiji je um posvećen razumevanjem Reči Božje shvata svoju odgovornost i prema Bogu i prema svetu, i oseća se dužnim da svoje sposobnosti razvija do te mere da postigne najbolje rezultate; jer na taj način najbolje doprinosi slavi Onoga koji ga je pozvao „iz tame u svoju čudesnu svetlost” (1 Peter 2:9). Dok raste u blagodati i poznanju gospoda Isusa Hrista, on je svestan sopstvene nesavršenosti i, osećajući svoje stvarno neznanje, neprekidno napreže snage svoga uma kako bi postao prosvećen hrišćanin. Studenti koji su obuzeti Duhom Hristovim koriste sve svoje sposobnosti u sticanju istinskog znanja. Bez takvog iskustva, obrazovanje je lišeno svog pravog sjaja i lepote. {SRUS 37.2}
Reč Božja, posredstvom Svetog Duha, unosi božansku isticu u srce, čisteći i oplemenjujući dušu. Sposobnosti posvećene u potpunosti Bogu, pod vođstvom božanskog Duha, razvijaju se podjednako i skladno. Posvećenost i pobožnost razvijaju između Hrista i Njegovih sledbenika tako prisnu povezanost da hrišćanin postaje potpuno sličan Njemu. Silom Božjom, njegov slab, kolebljiv i nestalan karakter menja se i postaje snažan i nepokolebljiv. On postaje ličnost zdravih načela, jasnog poimanja, pouzdanog i dobro uravnoteženog rasuđivanja. Zahvaljujući stalnoj povezanosti sa Bogom, izvorom svetlosti i spoznaje, njegovi pogledi, oslobođeni predrasuda i pristrasnosti, postaju širi i realniji, a njegova razmatranja pronicljiva i dalekosežnija. Znanje o Bogu i razumevanje Njegove volje otkrivene u Svetim spisima, kad se prihvate u životu koliko je to ljudski um u stanju da shvati, čine ljude delotvornima i zaista uspešnima. {SRUS 37.3}
Znanje je sila, ali silu na dobrv predstavlja samo onda ako je praćeno istinskom pobožnošću. Da bi služilo svom najplemenitijem cilju, ono mora biti oživotvoreno Svetim Božjim Duhom. Ukoliko je prisnija naša povezanost s Bogom, utoliko ćemo potpunije shvatiti vrednost i značaj istinske nauke; jer osobine Božje otkrivene u delima stvaranja najbolje mogu da shvate oni koji predstavu o Tvorcu svega stvorenog imaju kao o Autoru i Začetniku svake istine. Takvi mogu stečeno znanje najbolje da primene; jer svoje talente, kad ih potpuno potčine kontroli Svetog Duha, mogu da iskoriste u potpunosti i na najbolji način. {SRUS 38.1}
Preporuka za dalje proučavanje iz ove oblasti
Suštinski bitno znanje
Vaspitanje 13—30
Hristove očigl. pouke 106—114
Zdravlje i sreća 409—426
Najbitnija nauka
Hristove očigl. pouke 301—309
Nesebična služba zakonu Božjem
Vaspitanje 301—309
Zdravlje i sreća 457
VIII Svedočanstvo 238
Christ’s ObjeSRUS Lessons, 106-114.
Education, 13-30.
Fundamentals of Christian Education, 368-372, 392-396, 512-515.
The Ministry of Healing, 409-426.
Messages to Young People, 36-40, 169-172.
The First of Sciences
Christ’s ObjeSRUS Lessons, 134;
Fundamentals of Christian Education, 186-190.
Messages to Young People, 189-191.
Unselfish Service the Law of Heaven
The Adventist Home, 484-490.
The Desire of Ages, 21.
Education, 301-309.
The Ministry of Healing, 457.
Testimonies For The Church 8:328.
Napomena:
Brojevi stranica u ovde preporučenim knjigama označavaju originalne strane, koje se u našim knjigama uvek nalaze pri dnu stranice, — u zagradi.
„Sinovi naši neka budu kao bilje koje veselo odraste u mladosti; kćeri naše kao stubovi prekrasno izrađeni u dvoru.” — Psalm 144, 12.
NAŠA DECA I MLADI ZASLUŽUJU NAŠU PAŽNJU
Premalo se pažnje poklanja našoj deci i mladima, i oni se ne razvijaju u hrišćanskom životu onako kako bi to trebalo, zato što članovi Zajednice ne gledaju na njih sa nežnošću i simpatijom, i sa iskrenom željom da se i njima omogući napredovanje u Bogo ugodnom životu. {SRUS 41.1}
U našim većim skupštinama moglo bi se zaista mnogo učiniti za mlade. Zar u ulaganju posebnih napora za njih, u brižljivom podsticanju da se razviju u prave hrišćane — u ljude i žene u Hristu Isusu — treba da im poklonimo manje nego što su dobijali u crkvama koje su napustili istine radi? Zar ćemo dopustiti da ih vetrovi okolnosti zanose čas na jednu, čas na drugu stranu, da se potpuno obeshrabre i postanu plen iskušenja koja na svakom koraku vrebaju njihovu neopreznu nogu? Ako pogreše i ne održe se u svojoj nekadašnjoj čestitosti, treba li da ih članovi Zajednice, koji su zanemarili brigu za te jaganjce, tada osuđuju, prebacujući im to i preuveličavajući njihov neuspeh? Treba li takve, prepričavanjem njihovih propusta, ostavljati u njihovoj obeshrabrenosti i gurati ih na taj način još dublje u očajanje? {SRUS 41.2}
Članovi Zajednice su dužni da na prvom mestu poklone pažnju i interesovanje našoj deci i mladima; jer je njima potrebno ljubazno, nežno i strpljivo poučavanje: „zapovijest po zapovi41 jest, pravilo po pravilo”. O, gde su očevi i majke u Izrailju? Trebalo bi da ima mnogo više onih koji bi, kao pristavi milosti i blagodati Hristove, ispoljavali ne samo povremeno i površno već naročito i stalno interesovanje za mlade. Neophodni su ljudi či)a su srca ganuta žalosnom situaci|om u KOJOJ se nalaze naši mladi, ljudi koji shvataju da sotona svim mogućim lukavstvima nastoji da ih namami i uvuče u svoju mrežu. {SRUS 41.3}
Bog poziva pripadnike Zajednice da se probude i otrgnu od te svoje otupelosti, da uvide kakav se način rada traži od njih u ovim danima opasnosti. Hrana se mora obezbediti i za jaganjce stada Božjeg. gledajući s neba, gospod uočava one koji se za decu i mlade zalažu na način koji je On odredio. Oči naše braće i sestara treba da budu pomazane nebeskim melemom da bi uvideli potrebu vremena u kojem živimo. Moramo se probuditi da bismo shvatili šta sve treba uradcti u Hristovom duhovnom vinogradu, i odlučno krenuti na rad. {SRUS 42.1}
Potreba slobodoumnijeg vaspitanja i obrazovanja
Kao narod koji tvrdi da ima svetlost o duhovnom napretku, treba da pronađemo put i način kojim će se kadrovi obrazovanih radnika pripremiti za razne grane dela Božjeg. Obrazovani i dobro disciplinovani mladići i devojke potrebni su u našim sanatorijumima, u lekarsko-misionarskom radu, u izdavačkim uredima, u administrativnim poslovima unija i samostalnih misija širom sveta, i u delu uopšte. Potrebni su nam mladići i devojke koji su visoko naučno obrazovanje stekli u nameri da na najbolji način posluže gospodu. Mi smo nešto preduzeli u tom pravcu, ali je to još uvek daleko od onoga šta bi trebalo učiniti. {SRUS 42.2}
I kao Zajednica i kao pojedinci, ako želimo da čisti izađemo pred sud, moramo se slobodoumnije zalagati za obrazovanje naših mladih, kako bi se oni što bolje osposobili za razne grane velikog dela poverenog našim rukama. Moramo stvarati mudre planove da se pronicljivi um onih koji imaju talente jača, disciplinuje i usavršava do najviše mere, kako delo Hristovo ne bi bilo ometano zbog nedostatka sposobnih radnika koji će svoj zadatak izvršavati revnosno, savesno i verno. {SRUS 43.1}
Svi treba da budu obrazovani i obučeni
Zajednica se uspavala, i uopšte ne shvata veličinu i značaj vaspitavanja dece i obrazovanje mladih. Neko će reći: „Zašto je svu našu omladinu potrebno tako temeljno i potpuno vaspitavati i obrazovati? Meni se čini da je sasvim dovoljno ako uzmete nekoliko n>ih koji su odlučili da se posvete literarnom radu ili nekom drugom pozivu koji zahteva poznavanje izvesnih naučnih disciplina, i njima posvetite dužnu pažnju. Mislim da je to sve što treba učiniti. Me treba tražiti da se sva naša omladina tako iscrpno obučava. Zar se na ovakav način ne bi odgovorilo svim zaista bitnim potrebama dela?” {SRUS 43.2}
Ja odgovaram: Ne, najodlučnije ne. Kakvu selekciju smo mi u stanju da izvršimo u redovima naših mladih? Možemo li sa sigurnošću utvrditi ko između njih više obećava, ko će na najbolji način poslužiti gospodu? U svom rasuđivanju mi možemo biti prevareni spoljnim izgledom, kao što se to desilo Samuilu kad je bio poslan da pronađe pomazanika gospodnjeg. Kad su stasiti i po spoljnom izgledu veoma otmeni Jesejevi sinovi počeli da izlaze pred njega, posmatrajući prijatne crte lica i izrazitu lepotu stasa najstarijeg sina, Samuilo je pomislio da je pomazanik gospodnji zaista pred njim. Ali gospod mu reče: „Ne gledaj na lice njegovo ni na visinu rasta njegova, jer sam ga odbacio; jer ja ne gledam na što čovjek gleda; čovjek gleda što je na očima, a gospod gleda na srce.” Nijednog od tih na oko otmenih i plemenitih Jesejevih sinova gospod nije prihvatio. Međutim, kad je David, najmlađi sin jednostavno i prosto pastirče — bio pozvan od svojih stada, i izašao pred Samuila, gospod je rekao: „Ustani, pomaži, ga, jer je to” (1 Samuel 16:7, 12. {SRUS 43.3}
Ko može sa sigurnošću reći koji će se pojedinac iz jedne porodice pokazati uspešnim u delu Božjem? Stoga svim njenim članovima treba omogućiti opšte obrazovanje. Blagodati i preimućstva obrazovanja u našim školama treba omogućiti svim našim mladima, kako bi se podstakli i ohrabrili da postanu saradnici Božji. Obrazovanje je neophodno svima, kako bi se osposobili da budu korisni u životu, i okvalifikovali za odgovorne položaje i u privatnom i u javnom životu. Veoma je potrebno planirati i veći broj stručnjaka i sposobnih radnika, a mnogi treba da se okValifikuju za učitelje i prosvetne radnike, kako bi bili u stanju da obučavaju i pripremaju druge za veliko delo budućnosti. {SRUS 44.1}
Zajednica treba da shvati situaciju i da svojim uticajem i sredstvima omogući toliko željeni ishod ovog poduhvata. Dobrovoljnim prilozima treba osnovati fond za osnivanje škola i podsticanju vaspitno-obrazovnog rada. Potrebni su nam obrazovani i dobro vaspitani ljudi za rad po skupštinama. Oni članove moraju upoznati s činjenicom da svoje mlade ne možemo s poverenjem slati na seminare i koledže drugih verskih zajednica, već ih moramo sakupljati u naše škole u kojima pravo versko vaspitanje neće biti zapostavljeno. {SRUS 44.2}
Gospod želi da mi ni u kom smislu ne zaostajemo u vaspitnoobrazovnom radu. Naši koledži treba da budu daleko napredniji u pogledu kvaliteta nastave. . . Ako za obrazovanje mladih nemamo svojih škola, oni će pohađati seminare i koledže drugih zajednica gde se, pod uticajem neverničkih mišljenja i takozvanih mudrih izreka, cepidlački kritikuje Biblija, a njeno nadahnuće dovodi u pitanje. Mnogo se raspravlja o višem obrazovanju, i mnogi misle da se više obrazovanje sastoji samo u sticanju naučne i literarne spoznaje. To, međutim, nije sve. Najviše obrazovanje uključuje poznavanje Reči Božje i obuhvaćeno je rečima Hristove molitve: ,,Da poznaju Tebe jedinoga istinitog Boga, i Hrista”Isusa koga si Ti poslao” (John 17:3. {SRUS 45.1}
Sticanje takvog znanja koje će nas učiniti boljima, koje će u nama razviti najbolje karakterne osobine, a dušu udostojiti za život koji se po trajanju može meriti sa životom Božjim, — to je najviše obrazovanje. Večnost nikada ne smemo izgubiti iz svojih računa. Najviše obrazovanje je ono koje će našu decu i mlade uputiti u nauku hrišćanstva, koje će im pružiti iskus tveno saznanje o putevima Božjim i o Njegovom očinskom karakteru, pouke koje je sam Hristos lično predao svojim učenicima. {SRUS 45.2}
„Ovako veli gospod: Mudri da se ne hvali mudrošću svojom, ni jaki da se hvali snagom svojom, ni bogati da se hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali tim što razumije i poznaje mene da sam ja gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori gospod” (Jeremiah 9:23, 24…. ). Trudimo se da se u svemu pridržavamo saveta gospodnjih, jer je Njegova mudrost beskonačna. Zaista smo do sada vrlo malo učinili od onoga što smo mogli da učinimo za našu decu i omladinu. Pokajmo se sada, i iskupimo (bolje iskoristimo) preostalo vreme. .—Special Testimonies On Education, 197-202; written April 28, 1896. {SRUS 46.1}
Odgovornosti članova Zajednice
Nema važnijeg i značajnijeg zadatka nego što je vaspitavanje i obrazovanje mladih. Veoma mi je drago što imamo ustanove u kojima se oni mogu obučavati odvojeni od izopačujućeg uticaja koji preovlađuju u školama naših dana. Naša braća i sestre treba da budu zahvalni Bogu što je svojim proviđenjem omogućio osnivanje naših koledža, i treba da budu spremni da ih podržavaju i potpomažu svojim sredstvima. Svaki uticaj treba podrediti vaspitavanju i obrazovanju mladih i uzdizanju njihovog morala. Oni treba da budu dobro vaspitani, kako bi imali snage da se odupru nadolazećoj plimi moralnog skvrnavljenja ovog izopačenog veka. Držeći se čvrsto božanske sile, oni mogu uticati na druge navodeći ih da prihvate njihove manire i zdrave navike, a ne da se i sami prilagođavaju navikama i praksi ovoga sveta. {SRUS 46.2}
Kada mladi dođu u naše koledže, oni ne treba da se osećaju kao da su došli među strance kojima nije stalo do njihove duše. Moramo budno bditi nad njima, boreći se protiv sotone da ih ne istrgne iz naših ruku. Moramo se postavljati kao očevi i majke u Izrailju, stražeći budno nad njima kao oni koji će morati da polažu račun. Braćo i sestre, ne držite se tako rezervisano u odnosu na mlade kao da ne osećate nikakvu odgovornost za njih. Vi koji tvrdite da ste tako odavno u veri, dužni ste utoliko više da ih strpljivo i ljubazno upućujete na pravi put. Pokažite im da ih volite, jer su oni mlađi članovi gospodnje porodice, otkupljeni skupocenom krvlju Hristovom. {SRUS 46.3}
Budućnost društva određuju mladi današnjice. Sotona uporno ulaže najenergičnije napore da izopači um i unizi karakter svakog mladog bića; i zar ćemo mi koji raspolažemo većim životnim iskustvom stajati samo kao posmatrači i mirno gledati kako on nesmetano ostvaruje svoje pogubne ciljeve? Založimo se najneodložnije za tu omladinu, zadržimo ih pomoću Božjom da ne srljaju u ponor propasti. Prema^Hristovoj paraboli, dok ljudi spavaju neprijatelj seje kukolj. Tako, braćo moja i sestre, sotona i danas, dok ste vi potpuno nesvesni toga, sakuplja armiju mladih pod svoju zastavu i likuje, jer preko njih nastavlja svoje ratovanje protiv Boga. {SRUS 47.1}
Preimućstva prosvetnih radnika
Prosvetni radnici u našim školama imaju zaista tešku odgovornost. Oni i na rečima i na delu moraju biti ono što žele da postanu njihovi studenti, — ljudi i žene koji se boje Boga i bore za pravdu. Učiti mlade i upućivati ih kako da idu pravim putem, oni mogu samo onda ako taj put sami dobro poznaju. Oni će svoje studente učiti ne samo upoznavanju nauke, nego i moralnoj nezavisnosti, radu za Hrista i nošenju tereta u Njegovom delu; Učitelji, kakve vam se prilike i mogućnosti u vašem pozivu pružaju! {SRUS 47.2}
Na dohvatu vam je preimućstvo da oblikujete um i karakter mladih ljudi koji su pod vašim nadzorom! Kakvu radost će vam, kad ih sretnete pred velikim belim prestolom, pričinjavati saznanje da ste vi, čineći sve što je bilo u vašoj moći, doprineli da se i oni udostoje besmrtnosti! Ako vaše delo izdrži probu velikog dana, i do vašeg uha će poput najumilnije muzike dopirati blagoslovene reči Najvećeg Učitelja: „Dobro, slugo dobri i vjerni, . . uđi u radost gospodara svojega” (Matthew 25:21. {SRUS 48.1}
Na velikom polju žetve ima posla u izobilju za svakoga, i oni koji zanemare da učine ono što mogu naći će se krivi pred Bogom. Stoga se prihvatimo rada i za vreme i za večnost. Zalažimo se svim silama i sposobnostima kojima nas je Bog obdario, i On će blagosloviti sve naše dobro usmerene napore. {SRUS 48.2}
Spasitelj svim srcem čezne da spase mlade. On bi se obradovao Da ih vidi okupljene oko svoga prestola, zaodevene u besprekorne haljine Njegove pravde. On spremno čeka da svakome od njih stavi na glavu venac života i da čuje” i njihove glasove u odavanju slave, hvale i veličanja Bogu i Jagnjetu u pesmi pobede koja će odjekivati dvorovima neba. {SRUS 48.3}
OSNOVNI CILj VASPITANJA I OBRAZOVANJA
Pogrešnom predstavom o prirodi i pravom cilju vaspitanja i obrazovanja, mnogi su zavedeni u ozbiljne pa čak i sudbonosne zablude. Takve se greške prave kad se u naporu za sticanjem intelektualnog znanja zanemari prihvatanje istinskih načela i predanje srca, ili kad se večni interesi previđaju u grozničavoj težnji za prolaznim ovozemaljskim preimućstvima. {SRUS 49.1}
Rukovoditi se samo težnjom za sticanjem slave u ovom svetu ili nekog materijalnog bogatstva nedostojno je i nedolično za onoga ko je otkupljen krvlju Hristovom. Naš cilj radije treba da bude sticanje onog znanja koje će nas učiniti boljim hrišćanima, spremnijim za korisniju i odaniju službu našem Tvorcu, spremnijim da svojim primerom i uticajem navodimo i druge da slavu odaju samo Bogu. To treba da bude nešto stvarno i vidljivo, — potvrđeno duhom, a ne samo rečima. gospodu, kao svom Tvorcu, mi dugujemo ne samo osećanja svoga srca, nego i stvarnu službu života. {SRUS 49.2}
Dovesti čoveka ponovo u sklad sa Bogom, uzdići i oplemeniti njegovu moralnu prirodu do te mere da ponovo odražava Tvorčev lik, — to treba da bude veliki cilj vaspitavanja i disciplinovanja u toku celog života. Ovaj zadatak je toliko značajan da je Hristos napustio dvorove neba i spustio se na zemlju u ljudskom obliku, da bi poučio ljude kako se mogu pripremiti i udostojiti za uzvišeniji život. Preko trideset godina
On je kao čovek boravio među ljudima; kroz ljudska iskustva i doživljaje prolazio je kao dete, kao mladić i kao čovek; izdržao je najstrašnija kušanja da bi istine koje je propovedao ilustrovao i ličnim životom. Preko tri godine je kao Bogom poslani Učitelj lično poučavao sinove ljudske, a zatim se — ostavivši ovo delo svojim izabranim saradnicima — vazneo na nebo. Međutim, Njegovo interesovanje za delo nije nimalo izgubilo na snazi i značenju. Iz svojih dvorova na nebu, On s najdubljom zabrinutošću i pažnjom prati napredovanje dela za koje je položio i svoj život. {SRUS 49.3}
Hristov karakter predstavlja jedini savršeni uzor na koji treba da se ugledamo. Pokajanje i vera, potčinjavanje volje i posvećenost osećanja Bogu predstavljaju određene korake u ostvarivanju ovog cilja. Sticanje određenog znanja o ovom božanskom planu treba da bude naša prva studija; saglasnost sa Njegovim zahtevima — naš prvi napor. {SRUS 50.1}
„Početak je mudrosti,” kaže Solomun, „strah gospodnji” (Proverbs 9:10). Što se pak tiče vrednosti i značaja ove mudrosti, on piše: „Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum” (Proverbs 4:7). „Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata. Skuplja je od dragog kamenja, i sve što bi mogao poželeti ne može se izjednačiti s njom” (Proverbs 3:14, 15. {SRUS 50.2}
Student koji marljivo nastoji da stekne mudrost koja se ističe u ljudskim školama treba da ima na umu da postoji još jedna škola koja takođe polaže pravo na njega. Hristos je najveći Učitelj kojeg je svet ikada video. On je ljudima doneo znanje neposredno s neba. Pouke koje nam On daje bitne su i za ovaj i za budući život. On iznosi pred nas prave ciljeve i svrhu života, kao i način na koji ih možemo ostvariti. {SRUS 50.3}
U Hristovoj školi studenti se nikad ne razvrstavaju po nekim stepenima svršenog obrazovanja. Učenicima se smatraju i stari i mladi. Oni koji slušaju uputstva božanskog Učitelja neprekidno napreduju u mudrosti, uglađenosti i oplemenjivanju duše, i na taj način se pripremaju za prelaz u višu školu gde će se napredovanje nastaviti kroz beskrajna vremena večnosti. {SRUS 51.1}
Hristos, kao beskrajna mudrost, iznosn pred nas velike pouke o životu, — pouke o dužnosti i sreći. To su pouke koje se često teško uče, ali bez njih ne možemo računati na pravi napredak. To nas može koštati teškog napora i suza, pa čak i duševnih patnji, ali se nikad ne smemo kolebati ni posustati. Na kraju ćemo začuti poziv Učitelja: „Dete, uzdigni se na viši stupanj.” {SRUS 51.2}
U ovom svetu, okruženi svakovrsnim patnjama i iskušenjima ovoga života, treba da se udostojimo za društvo čistih i svetih bića. Oni koji se toliko opterećuju beznačajnim studijama da prestaju učiti u školi Hristovoj, doživeće neprocenjivi gubitak. Oni vređaju božanskog Učitelja odbacujući preimućstva koja im On u svojoj milosti pruža. Produžujući takvim putem, oni postaju sve okoreliji u grehu. Njihova će kazna biti srazmerna neprocenjivoj vrednosti blagoslova koje su s prezrenjem odbacili. {SRUS 51.3}
U religiji Hristovoj postoji obnavljajući uticaj koji iz osnove menja čitavo biće, uzdižući čoveka iznad unižavajućih poroka i usmeravajući njegove misli i želje prema Bogu i prema nebu. Povezujući se tako sa Beskonačnim Tvorcem, čovek postaje sudeonik u božanskoj prirodi. Njemu strele neprijatelja ne mogu da naude, jer je zaštićen oklopom pravde Hristove. {SRUS 51.4}
Svaku sposobnost i svako svojstvo kojima je Tvorac obdario sinove ljudske treba iskoristiti na slavu Njemu; takvim korišćenjem oni nalaze svoju najčistiju, najplemenitiju i najsrećniju primenu. Dok se načela religioznosti smatraju najvažnijima, svaki korak preduzet u cilju sticanja znanja ili intelektualnog usavršavanja biće korak u pravcu saobražavanja ljudskog sa božanskim, ograničenog sa Neograničenim. {SRUS 52.1}
Kao vaspitač, Sveti spisi Biblije su bez premca. Biblija je najstarija i najopsežnija istorija koju ljudi poseduju. Ona dolazi sveža sa Izvora večne istine, a božanska ruka je kroz vekove sačuvala njenu nepomućenu čistotu. Njeni blistavi zracc osvetljavaju najudaljeniju prošlost u koju ljudska istraživanja uzalud pokušavaju da prodru. Samo u Reči Božjoj posmatramo silu koja je položila temelje zemlje i nebesa razapela kao šator. Samo tu nalazimo verodostojan izveštaj o poreklu i nastanku nacija. Samo Biblija sadrži istoriju našeg roda neokaljanu ljudskom ohološću i ljudskim predrasudama. {SRUS 52.2}
U Reči Božjoj um nalazi predmete za najdublje razmišljanje, za najuzvišenije težnje i stremljenja. Tu održavamo vezu sa patrijarsima i prorocima i slušamo glas Večnoga kako je govorio sa ljudima. Tu posmatramo Veličanstvo neba kako se ponizio da bi postao naša zamena i naša sigurnost, kako se potpuno sam uspešno bori sa silama tame, i zadobija pobedu u našu korist. Razmišljanje o temama kao što su ove, praćeno dubokim strahopoštovanjem, neodoljivo razmekšava, čisti i oplemenjuje srce, a um istovremeno inspiriše novom snagom i krepošću. {SRUS 52.3}
Oni koji nepoštovanje i prezir prema Božjim zahtevima smatraju hrabrošću i nekakvim junaštvom time i nehotice odaju sopstvenu ludost i neznanje. Dok se razmetljivo hvališu nekakvom slobodom i nezavisnošću, u stvari su u teškom ropstvu greha i sotone. {SRUS 53.1}
Jasna predstava o tome šta je Bog i šta On zahteva od nas, navešće nas da imamo skromnije mišljenje o sebi. Onaj ko pravilno proučava Spise Svete Božje Reči shvatiće da ljudski um nije svemoćan. Naučiće da ljudska snaga i mudrost, lišene pomoći koju samo Bog može dati, predstavljaju samo slabost i neznanje. {SRUS 53.2}
Samo onaj ko sledi božansko vođstvo nalazi pravi izvor spasonosne milosti i istinske sreće, i stiče vlast da tu sreću prenosi na sve koji ga okružuju. Stvarnu radost i životnu sreću čovek ne može imati bez religije. Ljubav prema Bogu čisti i oplemenjuje ukus i svaku želju, produbljuje svako osećanje i svako prikladno zadovoljstvo čini još vedrijim. Ona osposobljava ljude da znaju ceniti sve što je zaista dobro i lepo, i da uživaju u tome. {SRUS 53.3}
Međutim, ono što nas više od svega drugog navodi da Bibliju cenimo je činjenica da nam ona otkriva volju Božju. Iz nje možemo saznati za cilj našeg stvaranja kao i za put i način na koji taj cilj možemo i ostvariti. Takođe možemo naučiti kako da razumno poZoljcgamo ovozemaljski život i kako da sebi osiguramo život budućnosti. Nijedna knjiga ne može tako kao Biblija da zadovolji zLravu radoznalost ljuskog uma i težnju ljudskog srca. Stičući znanje iz Reči Božje i živeći u skladu s tim, ljudi se mogu uzdići iz najvećih dubina uniženosti i postati sinovi Božji, dostojni da se druže sa bezgrešnim anđelima. {SRUS 53.4}
Svi oni koji žele da održavaju stalnu vezu sa Bogom i u prirodi će naći mnoge poruke o Njegovoj božanskoj mudrosti. Njene stranice koje su pred prvim ljudskim parom u Edemu bile otvorene u svom nepomućenom sjaju sada su prekrivene senkom. Tragovi prokletstva zapažaju se na svemu stvorenom. Pa ipak, kud god da se okrenemo, vidimo i tragove prvobitne lepote. U svemu tome možemo da čujemo odjek Božjeg glasa i da posmatramo dela Njegovih ruku. {SRUS 54.1}
Od svečane tutnjave nedokučivo snažnog groma i od neprekidnog hujanja neizmernih okeana pa do milozvučnih ptičijih pesama koje svojim melodijama ispunjavaju šume i polja, priroda bezbrojnim glasovima odaje hvalu svome Tvorcu. U čudesnim nijansama i prelivima boja svekolikog zemljinog šara, mora i nebeskog svoda, bojama koje se naizmenično smenjuju u velelepnom kontrastu ili se u savršenoj harmoniji stapaju u jedno, takođe vidimo Njegovu slavu. O Njegovoj moći i sili govore nam vrhovi večnih planina. Snažno razvijeno drveće čiji se zeleni vrhovi prelivaju u sunčevoj svetlosti, i nežno cveće u svojoj ljupkoj lepoti ukazuju na svoga Tvorca. Živopisno zelenilo koje poput ćilima prekriva zemlju svedoči o Božjoj brizi i za najsićušnija stvorenja. Morske pećine i dubine zemljine utrobe otkrivaju Njegova blaga. Onaj koji skrića biser u okeanu, a drago kamenje: ametist i hrisolit među stenama, voli sve što je lepo. Izlazak i veličanstveni hod sunca čitavim nebom predstavljaju Onoga koji je izvor života i svetlosti za sve što je stvorio. Sve lepote koje ukrašavaju zemlju i obasjavaju nebesa večito govore o Bogu. {SRUS 54.2}
Treba li, stoga, da mi koji uživamo sve te Božje darove zaboravimo na Darodavca? Neka nas sve to podstakne na dublje razmišljanje o Njegovoj beskrajnoj dobroti i ljubavi. Neka nas sve što je na zemlji lepo podseća na kristalnu reku i zelene poljane, lelujavo drveće i žive izvore, blistavi Novi grad i pevače u belo odevene, u našoj nebeskoj domovini, — u svetu lepote koju nijedan umetnik ne može naslikati, ni jezik smrtnika opisati. „Što oko ne vidje, i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji ga ljube” (1 Corinthians 2:9. {SRUS 55.1}
Boraviti zauvek u toj domovini blaženstva, nositi u duši, telu i duhu, umesto mračnih tragova greha i prokletstva, savršenu sličnost sa našim Tvorcem, kroz beskrajna vremena večnosti napredovati u mudrosti, znanju i svetosti otkrivajući uvek nove tajne, nova čuda i nove lepote kojima se treba diviti, znajući da je beskraj radosti, ljubavi i mudrosti još uvek pred nama, — to je cilj na koji hrišćanska nada stalno ukazuje, za čije ostvarenje hrišćansko vaspitanje i obrazovanje treba da nas pripremi. Osigurati sebi takvo obrazovanje i pomoći i drugima da ga steknu, — to treba da bude cilj hrišćanskog života. {SRUS 55.2}
Nemojmo nikada gubiti iz vida činjenicu da je Hristos izvor radosti. On ne nalazi zadovoljstvo u tuzi, patnji i nesreći ljudskih bića, već naprotiv želi da ih vidi radorne i srećne. {SRUS 55.3}
Mi se naglo približujemo poslednjoj krizi u istoriji ljudske civilizacije, i veoma je važno da shvatimo da se vaspitnoobrazovna preimućstva koja nude naše škole moraju bitno razlikovati od onoga što se nudi u školama ovoga sveta. Niko od nas ne treba da prihvata uobičajeni šablon svetovnih škola. Znanje stečeno u školama adventista sedmog dana treba da bude takvo da navodi na praktičnu primenu istinske smernosti. U govoru, u načinu odevanja i ishrane, u uticaju koji se vrši na druge. treba da se ogleda jednostavnost prave pobožnosti. {SRUS 56.1}
Naši prosvetni radnici su dužni da shvate zadatak koji treba izvršiti u ovim poslednjim danima. Vaspitanje i obrazovanje koje se daje u našim školama, u našim skupštinama i sanatorijumima treba da jasno predstavlja veliko delo koje treba da se izvrši u svetu. Neophodnost iskorenjivanja svega što je prihvaćeno pod uticajem ovog sveta i što je suprotno učenju Božje Reči, a prihvatanja onoga što nosi obeležje božanske prirode, treba jasno predočiti studentima svih uzrasta. Naš vaspitno-obrazovni rad uvek treba da nosi obeležje neba, otkrivajući na taj način koliko je božansko poučavanje uzvišenije od svetovnog.{SRUS 56.2}
Nekima ovo delo potpunog preobražaja možda izgleda nemoguće. Međutim, ako bi to bilo tako, zašto onda ulagati napore u pogledu rada na hrišćanskom vaspitavanju i obrazovanju uopšte? Znajući šta pravo vaspitanje i obrazovanje znači, uvek treba da težimo strogoj čistoti karaktera. U svim našim međusobnim kontaktima imajmo na umu da se moramo udostojiti za odlazak na drugi svet. Načela neba moramo ne samo naučiti nego i praktično primenjivati; superiornost večnog života nad ovozemaljskim treba utisnuti u um i dušu svakog učenika. Prosvetni radnici koji propuste da ovo unesu u svoj vaspitno-obrazovni rad neće biti učesnici u velikom delu izgradnje karaktera, u delu na koje Bog može staviti pečat svoga odobravanja. . {SRUS 56.3}
Pošto svet u našim danima sve više i više pada pod uticaj sotone, prava Božja deca će sve više i više želeti da budu poučavana od Njega. Za učitelje u našim školama treba uzimati one koji će karakter ml&dih oblikovati prema božanskom Uzoru. Pod uticajem takvih učitelja sve ono što je nerazumno i beznačajno biće zamenjeno navikama i praksom koje dolikuju sinovima i kćerima Božjim. {SRUS 57.1}
Pošto se u svetu više ističe nemoral i zlo a učenja neprijatelja sve više šire i prihvataju, učenja Hristova se moraju isticati primerom u svakodnevnom životu obraćenih ljudi i žena. Anđeli spremno čekaju da sarađuju sa ljudskim oruđima u svakoj grani dela. To mi je bilo prikazivano mnogo puta. Narod Božji u naše vreme, ljudi i žene koji su zaista obraćeni, treba da pod nadzorom vernih učitelja primaju pouke koje Bog nebeski ceni. {SRUS 57.2}
Najvažniji zadatak naših vaspitno-obrazovnih ustanova danas u tome je da se pred svetom istakne primer koji će služiti na čast i slavu Boga. Sveti anđeli preko ljudskih oruđa treba da nadziru delo, i svaki ogranak treba da nosi oznake božanske verodostojnosti. {SRUS 57.3}
U rukovođenju svim našim ustanovama: zdravstvenim, izdavačkim i vaspitno-obrazovnim, treba se više i savesnije pridržavati uputstava koja su u više navrata davana. Kad bi se Hristos priznavao kao glava svih naših radnih sila, naše ustanove bi se potpuno oslobodile uticaja i prakse ovoga sveta. Javna takmičenja u cilju isticanja pojedinaca i mnoga od hvalisavih razmetanja koja su se u prošlosti praktikovala u našim školama, ne bi tu našla mesto kad bi se i prosvetni radnici i studenti zalagali da volja Božja bude i na zemlji kao što je na nebu. Hristos, kao glavna pokretačka snaga, oblikovao bi karakter i navike prema božanskom uzoru, a studenti i njihovi nastavnici, shvatajući da se u stvari pripremaju za višu školu u nebeskim dvorovima, odbacili bi mnogo toga što sada smatraju neophodnim, i uzdizali bi i sledili samo metode Hristove. Misao o večnom životu treba da bude utkana u sve čega se hrišćanin prihvati u životu. Ako se bavi poljoprivredom ili bilo kojom mehaničkom delatnošću, u svemu može da se ugleda na nebeskn Uzor. Preimućstvo je vaspitača i nastavnika u našim školama da pri svom radu u svemu pokazuju da su vođeni od Božjeg Duha. Milošću Hristovom pružena je svaka mogućnost za usavršavanje hrišćanskog karaktera; i Bog se slavi kad Njegov narod, u svim svojim društvenim i poslovnim odnosima, otkriva načela neba. {SRUS 57.4}
Gospod traži ispravnost i u najmanjim sitnicama isto tako kao i najvećim poduhvatima. Oni što će na kraju biti primljeni u nebeske dvorove biće ljudi i žene koji su se na ovoj zemlji trudili da volju Božju izvršavaju u svakoj pojedinosti, koji su svim srcem težili da na svemu za šta su se ovde zalagali ugledaju pečat neba. {SRUS 58.1}
Kad je Mojsiju na gori davao uputstva u pogledu izgradnje šatora od sastanka, gospod je pružio značajnu pouku svom narodu za sva vremena. U tom poslu On je zahtevao savršenost u svakoj pojedinosti. Mojsije je bio upućen u sve znanosti i veštine Egipćana, ali nije znao kako se izrađuju gravure (umetnički radovi u zlatu, srebru ili nekom drugom plemenitom metalu) i vezovi. {SRUS 58.2}
Izrailjci su celog svog života, dok su bili u Egiptu, držani u svirepom ropstvu; i mada je među njima bilo promišljenih i dovitljivih ljudi, bili su posve neupućeni u retke veštine koje su tražene u podizanju svetinje. Oni su znali kako se pravi cigla, ali nisu imali pojma kako se nešto izrađuje od zlata ili srebra. Kako da se izvede ovaj toliko željeni poduhvat? Ko je bio osposobljen za tako nešto? To su bila pitanja koja su Mojsiju zadavala mnogo briga. {SRUS 59.1}
Tada je sam gospod objasnio kako da se taj veliki poduhvat izvede. Naznačio je po imenu ljude kojima je namenio određene zadatke. Veseleilo je imao da bude arhitekt. To je bio čovek iz plemena Judina — plemena kojemu je gospod želeo da na taj način ukaže posebnu počast. {SRUS 59.2}
„I reče gospod Mojsiju govoreći: gle pozvah po imenu Veseleila sina Urije, sina Orava od plemena Judina; i napunih ga Duha Svetoga, mudrosti i razuma i znanja i svake vještine, da vješto izmišlja kako se što može načiniti od zlata i od srebra i od bronze; da umije rezati kamenje i ukivati, da umije tesati drvo, i svaki posao raditi” {SRUS 59.4}
„I evo udružih s njim Elijava sina Ahisamahova od plemena Danova, i svakome vještom čovjeku u srce dadoh vještinu da izrade sve što sam zapovijedio” (Exodus 31:1-6. {SRUS 59.5}
Da bi mogla predstavljati nebesku, zemaljska svetinja je morala biti savršena u svim svojim pojedinostima; čak i u svojim najsitnijim detaljima morala je da bude slična nebeskom originalu. Tako je to i sa karakterom onih koji konačno treba da budu prihvaćeni po oceni neba. . {SRUS 60.1}
Sin Božju je sišao na ovu zemlju da bi ljudi i žene u Njemu imali predstavu o savršenosti karaktera koji Bog može prihvatiti. Zahvaljujući milosti Hristovoj ostvareno je sve što je trebalo učiniti za spasenje roda ljudskog. Onima koji žele da budu pravi hrišćani pružena je svaka mogućnost da budu čisti ,,kao što je i On čist” (1 John 3,3). Duša koja prihvati vrline Hristovog karaktera, i pristaje da se koristi zaslugom Njegovog života dragocena je u Božjim očima isto kao i Njegov ljubljeni Sin. Iskrena i neiskvarena vera pred Njim je isto što su bili zlato, tamjan i smirna — darovi koje su mudraci sa istoka doneli kao svoj dar Detetu Vitlejema, očevidni dokazi njihove vere u Njega kao u obećanog Mesiju. {SRUS 60.2}
Neka deca i mladi nauče da svaka pogreška, svaka mana i svaka teškoća, koju smo savladali, postaje stepenica ka onome što je bolje i uzvišenije. Takvim iskustvima postizali su uspeh 60 svi koji su život ikada učinili dostojnim življenja. Education, 296. {SRUS 60.3}
„Svaki, dakle, koji sluša ove riječi moje”, kaže Hristos, „i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovjek koji sazida kuću svoju na kamenu; i udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vjetrovi, i napadoše na kuću onu, i ne pade; jer bješe utvrđena na kamenu.
„A svaki onaj koji sluša ove riječi moje a ne izvršuje ih, on će biti kao čovjek lud koji sazida kuću svoju na pijesku; i udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vjetrovi, i udariše na kuću onu, i pade i raspade se strašno” (Matthew 7:24-27. {SRUS 61.1}
Veliki zadatak roditelja i vaspitno-prosvetnih radnika je izgradnja karaktera, — nastojanje da Hristov lik obnove u onima koji su povereni njihovoj brizi. Sticanje naučnih saznanja postaje beznačajno kad se uporedi sa ovim velikim ciljem. Međutim, svako pravo vaspitanje i obrazovanje može predstavljati pomoć u izgradnji pravilno formiranog karaktera. Oblikovanje karaktera je delo celog života, i to će ostati za uvek takvo kakvim ga ovde učinimo. Kad bi se svi probudili i postali svesni činjenice da sami odlučujemo o sopstvenoj sudbini i sudbini svoje dece: za večni život ili pak za večnu propast, do kakve bi promene došlo u životu i u svetu i u Zajednici! Koliko bi se drugačije koristilo dragoceno vreme milosti i probe koje nam je ostavljeno, i koliko bi u svetu bilo više ljudi plemenitog karaktera! {SRUS 61.2}
Na osnovu ovoga, svako od nas treba da se zapita: Na kakvom temelju ja zidam zgradu svoga karaktera? Preimućstvo nam se pruža da se borimo za besmrtno nasleđe u večnom životu; i najvažnije je da za temelj kopamo duboko, odbacujući sve koještarije, i gradeći zgradu svoga karaktera na čvrstoj steni, steni koja predstavlja Hrista Isusa. Samo On predstavlja siguran i čvrst temelj. „Jer temelja drugoga niko ne može postaviti osim onoga koji je postavljen, a koji je sam Isus Hristos” (1 Corinthians 3:11). Naš spas je samo u Njemu. „Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mi mogli spasiti” (Acts 4:12. {SRUS 61.3}
Da bismo znali kako treba graditi na čvrsto postavljenom temelju, potrebna nam je mudrost. Mojsiju je, kad je bio pozvan da podigne svetinju u pustinji, bilo dato i upozorenje: „gledaj. . . da načiniš sve prema obrascu koji ti je pokazan na gori” (Hebrews 8:5. Obrazac ili uzor za izgradnju našeg karaktera, Bog nam je dao u svom zakonu. građevina našeg karaktera treba takođe da bude slična uzoru pokazanom na gori. Zakon je veliko merilo pravednosti. On predstavlja Božji karakter i test naše odanosti Njegovoj vladavini. A zakon nam je, u svoj svojoj lepoti i uzvišenosti, otkriven u životu Hristovom. . . {SRUS 62.1}
Da bi se u izgradnji karaktera postigao uspeh neophodna je temeljitost i odlučnost. Mora se najodlučnije istrajavati u nameri da se ostvari plan Velikog Neimara. građa mora biti od čvrstog materijala. Bezbrižan i nepouzdan rad ne može se prihvatiti, jer bi se time upropastila cela građevina. U to delo treba uneti snage i sposobnosti čitavog bića. To zahteva snagu i energiju muževnosti. Ništa se ne sme trošiti na beznačajne stvari. . . Brižljivo se i ustrajno moraju ulagati najusrdniji napori, da bi se raskinulo sa običajima i navikama koje proističu iz druženja sa svetom. Bitno je duboko razmišljanje, usrdnost namera i postojana čestitost. {SRUS 62.2}
Lenjost se ne sme trpeti. Život je veoma značajan i predstavlja sveto poverenje. Svaki trenutak vremena koje nam je dano treba iskoristiti mudro, jer će se rezultati toga videti u večnosti. Od svakog od nas pojedinačno Bog zahteva da učinimo sve najbolje što možemo. Talente koje nam je poverio treba da umnožimo. On ih je stavio u naše ruke da bismo ih upotrebili na čast i slavu Njegovom imenu, i na dobro naših bližnjih. . . {SRUS 62.3}
Onima koji drže Njegov zakon, gospod je dao dragocena obećanja koja se ispunjavaju još u ovom životu. „Sine moj”, kaže On, „ne zaboravljaj nauke moje, i zapovijesti moje neka hrani srce tvoje; jer će ti donijeti dug život, dobre godine i mir. Milost i istina neka te ne ostavljaju; priveži ih sebi za grlo, upiši ih na ploči srca svojega. Te ćeš naći milost i dobru misao i pred Bogom i pred ljudima” (Proverbs 3:1-4. {SRUS 63.1}
Međutim, one kojn grade na čvrstoj Steni, izgrađujući i usklađujući svoj karakter sa živom Rečju Božjom, očekuje nagrada veća i bolja od svoga ovozemaljskog. Za njih je već pripremljen „grad koji ima temelje, kojemu je Neimar i Tvorac Bog” (Hebrews 11:10). To je grad čije ulice, popločane zlatom, navodnjava reka života, reka koja teče od prestola Božjeg. Na sred ulica njegovih, sa obe strane reke života, nalazi se drvo životvornih plodova koje donosi rod svakog meseca, a lišće tog drveta služi „za iscjeljivanje narodima”. {SRUS 63.2}
Roditelji, vaspitno-prosvetni radnici i studenti, imajte uvek na umu da — izgrađujući karakter — gradite za večnost. Uverite se da je temelj na kojem gradite siguran; zatim gradite čvrsto i sa istrajnošću, ali u blagosti, krotosti i ljubavi. Tada će građevina vašeg karaktera ostati čvrsta i postojana, ne samo kad naiđu bure iskušenja, nego i onda kad se nezadrživa poplava gnjeva Božjeg konačno sruči na svet. —Special Testimonies On Education, 72-77. {SRUS 63.3}
PROSVETNI RADNICI I NAČIN POUČAVANJA
Istinsko vaspntavanje i obrazovanje znači nešto više nego što je završavanje određenih studija. Ono je sveobuhvatno. Ono uključuje skladan razvoj svih fizičkih i umnih sila. Ono studenta poučava ljubavi i strahu Božjem i osposobljava ga za savesno i verno obavljanje životnih dužnosti. {SRUS 64.1}
Postoji, međutim, i takvo vaspitanje i obrazovanje koje je u svojoj suštini svetovno. Cilj takvog obučavanja je uspeh u ovome svetu, zadovoljavanje sebičnog slavoljublja. Da bi stekli takvo obrazovanje, mnogi studenti troše vreme i novac, i svoj um opterećuju mnoštvom nepotrebnih znanja. Svet takve smatra obrazovanima, ali Bog nije u njihovim mislima. Oni se hrane plodovima sa drveta svetovnog znanja, plodovima koji pothranjuju i jačaju oholost i sujetu. U svom srcu oni postaju nepokorni zahtevima zakona Božjeg i zastranjuju od Boga. Darove kojima ih je Bog obdario oni stavljaju na stranu neprijatelja. Mnoga od obrazovanja današnjeg vremena takvog su karaktera. U svetu se to može smatrati veoma poželjnim, ali to studenta izlaže samo još većoj opasnosti. {SRUS 64.2}
Postoji vaspitanje i obrazovanje koje se bitno razlikuje od svetovnog. Osnovna načela ovog obučavanja proklamovao je najveći Učitelj za koga je svet ikada znao, rekavši: „Nego ištite najprije carstvo Božje i pravdu Njegovu” (Matthew 6:33). Cilj takvog obrazovanja nije sebičnost, već da svojim životom doprinesemo slavi Božjoj, i da uspešnije poslužimo Njemu na ovom svetu. Studije treba nastavljati, ali treba imati u vidu i obučavanje u raznim zanatskim delatnostima. Treba proučavati Svete spise Božje Reči, održavati živu i neprekidnu vezu s Bogom u molitvi, i unositi u karakter sve što je bolje i plemenitije. Rezultati ovakvog obrazovanja trajni su kao večnost. „Početak je mudrosti strah gospodnji” (Proverbs 9:10), a razumevanje Reči Božje bolje je od svakog znanja. {SRUS 64.3}
Kakav će biti karakter obrazovanja koje se stiče u našim školama? Treba li da ono bude u skladu sa mudrošću ovoga sveta, ili pak sa mudrošću koja dolazi odozgo?. . . Svojim studentima, učitelji i nastavnici treba da pruže nešto više nego što je znanje stečeno samo iz knjiga. Njihov položaj kao vaspitača veoma je odgovoran, jer oni rade na oblikovanju uma i karaktera mladih. Oni koji se prihvataju ovog posla treba da imaju dobro uravnotežen i hrišćanski razvijen karakter. Oni treba da budu plemeniti u svom ophođenju, uredno i prikladno odeveni, pažljivi u svim svojim navikama, ukrašavajući sve to pravom hrišćanskom učtivošću koja zadobija poverenje i uliva poštovanje. Prosvetni radnik koji želi da njegovi studenti postanu primerni i pravi hrišćani, prvo mora sam da bude takav. {SRUS 65.1}
Učitelji i nastavnici moraju budno da bdiju nad svojim studentima kao pastir nad stadom koje je povereno njegovoj brizi. Oni treba da se brinu za njihove duše kao oni koji će morati da polože račun. {SRUS 65.2}
Prosvetni radnik može biti dosta upućen u zakone zdravlja i života, može imati predstavu o strukturi živih organizama, o otkrićima prirodnih nauka, o izumima umetnosti i tehnike; ali se on ne može smatrati vaspitanim ni pogodnim za vaspitača mladih ako u svojoj duši nema istinsko poznanje Boga i Hrista Isusa. On ne može biti pravi vaspitač sve dok se i sam ne nauči u školi Hristovoj, primajući vaspitanje od božanskog Učitelja. {SRUS 65.3}
Bog je izvor svake mudrosti. Beskrajna mudrost, pravda i dobrota Njegove su osobine. Bez pomoći koju samo Hristos može da pruži, i najmudriji ljudi koji su ikada živeli na zemlji ne mogu da shvate Boga. Oni mogu tvrditi za sebe da su mudri, mogu svojim dostignućima steći ovozemaljsku slavu; ali samo intelektualno znanje, odvojeno od velikih istina koje se usredsređuju u Hristu, beznačajno je. „Mudri da se ne hvali mudrošću svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali tim što razumije i poznaje mene — da sam ja gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji” (Jeremiah 9:23, 24. {SRUS 66.1}
Kad bi ljudi samo za jedan trenutak mogli da bace svoj pogled na ono što prevazilazi granice ograničene ljudske mudrosti, kad bi samo u jednom trenu ugledali Večnoga, svaka usta bi zanemela u svojoj hvalisavoj razmetljivosti. Živeći na ovom svetu, koji je atomski sićušan u odnosu na beskrajnu vasionu, ljudi su ograničeni u svakom pogledu. Bog ima bezbroj svetova koji se pokoravaju Njegovim zakonima, i sa poštovanjem sprovode Njegovu volju. Dok ljudi u svojim naučnim istraživanjima idu toliko daleko koliko im njihove ograničene snage dopuštaju, iza svega toga postoji neograničeni beskraj koji oni ne mogu da shvate. {SRUS 66.2}
Da bi ljudi postali zaista mudri, oni moraju da shvate svoju potpunu zavisnost od Boga, i da se ispune Njegovom mudrošću. Bog je izvorište ne samo duhovne, nego isto tako i umne snage. Najveći ljudi koji su dosegli do onoga što svet smatra visinama nauke, ne mogu se uporediti sa ljubljenim učenikom Jovanom, ili sa apostolom Pavlom. Kombinovanjem intelektualne i duhovne snage ljudi mogu dostići najviši nivo korisnosti i ljudskog dostojanstva. One koji tako čine, Bog može prihvatiti kao svoje saradnike u vaspitavanju i poučavanju drugih. {SRUS 66.3}
Upoznati samog sebe veliko je znanje. Učitelj koji pravilno proceni sopstvene vrednosti dozvoliće gospodu da On oblikuje i disciplinuje njegov um. Shvatiće i priznati da je On izvor njegove snage… Poznavanje samog sebe navodi čoveka na poniznost i ispoljavanje poverenja u Boga, ali to ne zamenjuje napore neophodne u cilju popravljanja samog sebe. Onaj ko shvati sopstvenu nedostojnost neće štedeti napora ni truda da dostigne najviši mogući nivo fizičke, umne i moralne uzvišenosti. Nijedan od onih koji se zadovoljavaju sa merilom nižim od ovoga, ne treba da učestvuje u obučavanju i obrazovanju mladih. {SRUS 67.1}
Pravi vaspitač se trudi da i poukom i primerom pridobija duše za Hrista. On istinu prihvata iz ljubavi prema njoj, i dopušta da mu ona očisti srce i oblikuje životne navike. Svaki prosvetni radnik treba da se potpuno potčini kontroli Svetog Duha. Onda će Hristos govoriti srcu, a Njegov glas je glas ljubavi. Ljubav Božja, primljena u srcu, predStavlja aktivnu silu na dobro, ona oživljava i stimuliše um, i uzdiže dušu. Srcem koje je zagrejala božanska ljubav, nastavnik će pred svojim studentima uzdizati Čoveka sa golgote, usmeravajući njihovu pažnju, ne samo trenutnim pogledom nego stalnim gledanjem, u Njega sve dok On i za njih ne postane „Zastavnik između deset tisuća” i „sav pun mćlina” (Song of Solomon 5:10, 16. {SRUS 67.2}
Sveti Duh je delotvoran pomoćnik u obnavljanju lika Božjeg u ljudskoj duši, ali se Njegova delotvornost i sila ne cene i ne uvažavaju u našim Školama. Sila Svetog Duha je u proročkim školama svaku misao dovodila u sklad sa voljom Božjom. Tako se održavala neprekidna i živa povezanost između neba i tih škola, a radost i blagodarna zahvalnost svakog srca nalazila je izraza u slavopojima kojima su se pridruživali i sveti anđeli. {SRUS 67.3}
Sveti Duh dolazi na svet kao Hristov predstavnik. On ne samo da govori istinu, nego je i sam.istina, — Svedok verni i istiniti. On je veliki poznavalac i istraživač ljudskog srca, i poznaje karakter svakog pojedinca. {SRUS 68.1}
Sveti Duh je često, dolazeći u naše škole, ostajao nezapažen; na Njegovo prisustvo Se gledalo kao na nešto tuđe i strano, pa čak i kao na neželjenog gosta. Svaki prosvetni radnik U našim školama bi morao Da prepozna ovog nebeskog gosta i da Mu poželi dobrodošlicu. Ako učitelji otvore svoje srce Svetom Duhu, oni će biti spremni da sarađuju s Njim u zalaganju za svoje studente. A kad se Njemu omogući nesmetan pristup, On će izdejstvovati odlučnu promenu. On će delovati na srce svakog pojedinca, iskorenjujući svaku sebičnost, oblikujući plemenit i primeran karakter, i zarobljavajući svaku pomisao u pokornost Hristu. {SRUS 68.2}
Veliki cilj svakog učitelja treba da bude izgradnja hrišćanskog karaktera u njemu samom i u svima onima koji su povereni njegovoj brizi. Učitelji, ukrasite svoje svetiljke i držite ih stalno upaljenima; tada će one svetliti ne samo vašim studentima, nego će svojim jasnim i blistavima zracima obasjavati i njihovu okolinu, prodirući daleko i duboko u moralnu tamu koja pokriva svet. .—Special Testimonies On Education, 47-52; written May 15, 1896. {SRUS 68.3}
Našoj braći stižu prigovori od strane propovednika i radnika da u našim redovima ima dosta mladih kojima su preimućstva naših vaspitno-obrazovnih ustanova i te kako potrebna, ali koji ne mogu da pohađaju naše škole ukoliko se školarina ne smanji. . {SRUS 68.4}
Oni koji se zalažu sa smanjivanje školarine treba da to brižljivo odmere i procene sa svih strana. Ako studenti sami zaista ne mogu da obezbede sredstva neophodna da bi se platili stvarni troškovi valjanog savesnog rada na njihovom vaspitavanju i obrazovanju, nije li bolje da ih potpomažu njihovi roditelji i srodnici ili skupštine iz kojih potiču, ili pak dobrodušna i milosrdna braća iz njihovih polja ili unija, nego da sav teret troškova padne na školu? Daleko je bolje dozvoliti da ustanove imaju svoje pokrovitelje koji će učestvovati u pokrivanju troškova, nego da škole tonu u dugove. {SRUS 69.1}
Članovi skupština u raznim mestima treba da osećaju da je školovanje mladih za misionarski rad sveta dužnost i odgovornost koja počiva na svima. Kad zapaze da u njihovoj skupštini ima takvih koji bi mogli biti uspešni radnici, ali nisu u mogućnosti da se sami školuju, oni treba da se prihvate odgovornosti i da takve pošalju u neku od naših vaspitno-obrazovnih ustanova. U mnogim skupštinama ima pojedinaca koji bi mogli dobro da posluže u vinogradu gospodnjem, ali su odveć siromašni da bi bez pomoći sa strane mogli da steknu neophodno obrazovanje. Učestvovanje u plaćanju troškova za takve, naše skupštine treba da smatraju svojim posebnim preimućstvom. {SRUS 69.2}
Oni kojima je istina zaista u srcu uvek su spremni da pomognu gde god to zatreba. Oni treba da povedu, pa će se i drugi povesti za njihovim primerom. Ako se nađu takvi koji žele da se koriste blagodaću naših škola, a nisu u mogućnosti da sami plate sve troškove školovanja, članovi zajednice treba da ih pomognu svojim dobrovoljnim prilozima. {SRUS 69.3}
Osim toga, u svakoj uniji ili samostalnoj misiji treba osnovati poseban fond za pomoć siromašnim studentima, mladićima i devojkama koji su takve pomoći dostojni i koji žele da se posvete misionarskoj delatnosti. U nekim slučajevima takvim studentima treba davati i poklone. Kad je otvoren prvi koledž u Batl Kriku, u uredu „Pregleda i glasnika” oformljen je fond za one koji su želeli da steknu obrazovanje, a nisu imali sredstava. To je mnogima od naših studenata omogućilo dobar start.Kasnije su oni od svojih zarada, dajući u istu svrhu, sve to uzvratili, i fond je nastavio da bude blagoslov za druge. {SRUS 69.4}
I sada bi trebalo obezbediti zalihe za stvaranje takvog fonda, kako bi se pomoglo siromašnim ali dostojnim studentima koji žele da se stvarno osposobe za misionarski rad. Mladima treba jasno staviti do znanja da moraju raditi što uzmognu i na taj način otplaćivati bar jedan deo svojih troškova. Tako će se ono što je malo koštalo malo i ceniti, ali ono što je plaćeno približno svojoj realnoj vrednosti tako će biti i cenjeno. {SRUS 70.1}
Preimućstva jednog prosvetnog radnika (u našim školama) mogu biti ograničena, on možda nema tako visoke literarne kvalifikacije kakve bi želeo da ima; pa ipak, ukoliko ima pravu predstavu o ljudskoj prirodi, ukoliko pravilno shvata veličinu i značaj svoga poziva i gaji prema njemu istinsku ljubav; ukoliko je spreman da radi usrdno, smerno i ustrajno, on će shvatiti potrebe svojih učenika; svojom saosećajnošću on će pridobiti njihova srca, — vodeći ih iz pobede u pobedu. Njegovi napori biće tako dobro usmereni da će škola postati živa i sve veća sila na dobro, ispunjena duhom stvarnog napredovanja. {SRUS 70.2}
CILj OSNIVANJA NAŠIH ŠKOLA
Preporuka za dalje proučavanje iz ove oblasti
Naša deca i mladi zaslužuju našu pažnju
V Svedočanstvo 11
V Svedočanstvo 126-431, 136—138, 213—218.
Osnovni cilj vaspitanja i obrazovanja
Vaspitanje 13—19.
Izgradnja karaktera
Vaspitanje 225—229.
Prosvetni radnici i način poučavanja
Vaspitanje 275—287.
V Svedočanstvo 84—94.
V Svedočanstvo 267— 276.
Our Children and Youth Demand Our Care
The Adventist Home, 187-189, 279-281.
Testimonies For The Church 5:11;
Testimonies For The Church 6:126-131, 136-138, 213-218.
The Primal ObjeSRUS of Education
Education, 13-19.
Fundamentals of Christian Education, 83-91, 231-235, 541-545.
CharaSRUSer Building
Child Guidance, 161-190, 193-220.
Education, 225-229.
Messages to Young People, 15-18, 78-80, 163-165, 345-350.
Teachers and Teaching
Child Guidance, 31-39, 63-76.
Education, 275-287.
Fundamentals of Christian Education, 212-219, 260-276, 516-519, 525-527.
Testimonies For The Church 5:84-94;
Testimonies For The Church 7:267-276.
(71 )
„gospod da ši podari razum mudrost u svemu”
PRAVO VASPITANJE I OBRAZOVANJE
Raditi na prosvećivanju i vaspitavanju mladih najodgovorniji je zadatak kojeg se ljudi i žene mogu prihvatiti. Vaspitavanju i obrazovanju mladih treba posvetiti najveću pažnju, kako bi se naizmeničnim načinom poučavanja stavile u dejstvo više i plemenitije snage uma. Ni roditelji ni prosvetni radnici u školama nisu kvalifikovani da pravilno vaspitavaju mlade ako sami nisu prethodno dobro naučili pouke o samosavlađivanju, strpljenju, dugom podnošenju, plemenitosti i ljubavi. Kako je značajan i pun odgovornosti položaj roditelja, staratelja i vaspitno-prosvetnih radnika! Veoma je malo onih koji shvataju najbitnije potrebe uma, i kako treba usmeravati razvoj intelekta, misli i osećanja mladih. . . {SRUS 73.1}
Vaspitavanje i poučavanje dece, i u porodičnom krugu, i u školi, ne sme biti slično dresiranju nemih životinja; jer deca imaju razumom vođenu volju čijoj kontroli treba da potčine sve svoje snage. Neme životinje se moraju dresirati, jer nemaju razuma i ne znaju da misle. Međutim, ljudski um se mora učiti i privikavati na samosavlađivanje. Um se obučavanjem mora privikavati da vlada ljudskim bićem, dok se životinje potčinjavaju kontroli jednog gospodara i privikavaju se da mu budu pokorne. gospodar za svoje životinje predstavlja i um, i rasuđivanje i volju. {SRUS 73.2}
Dete se može i tako učiti da, slično nekoj životinji, uopšte nema svoju volju. Čak i individualnost takvog deteta može se potpuno utopiti u ličnost onoga ko vrši vrhovni nadzor nad njegovim vaspitavanjem; njegova volja i sve njegove namere i sklonosti potčinjavaju se volji vaspitanja. Deci koja se tako vaspitavaju uvek će nedostajati moralna snaga i osećanje lične odgovornosti. Ona nisu učena da se rukovode razumom i načelom. Njihovu volju je uvek kontrolisao drugi, a snage uma im nikada nisu aktivirane, niti im je pružena bilo kakva mogućnost da se vežbom razvijaju i jačaju. Osobenost njihove lične prirode nije poštovana, i sposobnosti njihovog uma nisu usmeravane tako da bi napregnuli svoje najjače snage kad to u životu zatreba. {SRUS 74.1}
Vaspitno-prosvetni radnici ne bi smeli da se zaustave na ovome, već naročitu pažnju treba da poklone razvoju slabijih sposobnosti kod svojih učenika, kako bi sve snage bića uvežbavanjem jačale postepeno, i kako bi se u razvoju postigla prikladna srazmernost. {SRUS 74.2}
Uzrok nestabilnosti kod mladih
Deca iz mnogih porodica izgledaju dobro vaspitana dok se nalaze pod disciplinom vaspitača. Međutim, kad sistem koji im je predstavljao pravilo na neki način zataji ili otkaže, pokaže se da su takva deca’ nesposobna da misle, rade ili odlučuju samostalno. Ta su deca tako dugo držana pod stegom gvozdenih pravila, i onemogućavana da samostalno misle i postupaju čak i u onome što im je sasvim dolikovalo, da kasnije nemaju poverenja u sebe niti smeju da se oslone na svoj sud ili svoje lično mišljenje. I kada, izišavši iz roditeljskog „doma, treba da postupaju samostalno, oni lako nasedaju rasuđivanju drugih i bivaju zavedeni na pogrešan put. Oni su obično nestabilnog karaktera. Nisu bili stavljeni u položaj da se u svom rasuđivanju učvrste, i zato njihove umne snage nisu pravilno razvijene i ojačane. Tako dugo su bili pod apsolutnom kontrolom svojih roditelja da su se potpuno i u svemu oslonili na njih, — roditelji su za njih i mislili i odlučivali. {SRUS 74.3}
S druge strane, mlade ne treba prepustiti da misle i postupaju potpuno nezavisno od suda njihovih roditelja i učitelja. Decu i mlade treba učiti da poštuju rasuđivanje, stečeno na osnovu ličnog iskustva. Treba ih vaspitavati tako da svoje mišljenje i volju usklađuju sa mišljenjem svojih roditelja i učitelja, i navesti ih da stvarno uvide ispravnost i umešnost prihvatanja njihovog saveta. Tada njihov karakter, kad ne dude više pod kontrolom i rukovodstvom starijih, neće biti sličan trsci koju ljulja i povija svaki vetar. . . {SRUS 75.1}
Roditelji i učitelji koji se razmetljivo hvališu kako su imali potpunu kontrolu nad umom i voljom dece koj Su bila pod njihovim nadzorom, tim svojim hvalisanjem lako mogu dati trajno obeležje budućem životu te dece, koja su silom ili shrahom stalno podjarmljivana. Takvi će gotovo po pravilu biti nespremni za teške i ozbiljne životne odgovornosti. Kad takvi mladići i devojke ne budu više pod nadzorom roditelja i vaspitača, i kad počnu da misle i postupaju samostalno gotovo je sigurno da će krenuti pogrešnim putem i pođustiti sili iskušenja. Oni doživljavaju neuspeh u ovozemaljskom životu a isti promašaji se vide i u njihovom verskom i duhoVnom životu {SRUS 75.2}
Kad bi oni koji poučavaju decu i mlade mogli da vide plodove svoje pogrešne discipline, sigurno bi pr0menili svo: način vaspitavanja. . . {SRUS 76.1}
Božja namera nckada nije bila da um jedn0g ljudskog bića bude potpuno pod kontrolom drugog i oni koji nastoje da individualnost svojih učenika potpuno utope u svoju ličnost — da im oni predstavljaju um, volju i savest, ___ preuzimaju na sebe strašnu odgovornost. Takvi učenici mogu, pod određenim okolnostima, izgledati kao dobro uvežbani vojnici. Međutim kad se ograničenja uklone, videće se da njima nedoStaje nezaVisnost u radu i čvrstina u načelu. {SRUS 76.2}
Oni kojima je cilj da svoje učenike vaspitavnju tako da se oni osvedoče i osete da u njima samima leži sila da Ljude i žene učine čvrstima u načelu, osposobljenim za svaki položaj u životu, to su najuspešniji i stvarno korisni učitelji. Njihov rad .možda neće izgledati tako koristan u očima bezbrižnih posmatrača, i njihovi napori možda neće biti cenjeni tako visoko kao rad onog učitelja koji je um i volju svojih učenika držao pod apsolutnim autoritetom; ali će budući život učenika pokazati koji je vaspitno-obrazovni sistem bio bolji
Postoji opasnost da i roditelji i prosvjetni radnici previše vole da zapovedaju i diktiraju, dok se ned0voljno druže sa svojom decom ili učenicima. Oni se često drže suviše rezervisano, i svoj autoritet nameću hladnim i nesimpatičnim manirima, čime se srca dece i učenika ne mogu Pridobiti. Kad bi oni decu sakupili oko sebe, pokazujući time da ih vole i ispoljavali interesovanje za njihove napore, pa čak i za njihove igre, ponašajući se ponekad čak i kao dete među njima, oni bi decu učinili veoma srećnom, i pridobili bi njihovu ljubav i poverenje. Na taj način bi i deca brže naučila da poštuju i prihvataju autoritet svojih roditelja i nastavnika. {SRUS 76.3}
Lične kvalifikacije prosvetnih radnika
Navike i načela prosvetnog radnika treba smatrati čak i značajnijim od njegovih literarnih i stručnih kvalifikacija. Ako je on iskren i pravi hrišćanin, on će osećati potrebu da se podjednako interesuje za fizičko i umno, kao i za moralno i duhovno vaspitavanje svojih studenata. Da bi vršio ispravan uticaj, on mora savršeno vladati sobom, a njegovo srce mora biti prožeto istinskom ljubavlju prema svakom pojedinom studentu, što će se videti i osetiti u njegovom pogledu, rečima i postupcima. On mora imati čvrstinu i postojanost karaktera, i onda će moći da oblikuje um svojih studenata i da ih upućuje u naučna saznanja. {SRUS 77.1}
Vaspitanje primljeno u najranijem detinjstvu uglavnom oblikuje karakter mladih za čitav život. Oni koji se bave vaspitavanjem i obrazovanjem mladih treba da budu veoma pažljivi, kako bi uspeli da njihove umne sposobnosti usmere tako da ih mogu iskoristiti na najbolji mogući način. {SRUS 77.2}
Sistem vaspitavanja i obrazovanja primenjivan u prošlim generacijama bio je štetan za zdravlje, pa čak i za sam život. Mnoga deca i mladi provodili su po pet časova svakog dana u učionicama koje nisu bile ni valjano provetravane ni dovoljno prostrane za udoban i zdrav smeštaj učenika. Vazduh u tim prostorijama, zbog male zapremine, ubrzo je postajao otrovan za pluća onih koji su morali da ga udišu. Mališani, čiji su udovi i mišići još nejaki a mozak nerazvijen, držani su zatvoreni u takvim prostorijama na štetu svoga zdravlja. Mnogi od njih bili su tako nežni i slabi, tek što su počeli da žive, i takva skučenost u školi kojoj su bili izloženi iz dana u dan učinila ih je nervoznim i bolesnim. Zbog nervne iscrpljenosti oni zakržljavaju i u svom fizičkom razvoju. {SRUS 77.3}
I kad se žižak života ugasi, roditelji i učitelji smatraJu da iičim nisu direktno doprineli gašenju životne iskre. Stojeći pored groba svoga deteta, ucveljeni roditelji na svoj bolni gubitak gledaju kao na naročito dopuštenje proviđenja, dok je život deteta uništen njihovim pogrešnim postupanjem i neznanjem, za koje nema nikakvog opravdanja. Pripisivati takvu smrt Božjem proviđenju predstavlja bogohuljenje. Bog želi da mališani žive i da budu dobro vaspitani, kako bi svojim plemenitim hrišćanskim karakterom bili na slavu Njemu i na ovom svetu i u onom boljem svetu budućnosti. . . {SRUS 78.1}
Upoznati se sa funkcijama čudesno sazdanog ljudskog organizma: kostiju, mišića, želuca, jetre, creva, srca i nevidljivih pora na koži, i shvatiti koliko je međusobna povezanost svih tih organa bitna za zdravlje organizma, — to je studija za koju su mnoge majke nezainteresovane. O međusobnom uticaju tela na um ili uma na telo, one ne znaju ništa. Veliki značaj i ulogu uma, koji ograničena ljudska bića povezuje sa Beskonačnim Bogom, one izgleda uopšte ne shvataju. Svaki organ tela sazdan je da služi umu. Um je, poput prestonice u jednoj zemlji, vodeća snaga tela. {SRUS 78.2}
Deci se dozvoljava da jedu mesne proizvode, puter, sir, svinjetinu, torte i razne začine. Pored toga što im je hrana nezdrava, dopušta im se da jedu kad nije vreme jelu i između obroka. Time se remeti rad želuca, neprirodno razdražuju nervi, a snage i sposobnosti uma slabe. Roditelji ne shvataju da na taj način seju seme koje donosi bolest i smrt. {SRUS 78.3}
Mnoga deca su upropašćena za ceo život zato što su preteranim učenjem zanemarila da jačaju i svoje fizičke snage. Mnogi mališani su u grob otišli u detinjstvu zbog nepromišljenog postupanja roditelja i nastavnika koji su, ili pohvalama ili strahom, preopterećivali njihov mladi um u vreme kad su bili još suviše mladi za školsku učionicu. Njihov um je bio opterećivan lekcijama u vreme kad još nije trebalo da ih upisuju u školu, već ih je trebalo zadržati od toga sve dok njihova fizička konstitucija ne bude dovoljno jaka za takve umne napore. Malu decu treba pustiti da slobodno i srećno trčkaraju kao jaganjci u otvorenoj prirodi. Treba im omogućiti da u najpovoljnijim okolnostima polože temelj za zdravu i snažnu konstituciju. {SRUS 79.1}
Do osme nli desete godine života, deci bi jedini i najbolji učitelji trebalo da budu njihovi roditelji. Koliko je njihov um u stanju da to shvati, roditelji treba da otvaraju pred njima veliku Božju knjigu prirode. Mati treba manje ljubavi i pažnje da poklanja veštačkom ukrašavanju kuće i pripremanju raskošnih haljina, kako bi imala vremena da i u sebi i u svojoj deci bude i razvijaju ljubav za ljupke pupoljke i mirišljavo cveće. {SRUS 79.2}
Skrećući pažnju svoje dece na raznolikost boja i oblika, može ih upoznavati sa Bogom koji je sve to stvorio tako divno i tako privlačno. Na taj način ona može njihove misli da usmeri na Tvorca i da u njihovom mladom srcu probudi ljubav prema njima. U svemu stvorenom, roditelji mogu svojoj deci da ukazuju na Boga kao na Stvoritelja. Jedina učionica za decu do osam ili deset godina života treba da bude slobodno kretanje na čistom vazduhu, u cveću i divnim prizorima prirodne dekoracije, a najpoznatiji udžbenik treba da im bude riznica prirode. Pouke utisnute u misli mladog deteta okruženog prijatnim i privlačnim prizorima prirode, ostaju trajno u sećanju. . . {SRUS 80.1}
U ranom vaspitavanju dece, mnogi roditelji i učitelji ne shvataju da najveću pažnju treba posvetiti upravo fizičkom razvoju deteta, da bi se osigurala zdrava kondicija i tela i uma. Postoji običaj da se deca šalju u školu dok su još praktično bebe kojima je neophodna materinska nega. U tako osetljivom periodu razvoja, mališani su često nagomilani u neprovetrenim učionicama gde su, sedeći na loše konstruisanim sedištima, primorani da telo stalno drže u nepovoljnom i nepravilnom položaju. Kao neizbežni rezultat toga, na mladom i nežnom sklopu deteta dolazi do deformacija. {SRUS 80.2}
Sklonosti i navike mladih veoma često se ispoljavaju i u doba zrelosti. Mlado drvo možete savijanjem dovesti u gotovo svaki oblik koji zaželite, i ako ga primorate da raste u takvom položaju ono će ostati deformisano, i uvek će svedočiti o povredi i zloupotrebi nanesenoj vašom rukom. Posle višegodišnjeg rastenja u takvom položaju, vi možete pokušavati da drvo ponovo ispravite, ali će se svaki takav napor pokazati potpuno uzaludnim. {SRUS 80.3}
Sličan je slučaj sa umom i osećanjima mladih. Oni se moraju veoma pažljivo i nežno vaspitavati u detinjstvu. Načinom vaspitanja oni se mogu usmeriti ili u dobrom ili pak u pogrešnom pravcu; i u svom budućem životu oni najčešće nastavljaju putem na koji su upućeni u detinjstvu i mladosti. Navike stečene u mladosti vremenom postaju sve jače i jače. . . {SRUS 81.1}
Čovek je iz Tvorčeve ruke izašao tako savršen po sastavu svog organizma i po lepoti svoga stasa i tako pun životne snage da je trebalo da prođe preko hiljadu godina da bi se posledice izopačenog apetita, popuštanja strastima i opšteg kršenja prirodnih zakona primetnije zapazile na ljudskom rodu. Međutim, kako vreme prolazi, breme bolesti i nemoći sa svakom novom generacijom sve ubrzanije i sve teže pritiskuje ljude. Popuštajući apetitu i čulnim strastima čovek jako slabi svoje životne energije. . . Kršenje prirodnih zakona i neizbežne posledice toga, — ljudske patnje i bolesti, — tako dugo preovlađuju da ljudi na postojeće stanje: bolesti, patnje, nemoć i prevremenu smrt gledaju kao na neizbežnu sudbinu čovečanstva. . . {SRUS 81.2}
Nečuveno nepoštovanje načela koje je karakteristično za ovu generaciju i koje se ogleda u opštem nepoštovanju zakona života i zdravlja, zaprepašćujuće je. glavna briga za većinu ljudi je pitanje: „Šta ćemo jesti? Šta ćemo piti? I u šta ćemo se odjenuti?”. . . Moralne snage društva su oslabile zato što ljudi i žene nisu spremni ni voljni da se pokoravaju zakonima zdravlja, i da to učine velikim predmetom lične odgovornosti. . . Većina ljudi ostaje neupućena u pogledu zakona koji vladaju njihovim bićem, i u pogledu popuštanja apetitu i strastima na štetu morala i intelekta; i oni izgleda namerno zatvaraju oči pred posledicama kršenja prirodnih zakona. Popuštajući izopačenom apetitu, oni upotrebljavaju otrove koji deduju polako ali truju njihovu krv i potkopavaju im nervni sistem, što neizbežno dovodi do bolesti i uzrokuje smrt. {SRUS 81.3}
Veliki uzrok postojećeg, veoma. žalosnog stanja, u tome je što se roditelji ne osećaju obaveznim da svoju decu dovedu u pokornost zakonima prirode. U slepoj i idolatrijskoj ljubavi prema svojoj deci, maJke popuštaJu njihovim prohtevima iako znaJu da time ugrožavaju njihovo zdravlje i da im to donosi samo bolest i nesreću. Ta svirepa „dobrota” ispoljava se u velikoj meri upravo u sadašnjoj generaciji. Sve želje dece zadovoljavaju se na štetu zdravog i dobrog raspoloženja, jer je majci lakše da ih trenutno zadovolji nego da im uskraćuje nešto što uporno zahtevaju. Tako majke seju seme koje će niknuti i doneti svoj plod. {SRUS 82.1}
Deca se ne vaspitavaju da svoje želje i prohteve ograniče, i tako ona postaju sebična, preterana u svojim zahtevima, neposlušna, nezahvalna i nesveta. Majke koje tako postupaju sa svojom decom žnjeće gorke plodove semena koje su same posejale. One greše i protiv neba i protiv svoje dece, i Bog ih smatra odgovornim za taj propust. {SRUS 82.2}
Da su prethodne generacije vaspitavane po sasvim drugačijem planu, mladi današnje generacije ne bi bili tako izopačeni i tako nekorisni. Upravitelji i nastavnici u našim školama treba da budu ljudi koji poznaju fiziologiju, koji će nastojati ne samo da mlade upute u naučna saznanja, nego i da ih nauče kako da sačuvaju svoje zdravlje, kako bi stečeno znanje na najbolji način mogli iskoristiti. {SRUS 83.1}
Da bi deca i mladi imali dobro zdravlje, raspoloženje, živahnost, dobro razvijene mišiće i bistrinu mozga, oni treba da se što više zadržavaju u otvorenoj prirodi i na svežem vazduhu, i da imaju pravilno propisano zanimanje i razonodu. Deca i mladi koji su stalno vezani za školu i za knjige ne mogu imati zdravu fizičku konstituciju. Opterećivanjem mozga stalnim učenjem, bez odgovarajućeg fizičkog kretanja, krv se uglavnom usmerava u mozak i cirkulacija krvi kroz organizam postaje neravnomerna. Mozak na taj način dobija suviše krvi a krajnji udovi premalo. Teorijsko učenje dece i mladih treba svesti u određene časove, a preostalo vreme oni treba da provode u fizičkom radu i kretanju. I ako oni svoje navike u pogledu jela, odevanja i spavanja usklade sa prirodnim zakonima, oni će moći da steknu obrazovanje a da pri tom ne žrtvuju ni fizičko ni mentalno zdravlje. {SRUS 83.2}
U vezi sa našim školama treba organizovati obučavanje i u raznim granama manuelnog rada, kako bi studenti pored školskih časova imali prilike i za korisno zanimanje i neophodno fizičko kretanje. Zanimanje i razonodu studenata treba uskladiti sa prirodnim zakonima, i podesiti tako da odgovara njihovom i telesnom i duševnom zdravlju. Na taj način će, dok stiču literarno obrazovanje, imati priliku da se upute i u praktična znanja iz poslovnog života. {SRUS 83.3}
U studentima za vreme školovanja treba probuditi osećanje moralne svesti, kako bi uvideli i osetili da društvo na njih s pravom računa, da su dužni živeti u poslušnosti prirodnim zakonima, kako bi svojim životom i uticajem, dobrim primerom i poukom bili na korist i blagoslov drugima. Mladima treba stalno predočavati činjenicu da svaki pojedinac vrši uticaj koji u društvu stalno deluje, uticaj kojim popravlja i uzdiže druge, ili ih pak unižava i čini još gorim. Prvo što mladi treba da nauče jeste da upoznaju sami sebe, i da znaju kako sačuvati svoje zdravlje. {SRUS 84.1}
Mnogi roditelji drže svoju decu u školi skoro cele godine. Ta deca mehanički pređu sve gradivo predviđeno nastavnim programom, ali ne zapamte ono što su učili. Intelektualni život tih stalnih studenata izgleda posve siromašan. Monotono produžavanje studija zamara um, i oni pokazuju vrlo slabo interesovanje za ono što uče. Od prekomernog čitanja knjiga mnogi se i razbole. Oni nemaju unutrašnje ljubavi prema učenju niti bilo kakve ambicije za sticanjem znanja. Studiozno razmišljanje i istraživanje njima nikada ne postaje navika. {SRUS 84.2}
Deci uveliko nedostaje pravilno domaće vaspitanje što bi ih osposobilo da postanu korisni članovi ljudskog društva. Međutim, svaki napor kojim se intelektualna* kultura uzdiže iznad moralnog vaspitavanja, pogrešno je usmeren. Upućivanje, popravljanje i oplemenjivanje dece i mladih treba da bude najvažnija dužnost i roditelja i prosvetnih radnika. Onih koji znaju logično da misle i pravilno rasuđuju, veoma je malo, zato što se rđavim uticajima ometa razvoj intelekta. Pretposuavka roditelja i učitelja da se neprekidnim učenjem jača um pokazaće se kao zabluda, jer se u mnogim slučajevima postiže suprotan efekat. {SRUS 84.3}
Mi živimo u vremenu kad je gotovo sve površno. Veoma je malo čvrstine i stabilnosti u karakteru zato što je vaspitavanje i obučavanje dece od same kolevke bilo površno. Zgrada njihovog karaktera građena je na nepostojanom pesku, samoodricanje i samosavlađivanje uopšte nije ugrađeno u njihov karakter. Mazili su ih i u svemu im popuštali do te mere da su postali potpuno nesposobni za praktičan život. . . {SRUS 85.1}
Decu treba učiti i vaspitavati tako da ih iskušenja, teškoće i opasnosti koje život neizbežno donosi, ne iznenade. Treba ih naučiti da uvek vladaju sobom, da sami kontrolišu sebe, da plemenito podnose teškoće. I ako se svojevoljno ne izlažu opasnosti, ako bez potrebe ne istrčavaju na -put iskušenja, ako se klone zlog uticaja i druženja sa razvratnicima i onda kad su neizbežno primorani da se nalaze u društvu takvih, oni će imati snage da se založe za ono što je ispravno, da čuvaju načela i da, zahvaljujući Božjoj sili, ostanu moralno neopoganjeni. Ako mladi 85 koji su primili dobro vaspitanje učine Boga svojom uzdanicom, njihove moralne snage će izdržati i najtežu probu..—Testimonies for the Church 3:131-144. {SRUS 85.2}
Postoji opasnost da se naš koledž potpuno udalji od svoje prvobitne namene. Svoju nameru, — da pripadniCIma našeg naroda pruži mogućnost da studiraju nauke, a da istovremeno upoznaju i zahteve Njegove Reči, — Bog je jasno stavio do znanja. Tu treba redovno održavati biblijska predavanja. Studiozno izučavanje Svetih spisa Reči Božje treba u našem vaspitno-obrazovnom sistemu da bude na prvom mestu. {SRUS 86.1}
Studenti su sa velike udaljenosti dolazili na koledž u Batl Kriku upravo s tim ciljem da bi primili pouke a biblijskim predmetima koje su tu predavane. Međutim, već godinu ili dve ulažu se napori da se ova naša obrazovna ustanoaa prilagodi ostalim koledžima. Kada se tako radi, mi ne možemo podsticati roditelje da svoju decu na školovanje šalju u Batl Krik. {SRUS 86.2}
Moral i verski uticaj se ne smeju potisnuti u drugi plan. U prošlosti, Bog je sarađivao sa naporima naši* prosvetnih radnika i mnogi od studenata su, budući osvedočeni, prigrlili istinu; i kad su se vratili svojim kućama nastavil su da žive za Boga, a sve to usledilo je kao rezultat njihove povezanosti sa koledžom. Kad su videli da je proučavanje Biblije uvedeno kao redovan predmet u njihovom obrazovanju to ih je Navelo da taj predmet smatraju najinteresantnijim i najznačajnijcm. {SRUS 86.3}
Osposobljavanje mladih ljudi za propovednike
Premalo se pažnje poklanja obrazovanju i osđosobljavanju mladih ljudi za propovednički poziv. To je bio prvobitni cilj čije ostvarenje je trebalo obezbediti osnivanjem naših koledža. To se ni u kom slučaju ne bi smelo ignorisati niti pak smatrati pitanjem od drugostepenog značaja. Međutim, za nekoliko godina samo je nekoliko njih iz ove vaspitno-obrazovne ustanove izašlo spremno da istinu propovedaju i drugima. {SRUS 86.4}
Neki koji su na studije došli uz velike troškove, s ciljem da postanu propovednici, bili su od strane nastavnika ohrabreni da završe kompletno školovanje, koje treba da traje nekoliko godina; a da bi došli do sredstava neophodnih za ostvarenje takvih planova, oni su počeli da se bave kolporterskim radom, napustivši svaku pomisao na propovedanje. To je sasvim pogrešno. Ne preostaje nam još mnogo godina za rad. Stoga nastavnici i upravitelji treba da budu prožeti Duhom Božjim i da rade u saglasnosti sa Njegovom jasno izraženom voljom, a ne da sprovode sopstvene zamisli. Mi gubimo mnogo svake godine zbog toga što ne uvažavamo ono što je o ovim pitanjima rekao gospod. {SRUS 87.1}
Naš koledž je Bogom određen da bi odgovorio sve većim potrebama ovog vremena punog opasnosti i moralne izopačenosti. Samo učenje iz knjiga ne može studentima pružiti ono obrazovanje koje im je toliko neophodno. Osnova se mora postaviti mnogo stabilnije. Koledž nije osnovan zato da bi nosio pečat zamisli bilo kog čoveka. Upravnik i nastavno osoblje treba da se međusobno potpomažu i da sarađuju kao braća. Oni treba da se savetuju međusobno, ali isto tako i sa propovednicima i odgovornim ljudima u Zajednici, a više od svega drugog, mudrost i savet treba da traže i očekuju odozgo, kako bi sve njihove odluke u vezi sa ovom školom mogle biti Bogom odobrene. . . {SRUS 87.2}
Potrebno je obuhvatnije obrazovanje, — obrazovanje koje će od upravitelja i prosvetnih radnika zahtevati umne napore kakvi se ne traže za uobičajeno upućivanje u naučne discipline. Karakter se mora dolično disciplinovati što će mu omogućiti najveći i najplemenitiji razvoj umnih sposobnosti. Studenti u našim školama treba da steknu obrazovanje koje će ih osposobiti da postignu ugled, čast i poštovanje u društvu, da se odupru demorališućem uticaju koji izopačuje mlade. {SRUS 87.3}
Bilo bi dobro kad bi sa našim školama bilo povezano i obrađivanje zemlje kao i razne zanatske delatnosti, pod nadzorom stručnih lica koja bi studente upućivala u razne grane fizičkog rada. Mnogo se gubi zbog toga što se fizički napor ne povezuje sa umnim. Svoje slobodne časove studenti često provode u lakomislenim zabavama koje samo slabe njihove fizičke, umne i moralne snage. Usled unižavajućih čulnih naslada i prevremenih uzbuđenja, koje prate udvaranje i prerano sklapanje braka, mnogi studenti ne postignu stupanj umnog razvoja koji bi inače mogli da postignu.. . {SRUS 88.1}
Ako želimo da moral i religija žive u školi, to se mora i može ostvariti samo studioznim proučavanjem i upoznavanjem Reči Božje. Neki mogu uporno isticati da će stavljanje verske nastave u prvi plan učiniti naše škole nepopularnima, i da ih zbog toga oni koji ne pripadaju našoj veri neće potpomagati. U redu, neka takvi idu u druge škole gde će naći vaspitnoobrazovni sistem koji odgovara njihovom ukusu. Naše škole su osnovane ne samo zato da se u njima izučavaju naučne discipline, nego s ciljem da se studenti u njima upućuju u velika načela Reči Božje, i u praktične dužnosti svakodnevnog života. Takvo vaspitanje i obrazovanje je veoma potrebno u današnje vreme. {SRUS 88.2}
Ako uticaj ovoga sveta treba da preovlada u našoj školi, onda je predajte svetovnim ljudima i neka je oni u potpunosti uzmu pod svoju kontrolu; a oni koji su uložili svoja sredstva u tu ustanovu osnovaće drugu školu, kojom treba rukovoditi: ne prema planovima popularnih škola, niti pak u skladu sa željama direktora i nastavnika, nego prema planu koji je Bog posebno odredio. {SRUS 88.3}
Sve koji se nalaze na odgovornim položajima u toj školi, preklinjem u ime Učiteljevo da budu ljudi Božji. Kad gospod izričito zahteva da budemo narod poseban i osobit kako možemo tražiti popularnost i težiti da podražavamo sisteme i praksu ovoga sveta? Bog je objavio svoju nameru da se u ovoj zemlji osnuje jedan koledž u kome će Biblija imati svoje pravo mesto u vaspitavanju i obrazovanju mladih. Hoćemo li mi sa svoje strane učiniti ono što možemo da bi se taj cilj ostvario? {SRUS 89.1}
Posredstvom štampe kao medija, znanja svake vrste stavljaju se na dohvat svakome, a ipak koliko je učesnika u svakoj ljudskoj zajednici koji su izopačeni u moralu i površni u svojim umnim dostignućima! Kad bi ti ljudi čitali Bibliju i kada bi je studiozno proučavali, stanje ljudskog društva bi danas sasvim drugačije izgledalo. {SRUS 89.2}
U veku kao što je naš, kad bezakonje sve više uzima maha, a Božji karakter i Njegov zakon se jednako preziru, mora se posvetiti posebna briga vaspitavanju i obrazovanju mladih, kako bi oni sa strahopoštovanjem izvršavali božansku volju na način kako je ona otkrivena ljudskom rodu. Strah gospodnji iščezava iz duha naše omladine zato što se zapostavlja studiozno proučavanje Biblije. {SRUS 89.3}
Direktori i nastavnici u našim školama moraju neprekidno održavati živu vezu s Bogom i biti nepokolebljivi i neustrašivi svedoci za Njega. Reč Božja se nikada iz kukavičluka ili zbog svetovne politike ne sme potiskivati u drugi plan. Studiozno proučavanje Biblije biće za studente prava blagodat, ne samo u moralnom i duhovnom, nego isto tako i u intelektualnom pogledu. . . {SRUS 89.4}
Odgovornosti prosvetnih radnika
Pred svakim prosvetnim radnikom u našem koledžu stoji određeni zadatak. Nijedan od njih nije slobodan od sebičnosti. Kad bi moralni i verski karakter nastavnika bio onakav kakav bi trebalo da bude, oni bi vršili daleko bolji uticaj na svoje studente. Oni se ne trude da svaki pojedinačno izvrši svoj zadatak imajući pred očima samo slavu Božjeg imena. Umesto da svoj pogled upiru samo na Isusa i da podražavaju Njegov život i karakter, oni obraćaju pažnju na sebe i teže da se što više prilagode ljudskim merilima.. {SRUS 90.1}
Želela bih da svakom učitelju živo predočim osećanje njegove odgovornosti za uticaj koji vrši na mlade. Sotona je neumoran u svojim naporima da našu omladinu zarobi u službu sebi. Veoma oprezno i lukavo on postavlja svoje zamke za neiskusne noge mladih. Narod Božji stoga treba najopreznije da se čuva njegovih lukavstava. {SRUS 90.2}
Bog je otelotvorenje dobrote, milosti i ljubavi. Oni koji su zaista povezani s Njim ne mogu biti u međusobnoj neslozi i neprijateljstvu. Njegov Duh, kad vlada u srcu, stvara harmoniju, ljubav i jedinstvo. Suprotno ovome vidi se kod dece sotonine. On podstiče zavist, svađu i ljubomoru. U ime Učiteljevo pitam sve one koji tvrde da su Njegovi sledbenici: Kakav plod svojim radom i životom donosite? {SRUS 90.3}
U sistemu nastave koji se uobičajeno koristi u javnim školama zapostavlja se najneophodniji deo vaspitanja, — biblijska religija. Vaspitanje koje student prima u velikoj meri se odražava ne samo na njegov život na ovom svetu, nego se njegov uticaj proteže i na večnost. Koliko je, stoga, bitno da učitelji i vaspitači budu ličnosti sposobne da vrše pozitivan i spasonosan uticaj! To treba da budu ljudi i žene bogatog verskog iskustva, ljudi koji svakodnevno primaju božansku svetlost da bi je preneli na svoje učenike. {SRUS 90.4}
Međutim, ne treba očekivati da učitelj učini i ono što spada u zadatak roditelja. Mnogi roditelji užasno zanemaruju svoje dužnosti. Slično prvosvešteniku Iliju, oni propuštaju da blagovremenom primenom ograničenja obuzdaju svoju decu, a onda ih tako nedisciplinovanu šalju u koledž da tamo stiču vaspitanje koje je trebalo da prime u roditeljskoj kući. {SRUS 91.1}
Prosvetni radnici u našim školama imaju zadatak koji malo njih znaju da cene. Ako uspeju da te samovoljne mladiće i devojke reformišu i poprave, to im se jedva prizna u neku zaslugu. Ako se pak ti mladi opredele za društvo sklono zlu, idući iz zla u gore, onda se okrivljuju učitelji i optužuje škola. U mnogo slučajeva ukor i osudu zaslužuju upravo roditelji. Njima se pruža prva i najpovoljnija prilika da kontrolišu i poučavaju svoju decu, dok je njihov detinji duh još prijemljiv za pouke i dok se lakše utiče na um i srce. Međutim, zbog nebrižljivosti i lenjosti roditelja, deci se dopušta da se povode za sopstvenom voljom sve dok ne postanu tvrdoglavo uporni na pogrešnom putu. {SRUS 91.2}
U svojim težnjama i željama za svoju decu, roditelji treba manje da naginju svetu a više, mnogo više Hristu. Manje truda treba da ulažu u nastojanju da se prilagode modi i običajima ovog sveta, a više vremena i napora treba da posvete oblikovanju uma i karaktera svoje dece prema božanskom Uzoru. Tada će svoje sinove i kćeri, utvrđene u čistom moralu i plemenitim ciljevima, moći da šalju tamo gde se stiče obrazovanje za korisne i poverljive položaje u životu. Prosvetni radnici kojima je u srcu ljubav i Božji strah mogu takve mladiće i devojke voditi u sve veće uspehe, vaspitavajući ih tako da posluže na blagoslov svetu i na slavu i čast svome Tvorcu. {SRUS 91.3}
Svaki učitelj koji održava neprekidnu vezu sa Bogom vrši uticaj kojim se njegovi učenici navode da proučavaju Božju Reč i da poštuju Njegov zakon. On će njihov um usmeriti na razmišljanje o večnim i neprolaznim interesima, otvarajući pred njima široko polje razmišljanja, izuzetno značajne teme koje uzdižu i oplemenjuju, u koje i najsnažniji ljudski um samo svojom snagom nije u stanju da pronikne, osećajući da iza toga ostaje beskonačnost. {SRUS 92.1}
Potreba međusobnog savetovanja
Uobraženost, samopoštovanje i nesveta nezavisnost, zla koja najviše umanjuju našu korisnost i koja će prouzrokovati našu propast ukoliko ih ne pobedimo, — proističu uglavnom iz sebičnosti. „Savetujte se međusobno”, — to je poruka koju mi je anđeo Božji više puta naglašavao. Utičući na rasuđivanje jednog čoveka, sotona nastoji da razvoj događaja podesi tako da to odgovara njegovim planovima. On može uspeti da zavede i zbuni um jednog pa i dvojice; međutim, kad se više ljudi posavetuju međusobno onda je njihova sigurnost utoliko veća. Na taj način se svaki plan kritički preispituje, svaki nameravani korak brižljivije odmerava. I utoliko će opasnosg od preduzimanja prenagljenih i nepromišljenih koraka, koji obično dovode do zabune i poraza, biti manja. U jedinstvu je snaga, u neslozi i razdoru je slabost i neizbežan poraz. {SRUS 92.2}
Bog vodi jedan narod izdvojen od ovog sveta, i priprema ga za vaznesenje. Jesmo li mi, koji učestvujemo u tom delu, postojani kao stražari Bogom određeni? Da li se trudimo da u svom radu budemo složni i jedinstveni? Jesmo li spremni da postanemo sluge svima? Da li se u svemu uglbdamo na Onoga koji je naš veliki Uzor? {SRUS 92.3}
Dragi saradnici, život predstavlja njivu na kojoj svi mi sejemo. Što u svom životu posejemo, to ćemo i požnjeti. Ako sejemo nepoverenje, zavist, ljubomoru, samoljublje, gorčinu misli i osećanja, — žnjećemo gorčinu i u sopstvenoj duši. Ako pak ispoljavamo dobrotu, ljubav, nežnost i obzir prema osećanjima drugih, to će nam se uglavnom i uzvratiti. {SRUS 93.1}
Učitelj koji je strog i kritičan, koji se gospodarski uopšte ne obazire na osećanja drugih, mora očđkivati da se i u odnosu na njega ispoljava isti takav duh. Onaj ko želi da sačuva svoje dostojanstvo i samopoštovanje mora paziti da bez stvarne potrebe ne vređa samopoštovanje drugih. Ovog pravila se treba neprikosnoveno pridržavati i kad su u pitanju mentalno najnerazvijeniji, najmlađi i najslabiji učenici, zato što ne znate šta Bog namerava da učini sa tim naizgled nezanimljivim mladićima. On je u prošlOsti prihvatao pojedince koji uopšte nisu bili privlačni niti su nešto obećavali, a ipak su učinili za Njega veliko delo. Njegov Duh je uticao na njihova srca i svaku njihovu sposobnost probudio na snažnu delatnost. U tom grubom i neotesanom kamenu, Bog vidi dragocen materijal koji će izdržati probu olujnih naleta, visoke temperature i velikog pritiska. Bog vidi i ono što čovek ne vidi. On ne sudi prema spoljnom izgledu, nego ispituje srce i pravilno rasuđuje. {SRUS 93.2}
Prosvetni radnik se uvek mora ponašati otmeno i plemenito, kao pravi hrišćanin. Prema svojim studentima uvek se mora postavljati kao prijatelj i savetnik. Kad bi svi pripadnici našeg naroda, — prosvetni radnici, propovednici i članovi, — negovali duh hrišćanske učtivosti i uglađenosti, oni bi mnogo lakše našli pristup do srca ljudi; i mnogi bi bili pokrenuti da istražuju i prihvate istinu. Kad svaki prosvetni radnik u potpunosti zaboravi na sebe, najdublje interesovanje posveti napretku i uspehu svojih studenata, shvatajući da su oni Božja svojina i da Njemu mora polagati račun za uticaj koji vrši na njihov um i karakter, — onda ćemo imati škole u kojima anđeli rado borave. Hristos će sa potpunim odobravanjem gledati na rad učitelja i nastavnika, i svojom blagodaću ispuniće srca njihovih studenata. {SRUS 93.3}
Ako spustite kriterijum da biste stekli popularnost škole i povećali broj studenata, i ako vam uvećavanje broja postignuto na takav način pričinjava radost, onda pokazujete veliku zaslepljenost. Ako bi broj predstavljao neki dokaz o postignutom uspehu, onda sotona s punim pravom može tvrditi da ima preimućstvo, jer na ovom svetu njegovi sledbenici predstavljaju ubedljivu većinu. Dokaz o stvarnom uspehu koledža predstavlja stepen moralne snage koja u njemu preovlađuje. Izvor i povod naše radosti i zahvalnosti treba da budu vrline, inteligencija i pobožnost vernika koji sačinjavaju naše skupštine, a ne njihova brojnost. {SRUS 94.1}
Lišeno uticaja božanske milosti i blagodati, obrazovanje se neće pokazati kao istinsko preimućstvo. U takvom slučaju student postaje samo ohol, sujetan i licemeran. Međutim, ono obrazovanje koje se stiče pod blagotvornim i oplemenjujućim uticajem Najvećeg Učitelja, zaista uzdiže čoveka na moralnoj skali vrednosti pred Bogom, osposobljava ga da savlada svoju oholost i strasti i da hodi smerno pred Bogom, osećajući da od Njega zavisi u svemu i da samo Njemu ima da zahvali za svaku svoju sposobnost, svaku mogućnost i svako preimućstvo. {SRUS 94.2}
Prosvetnim radnicima u našem koledžu želim reći: Vi hrišćanstvo morate propovedati ne samo rečima, nego ličnim primerom hrišćanskog življenja. Neka ona mudrost koja dolazi odozgo prožima svaku pouku i uputstvo koje dajete. Neka se u ovom svetu prepunom moralne tame i izopačenosti vidi da duh koji vas pokreće na akciju potiče odozgo, a ne odozdo. Ako se budete oslanjali samo na svoju snagu i mudrost, tada ćete i najrevnosnijim naporima malo postići. Ako se pak rukovodite ljubavlju prema Bogu i ako Njegov zakon predstavlja osnovu svega svega što preduzimate, vaše će delo biti i ostati trajno. Dok će sve ono što je prikazano senom, drvima i slamom izgoreti, vaše će delo izdržati probu. {SRUS 94.3}
Mlade koji su povereni vašoj brizi moraćete ponovo sresti pred velikim belim prestolom. Ako, usled popuštanja nekontrolisanom temperamentu i nelepom ponašanju, vaš uticaj na te mlade ne doprinese njihovom večnom dobru, tog velikog dana moraćete da se suočite sa teškim posledicama svoga dela. Upoznavanjem božanskog zakona i pokoravanjem njegovim propisima ljudi mogu da postanu sinovi Božji, dok kršenjem toga zakona oni postaju sotonino roblje. Oni mogu da se uzdignu do najviših visina moralne savršenosti, ili pak da padnu u najdublje bezakonje i uniženost. Revnost i usrdnost prosvetnih radnika u našem koledžu treba da bude srazmerna visokoj ceni koja se stavlja u pitanje, — a to su duše njihovih studenata, Božje odobravanje, večni život i radost iskupljenja. {SRUS 95.1}
Kao Hristovi saradnici kojima se pruža tako povoljna prilika da znanje o Bogu prenose i na druge, prosvetni radnici u našim školama treba da rade kao ljudi koji zaista imaju nadahnuće odozgo. Srca mladih nisu tako okorela, niti su njihovi nazori i mišljenja tako stereotipno nepromenjivi kao što je to slučaj kod starijih. Svojim svetim životom, svojom pobožnošću i hrišćanskim ophođenjem možete ih pridobiti za Hrista. Mnogo bi bolje bilo manje ih opterećivati sticanjem čisto naučnih saznanja, i dati im više vremena za preimućstvo koje pruža religija. U tom pogledu činjene su ozbiljne greške. {SRUS 95.2}
Svoj uticaj mi ne možemo na neki način ograničiti. Jedan nepromišljen postupak može prouzrokovati propast mnogih duša. Način postupanja i ophođenja svakog prosvetnog radnika u našem koledžu ostavlja utisak na um mladih, koji to posle podražavaju i prenose na druge. Učiteljev zadatak i cilj treba da bude da svakog učenika koji je poveren njegovoj brizi obrazuje tako da bude na blagoslov svetu. Taj cilj se nikada ne sme izgubiti iz vida. Ima ljudi koji tvrde da rade za Hrista, dok često prelaze na stranu sotoninu i vrše njegovo delo. Može li Spasitelj takvima uputiti one pohvalne reči: „Dobro, slugo dobri i verni”? Da li oni, kao stražari, daju trubi određen i jasan zvuk? {SRUS 96.1}
„Stražite”, nalog je našeg Spasitelja, ,,i molite se Bogu ‘da ne padnete u napast” (Mark 14:38. ). Kad naiđu teškoće i pobedimo ih u sili Hristovoj, kad se suočimo sa neprijateljima i nateramo ih u bekstvo silom Hristovom, kad se prihvatimo odgovornosti, i verno ih izvršimo pomoću Hristovom, — svaki put stičemo novo, dragoceno iskustvo. Tako iz ličnog iskustva saznajemo, što na drugi način ne bismo tako ubedljivo shvatili, — da je naš Spasitelj pravi pomoćnik u svakom trenutku i u svakoj potrebi. {SRUS 96.2}
U našem koledžu treba da se izvrši jedno veliko delo, delo koje zahteva saradnju svakog prosvetnog radnika, i Bogu nije po volji kad oni obeshrabruju jedan drugoga. Ali izgleda da su oni skoro svi zaboravili da je sotona opadač braće, te se i nesvesno pridružuju neprijatelju u njegovom radu. Dok se oni koji tvrde da su hrišćani prepiru i sukobljavaju međusobno, sotona postavlja svoje zamke za neiskusne noge dece i mladih. Oni koji su stekli iskustvo u verskom životu treba da štite mlade od njegovih lukavština. Oni nikada ne smeju zaboraviti da su i sami nekada bili očaravani zadovoljstvima grehovnim. I nama su Božja milost i Njegovo strpljenje potrebni na svakom koraku, i kako je nelepo da budemo tako nestrpljivi kad su u pitanju greške tih neiskusnih mladih bića? Zar ih mi, kao grešni smrtnici, smemo odbacivati dok Bog ima toliko strpljenja s njima? {SRUS 96.3}
Moramo uvek imati na umu činjenicu da su ti mladići i devojke otkupljeni krvlju Hristovom. Kao takvi, oni imaju puno prava na našu ljubav, strpljenje i naklonost. Ako hoćemo da sledimo Hrista, ne smemo svoju ljubav i interesovanje ograničiti samo na sebe i članove svoje porodice, ne smemo svoje vreme i pažnju posvećivati samo ovozemaljskim interesima, zaboravljajući na večno dobro onih koji nas okružuju. „Ovo je zapovijest moja”, kaže Hristos, ,,da imate ljubav među sobom, kao što ja imadoh ljubav prema vama” (Jovan 15, 12). Posmatrajte Njegovo samoodricanje, posmatrajte ljubav koju nam je ukazao i nastojte da sledite Njegov primer! .—Testimonies for the Church 5:21-35; read in College Hall, December, 1881. {SRUS 97.1}
Ako zaista poznajemo istinu pokažimo to njenom praktičnom primenom u životu. Moramo imati živo iskustvo u delu Božjem da bismo zaista bili u stanju da razumemo Njegovu Reč. Takva spoznaja, stečena na osnovu ličnog iskustva, ojačava um i izgrađuje nas u Hristu, koji je nama sve u svemu. {SRUS 97.2}
Oni studenti koji tvrde da ljube Boga i da žive u skladu sa istinom treba da u potpunosti vladaju sobom i da imaju takvu snagu verskih načela koja će ih osposobiti da ostanu nepokolebljivi u svakom iskušenju, da budu na strani gospodnjoj u školi, kod kuće, i gde god se zateknu. Religija ne treba da nam bude kao neki plašt koji se nosi samo u domu Božjem; njena načela treba da se ogledaju u svim postupcima svakodnevnog života. Oni koji se napajaju na izvoru života neće stalno žudeti za nekom promenom i raznim zadovoljstvima, kao što to čine oni koji žive samo za ovaj svet. U njihovom ponašanju i karakteru videće se spokojstvo, mir i sreća koju nalaze u Hristu, ostavljajući svoje svakodnevne brige i terete kod Njegovih nogu. Oni pokazuju da se na putu poslušnosti i dužnosti nalaze istinsko zadovoljstvo i radost. Na taj način oni na svoje drugove mogu da vrše pozitivan uticaj, uticaj koji će se osećati u čitavoj školi. {SRUS 98.1}
Oni koji sačinjavaju ovako vernu vojsku mladih osvežiće i osnažiti i svoje učitelje i nastavnike, sprečavajući svaku vrstu neverovanja, nesloge i nepokoravanja propisanim pravilima ponašanja. Njihov uticaj će biti spasonosan, a njihovo delo neće propasti na dan Božjeg suda, nego će poći s njima i u budući večni život. Uticaj koji vrše u ovom životu govoriće na taj način kroz beskrajna vremena večnosti. {SRUS 98.2}
Jedan ozbiljan, savestan i veran mladić u svojoj školi predstavlja neprocenjivo blago. Nebeski anđeli s ljubavlju i pažnjom gledaju na njega, i u nebeskim knjigama verno beleže svaki pravilan postupak, svako savladano iskušenje i svaki otpor zlu. On polaže dobar temelj za vreme koje će doći, temelj koji će ostati za život večni. {SRUS 98.3}
Od mladih hrišćana u velikoj meri zavisi očuvanje i trajna korisnost ustanova koje je Bog u svom proviđenju predvideo kao pomoćna sredstva za unapređenje Njegovog dela. Nikada nije postojao period u kojem su tako značajni rezultati zavisili od jedne generacije mladih. Kako je stoga važno da se mladi osposobe za to veliko delo da bi ih Bog mogao upotrebiti kao svoja oruđa! Zahtevi koje njihov Tvorac od njih s pravom traži prevazilaze po svom značaju i važnosti sve drugo. {SRUS 99.1}
Život i sve fizičke i umne sposobnosti koje mladi poseduju predstavljaju samo Božji dar. On ih je obdario sposobnostima da bi ih oni mudrom upotrebom iskoristili u delu koje će trajati kroz svu večnost. Kao uzvrat za te velike darove, On s pravom zahteva da odgovarajućim obrazovanjem uvežbavaju svoje umne i moralne snage. Te sposobnosti On im nije dao samo za to da bi se zabavljali i da bi ih zloupotrebljavali radeći nasuprot Njegovoj volji i Njegovom proviđenju, nego da bi širili znanje o istini i svetosti u svetu. Kao uzvrat za Njegovu neprekidnu ljubav i beskrajnu milost, On traži njihovu dobrotu, njihovo duboko poštovanje i nesebičnu ljubav. Pokoravanje Njegovim zakonima i svim mudro postavljenim pravilima, kojima se mladi čuvaju od sotoninih lukavština i vode na put mira, On zahteva s punim pravom. {SRUS 99.2}
Divlja neobuzdanost i nehat koje ispoljavaju mnogi mladi naših dana izazivaju zgražavanje. Kad bi mladi mogli uvideti da pokoravanjem zakonima i pravilima koja postoje u našim ustanovama, oni čine samo ono što će poboljšati njihov položaj u društvu, uzdići i oplemeniti njihov karakter i učiniti ih srećnijima, oni se ne bi bunili protiv dobrih pravila i zdravih ograničenja, niti bi učestvovali u stvaranju podozrenja i predrasuda protiv tih institucija. {SRUS 99.3}
Svaku svoju dužnost, naši mladi treba da izvrše energično, tačno i verno, i to će predstavljati garantiju njihovog uspeha. Mladići koji nikada nisu postigli nikakav uspeh u običnim dužnostima svakodnevnog života, nisu spremni da im se povere veće dužnosti. Verska iskustva stiču se samo kad čovek prolazi kroz tešku borbu, bolna razočaranja, oštro disciplinovanje sopstvenog „ja” i usrdnu molitvu. Napredovanje na putu u nebo mora se ostvarivati korak po korak; i svaki uspešan korak daje nam snagu za sledeći. {SRUS 100.1}
Međusobno druženje studenata suprotnog pola
Dok su na školovanju, studenti ne treba da dozvole da njihov um zbunjuju i opterećuju misli o udvaranju. Oni su tu zato da bi se osposobili za rad u delu Božjem, i ta misao uvek treba da im bude na prvom mestu. Studenti treba da imaju što je moguće potpuniju predstavu o svojim obavezama prema Bogu. Oni najusrdnije treba da razmišljaju kako mogu i praktično da rade za Učitelja još u toku studija. Neka se isto tako trude da duše svojih učitelja ne opterećuju ispoljavanjem lakomislenosti i bezbrižnim nepoštovanjem pravila. {SRUS 100.2}
Sarađujući sa nastavnicima u pomaganju drugima i revnosnim nastojanjem da se sami uzdignu iznad ništavnih i niskih merila uobičajenog ponašanja, savesni studenti mogu mnogo doprineti da škola postane uspešna. Narav i razgovori onih koji sarađuju sa Hristom postaju čisti i plemeniti. Oni nikad neće biti neposlušni niti će se, razmišljajući o sebičnim zadovoljstvima i uživanju, brinuti samo za sebe. Sve svoje napore oni će usredsrediti na to da kao Hristovi vesnici razglašavaju Njegovu milost i ljubav. Oni su jedno s Njim u duhu i u akciji. Oni teže da svoj um obogate dragocenim blagom Božje Reči, kako bi svaki ponaosob mogao da izvrši zadatak koji mu je namenjen. {SRUS 100.3}
U postupanju sa studentima moramo uzimati u obzir i njihove godine i karakter. Ne možemo mlade držati za potpuno jednake sa starijima. Postoje okolnosti pod kojima su pojedinci zdravog iskustva i dobra glasa možda obdareni nekim preimućstvima koja mlađi studenti nemaju. godine, životne okolnosti, postojanost ili nepostojanost uma, sve se to mora uzeti u obzir. Moramo biti mudri i dobro promišljeni u svakom svom postupku. Međutim, ne smemo umanjivati svoju čvrstinu i opreznost u postupanju sa studentima svih uzrasta, niti pak biti manje strogi u zabranjivanju nepreporučljivog i nemudrog međusobnog druženja mladih i nezrelih studenata. {SRUS 101.1}
U našim školama u Batl Kriku, Hildsburgu i Kuranbongu ja sam iznosila nedvosmisleno i neposredno svedočanstvo u tom pogledu. Bilo je i takvih koji smatraju da su ta ograničenja prestroga. Mi smo im, međutim, jasno stavili do znanja šta se može, a šta se ne može dopustiti, naglašavajući da su naše škole, uz velike troškove, podignute sa određenim ciljem, i da svi koji bi ometali ostvarenje tog cilja moraju biti odstranjeni. {SRUS 101.2}
Više puta sam pred studente avondejlske škole izlazila sa porukom primljenom od gospoda o štetnosti uticaja elobodnog druženja između mladića i devojaka. Naglasila sam da im, ako se ne uzdrže od takvog druženja nastojeći da svoje vreme iskoriste najbolje, školovanje neće biti ni od kakve koristi, i da će oni koji su finansirali njihovo obrazovanje biti razočarani. Rekla sam im takođe da je, ukoliko odluče da nastave sopstvenim putem, bolje da se vrate kući gde će biti pod nadzorom svojih roditelja. To su mogli da učine u određenom vremenskom periodu, ako ne odluče da prihvate jaram poslušnosti; jer nismo hteli dopustiti da nekoliko pojedinaca predvode u demoralisanju i ostalih studenata. {SRUS 101.3}
Direktoru i prosvetnim radnicima naglasila sam da je na njih sam Bog položio odgovornost i da stoga nad dušama tih mladih moraju da bdiju kao oni koji će morati da za to polože račun pred Bogom. Skrenula sam im pažnju na činjenicu da će pogrešan put kojim su pošli neki studenti iskvariti i druge ako se tako nastavi, i da će Bog za sve to odgovornim smatrati njih kao učitelje. U školi ima studenata koji nisu hrišćanski disciplinovani u roditeljskoj kući, i čije su predstave o dobrom vaspitanju i njegovom značaju izopačene. Ako bi se takvima dopustilo da i ovde produže svojim putem, cilj zbog kojeg je škola osnovana bio bi osujećen, a za greh bi bili okrivljeni stražari škole prosvetni radnici koji u njoj rade kao da su ga oni sami počinili. . {SRUS 102.1}
Bog svakog pojedinca smatra odgovornim za uticaj kojim okružuje svoju dušu, bilo na svoju štetu ili na štetu drugih. On poziva mladiće i devojke da se strogo pridržavaju umerenosti i da savesno upotrebljavaju snage svoga tela i uma. Svoje sposobnosti i talente oni mogu pravilno razviti samo najbrižljivijim korišćenjem mogućnosti i prilika koje im se pruže, i mudrom upotrebom svojih sila na slavu Bogu i dobro bližnjima. {SRUS 102.2}
Naučiti šta u stvari sačinjava čistotu uma, duše i tela predstavlja značajan deo vaspitanja. Dostignuća koja je Pavle preporučio Timotiju, on sažeto daje u sledećem pravilu: „Drži sebe čista” (1 Timothy 5:22). Nečistom mišlju, rečju ili delom dete Božje nikada ne treba da se bavi. Onima koji pobede rđave i prljave navike obećani su najbogatiji blagoslovi, dok će one koji skrnave telo i prljaju svoju dušu snaći najstrašnije kazne. {SRUS 103.1}
Učitelji, blaženi su — prema Hristovim rečima — oni koji već sada poseduju čisto srce, a ne oni koji smatraju da to tek treba da se ostvari u budućnosti. On jasno kaže: „Blago onima koji su čistoga srca, jer će Boga vidjeti” (Matthew 5:8. ). Da, jer će kao i nekada Mojsije imati preimućstvo da gledaju Onoga koji je nevidljiv. Njima su čvrsto zajemčeni najbogatiji blagoslovi kako u ovom tako i u budućem životu. {SRUS 103.2}
Studenti, ako u molitvi budno bdijete, ulažući najusrdnije napore u dobrom pravcu, bićete u potpunosti prožeti Duhom Hristovim. „Nego se obucite u gospoda našega Isusa Hrista”, poručuje apostol, „i tijelu ne ugađajte po željama” (Romans 13:14). Budite odlučni u nastojanju da svoje školovanje učinite uspešnim. Ako poslušate uputstva data u Reči Božjoj, vaše umne i moralne sile mogu se razviti do te mere da će to sa pesmom i radošću pozdraviti i Bog i anđeli. Takvom disciplinom vi ćete osigurati najpotpuniji razvoj svojih sposobnosti. Neka mnogobrojna iskušenja i strast bujne mladosti dan vašeg preimućstva ne pretvore u promašaj i neuspeh. Svakog dana se sve više i više približujte Hristu, i onda ćete u kratkom periodu ovozemaljskih iskušenja i nevolja uspeti da svoje dostojanstvo održite u snazi 103 Božjoj, kao saradnici najviših nebeskih sila. {SRUS 103.3}
Mogućnost da iz dana u dan žanje vidljive plodove svoga strpljivog i istrajnog rada, pravo je preimućstvo za svakog prosvetnog radnika. Njegovo je da budno prati razvoj nežne biljke od pupoljka i cveta dok ne donese svoj rod u tačnosti, vernosti, temeljnoj savesnosti i istinskoj plemenitosti karaktera. Prava je sreća i doživljaj za njega kad vidi ljubav prema istini i pravilan razvoj kod one dece i mladih za čije je vaspitavanje i obrazovanje on snosio odgovornost. Šta može predstavljati veću nagradu za njega nego kad vidi da njegovi učenici razvijaju karakter koji će ih učiniti plemenitim i korisnim ljudima i ženama, spremnima da u životu zauzmu odgovorne i poverljive položaje ljudima i ženama koji će u budućnosti raspolagati snagom da se suprotstave zlom uticaju i širenju moralne tame u svetu? {SRUS 104.1}
Ukoliko vaspitno-prosvetni radnik uspe da u umu svojih učenika probudi svest o mogućnostima koje stoje pred njima o mogućvostima da postanu korisni i plemenihi, ljudi i žene zaista dostojni poverenja, on stavlja u pokret talase uticaja koji će, čak i posle njegove smrti, nastaviti da se kružno šire sve dalje i dalje, donoseći radost tužnima i inspirišući nadom obeshrabrene. Ukoliko uspe da u njihovom umu i srcu zapali plamen usrdnog stremljenja, on će se osećati nagrađenim kad ugleda kako se blistavi zraci te buktinje rasprostiru na sve strane, osvetljavajući život ne samo nekolicine onih koji su svakodnevno slušali njegova predavanja, nego preko njih i 104 životnu stazu mnoštva drugih. {SRUS 104.2}
OPŠTA NAČELA
Preporuka za dalje proučavanje iz ove oblasti
Pravo vaspitanje i obrazovanje
III Svedočanstvo 131—135
Naš koledž
IV Svedočanstvo 411—449
V Svedočanstvo 11—15. 21— 36. 59—61
VI Svedočanstvo 141— 161 (105)
IV deo
The Right Education
Child Guidance, 293-299.
Fundamentals of Christian Education, 15-46, 113-122, 328-330, 405-415, 429-437.
Messages to Young People, 169, 170.
Testimonies For The Church 3:131-135.
Our College
Child Guidance, 328-336.
Fundamentals of Christian Education, 488-491.
Testimonies For The Church 4:418-449,
Testimonies For The Church 5:11-15, 21-36, 59-61,
Testimonies For The Church 6:141-151.
Deportment of Students
Fundamentals of Christian Education, 191-195.v
„I djeca njihova biće njima”
U svojoj mudrosti gospod je odredio da porodica bude najveća i najpresudnija od svih vaspitno-obrazovnih snaga. Dom je mesto gde vaspitavanje deteta počinje. Tu je njegova prva škola. Tu, uz roditelje kao vaspitače, dete prima prve pouke koje će ga voditi tokom čitavog života, pouke o poštovanju, poslušnosti, strahopoštovanju i samosavlađivanju. Vaspitni uticaji doma neosporno predstavljaju silu koja odlučujuće deluje na opredeljenje deteta: za dobro ili za zlo. Oni u mnogim slučajevima deluju tiho i postepeno, ali ako su usmereni u dobrom pravcu oni postaju dalekosežna sila za istinu i pravdu. Ako dete u domu nije pravilno usmereno, sotona ća ga vaspitati preko svojih izabranih posrednika. Kako je, stoga, važna za dete i značajna ta prva škola u porodici! {SRUS 107.1}
U toj školi, kao prvom stepenu vaspitanja, treba da se korisno upotrebe upravo najbolji talenti. Na svakom roditelju počiva ozbiljna odgovornost da svom detetu pruži pouke u fizičkom, umnom i duhovnom pogledu. Osnovni cilj svakog roditelja treba da bude da svom detetu obezbedi razvoj dobro uravnoteženog i pozitivnog karaktera. To je zadatak kojem po veličini i značaju nema premca zadatak koji zahteva nausrdnije razmišljanje i molitvu isto toliko kao i strpljivo i istrajno ulaganje neumornih napora. Prvo se mora položiti dobar i zdrav 107 temelj, podići čvrst i snažan skelet, i zatim dan za danom nastaviti sa zidanjem, ukrašavanjem i usavršavanjem građevine. {SRUS 107.2}
Deca se vaspitavanjem pripremaju da svojim životom služe: ili grehu ili pravdi. Solomun kaže: „Uči dijete putu kojim treba da ide, pa. neće odstupiti s njega ni kada ostari” (Proverbs 22:6). Ovo je rečeno sasvim određeno. Učenje koje mudrac ovde preporučuje odnosi se na upućivanje, vaspitavanje i razvoj karaktera. Međutim, da bi roditelji mogli da izvrše valjano ovaj zadatak, oni sami moraju poznavati „put” kojim dete treba da usmere. Nije moguće da roditelji pravilno vaspitaju svoju decu ako se oni sami prethodno nisu potpuno predali Bogu, i od Velikog Učitelja naučili pouku da se pokore Njegovoj volji. {SRUS 108.1}
Fizičko vaspitanje, namenjeno razvoju i zdravlju tela, mnogo je lakše davati nego duhovno vaspitanje. Rasadnik, igralište, radionica, sejanje semena, berba i žetva, sve to spada u fizičko vaspitanje. Pod povoljnim okolnostima svakodnevnog života, dete prirodno stiče snagu zdravlja i razvija snažan organizam. Pa ipak, i u fizičkom pogledu, dete treba brižljivo vaspitavati. {SRUS 108.2}
Međutim, mnogo više napora i truda zahteva vaspitavanje duše i srca, vaspitanje koje oplemenjuje i uzdiže misli, a reči i postupke čini prijatnim poput mirisa. Treba imati mnogo strpljenja da bi se svaka rđava pobuda iskorenila iz bašte detinjeg srca. Duhovno vaspitanje se ni u kom slučaju ne sme zanemariti, jer je „početak mudrosti strah gospodnji” (Psalm 111:10). Neki vaspitanje po značaju stavljaju odmah iza religije; međutim, pravo vaspitanje je sastavni deo religije. Sveto pismo detetu treba da bude prvi ucbenik u životu. Iz te Svete knjige, roditelji treba detetu da daju mudre pouke. Reč Božju treba učiniti pravilom života. Iz Nje deca mogu naučiti da je Bog njihov nebeski Otac; iz njenih divnih pouka mogu steći pravu predstavu o Njegovom karakteru. Marljivim usađivanjem njenih načela, deca se mogu naučiti da pravilno rasuđuju i da čine samo ono što je ispravno i dobro. {SRUS 108.3}
Mnogi roditelji, iz ovih ili onih razloga, ne vole da svojoj deci daju verske pouke; i prepuštaju ih da u subotnoj školi prikupljaju saznanja koja su oni bili dužni i pozvani da im prenesu. Takvi roditelji ne izvršavaju verno dužnosti koje su im poverene, ne daju svojoj deci svestrano vaspitanje. Od pripadnika svog naroda, Bog zahteva da svoju decu podižu u skladu sa uputstvima i savetima datim u Njegovoj Reči. To znači da ih vaspitavaju tako da se u životu uvek rukovode njenim zahtevima i datim poukama, da im postane sasvim jasno šta to znači ući u grad Božji. Kapije grada Božjeg neće biti otvorene za sve koji bi želeli da tamo uđu, nego samo za one koji su vaspitavani da spoznaju volju Božju, i koji su svoj život potčinili Njegovoj kontroli. {SRUS 109.1}
Roditelji, neka pouke koje dajete svojoj deci budu što jednostavnije, i ne prestajte s davanjem pouke dok ne budete sigurni da su deca shvatila šta ste hteli da im kažete. Pouke koje im dajete iz Svetih spisa Reči Božje morate izložiti tako jasno da njihov detinji um to zaista shvati. Jednostavnim poukama izvučenim iz Biblije i njihovih ličnih doživljaja, možete ih poučiti kako svoj život mogu da usklade sa zakonom Božjim kao najuzvišenijim merilom. Od najranijeg detinjstva i mladosti oni se mogu naučiti da vode ozbiljan i iskren život, život plodan dobrim delima. {SRUS 109.2}
Jutarnjom i večernjom žrtvom, u vidu molitve i zahvalnosti, Bog treba da bude slavljen u svakom hrišćanskom domu. Decu treba učiti da čas molitve nikad ne zaborave i da mu pristupaću sa strahopoštovanjem. Sveta je dužnost hrišćanskih roditelja da svakog jutra i svake večeri, usrdnom molitvom i istrajnom verom, podižu živu ogradu oko svoje dece. {SRUS 110.1}
U domaćoj bogomolji, kod porodičnog oltara, decu treba naučiti da se mole Bogu i da veruju u Njega. Izrailjcima je u vezi sa Božjim zapovestima i Njegovima propisima bilo izričito naloženo: „I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sjediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad liježeš i kad ustaješ” (Deuteronomy 6:7). Ponizite se pred Bogom i pristupajte Mu sa srcem punim nežnosti. Svesni opasnosti koje prete i vama i vašoj deci, vežite ih verom za molitveni oltar, vapijući Bogu da ih On čuva i vodi brigu o njima. Učite mališane da se mole svojim jednostavnim rečima. Recite im da je gospodu veoma drago kad Mu se i oni obraćaju. {SRUS 110.2}
Hoće li gospod proći pored takvog doma ne podarivši mu svoj blagoslov? Neće, zaista. Anđeli koji su po svojoj dužnosti određeni da služe onima koji treba da naslede spasenje čuvaće decu koja se na takav način posvećuju Bogu. Svaki izraz zahvalnosti i molitve upućene u veri, oni verno prenose Onome koji se u nebeskoj svetinji zalaže za pripadnike svoga naroda, i svoje zasluge nudi u njihovu korist. {SRUS 110.3}
Decu treba poučiti da su im njihove sposobnosti darovane da bi ih upotrebili na slavu Bogu. U tom cilju oni moraju naučiti pouku poslušnosti, jer samo životom dobrovoljne poslušnosti mogu ostvariti ono što Bog od njih s pravom očekuje. Pre nego što dete po svom uzrastu bude u stanju da rasuđuje: šta je dobro a šta nije, ono se mora naučiti na poslušnost. Blagim ali istrajnim naporima treba nastojati da poslušnost detetu postane navika. Na taj način će se u velikoj meri sprečiti oni kasniji sukobi između volje i autoriteta koji u srcu mladih često dovode do otuđivanja i ogorčenosti prema roditeljima i vaspitno-prosvetnim radnicima, pa čak i do otvorenog otpora svakom autoritetu, i ljudskom i božanskom. {SRUS 110.4}
Deci treba pokazati da se pravo poštovanje otkriva poslušnošću. Bog ne traži ništa što nije bitno i neophodno, i poštovanje koje On odobrava može se ispoljiti samo poslušnošću prema onome šta je On rekao. .{SRUS 111.1}
Mati je u porodici kraljica doma, a deca su njeni podanici. Svojim domaćinstvom ona treba da upravlja mudro, u dostojanstvu svoga materinstva. Njen uticaj u domu treba da bude najviši, a njena reč zakon. Ako je hrišćanka, koju Bog vodi, ona će uživati poštovanje svoje dece. Recite svojoj deci tačno šta od njih zahtevate. A onda neka shvate da se vaša reč mora poslušati. Na taj način ćete ih naučiti da poštuju i Božje zapovesti u kojima se jasno naglašava: „Čini to” ili: „Ne čini”. {SRUS 111.2}
Malo je roditelja koji svoju decu blagovremeno uče i privikavaju na poslušnost. Detetu se obično dopušta da mu prve dve ili tri godine života prolaze bez primenjivanja bilo kakve discipline, jer se smatra isuviše mladim za privikavanje na poslušnost. Međutim, za sve to vreme sopstveno „ja” se neometano razvijalo u mališanu, i zadatak roditelja da ga drže pod kontrolom svakim danom činilo sve težim. Od najranijeg detinjstva dete može da shvati ono što mu se jednostavno i jasno kaže, i razboritim postupanjem već tada se može privikavati na poslušnost. Deci se nikada ne sme dopustiti da ispoljavaju nepoštovanje prema roditeljima. Samovolja se mora u korenu sasecati. Buduća dobrobit deteta zahteva ljubaznost, nežnost i ljubav, ali i čvrstu disciplinu. {SRUS 111.3}
Kod roditelja često postoji i slepa ljubav koja deci dopušta da rade što god zažele. Međutim, dopustiti detetu da se rukovodi prirodnim sklonostima i trenutnim impulsima znači dopustiti mu da se izopačuje i postaje vešto na zlo. Savesni roditelji neće reći svojoj deci: „Birajte što vam se sviđa, idite kuda god želite i radite šta hoćete”; nego će, naprotiv, naglašavati: „Slušajte uputstva i naloge date u Reči Božjoj.” Pravila i ograničenja moraju se postavljati i primenjivati mudro, kako život u porodici ne bi bio lišen svoje lepote i privlačnosti.{SRUS 112.1}
Prepuštanje deteta njegovoj sopstvenoj volji dovodi do zala koje nije moguće opisati. Neki koji su zbog takvog propusta u detinjstvu zastranili, mogu upornom primenom praktičnih pouka da se osveste i dođu k sebi; ali mnogi su zauvek izgubljeni zato što su u detinjstvu i mladosti primali samo delimično, jednostrano vaspitanje. Dete koje je na takav način razmaženo u detinjstvu, opterećeno je time kroz ceo život. U teškoćama, razočaranju i iskušenjima koje život sobom neizbežno donosi, ono će uvek težiti da sprovodi svoju pogrešno usmerenu volju koja nije na vreme disciplinovana. Deca koja nisu blagovremeno naučena na poslušnost i pokoravanje razvijaju nepostojan i plahovit karakter. Takvi u svom kasnijem životu uvek teže da vladaju, jer nisu naučeni da treba i da se potčine. Oni nemaju moralne snage da obuzdaju svoju plahovitu narav, da ispravljaju svoje pogrešne navike ili da potčine svoju nekontrolisanu volju. Nevaspitani i nedisciplinovani u detinjstvu, oni svoje teške mane kao nasleđene osobine ispoljavaju i u dobu zrelosti. {SRUS 112.2}
Roditelji koji zaista ljube Hrista posvedočiće to ljubavlju i prema svojoj deci na taj način što im neće popuštati, nego će s njima postupati mudro, imajući u vidu njihovo večno dobro. Sve svoje Bogom dane snage i sposobnosti posvetiće radu na spasavanju svoje dece. Umesto da s njima postupaju kao sa igračkama, smatraće ih Hristovom otkupljenom svojinom, učeći ih da su zahvaljujući upravo tome postali Božja deca. Umesto da ih puste da se odaju neumerenosti i sebičnim prohtevima, učiće ih uzdržanju i samosavlađivanju. I deca će pod ograničenjima pravilne discipline biti daleko srećnija, nego ako im se dopusti da zadovo: ljavaju svoje neobuzdane prohteve. Najpohvalnije vrline deteta ogledaju se u čednosti, smernosti i poslušnosti, — u učtivom nastojanju da posluša primljena uputstva, u spremnosti da u svemu ide stazom poslušnosti. {SRUS 113.1}
Dok mnogi roditelji greše na taj način što deci previše dopuštaju, drugi odlaze u suprotnu krajnost i nad svojom decom gospodare gvozdenom palicom. Oni izgleda zaboravljaju da su i sami nekada bili deca. Drže se suviše dostojanstveno, hladno i bezosećajno. Za detinju veselost, nestašluk i neumornu aktivnost mladalačkog života, u njihovim očima nema nikakvog izgovora. Sitne i beznačajne prestupe oni smatraju teškim gresima. Takva disciplina nema sličnosti sa Hristovim ponašanjem. Na takav način deca se nauče da se boje svojih roditelja, ali ih ne vole i ne usude se da im poveravaju svoje detinje doživljaje. Neke od najdragocenijih osobina uma i srca iščezavaju poput nežne biljke koja se smrzne pred udarcima hladnog zimskog vetra. {SRUS 113.2}
Iako u slepoj ljubavi ne treba popuštati osećanjima, isto tako ne treba ispoljavati ni preteranu i neprekidnu strogost. Deca se ne mogu dovesti gospodu primenom sile. Ona se mogu vodrti, ali ne i terati. „Ovce moje”, kaže Hristos, „slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu” (John 10:27). On ne kaže: Moje ovce čuju moj glas i moraju da poslušaju. Roditelji nikada ne treba da svojoj deci zadaju bol surovošću i nerazumnim postavljanjem prekomernih zahteva. Surovošću se duše sateruju u sotoninu mrežu. .{SRUS 114.1}
Pravila porodične discipline primenjujte mudro i u duhu ljubavi, a ne gvozdenom palicom. Na zakon ljubavi deca će odgovoriti dobrovoljnom poslušnošću. Pohvalite svoju decu kad god je to moguće. Nastojte da im život učinite što srećnijim. Pronađite im razonodu u nečem što nije škodljivo. Učinite da dom bude vaša svetinja kao što je za Jakova bio Vetilj. Izrazima ljubavi i saosećanja oplemenite tle njihovog srca, pripremajući ga za seme istine. Imajte uvek na umu da gospod zemlji ne daje samo oblake i kišu, već i divne sunčeve zrake, koji čine da seme klija, raste i cveta. Imajte na umu da su deci potrebne ne samo opomene i karanja, nego i ohrabrenja i pohvale, prijatna toplina vaših ljubazno i pažljivo izgovorenih reči. {SRUS 114.2}
Dom za decu treba da bude najdraže mesto na svetu, a njegovu najveću privlačnost treba da predstavlja upravo prisustvo majke. Deca imaju veoma osećajnu prirodu i umeju da vole, njih je lako oduševiti, ili pak učiniti nesrećnim. Plemenitim disciplinovanjem ljubaznim rečima i postupcima, majka može svoju decu čvrsto vezati za svoje srce. {SRUS 114.3}
Žući se iznad svega drugog, roditelji svoju decu treba da okruže atmosferom radosti, uglađenosti i ljubavi. Dom u kojem vlada ljubav i gde se ona izražava pogledom, rečima i postupcima, predstavlja mesto na kojem anđeli rado borave. Roditelji, dopustite da sunčevi zraci ljubavi, radosti i srećnog zadovoljstva dopru prvo da vašeg srca, da bi prijatan uticaj takvog raspoloženja zavladao i vašim domom. Ispoljavajte duh ljubaznosti i praštanja, podstičući i svoju decu da takva budu, i da gaje sve te vrline koje su vaš dom učinile srećnim. Tako stvorena atmosfera u domu biće za decu isto ono što su vazduh i sunce za biljni svet snažan doprinos zdravlju i snazi i uma i tela. {SRUS 115.1}
Umesto da svoje mališane odgoni od sebe da joj ne bi dosađivali svojim žagorom i da je ne uznemiruju svojim detinjim željama i potrebama, majka treba da im nađe neko zanimanje ili neki lak rad da bi zaposlila njihove ruke koje ne mogu da miruju, kao i njihov um. Ulazeći u njihova osećanja i usmeravajući njihovu zabavu i sve čime se deca zanimaju, majka može da zadobije njihovo poverenje, i onda s većim uspehom može da ispravlja njihove rđave navike i da sprečava svako ispoljavanje sebičnosti ili strasti. Jedna reč opomene ili ukora, izrečena u pravom trenutku, biće od velike vrednosti. Strpljenjem, budnošću i ljubavlju ona misli svoje dece može da usmeri na pravi put, i da u njima izgradi lepe i privlačne crte karaktera. {SRUS 115.2}
Deca koja ne obećavaju nikakav uspeh u životu
Ima dece sa kojom u toku vaspitavanja i disciplinovanj^ treba imati mnogo više strpljenja nego sa ostalima. Oni su nasleđem poprimili crte karaktera koje ne obećavaju mnogo, i upravo zbog toga im treba pokloniti više razumevanja i ljubavi. Ustrajnim naporima i takvi se mogu pripremiti da zauzmu jedno mesto u radu za Učitelja. Oni možda poseduju nerazvijene sposobnosti koje će im, kad se probude i aktiviraju, omogućiti da postignu čak i više od onih od kojih se mnogo očekivalo. .{SRUS 115.3}
Ako su neka od dece koju vaspitavate neobične i čudne naravi, nemojte dozvoliti da se ona zbog toga potpuno demorališu. Neka u postupanju s njima nikada ne bude povišenog tona, neljubaznosti, razdražljivih reči, osornosti, niti strogog i namrgođenog pogleda. Kad im pomažete ispoljavajte krajnje strpljenje i saosećanje. Ljubaznim rečima i hrišćanskim postupanjem hrabrite ih u nastojanju da savladaju svoje karakterne nedostatke. {SRUS 116.1}
Nasilno „slamanje volje” suprotno je načelima Hristovim. Volja deteta se mora usmeravati i voditi. Snagu volje svi treba da čuvaju, jer je ona neophodna svakom ljudskom biću, ali je treba pravilno usmeriti. Volju u detetu treba negovati mudro i veoma pažljivo, kao svetu dragocenost. Ona se ne sme silom slamati, nego poukom i pravim primerom mudro uobličavati sve dok dete ne doraste u godine odgovornosti. {SRUS 116.2}
Majka može da postavi pitanje: „Treba li uopšte da kažnjavam dete?” Šibanje može postati neophodno kad druga sredstva ne pomognu; pa ipak upotrebu pruta treba izbeći kad god je to moguće. Ali ako se blaže mere pokažu nedovoljnim, dete treba da oseti da se kazna, koja je postala neizbežna, primenjuje iz ljubavi. Jedno takvo ispravljanje često se pokaže dovoljnim za ceo život. {SRUS 116.3}
I kad takav korak postane neizbežan, detetu treba najozbiljnije predočiti činjenicu da se to ne čini zato da bi se zadovoljio roditelj, ili da bi se uzdigao njegov autoritet, nego za dobro samog deteta. Dete treba poučiti da svaka neispravljena greška donosi nesreću njemu samome i izaziva nezadovoljstvo Božje. Pod takvom disciplinom dete će u potčinjavanju svoje volje volji nebeskog Oca naći svoju najveću sreću i uspeh. {SRUS 117.1}
Svojim postupcima mi decu više izazivamo nego što ih pridobijamo. Videla sam jednu majku kako detetu istrže iz ruke nešto što je detetu pričinjavalo naročito zadovoljstvo. Ne znajući za razlog ovakvog postupka, dete se prirodno osetilo zlostavljenim. Usledila je svađa između roditelja i deteta, i oštrim kažnjavanjem na licu mesta prizor je okončan, koliko se to spolja moglo videti; ali taj sukob je u osetljivoj detinjoj duši ostavio bolan utisak koji se neće lako izbrisati. Ta majka je postupila veoma nemudro. Bez razloga je izazvala takvo reagovanje. Svojim oštrim i nepromišljenim postupkom podstakla je najgore strasti u srcu svoga deteta, i u svakoj sličnoj prilici te strasti će sve burnije i sve jače dolaziti do izražaja. {SRUS 117.2}
Mislite li da Bog ne zapaža na koji se način deca ispravljaju? Vidi On to sve, a vidi takođe i kakvi bi se blagosloveni rezultati mogli postići kad bi se deca ispravljala na takav način da se pridobiju, a ne da se još dalje oteraju.
Nikada ne ispravljajte svoje dete u ljutini. Ispoljavanjem srdžbe sa svoje strane nećete ukrotiti zlu narav kod svog deteta. {SRUS 117.3}
Tom delikatnom zadatku uvek treba da pristupate u smernosti, strpljenju i molitvi. To je vreme kad zajedno sa decom treba da kleknete i da od gospoda zatražite oproštaj. Pre nego što kažnjavanjem svom detetu zadate fizički bol, vi možete, kao hrišćanski otac i majka, ispoljiti ljubav prema svome zabludelom mališanu. Kad sa svojim detetom kleknete na molitvu, pozovite se na reči saosećajnog Spasitelja: „Pustite djecu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovijeh carstvo nebesko” (Mark 10:14). Takva molitva dovodi anđele na vašu stranu. Dete nikad neće zaboraviti takav doživljaj. Takvo davanje pouka pratiće Božji blagoslov, i dete će biti privedeno Hristu. {SRUS 117.4}
Kad deca shvate da im roditelji svojim nastojanjem zaista žele pomoći, i oni će svoje energije usmeriti u dobrom pravcu. Deca koja su pravilno vaspitavana u roditeljskoj kući, znaće da prednosti koje pružaju naše škole iskoriste bolje nego oni koji su rasli bez duhovne pomoći u detinjstvu. {SRUS 118.1}
Deca koja ne znaju iz ličnog iskustva kako Hristova sila čisti dušu od greha, predstavljaju zakoniti plen neprijatelja, i zli anđeli im lako prilaze. Mnogi roditelji bezbrižno dopuštaju da im deca rastu skoro bez ikakvog ograničavanja. Roditelji imaju veliki zadatak i obavezu u pogledu ispravljanja i vaspitavanja svoje dece, i dužni su da ih privedu Bogu, prizivajući na njih Njegov blagoslov. Zahvaljujući vernim i ustrajnim naporima roditelja, deca mogu primiti obilje blagoslova i ostati pod dejstvom spasonosnog uticaja, a moć zlih anđela može 118 biti skrhana. Tako će sile mraka biti potisnute. {SRUS 118.2}
KAKO OBEZBEDITI ZAŠTITU I SIGURNOST MLADIH
Mladima je od njihovog iajranijeg detinjstva potrebna čvrsta barijera koja će ih štititi od izopačujućeg uticaja ovog sveta. Roditelji moraju neprestano i budno paziti da njihova deca ne budu izgubljena za Boga. Davidov zavet zapisan u Psalm 101. treba da bude zavet svih onih na kojima počivaju odgovornosti da čuvaju uticaje doma. „Ne stavljam pred oči svoje riječi nepotrebne”, kaže psalmista. „Mrzim na djela koja su protiv zakona, ne pristajem za njima. Srce pokvarenih daleko je od mene; zlijeh ne znam. Ko tajno opada bližnjega svojega, toga izgonim; ko je ohola oka i naduta srca, toga ne trpim. Oči su moje obraćene na vjerne na zemlji, da bi sedjeli sa mnom. Ko hodi pravim putem, taj služi meni. Ne živi u domu mojem koji radi lukavo; ko govori laž, ne stoji pred očima mojim” Psalm 101:3-7. {SRUS 119.1}
Roditelji, ne dopustite mladima da uče i dobro i zlo bez razlike, misleći da će u dogledno vreme dobro prevladati a zlo izgubiti svoj uticaj. Zlo će se razvijati brže i sigurnije nego dobro. Možda će zlo koje su deca učila, posle mnogo godina biti iskorenjeno, ali ko da veruje u to? Ma šta drugo zanemarili, roditelji nikada ne smeju pustiti svoju decu da nesmetano lutaju stazama greha. {SRUS 119.2}
Roditelji treba da imaju na umu da će druženje sa onima koji su nepostojanog morala i grubog karaktera pogubno uticati na mlade. Ako propuste da izaberu odgovarajuće društvo svojoj deci, ako im dopuste da se druže sa mladima sumnjivog morala, oni ih upisuju, ili im dopuštaju da se sami upišu u školu u kojoj se uče i praktično primenjuju lekcije o izopačenosti i poroku. Oni možda smatraju da su njihova deca dovoljno jaka da se odupru iskušenju, ali kako mogu da budu sigurni u to? Mnogo je lakše popustiti zlim uticajima nego im se odupreti. Pre no što oni postanu svesni toga, njihova će deca biti prožeta duhom onih sa kojima se druže, što može da ih unizi i potpuno upropasti. {SRUS 120.1}
Roditelji, čuvajte načela i navike svoje dece kao oči u glavi. Ne dopustite im da se druže sa onima čiji karakter vam nije dobro poznat. Ne dopuštajte da stvaraju bilo kakvu prisnost sve dok ne budete sigurni da im to neće štetiti. Naviknite svoju decu da imaju poverenja u vaše rasuđivanje i iskustvo, imajući na umu da vi jasnije sagledavate karakter nego što to mogu oni u svojoj neupućenosti, i da se vaše odluke ne mogu ignorisati. {SRUS 120.2}
Šta treba, a šta ne treba čitati
Roditelji moraju nastojati da svoj dom zaštite od svakog negativnog uticaja. Ima roditelja koji u tom pogledu mnogo još moraju da se uče. Onima koji misle da slobodno mogu čitati izmišljene priče i romane, ja bih rekla: Vi sejete seme ne misleći kakvu ćete žetvu morati da žanjete. Takvo čitanje ne daje nikakvu duhovnu snagu, nego, naprotiv, uništava ljubav prema čistoj istini Reči Božje. Posredstvom romana i izmišljenih priča sotona nastoji da um mladih, koji treba usmeriti na marljivo proučavanje Reči Božje, ispuni nestvarnim i ništavnim mislima. Na taj način on hiljadama i hiljadama njih oduzima vreme, energije i samosavlađivanje toliko potrebno za ozbiljnije probleme života. {SRUS 120.3}
Prijemljiv i osetljiv um deteta, koje je u razvoju, čezne za znanjem. Sami roditelji moraju biti dobro obavešteni, kako bi umu svoje dece mogli da pruže odgovarajuću duhovnu hranu. Kao i samo telo, um dobija snagu iz hrane koju svakodnevno prima. Mislima koje ohrabruju i oplemenjuju, um se razvija i uzdiže, dok se razmišljanjem samo o ovozemaljskim interesima potpuno osiromašuje i unižava. {SRUS 121.1}
Roditelji, na vama je da odlučite da li će um vaše dece biti prožet plemenitim, ili pak poročnim i opakim mislima. Njihov aktivan i živahan um vi ne možete ostaviti nezaposlenim, niti ćete samim neodobravanjem iskoreniti zlo. Zle misli možete potisnuti samo usađivanjem pravih načela. Ako roditelji propuste da u srce svoje dece poseju seme istine, neprijatelj će posejati kukolj. Dobro i razumno dato uputstvo jedina je preventiva od „zlih razgovora koji kvare dobre običaje”. Istina ća zaštititi dušu od bezbrojnih iskušenja na koja u životu mora nailaziti. {SRUS 121.2}
Neka se mladi naviknu da temeljno i pažljivo proučavaju Reč Božju. Primljena u dušu, ona će se pokazati kao moćna barikada u borbi protiv iskušenja. ,,U srce svoje”, kaže psalmi121 sta, „zatvorio sam Riječ Tvoju, da Ti ne griješim”. „Riječju usta Tvojih, čuvam se od puteva što u propast vode” Psalm 119:11; 17:4. {SRUS 121.3}
Jedna od najsigurnijih zaštitnih mera za mlade predstavlja neko korisno zanimanje. Deca koja su navikla da marljivo rade, tako da sve svoje časove provode u nekom korisnom i prijatnom zanimanju, nisu sklona da se žale na sudbinu niti imaju vremena za besposličarsko sanjarenje. Takva su deca manje izložena opasnosti od zlog društva i poročnih navika. {SRUS 122.1}
U školi roditeljskog doma deca treba da nauče kako se obavljaju praktične dužnosti svakodnevnog života. Dok su još mladi, majka treba svakog dana da im da neki jednostavan zadatak. Nastojanje da ih uputi u posao uzeće joj više vremena nego da to sama uradi, ali ona treba da ima na umu da time polaže temelj u izgradnji njihovog karaktera, osposobljavajući ih da u životu budu korisni. Neka ima na umu da dom predstavlja školu u kojoj je ona glavni učitelj. Njen je zadata^s da nauči dete kako se domaće dužnosti i poslovi obavljaju brzo i vešto. Decu od detinjstva treba navikavati da učestvuju u nošenju svakodnevnih tereta. Dečake i devojčice treba uputiti da, kako rast.u i jačaju, treba razumno da preuzimaju sve veće odgovornosti u kućnim poslovima. {SRUS 122.2}
Kada dostignu odgovarajući uzrast, treba ih snabdeti potrebnim alatkama, što će im dati volju za rad. Ako je otac drvodelja ili građevinar, on i svoje dečake treba da upućuje u poslove svoje struke. {SRUS 122.3}
Od majke deca treba da se uče prikladnosti, temeljitosti i brzini u obavljanju poslova. Dopuštajući da dete provede čitav sat pa i više na nekom poslu koji se lako može uraditi za pola sata, dopuštate mu da stvara navike sporosti i odugovlačenja. Navike marljivosti i savesnosti biće za mlade neizreciva blagodat u višoj školi života, koju će morati da nastave kad budu stariji. {SRUS 122.4}
Deci ne treba dopustiti da sve po kući smatraju svojim igračkama sa kojima mogu da postupaju kako se njima sviđa. Pouke u tom pravcu treba davati čak i najmanjoj deci. Takva navika se opomenama, ukorima i kažnjavanjem mora iskoreniti. Ne dajte deci igračke od lako lomljivog materijala, da se lomeći ih ne uče uništavanju. Igračaka ne treba da imaju puno, ali to što imaju treba da bude jako i izdržljivo. Ova sugestija, mada može izgledati neznatna, u vaspitanju dece znači mnogo. {SRUS 123.1}
Majke treba da strogo paze da svoju decu ne vaspitaju tako da postanu uobražena i udubljena samo u sebe. Nikad detetu ne dajte povod da se oseća centrom pažnje oko kojeg svi moraju da se okreću. Neki roditelji previše vremena i pažnje poklanjaju zabavljanju svoje dece, ali decu treba učiti da se zabavljaju sama, da vežbaju svoju oštroumnost i veštinu. Tako će se naučiti da nalaze zadovoljstvo u jednostavnim radostima. Treba ih učiti da hrabro podnose svoja mala razočaranja i iskušenja. Umesto da obraćaju pažnju na svaki beznačajni bol ili uvredu, neka zabavljanjem odvraćaju svoje misli od toga; učite ih da lako prelaze preko sitnih detinjih ljutnji i neugodnosti. {SRUS 123.2}
Razmišljajte kako ćete svoju decu naučiti da budu sklona razmišljanju o drugima. Mlade od najranijeg detinjstva treba privikavati da se potčine, poslušaju i odreknu sebe, imajući u vidu i sreću drugih. {SRUS 123.3}
Treba ih naučiti da obuzdaju plahovitu narav, da povuku preoštru reč, da uvek ispoljavaju istu ljubaznost, učtivost i samosavlađivanje. {SRUS 124.1}
Opterećena mnogobrojnim brigama i poslovima, majka ponekad može pomisliti da nema vremena za svoje mališane, da ih strpljivo poučava i da im poklanja ljubav i pažnju. Ali ona mora imati na umu da će deca, ukoliko u sopstvenom domu i kod svojih roditelja ne nađu zadovoljenje svojih želja za ljubavlju i zajedništvom pokušati da to traže na drugim izvorima, koji mogu da budu ozbiljna opasnost i za um i za karakter. {SRUS 124.2}
Poklonite nešto od svojih slobodnih časova svojoj deci; družite se s njima u njihovom radu i njihovoj razonodi, i zadobijte na taj način njihovo poverenje. Razvijajte s njima prijateljstvo. Poverite im određene odgovornosti, prvo manje, a zatim kako rastu i stasavaju, sve veće i veće. Neka se osvedoče da cenite i prihvatate njihovu pomoć. Nikada, nikada neka ne čuju kako o njima kažete: „Više me ometaju u radu, nego što mi stvarno pomažu”. {SRUS 124.3}
Ako je moguće, vaš dom treba da bude izvan grada, gde će deca imati mogućnost da obrađuju zemlju. Neka svako dete dobije svoje parče obradivog zemljišta. I dok ih učite kako se obrađuje bašta, kako se tle priprema za setvu semena, i objašnjavate važnosh čupanja svakog korova, učite ih takođe koliko je važno ukloniti iz života svaku ružnu i štetnu naviku. Učite ih da se rđave i ružne navike moraju čupati iz života isto tako kao što se korov mora stalno čupati iz njihove bašte. Biće svakako potrebno dosta vremena da deca shvate ove pouke, ali sve to biće vam bogato uzvraćeno. {SRUS 124.4}
govorite svojoj deci o čudotvornoj Tvorčevoj sili. Dok proučavaju veliki udžbenik prirode, u mislima i pred očima će im stalno biti Bog. Ratar ore svoju zemlju i seje seme, ali on ne može učiniti da posejano nikne i uzraste. On mora zavisno očekivati da Bog učini ono što je ljudskoj sili potpuno nemoguće. Bog sićušnom semenu daje silu da nikne i raste. Zahvaljujući Njegovoj brizi nežna životna klica probija tvrdu ljusku kojom je obavijena, niče, razvija se i donosi plod. Prvo se pojavljuje travka, zatim klas, pa tek onda se klas ispunjava zrnom. Kad mališanima objašnjavate delo koje Bog čini u posejanom semenu, oni mogu da shvate i tajnu rastenja u blagodati i milosti. {SRUS 124.5}
Marljivost je od neprocenjive vrednosti. Neka se deca uče nekom korisnom radu. Roditeljima je neophodno nešto što je iznad ljudske mudrosti: da bi shvatili kako će svoju decu na najbolji način vaspitati za koristan i srećan život na ovom svetu, i za višu službu i uzvišeniju radost u životu budućnosti. {SRUS 125.1}
Roditelji moraju nastojati da u svojoj deci probude interesovanje za izučavanje fiziologije.1 Od prvog osvita razuma ljudsko biće se mora upućivati u pogledu fizičke strukture svoga organizma. Posmatrajući delo Božje u svetu prirode možemo se zaista diviti, ali je sastav ljudskog organizma nešto najveličanstvenije. Stoga je od najvećeg značaja da među studijama odabranim za decu, fiziologija zauzme odgovarajuće mesto. Ovaj predmet treba da proučava svako dete. I roditelji treba da shvate da to praktično ide zajedno sa higijenom. {SRUS 125.2}
Decu treba poučiti da svaki organ tela i svaka sposobnost uma predstavljaju dar koji se dobija od dobrog i premudrog Tvorca, i da sve to treba upotrebiti na slavu i čast Darodavcu. Posebno treba insistirati na stvaranju ispravnih navika u jelu, piću i odevanju. Rđave navike čine mlade neprijemljivim za prihvatanje biblijskih pouka. Decu treba čuvati od popuštanja apetitu, a posebno od upotrebe stimulativnih i narkotičkih sredstava. Stolovi hrišćanskih roditelja ne treba da obiluju hranom koja sadrži jake začine i nezdrave zaprške. {SRUS 125.3}
Među mladima je veoma malo onih koji imaju jasnu predstavu o tajnama života. Upoznavanje čudesnog ljudskog organizma, povezanost i međusobna zavisnost svih njegovih složenih delova, jedna je od oblasti za koju se većina majki veoma slabo interesuje. Međusobni uticaj tela na um i uma na telo, one uopšte ne shvataju. One sa bave potpuno nepotrebnim tričarijama, a onda se žale da nemaju vremena za sticanje znanja toliko neophodnog za očuvanje dobrog zdravlja njihove dece. Njima je jednostavno lakše da ih povere lekarima. Hiljade mališana odlaze u smrt zato što su im roditelji potpuno neupućeni u zakone higijene. {SRUS 126.1}
Sve dok sami roditelji ne steknu više znanje iz ove oblasti i ne shvate važnost njegove primene u praksi, situacija se neće poboljšati. Učite svoju decu da shvate neizbežnu povezanost između uzroka i posledica. Otkrijte im činjenicu da bolest predstavlja kaznu kojom se mora platiti svaki prekršaj zakona koji vladaju njihovim bićem. Ako do poboljšanja ne dođe tako brzo kako biste vi to želeli, ne obeshrabrujte se, nego ih učite strpljivo i istrajno sve dok ne zadobijete pobedu. Nehat u pogledu čuvanja telesnog zdravlja vodi nemarnosti i u pogledu morala. {SRUS 126.2}
Ne zanemarite da svoju decu naučite i kako se priprema zdrava hrana. Dajući im pouke iz oblasti fiziologije i učeći ih veštini kuvanja zdrave hrane, učite ih prvim koracima u Najkorisnijim granama vaspitanja, i usađujte im u dušu načela koja predstavljaju neophodne elemente njihovog verskog života. {SRUS 127.1}
Trudite se da svoju decu od same kolevke učite samoodricanju i samosavlađivanju. Učite ih da radost i uživanje nalaze u lepotama prirode i u korisnom zapošljavanju svih svojih umnih i fizičkih sila. Nastojte da im obezbedite zdravu konstituciju, kukavičluk, a odupreti se znači plemenitost i dostojanstvo. {SRUS 127.2}
Neka svi, i stari i mladi, marljivo prouče i poslušaju reči mudraca zapisane pre tri hiljade godina: „Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje, i zapovijesti moje neka hrane srce tvoje. Jer će ti donijeti dug život, dobre godine i mir. Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svojega, te ćeš naći milost i dobru misao pred Bogom i pred ljudima” Proverbs 3:1-4. {SRUS 127.3}
Jedinstvo u upravljanju porodicom
Ujedinjeni u molitvi i pobožnosti, otac i majka zajedno treba da nose teške odgovornosti u vođenju svoje dece pravim putem. Zadatak vaspitavanja deteta prvenstveno pripada majci, ali ni otac ne sme da bude zaokupljen svojim poslovima ili proučavanjem knjiga do te mere da nema vremena da proučava prirodu i potrebe svoje dece. On treba da pomogne majci u iznalaženju puta i načina kako da svoju decu zaposli korisnim radom koji odgovara njihovim promenljivim sklonostima. {SRUS 127.4}
Otac koji ima dečake treba da stvori tako prisan odnos sa svojim sinovima da njegova veća životna iskustva budu za njih pravi blagoslov; on s njima treba da razgovara tako jednostavno, neposredno i nežno da ih nerazdvojno priveže za svoje Srce. Neka im na taj način pokaže da su mu njihovo dobro i njihova sreća stalno pred očima. Kao sveštenik porodice, on je pred Bogom odgovoran za uticaj koji vrši na svakog člana svoga domaćinstva. {SRUS 128.1}
Majka treba da oseća potrebu za vođstvom Svetog Duha, da bi sama mogla steći istinsko iskustvo u pokoravanju putu i volji Božjoj. Tek tada, milošću Hristovom, ona može postati mudar, plemenit i voljen učitelj. Valjano izvršenje zadatka koji je majci poveren zahteva talenat, veštinu, strpljenje i promišljenost. To zahteva.potpuno oslanjanje na Boga i najusrdniju molitvu, a ne na svoju mudrost. Neka svaka majka ulaže najistrajnije napore da bi izvršila svoje obaveze. Neka svoje mališane na rukama vere prinese Isusu, iznoseći Mu svoju veliku potrebu i moleći se za mudrost i milost. Usrdno, strpljivo i hrabro, ona treba da teži usavršavanju svojih sposobnosti, kako bi bila u stanju da najplemenitije sile uma pravilno upotrebi u vaspitavanju svoje dece. {SRUS 128.2}
Jedinstveni u upravljanju svojim domom, otac i majka treba da budu učtivi i ljubazni, ne samo prema deci, nego i jedno prema drugom. Svojim ponašanjem nikad ne treba da ratuju protiv onoga što žele da usade u dušu svoje dece. Ako žele da deca budu čestita i čedna, moraju te vrline negovati i u sopstvenom srcu i životu. Ako žele da svoju decu disciplinuju, i sami se moraju potčinjavati disciplini i redu. Svojoj deci oni moraju pružiti primer dostojan podražavanja. Treba li da im bude svejedno šta će odgovoriti ako deca koja su im bila poverena ustanu kao svedoci protiv njihove nemarnosti pred nebeskim sudom? Kako će užasna biti njihova osvedočenost o gubitku i neuspehu kad se suoče sa Sudijom čitave zemlje? {SRUS 128.3}
Veliki razlog tako rasprostranjenom zlu u svetu današnjice u tome je što roditelji, obuzeti drugim brigama, gube iz vida ono što je najvažnije, zadatak da svoju decu strpljivo i nežno poučavaju putu gospodnjem. Roditelji, ne dopustite da vas bilo šta spreči u nastojanju da svojoj deci posvetite sve vreme neophodno da biste ih uputili šta znači pokoriti se gospodu i imati puno poverenje u Njega. {SRUS 129.1}
Vaša deca i njihovo dobro treba da vam budu preči od eventualnih posetilaca i svega drugog čemu bi se mogla posvetiti pažnja. Vreme provedeno u nepotrebnom šivenju i izradi raznih ukrasnih vezova, Bog želi da posvetite poučavanju svoje dece u onom što će im u životu biti zaista potrebno. Sve to što mislite da uradite, a nije neophodno, radije zanemarite negoli vaspitanje svoje dece. Zadatak koji imate za svoje dete u njegovim prvim godinama ne dopušta nikakav nemar. Nema trenutka u njegovom životu kada ovo pravilo možete zaboraviti. „Zapovijest po zapovijest, pravilo po pravilo, ovdje malo, ondje malo.” Sve drugo radije uskratite svojoj deci nego pouke koje će ih, ako savesno poslušaju, učiniti dobrim i korisnim članovima društva na ovom svetu, i dostojnim građanima carstva nebeskog. {SRUS 129.2}
Roditelji su dužni da u svojoj decirazvijaju one sposobnosti i sklonosti koje će ih učiniti korisnima u službi Bogu. Bog vidi sve mogućnosti ljudske prirode. On vidi da, zahvaljujući dobrom vaspitanju, dete može postati sila na dobro u ovom svetu. On budno i sa zabrinutošću gleda da li će se roditelji držati Njegovog plana, ili će pogrešno shvaćenom dobrotom osujetiti Njegovu nameru, popuštajući detetu na njegovu sadašnju i večnu propast. Pravilno uobličiti jedno tako bespomoćno i naizgled neznatno biće da posluži na blagoslov svetu i na čast i slavu Bogu, veliko je i slavno delo. {SRUS 130.1}
Roditelji, pomozite svojoj deci da u životu ostvare cilj koji Bog ima za njih. Još u krugu porodice oni treba da se upute u misionarski rad što će ih pripremiti za širi delokrug korisnosti. Učite ih da svojim životom budu na čast Onom koji je umro da bi njima obezbedio večni život u carstvu slave. Objasnite im da je Bog i njima dao određenu ulogu u svom velikom delu, i da će ih obilno blagosloviti ako rade za Njega. Oni mogu da budu Njegova pomoćna ruka. {SRUS 130.2}
Vaš dom je prvo misionarsko polje u kojem ste pozvani da radite. Dragocene biljke u bašti vašeg doma zahtevaju vašu prvu brigu. Vodite ozbiljno računa o delu koje vam je povereno, o njegovoj prirodi o njegovom značenju i rezultatima, imajući uvek na umu da svakim svojim pogledom, rečju i postupkom neposredno utičete na budućnost svojih najdražih, svoje dece. Vaš zadatak nije da lepotu oblikujete na platnu ili da je vajate iz mermera, već da božanski lik utisnete u dušu svoje dece. {SRUS 130.3}
Oplemenjujte um svoje dece i moralno ih uzdižite. Utvrdite njihov mladi um čvrstim i čistim načelima. I dok imate priliku polažite u njima temelj plemenitoj čovečnosti. Vaš trud će biti hiljadustruko nagrađen. .{SRUS 131.1}
Ovo je za vas dan poverenja, dan odgovornosti i prilike. Uskoro će doći i dan konačnog polaganja računa. Prihvatite se svog zadatka sa usrdnom molitvom l vernim zalaganjem. Učite svoju decu da je svakodnevno krštenje Svetim Duhom njihovo veliko preimućstvo. Neka vas Hristos zatekne kako kao Njegova pomoćna ruka ostvarujete Njegovu nameru. Usrdnom molitvom možete steći iskustvo koje će vašem zalaganju za decu podariti savršeni uspeh. {SRUS 131.2}
Adventisti sedmog dana kao roditelji moraju potpunije shvatiti svoje odgovornosti u izgradnji karaktera kod svoje dece. Oni imaju Bogom dano preimućstvo da savesnim zalaganjem za svoju decu jačaju delo Božje na zemlji. On želi da vidi kako iz domova našeg naroda izlazi veliki broj mladih koji su, zahvaljujući pobožnom uticaju porodice, predali svoje srce Njemu, spremni da Mu posvete najbolju službu svoga života. Usmereni pod nadzorom pobožne porodice, pod uticajem jutarnjeg i večernjeg bogosluženja, doslednim primerom bogobojažljivih roditelja, oni su naučeni da se pokoravaju i Bogu i svojim učiteljima, i spremni su da kao odani sinovi i kćeri Božje vrše službu koja će Njemu biti ugodna. Takvi mladići i devojke su spremni da svetu prikažu silu Hristove milosti. {SRUS 131.3}
ŠTA NAŠA DECA TREBA DA ČITAJU?
Šta treba da čitaju naša deca? Ovo je veoma ozbiljno pitanje, koje zahteva isto tako ozbiljan odgovor. Zabrinjava me kad u porodicama onih što svetkuju subotu vidim časopise i novine sa pričama u nastavcima koje na um dece i mladih ne ostavljaju dobar utisak. Posmatrala sam budno one koji su tako razvili sklonost prema izmišljenim pričama. Oni su imali preimućstvo da slušaju istinu, da se upoznaju sa razlozima naše vere; ali oni su odrasli lišeni istinske i praktične pobožnosti. Oni ne ispoljavaju pobožnost i ne prenose nebesku svetlost na one sa kojima se druže i koje bi trebalo da dovedu izvoru pravog saznanja. {SRUS 132.1}
U toku prvih godina života, um deteta je najprijemljiviji za upijanje utisaka bilo dobrih ili rđavih. U toku tih godina postiže se presudan napredak u dobrom ili pak u pogrešnom pravcu. Dete može steći mnoštvo bezvrednih informacija, ali isto tako može steći i vrlo korisna i dragocena saznanja. Snažan um i suštinski bitno znanje predstavljaju blago koje se ne može kupiti ni zlatom ofirskim. To je vrednije od srebra i zlata. {SRUS 132.2}
Vaspitanju takvog karaktera koje će ih pripremiti za praktičan život, mladi po prirodi nisu skloni. Oni uporno ističu svoje želje; šta im se sviđa a šta ne sviđa, svoje prohteve i sklonosti. Ali ako roditelji imaju ispravnu predstavu o Bogu, o istini i o uticajima kojima treba da budu okružena njihova deca, oni će osećati da na njima počiva Bogom dana odgovornost da brižljivo rade i usmeravaju mlade koji još nemaju životnog iskustva. {SRUS 132.3}
Mnogi mladi čežnjivo žude za knjigom. Oni rado čitaju sve što im dođe do ruku. Pozivam roditelje takve dece da kontrolišu njihovu želju za čitanjem. Ne dopustite da se na vašim stolovima nalaze časopisi i novine koji sadrže ljubavne priče. Njihovo mesto popunite knjigama koje će mladima pomoći da u građevinu svog karaktera ugrade najbolji materijal ljubav i strah Božji, znanje o Hristu. Podstičite i ohrabrite svoju decu da svoj um obogate korisnim znanjem da svoje misli zaposle onim što je dobro, kontrolišući svoje snage i ne ostavljajući mesta ni vremena za razmišljanje o onome što dušu izopačuje i unižava. Obuzdavajte njihove želje za čitanjem onoga što umu ne pruža zdravu i korisnu hranu. Novac potrošen za kupovinu takvih časopisa i novina možda ne izgleda velik. ali to je isuviše veliki izdatak na ono što toliko zavodi na pogrešan put, a što malo koristi čitaocu. Oni koji su u službi Božjoj ne bi smeli da žrtvuju ni vreme ni novac u čitanju beskorisnog štiva. {SRUS 133.1}
Svet je preplavljen knjigama koje bi bolje bilo spaliti nego rasprodavati. Knjige sa uzbudljivim sadržajem, koje se štampaju i rasprodaju samo radi novčane dobiti, mladi ne bi trebalo nikada da čitaju. Takve knjige zaluđuju sotonskim zanosom. Potresna kazivanja o zločinima i svakovrsnim grozotama na mnoge deluju zaluđujuće, navodeći ih da i sami učine nešto čime će na sebe skrenuti pažnju, pa makar to bilo i nešto najgore. grozote, svireposti, razvrat i porok. verno prikazani u nekim istorijskim zapisima, deluju kao kvasac na misli mnogih, navodeći ih da počine slična dela. {SRUS 133.2}
Knjige koje opisuju sotonske postupke ljudskih bića daju publicitet zlu. Te užasne pojedinosti nikada ne bi trebalo oživljavati prepričavanjem, i niko ko veruje u istinu za ovo vreme ne treba da učestvuje u neprekidnom obnavljanju sećanja na to. Kad se um hrani i stimuliše takvom hranom misli postaju nečiste i čulne. {SRUS 134.1}
Postoje i knjige drugačije vrste ljubavne priče i beznačajne, uzbudljive izmišljotine koje su pravo prokletstvo za čitaoca, čak i ako autor to možda dovodi u vezu sa zdravim moralom. Često su sve te knjige protkane verskim mislima i izrekama; ali u najboljem slučaju to je sotona zaodeven u anđeosku odeću da bi na prevaru namamio nevine. Navika da se čitaju takve izmišljotine jedno je od sredstava kojima se sotona koristi da upropasti duše. Ona stvara lažno, nezdravo uzbuđenje, raspaljuje maštu, onemogućava korisno delovanje uma i onesposobljava ga za bilo kakvu duhovnu aktivnost. Ona odvraća dušu od molitve i ljubavi prema duhovnim vrednostima. {SRUS 134.2}
Čitaoci beznačajnih i uzbudljivih priča postaju nesposobni za svakodnevne životne dužnosti. Oni žive u nestvarnom svetu. Imala sam prilike da posmatram decu kojoj je bilo dopušteno da često čitaju takve priče. Bilo u kući ili izvan nje, takva deca su nemirna, zanesena, nesposobna da razgovaraju o bilo čemu osim o najobičnijim predmetima. Verska misao i razgovor potpuno su strani njihovom razumu. Stvaranjem prohteva za uzbudljivim pričama, izopačuje se mentalni ukus i um nije zadovoljan sve dok se ne nahrani tom nezdravom hranom. Za one koji uživaju u takvom štivu ja ne mogu naći prikladnije ime od umno opijenih. Neumereno čitanje utiče na mozak isto tako kao što neumerenost u jelu i piću utiče na telo. {SRUS 134.3}
Oni koji popuštaju navici da jure za uzbudljivim pričama jednostavno parališu svoje umne snage i onesposobljavaju svoj mozak za oštroumno razmišljanje. Neki od mladih, pa čak i od onih u zrelijim godinama, oboljevaju od paralize samo zbog preteranog čitanja. Nervni sistem i snage mozga stalno se drže u stanju uzbuđenosti, sve dok osetljiva mašinerija usled premorenosti ne otkaže. Neki od njenih finih mehanizama popuste i tako nastupa paraliza. {SRUS 135.1}
Ima ljudi i žena koji su već na izmaku života a još nikad se nisu oslobodili posledica neumerenog čitanja. Pogrešna navika stvorena u ranoj mladosti razvijala se i jačala zajedno s njima. Odlučnim naporima da savladaju greh zloupotrebe svojih umnih snaga oni delimično uspevaju, ali snagu i bistrinu uma kojom ih je gospod obdario nikada ne mogu u potpunosti povratiti. {SRUS 135.2}
Drugi izvor opasnosti kojeg se neprestano moramo čuvati predstavljaju dela nevernički nastrojenih pisaca. Takva dela nadahnuta su od samog neprijatelja istine, i niko ih ne može čitati, a da time ne izloži opasnosti svoju dušu. Istina je da se neki od onih koji su naklonjeni takvom čitanju mogu na kraju oporaviti; ali svi koji padaju pod rđav uticaj takvih knjiga stupaju na sotonino tle, a on to veoma uspešno koristi. Pošto su na taj način već popustili njegovim kušanjima, oni su lišeni mudrog rasuđivanja i snage da im se odupru. Neverstvo i skepticizam, opčinjavajućom snagom, neodoljivo se utiskuju u um. {SRUS 135.3}
Mi smo stalno okruženi neverovanjem. I sama atmosfera je zasićena tim. Sili toga možemo se odupreti samo neprekidnim naporima. Oni koji cene svoje spasenje treba da se knjiga tih nevernički nastrojenih pisaca klone tako kao što bi se klonili gube. {SRUS 136.1}
Najbolji način da se spreči razvoj zlog semena predstavlja ranije zaposedanje tla detinje duše. Umesto da svojoj deci preporučujemo čitanje „Robinzona Krusa” ili neodoljivo privlačnih priča, kao što su: „Čiča Tomina koliba” otvarajmo pred njima Svete spise i provodimo s njima izvesno vreme u čitanju i proučavanju Reči Božje. Književni ukus mora se disciplinovati i izgrađivati sa najvećom pažnjom. Mladom umu svoje dece željnom saznanja, roditelji moraju vrlo rano da otkriju važnost Svetih spisa, da bi se pravilno oblikovala sposobnost rasuđivanja. {SRUS 136.2}
Ne štedite napore da kod dece stvorite ispravne navike za učenje. Ako se njihov um udaljuje od predmeta, vratite ga. Ako su intelektualni i moralni ukus iskvareni pretrpanošću uzbudljivim pričama i izmišljotinama, tako da je teško pokrenuti pravilno rasuđivanje, mora se povesti ozbiljna borba da se takva sklonost savlada. Ljubav prema čitanju nestvarnih, izmišljenih priča treba odmah iskorenjivati. Treba se strogo pridržavati određenih pravila da bi se um mladih zadržao na dobrom putu. {SRUS 136.3}
Između neobrađenog polja i neizgrađenog uma postoji upadljiva sličnost. U misli i um dece i mladih neprijatelj seje kukolj, i ako roditelji budno ne paze to će niknuti i doneti svoj zao rod. Da bi se tle uma valjano obradilo i zasejalo dragocenim semenom biblijske istine, potrebna je neprestana briga. Decu treba učiti da odbace beskorisne i uzbudljive priče, i da se okrenu korisnom čitanju koje će navesti um da se zainteresuje za biblijske događaje, istoriju i argumente. Štivo koje osvetljava Svete spise i budi želju za proučavanjem nije opasno, već naprotiv korisno. {SRUS 136.4}
Subotna škola i roditeljima i deci pruža divnu priliku za proučavanje Božje Reči. Međutim, da bi se zaista koristili blagodaću koju subotna škola treba da im pruži, i roditelji i deca treba da posvete dovoljno vremena studioznom proučavanju lekcija, težeći da steknu potpuno saznanje o izloženim činjenicama, a posebno o duhovnom značenju istina koje se tim činjenicama žele istaći. Važnost nastojanja da se značenje citiranih biblijskih tekstova potpuno shvati, posebno treba utisnuti u um mladih. {SRUS 137.1}
Roditelji, nađite vremena svakog dana da sa svojom decom učite subotno-školsku lekciju. Radije otkažite neku posetu ako to treba, nego da žrtvujete čas posvećen lekciji iz svete istorije. Takvo proučavanje biće prava blagodat ne samo za decu nego i za roditelje. Neka se važniji delovi stihova iz Biblije citiranih u lekciji zapamte, ne kao zadatak, već kao dragoceno preimućstvo. Čak ako se pri prvom proučavanju i ne zapamti sve, memorija će vežbom ojačati, tako da ćete posle izvesnog vremena s pravim zadovoljstvom sakupljati blago koje se nalazi u rečima istine. Ovakva navika pokazaće se kao najdragocenija pomoć duhovnom rastenju. {SRUS 137.2}
Pripadnici našeg naroda treba da pokažu živo interesovanje za zdravstveno-misionarski rad. Za to se mogu pripremiti korisnim proučavanjem naše literature koja je s tim ciljem pripremljena. Oni koji izučavaju i praktično primenjuju načela ispravnog življenja primiće obilje blagoslova i u fizičkom i u duhovnom pogledu. Životna mudrost o čuvanju zdravlja predstavlja pravu zaštitu i branu protiv mnogobrojnih zala koja se svakim danom sve više množe u svetu. {SRUS 138.1}
Očevi i majke, iskoristite svaku pomoć koju vam proučavanje naših knjiga i publikacija može pružiti. Nađite vremena da svojoj deci čitate knjige sa zdravstvenim sadržajem, isto tako kao i one u kojima se izričito ističu verski predmeti. Učite ih koliko je važno voditi brigu o svim članovima domaćinstva u kojem žive. Oformite porodični čitalački krug, u kojem će se svaki član porodice, oslobodivši se svojih svakodnevnih briga i poslova, pridružiti zajedničkom proučavanju. Naročitu korist od zajedničkog večernjeg proučavanja u porodičnom čitalačkom krugu imali bi mladi koji su navikli na čitanje romana i jeftinih izmišljotina. {SRUS 138.2}
Iznad svega drugog, nađite vremena da čitate Bibliju Knjigu nad knjigama. Svakodnevno proučavanje Svetih spisa vrši posvećujući i oplemenjujući uticaj na um i srce. Privijte svoje srce ovoj Svetoj knjizi, i ona će se pokazati kao vaš pravi prijatelj i vodič u zabuni i neizvesnosti. {SRUS 138.3}
Međutim, i stari i mladi zanemaruju proučavanje Biblije; oni je ne uzimaju za predmet svog proučavanja ni za pravilo svoga života. U ovom zanemarivanju posebno prednjače mladi. Većina od njih nađe vremena za čitanje drugih knjiga, dok za Knjigu koja ukazuje na put večnog života nemaju vremena. Bezvredne izmišljotine čitaju se pažljivo, dok je Biblija zanemarena. Ta Knjiga bi nas povela u plemenitiji i svetiji život. Kada mašta mladih ne bi bila iskvarena čitanjem izmišljenih priča oni bi Bibliju proglasili najinteresantnijom knjigom koju su ikada pročitali. {SRUS 138.4}
Um mladih ne dostiže svoj najplemenitiji razvoj upravo onda kad oni zanemare najviši izvor mudrosti Reč Božju. Da smo na ovom svetu uvek u prisustvu Tvorčevom, da nas On uvek vidi, da smo stvoreni po Njegovom obličju; da On neprekidno bdije nad nama, da nas voli i brine o nama, to su čudesne teme o kojima treba da razmišljamo i koje otvaraju pred nama široko polje za visoke i plemenite misli. Oni koji svoj um i srce otvore za razmatranje takvih tema nikad se neće zadovoljiti bezvrednim i senzacionalnim predmetima. {SRUS 139.1}
Važnost nastojanja da se Sveti spisi temeljno i potpuno upoznaju teško je proceniti. „Od Boga dano” i nadahnuto, u stanju da „umudri na spasenje” i doprinese „da bude savršen čovjek Božji, za svako dobro cjelo pripremljen” (2 Timothy 3:15-17), Sveto pismo ima najviše prava na poštovanje i pažnju. Ne smemo se zadovoljiti površnim znanjem, već težiti da saznamo puno značenje Reči istine, napajajući se Duhom svetih proročanstava. {SRUS 139.2}
PARABOLA O SEJANJU I RAZVOJU BILjKE
Svoje učenje Hristos je potkrepljivao ilustracijama i parabolama uzetim iz prirode i poziatih zbivanja svakodnevnog života… Na taj način On je dovodio u neposrednu vezu prirodno sa duhovnim, povezujući tako poznate pojave u prirodi i svakodnevnom životu svojih slušalaca sa uzvišenim istinama pisane Reči. I kad god se kasnije njihov pogled zaustavljao na predmetima i pojavama koje je On povezivao sa večnim istinama, Njegove pouke su ponovo prepričavane. {SRUS 140.1}
Jedna od Hristovih najlepših i najupečatljivijih parabola je ona o sejaču i semenu. ,,Tako je”, kaže On, „carstvo Božije kao čovjek kad baci sjeme u zemlju; i spava i ustaje noću i danju, a sjeme niče i raste da i ne zna on. Jer zemlja sama od sebe najprije donosi travu, potom klas, pa tek onda ispuni pšenicu u klasu” (Mark 4:26-28). . . Upravo On, kao autor ove parabole stvorio je sićušno seme, dao mu njegova životna svojstva, uspostavio zakone koji upravljaju njegovim razvojem, i sve to pretvorio u živu ilustraciju istine i u prirodnom i u duhovnom svetu. {SRUS 140.2}
Istine sadržane u ovoj paraboli bile su živa stvarnost u Hristovom ličnom životu. I u svojoj fizičkoj i u duhovnoj prirodi On se povinovao božanskom poretku postepenog rastenja, ilustrovanom u razvoju biljke, što prema Njegovoj želji treba da se ogleda i u iskustvu svih mladih. Iako je bio Veličanstvo neba, Car slave, On je postao novorođenče u Vitlejemu, i za izvesno vreme predstavljao bespomoćno nevinašce povereno brizi svoje majke. {SRUS 140.3}
U toku detinjstva ponašao se kao poslušno dete. govorio je i postupao u skladu sa mudrošću deteta, a ne odraslog čoveka.
Poštovao je svoje roditelje i njihove želje ostvarivao na najbolji način, u skladu sa sposobnošću deteta. Međutim, u svakom stepenu svog razvoja bio je savršen, u svoj jednostavnosti i prirodnoj ljupkosti jednog bezgrešnog života. Sveti zapis Jevanđelja o Njegovom detinjstvu kaže: „A dijete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božja bješe na Njemu” (Luke 2,40). A o dobu Njegove mladosti zabeleženo je: „I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu u milosti i kod Boga i kod ljudi” Luke 2:40, 52. {SRUS 141.1}
Ovde se nagoveštava zadatak i roditelja i učitelja. . . Sklonosti mladih oni treba da neguju i usmeravaju tako da u svakom stepenu svog razvoja predstavljaju prirodnu lepotu koja prikladno odgovara periodu njihovog uzrasta, kao što se to zapaža kod biljaka u vrtu. {SRUS 141.2}
Najprivlačnija su ona deca koja se drže prirodno i neizveštačeno. Nije mudro poklanjati deci naročito pažnju i pred njima ponavljati njihove „mudre izreke”. Pohvaljivanjem njihovih pogleda, njihovih reči i postupaka ne sme se u njima podsticati uobraženost i taština. Ne treba ih odevati na preskup i razmetljiv način. To u njima podstiče oholost, a u srcu njihovih drugova budi zavist. Učite decu da pravi ukras nije ono što se spolja vidi. „Vaša ljepota da ne bude spolja u pletenju kose, i u udaranju zlata. i oblačenju haljina, nego u tajnome čovjeku srca, u jednakosti krotkoga i tihoga duha, što je pred Bogom dragoceno. . .” 1 Peter 3:3, 4…. {SRUS 141.3}
Mališane treba vaspitavati u detinjoj jednostavnosti. Treba ih učiti da budu zadovoljni sa malim, vršeći korisne dužnosti i nalazeći zadovoljstvo u iskustvima koja prirodno odgovaraju njihovim godinama. Detinjstvo u Hristbvoj paraboli odgovara ljupkim vlatima trave, a travi je lepota svojstvena sama po sebi. Decu ne treba forsirati u prevremenu zrelost, već ih treba što je moguće duže zadržati u svežini i ljupkosti njihovog ranog detinjstva. {SRUS 142.1}
Parabola o sejaču i semenu pruža duboku duhovnu pouku. Sejanje semena predstavlja usađivanje načela u srce deteta, a nicanje i rastenje ilustruju razvoj karaktera. Učenje ovoga treba učiniti i praktičnim. Deci se može dati da pripremaju zemljište i seju seme; i dok to rade, roditelji ili učitelj mogu im objasniti da se isto tako, kao što se zemljište u vrtu mora pripremiti za sejanje prirodnog semena, i tle srca mora pripremiti za seme istine. Dok biljke u bašti rastu, deci se stalno mogu ponavljati pouke o sličnosti između prirodnog i duhovnog semena. {SRUS 142.2}
I maloletna deca mogu biti hrišćani, imajući iskustvo koje odgovara njihovim godinama. To je sve što Bog očekuje od njih. Oni treba da budu vaspitani u duhovnom pogledu, a roditelji su dužni da im pruže svako preimućstvo da oblikuju svoj karakter po ugledu na karakter Hristov. {SRUS 142.3}
Um nikada ne prestaje sa svojom aktivnošću. On je uvek otvoren za primanje uticaja: dobrih i rđavih. Kao što se crte ljudskog lica posredstvom sunčevih zraka prenose na uglačanu ploču fotografa, tako se i misli i utisci urezuju u dušu deteta; i bilo da su ovozemaljski ili moralni i religiozni, oni su gotovo neizbrisivi. U vreme kad dete počne da poima, um je najprijemljiviji; i zato su prve pouke od tako velike važnosti. Te pouke imaju snažan i presudan uticaj u formiranju karaktera. Ako su te pouke i utisci ispravni i ako se kako dete raste i napreduje, strpljivo i istrajno nastavljaju, to će odrediti sudbinu deteta i za ovaj život i za večnost. Zato Reč Božja naglašava: „Uči dijete putu kojim treba da ide, pa neće odstupiti s njega ni kad ostari” Proverbs 22:6. {SRUS 143.1}
Roditelji, poverite svoju decu gospodu, i uvek im predočavajte činjenicu da pripadaju Njemu, da su oni jaganjci Hristovog stada, nad kojim On budno bdije kao Verni Pastir. Ana je svoga malog Samuila posvetila gospodu i zato je o njemu zapisano: „A Samuilo rastijaše, i gospod bijaše s njim, i ne pusti da padne na zemlju nijedna riječ njegova” (Reč gospodnja izrečena preko Samuila) 1 Samuel 3:19 U primeru ovog proroka i sudije u Izrailju prikazane su mogućnosti koje se pružaju svakom detetu čiji roditelji sarađuju sa Bogom, vršeći dužnost koja im je namenjena. {SRUS 143.2}
Deca su nasleđe od gospoda, i treba ih vaspitati za službu Njemu. To je zadatak koji počiva na roditeljima i učiteljima sa ozbiljnom i svetom prinudom, koju oni ne mogu izbeći niti ignorisati. Zanemarivanje ovog zadatka obeležava ih kao neverne sluge, dok im je obećana divna nagrada ako seme istine blagovremeno poseju u srca svoje dece i brižljivo ga neguju. {SRUS 143.3}
U zaključku ove parabole Hristos naglašava: „A kad sazri rod, odmah pošlje srp, jer nasta žetva” (Mark 4:29). Kad se sabere žetva svega što je na ovom svetu sejano, onda ćemo i mi, posmatrajući one za koje smo se zalagali i molili sakupljene u nebeskoj žitnici, konačno videti rezultate svoga truda. Tako ćemo ući u radost gospodara svojega kad i On, ,,videći trud duše svoje” konačno bude zadovoljan. Isaiah 53:11.—Special Testimonies On Education, 67-72. {SRUS 144.1}
Rad majke se često i njoj samoj čini beznačajnim. To je posao koji se retko kada ceni. Drugima su malo poznate njene mnogobrojne brige i tereti. Njeni su dani prepuni nizom naizgled sitnih dužnosti, koje sve zahtevaju strpljive napore, samosavlađivanje, taktičnost, mudrost i samopožrtvovanu ljubav; a ipak se ona ne može hvalisavo razmetati da je postigla nešto veliko. Zahvaljujući samo njenim naporima u kući je sve teklo glatko i ravnomerno. Često premorena i zbunjena, ona je ipak nastojala da se ljubazno obraća svojoj deci, da ih zaposli i učini srećnima, i da njihove male noge povede pravim putem. Njoj se često čini da nije postigla ništa. Ali to nije tako. Nebeski anđeli budno posmatraju zabrinutu majku, i iz dana u dan beleže njene terete i brige. Njeno ime se možda nikad neće pročuti u svetu, ali je zapisano u životnoj knjizi Jagnjeta. {SRUS 144.2}
Život iam nije dat da bismo ga proveli u besposličenju i sebičnom ugađanju sebi. Velike mogućnosti pružaju se svakom pojedincu koji je voljan da svoje Bogom dane sposobnosti razvije. Zato je vaspitanje i obučavanje mladih predmet od najvećeg značaja. Svako dete rođeno u jednoj porodici predstavlja za nju sveto poverenje. „Uzmi ovo dete i odgoj ga za Mene, tako da svojim životom posluži na slavu i čast Moga imena, i da bude kanal kojim će se moji blagoslovi izlivati na svet”. Osposobiti dete za takav život znači nešto više od delimičnog i jednostranog vaspitanja, kojim se razvijaju samo umne sposobnosti na račun fizičkih snaga. Razvijati, dakle, treba sve sposobnosti i uma tela; to je zadatak koji su roditelji i učitelji dužni da izvrše za decu i mlade koji su povereni njihovoj brizi. {SRUS 145.1}
Prve lekcije su od najvećeg značaja. Uobičajeno je da se deca veoma mlada šalju u školu. Tu se od njih traži da mnogo uče iz knjiga što znatno opterećuje njihov mladi um, a često im se nameće i učenje muzike. Na taj način se roditelji čiji su prihodi najčešće veoma ograničeni izlažu trošku koji teško mogu pokriti, ali se preduzima sve moguće, samo da dete bude obrazovano i u ovoj grani umetnosti. To uopšte nije mudro. Dete koje je nervozno ne treba opterećivati svim mogućim predmetima, a učenje muzike ne treba forsirati sve dok dete i fizički ne ojača. {SRUS 145.2}
Majka treba da bude učiteljica, a dom škola u kojoj će svako dete primiti prve pouke. U te prve pouke treba uključiti i privikavanje deteta na štednju. Majke, ostavite svoje mališane da se igraju na svežem vazduhu, pustite ih neka slušaju veseli cvrkut ptica, i neka tako pouke o Božjoj ljubavi uče iz Njegovih divnih dela. Poučavajte ih jednostavnim poukama iz knjige prirode i iz svega što ih okružuje, a kad njihov um ojača onda će biti u stanju da primi i pouke iz knjiga, i da sve to trajno zadrže u pamćenju. Ali ih od najranijeg detinjstva učite da budu korisni. Učite ih da kao članovi domaćinstva nesebično učestvuju u nošenju kućevnih tereta, trudeći se da uz zdravo i korisno kretanje obavljaju neophodne domaće poslove. {SRUS 145.3}
Za roditelje je veoma bitno da svojoj deci pronađu korisno zanimanje, što će uključiti i nošenje odgovornosti koje dolikuju njihovoj snazi i uzrastu. Deci treba dati da rade nešto što će ih ne samo zaposliti, nego i zainteresovati. Aktivne detinje ruke i mozak moraju se zaposliti od najraiijeg detinjstva. Ako roditelji zanemare da energije svoje dece usmere na neku korisnu delatnost, naneće im nenadoknadivu štetu, jer sotvna spremno čeka da ih zaposli nečim drugim. . . {SRUS 146.1}
Kad je dete dovoljno odraslo da pođe u školu, učitelj treba da sarađuje sa roditeljima, i manuelni rad treba nastaviti kao sastavni deo školskih predmeta. Mnogi studenti su protiv ovakvog rada u školama. Oni misle da je bavljenje korisnim radom i učenje zanata nešto što bi ih unizilo; ali takvi imaju sasvim pogrešnu predstavu o onome što sačinjava dostojanstvo. . . {SRUS 146.2}
Svojim životom na zemlji Hristos je dao primer svakom članu ljudske porodice; u domu je bio poslušan i koristan. Izučio je drvodeljski zanat, i vredno radio svojim rukama u skromnoj radionici u Nazaretu… O tom periodu Njegovog života Biblija kaže: „A dijete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti i blagodat Božja bješe na Njemu” (Luke, 2,40). Radeći i u detinjstvu i u mladosti, On je razvijao i um i telo. Svoje fizičke snage nije bezobzirno trošio, već ih je koristio na takav način da je sačuvao svoje zdravlje, i zahvaljujući tome bio u stanju da svaku dužnost izvrši na najbolji način. . . {SRUS 147.1}
U deci i mladima treba podsticati ambiciju da se vežbaju u nečemu što će biti korisno i blagotvorno i za njih same i za druge. Vežbe i delatnosti koje razvijaju um i karakter, u kojima se ruke uče da budu korisne, kojima se mladi privikavaju da učestvuju u nošenju životnog bremena, sve to doprinosi jačanju njihove fizičke snage i bržem razvoju svih njihovih sposobnosti. A nagrada za to ogledaće se u vrlini štednje, u sticanju navika da se u životu čini samo dobro. {SRUS 147.2}
Ni decu imućnijih roditelja ne treba lišavati ovog velikog blagoslova: da radom jačaju snage mozga i mišića. Rad nipošto nije prokletstvo, nego blagoslov. Bog je Adamu i Evi dok još nisu znali za greh dao divan vrt da ga čuvaju i obrađuju. To je bilo prijatno zanimanje, i da prvi ljudi nisu prestupili Božju zapovest na svetu se za drugačiji rad nikad ne bi ni znalo. .. One koji su imućniji u ovozemaljskim dobrima ne treba lišavati blagoslova i preimućstava korisnog rada. Oni treba da shvate da su odgovorni Bogu za korišćenje i upotrebu onoga što im je povereno: da svoju snagu, vreme i novac treba da koriste mudro, a ne na zadovoljavanje sebičnih ciljeva i interesa. {SRUS 147.3}
Bog sa odobravanjem i naklonošću gleda na decu koja radosno prihvataju svoj deo dužnosti, deleći terete sa ocem i majkom. Takva će deca biti nagrađena zdravljem tela i mirom u duši; ona će se radovati kad vide svoje roditelje kako učestvuju u društvenom životu i zdravoj rekreaciji, produžujući tako svoj život. Deca koja su pripremljena da izvršavaju praktične životne dužnosti i obaveze, izaći će iz doma kao korisni članovi društva, sa obrazovanjem daleko boljim od onoga koje deca prevremeno poslata u školu stiču u zatvorenim školskim učionicama, kada njihov ni um ni telo nisu još dovoljno snažni da izdrže takav napor. {SRUS 148.1}
Decu i mlade, i u domu i u školi, treba i primerom i poukom upućivati da budu verni, istinoljubivi, nesebični i vredni. Nikada ne treba dopustiti da svoje vreme provode u besposličenju ili da sede skrštenih ruku. U vaspitavanju dece i mladih, roditelji i učitelji uvek moraju imati pred očima sledeći cilj: jednakomeran razvoj svih njihovih sposobnosti i formiranje hrišćanskog karaktera. Međutim, kad roditelji ozbiljno shvate svoje odgovornosti, oni će daleko manje toga prepuštati učiteljima. .{SRUS 148.2}
Nebo je veoma zainteresovano za ovakav način rada sa mladima. Roditelji i učitelji koji mudrim poučavanjem na tih ali odlučan način, navikavaju decu i mlade da misle i brinu i o drugima, pomažu im da pobede sebičnost i da zatvore vrata mnogim iskušenjima. Sa takvim vaspitačima sarađivaće Božji anđeli. Anđeli nisu ovlašćeni da ovaj zadatak izvrše sami, oni će podariti snagu i uspeh onima koji u strahu Božjem nastoje da mlade upute u koristan život. {SRUS 148.3}
Naše škole predstavljaju naročita gospodnja oruđa, Njegove institucije u kojima deca i mladi treba da se osposobljavaju za misionarski rad. Roditelji bi morali shvatiti svoju odgovornost i pomoći svojoj deci da znaju ceniti velika preimućstva i blagoslove koje im Bog pruža u blagodati vaspitanja. {SRUS 149.1}
Ali u korak sa njihovim domaćim vaspitavanjem treba da ide i vaspitavanje u raznim granama misionstva. I u toku detinjstva i mladosti treba kombinovati literarnu i praktičnu obuku. Treba ih prvo učiti kako da pomažu ocu i majci u sitnijim poslovima koji odgovaraju njihovom uzrastu. Njihov um se mora naviknuti da misli, da ne zaborave zadatak koji im je poveren; a u stvaranju navika korisnosti u domu moraju se naučiti da obavljaju praktične dužnosti u skladu sa svojim godinama. {SRUS 149.2}
Ako deca prime dobro vaspitanje u porodici, ona ga neće tražiti na ulici primanjem slučajnog saznanja koje tako. mnogo njih prihvataju. Roditelji koji svoju decu vole na razboriti način neće dozvoliti da ona odrastu u lenjosti, ne znajući kako se obavljaju domaće dužnosti. Neukost je neprihvatljiva za Boga, i onog ko je takav čini nepogodnim za delo Božje. {SRUS 149.3}
SARADNJA IZMEĐU PORODICE I ŠKOLE
Upravo u porodičnoj školi naši dečaci i devojčice treba da se pripreme za pohađanje škole u Zajednici. Tu činjenicu roditelji treba stalno da imaju na umu, i kao učitelji u porodici treba sve sile svoga bića da posvete Bogu, da bi mogli ispuniti svoj uzvišeni i sveti zadatak. Marljivo i dosledno poučavanje u porodici najbolja je priprema koju deca mogu da prime za školu života. Mudri roditelji će pomoći svojoj deci da se u školi života, isto tako kao i u porodici, svim silama trude da ugode Bogu i da služe na čast i slavu Njegovom imenu. {SRUS 150.1}
Da bi svoju decu zaštitili od izopačujućeg uticaja, roditelji treba da ih upute u načela čistote. Ona deca koja su u porodici stvorila naviku poslušnosti i samosavlađivanja neće imati većih teškoća u toku školovanja, i biće u stanju da izbegnu mnoga iskušenja koja saleću mlade. Roditelji svoju decu treba da nauče da budu i ostanu verni Bogu pod svim okolnostima i na svakom mestu. Oni treba da ih okruže uticajima koji jačaju karakter. Tako vaspitana deca, i kada odu na školovanje, neće biti uzrok nemira ili zabrinutosti, već naprotiv, pomoć svojim učiteljima, a primer i podsticaj školskim drugovima. {SRUS 150.2}
Izboru učitelja za našu decu treba posvetiti veliku brigu i pažnju. Učitelji u školama Zajednice treba da budu ljudi i žene koji imaju skromno mišljenje o sebi, koji su potpuno slobodni od sujete i uobraženosti. To treba da budu savesni i verni radnici, puni pravog misionarskog duha, radnici koji su naučili da svoje pouzdanje polažu na Boga i da rade u Njegovo ime. Oni treba da poseduju osobine Hristovog karaktera, — strpljenje, dobrotu, milost i ljubav, i u svoje svakodnevno iskustvo treba da unose Spasiteljevu pravednost i mir. Tada će oni, delujući uticajem koji će se širiti kao prijatni miomiris, pružiti dokaz o tome šta milost Božja može učiniti preko ljudskog oruđa koje se potpuno Njemu preda. {SRUS 150.3}
Svakom školom u Zajednici treba rukovoditi tako da Hristos svojim prisustvom može počastvovati svaku učionicu. Manje vrednu, veštačku i uobraženu službu On neće primiti. Učitelji treba prvo da budu učenici. naprežući sve svoje umne snage da nauče kako će biti uspešni u svojoj službi. Oni treba da osećaju teret za duše svojih učenika — ne kao da ih sami mogu spasti, nego kao Božja pomoćna ruka imaju prednost da ih privedu Hristu. {SRUS 151.1}
Učitelji, neka u vašim razgovorima nikad ne bude nikakvih besmislica. U školama vi treba da rukovodite i pazite kako se ponašate, pružite deci dobar primer na taj način što ćete ih svakog jutra poveriti Bogu u molitvi. Od Njega zatražite snagu za svaki školski čas, i verujte da će vam On zaista pomoći. Ako tako budete radili, zadobićete naklonost svojih učenika. Upravljati decom nije tako težak zadatak, hvala Bogu. Imamo u tome Pomagača koji je beskonačno jači i moćniji od nas. O, ja sam tako zahvalna što ovo ne zavisi samo od nas samih, nego od snage i moći Onoga koji je iznad nas! {SRUS 151.2}
Ako je vaš život skriven s Hristom u Bogu, božanski Pomoćnik će stajati uz vas i vi ćete biti ujedinjeni sa Spasiteljem i sa onima koje učite. Nikad ne uzdižite sebe; uzdižite Hrista, slaveći i veličajući Njegovo ime pred svetom. Recite: ja stojim pod krvlju poprskanom zastavom Kneza Emanuila. Potpuno sam na strani gospodnjoj. U postupanju sa svojim učenicima uvek ispoljavajte saosećanje, nežnost i božansku ljubav. Neka reči koje im upućujete budu ljubazne i ohrabrujuće. Takvim zalaganjem za svoje studente unećete vidnu promenu u karakter onih koji nisu primili odgovarajuće vaspitanje u svome domu. Čak i mlade učitelje gospod može učiniti kanalima svoje milosti, ako se u potpunosti posvete Njemu. {SRUS 152.1}
U sve što čini, učitelj treba da unosi pravo samopoštovanje. On ne sme dozvoliti sebi da se brzo naljuti. Ne sme oštro kažnjavati decu kad treba da ih popravlja. Neka uvek ima na umu da se i sam mora držati u potčinjenosti. On nikad ne sme zaboraviti da nad sobom ima božanskog Učitelja, čiji je i sam učenik, i pod čijom kontrolom uvek treba da bude. Ukoliko je učitelj smerniji pred Bogom, utoliko će više biti svestan svojih nedostataka. On će bar do izvesne mere shvatiti duboki smisao reči: „Pa i vas koji ste nekada bili otuđeni i neprijateljski nastrojeni svojim smjeranjem i zlim djelima, sada je izmirio smrću Njegovog ljudskog tela, da vas svete, neporočne i besprekorne postavi preda se” Colossians 1:21, 22. {SRUS 152.2}
U školi se ponekad nađu i neuredni elementi koji veoma otežavaju rad. Deca koja nemaju dobrog domaćeg vaspitanja stvaraju mnoge teškoće, i svojom izopačenošću žaloste srce učitelja. Ali se on zbog toga ne sme obeshrabriti. Iskušenja i teškoće grade iskustvo. Ako su deca neposlušna i nemirna, potrebno je posvetiti im više revnosnih i usrdnih napora. Činjenica da ima dece takvog karaktera predstavlja jedan razlog više za osnivanje škola u Zajednici. Deca čiji su roditelji zanemarili da ih vaspitavaju i disciplinuju moraju se spasavati ako je ikako moguće. {SRUS 153.1}
U školi kao i u porodici treba da postoji razumna primena discipline. U školi se moraju uvesti određena pravila ponašanja i za učitelje i za učenike. Ta pravila treba da budu malobrojna, ali dobro promišljena, i kad se jednom stave na snagu moraju se i poštovati. Svaku tačku unesenu u takav pravilnik treba izneti pred studente da bi se oni osvedočili u ispravnost toga. Tako će se oni osećati odgovornim da poštuju pravilnik u čijem su formiranju i sami učestvovali. {SRUS 153.2}
Roditelji treba da krepe ruke učiteljima
U vršenju svoga odgovornog zadatka, učitelj treba da oseti da nije sam. Njemu su potrebne simpatije, ljubaznost, saradnja ljubav svakog člana zajednice. Roditelji treba da hrabre učitelja svoje dece pokazujući da cene njegove napore. Nikada ne bi trebalo reći niti učiniti bilo šta čime bi se u deci podstakla nepokornost u odnosu na učitelja. Međutim, ja znam da mnogi roditelji ne sarađuju sa učiteljima. U svojoj porodici oni ne podupiru dobar uticaj koji se vrši u školi. Umesto da od dece i u porodici zahtevaju poslušnost, što se u školi ističe kao načelo, oni svojoj deci dopuštaju da rade šta hoće, i da odlaze kud god zažele bez ikakvog ograničenja. Ako učitelj primeni autoritet u zahtevanju poslušnosti, deca svojim roditeljima prenose preuveličane i iskrivljene prikaze o načinu na koji se sa njima postupa. Učitelj je možda učinio samo ono što je kao neprijatnu i mučnu dužnost morao da učini; ali roditelji saosećaju sa svojom decom čak iako znaju da su kriva. Često upravo oni roditelji koji u ljutini oštro kažnjavaju decu najnerazboritije reaguju kad im se deca na neki način ograničavaju i disciplinuju u školi. {SRUS 153.3}
Ima članova crkve koji su veoma brzi da se uhvate za neku ružnu pretpostavku i da sa nipodaštavanjem govore o učitelju pred drugim članovima, pa čak i u prisustvu dece. Neki slobodno i s ogorčenjem raspravljaju o nekom učitelju iako ne razumeju teškoće o kojima govore. To ne bi smblo tako da bude. Onaj ko misli da je učitelj pogrešio u nečemu, treba da postupi u skladu sa uputstvom datim u Jevanđelju: „Ako ti sagriješi brat tvoj, idi i pokaraj ga među sobom i njim samim” Matthew 18:15 Sve dok nije postupio tako, niko nema prava da o bratovljevoj grešci govori pred drugima. {SRUS 154.1}
Roditelji, kad se učitelj u školi Zajednice trudi da vašu decu vaspita i disciplinuje da bi zadobila večni život, nipošto ne kritikujte u prisustvu dece njegove postupke, čak i ako smatrate da je bio preoštar. Ako zaista želite da vaša deca predaju svoja srca Spasitelju, sarađujte sa učiteljem u njegovim naporima za njihovo spasenje. Koliko je bolje ako deca sa usana svoje majke, umesto kritike i osude na račun učitelja, čuju reči pohvale u pogledu njegovog rada. Takve reči ostavljaju trajan utisak na decu i navode ih da poštuju učitelja. {SRUS 154.2}
Mi ne treba toliko da brinemo o putu kojim idu drugi, koliko o putu kojim idemo mi. Ako se deca koja pohađaju školu u Zajednici ne poprave u svojim manirima i načinu ponašanja, roditelji ne treba da neopravdano osuđuju učitelja. Neka radije strogo preispituju sebe da bi videli da li su sami kao učitelji te svoje dece postupili tako da Bog to može odobriti. U mnogim slučajevima deca su jako zanemarena još u porodici i daleko raspuštenija nego u školi. Ako deca kojoj se godinama dopuštalo da rade što hoće ne žele da naporima učitelja budu navedena da žive Hristu sličnim životom, treba li da roditelji zbog toga sada okrivljuju i kritikuju učitelja? {SRUS 155.1}
Božji način upravljanja predstavlja najbolji primer kako treba vaspitavati decu. Bog nikoga ne prisiljava da Mu služi, isto tako nikakvog prisiljavanja ni pritiska ne sme biti ni u porodici ni u školi. Pa ipak, ni roditelji ni učitelji ne smeju dopustiti da se njihova reč ne poštuje i ne ceni. Ako oni propuste da ispravljaju svoju decu kada ona greše, Bog će ih smatrati odgovornim za takav propust. Ali neka ih u tom nastojanju da ih poprave poštede od osude i kritike. Neka-ljubaznost bude vladajuće pravilo i u porodici i u školi. Neka deca budu naučena, a ne naterana da drže Božji zakon, neka ih snažan, ali ljubavlju prožet uticaj zadrži od svakog zla. Roditelji moraju imati na umu da će se radom u školama osnovanim u Zajednici postići mnogo više ako i oni samo shvate preimućstva koja se njihovoj deci pružaju u takvoj školi, i ako svim srcem sarađuju sa učiteljem. Molitvom, strpljenjem i blagošću roditelji mogu da otklone mnoga zla prouzrokovana nestrpljenjem i nemudrim popuštanjem. Neka se roditelji i učitelj zajednički prihvate rada. Roditelji treba da imaju na umu da će prisustvo jednog usrdnog i bogobojažljivog učitelja biti pomoć i za njih same. {SRUS 155.2}
Roditelji, učinite sve što je u vašoj moći da svoju decu stavite u situaciju najpovoljniju za formiranje karaktera koji Bog želi da oni izgrade. Napregnite sve svoje duhovne žile i mišiće da spasete svoje malo stado. Sile pakla će se ujediniti u naporu da ih unište, ali će Bog u vašu korist podići zastavu protiv neprijatelja. Molite se više nego ikada. Nežno i sa srcem punim ljubavi učite svoju decu da priđu Bogu kao svom nebeskom Ocu. Pouku o samosavlađivanju i korisnosti najuspešnije ćete im utisnuti ličnim primerom. Učite ih da je Hristos živeo ne da bi ugađao sebi. {SRUS 155.3}
Sakupljajte svaki zrak božanske svetlosti koja je obasjala vaš put. Hodite u svetlosti kao što je Hristos hodio. Dok se vi zalažete da svojoj deci pomognete da služe Bogu, pojaviće se najizazovnija iskušenja; ali ne gubite svoj oslonac; držite se čvrsto Isusa. On kaže: „Neka se uhvati za silu moju da učini mir sa mnom; učiniće mir sa mnom” Isaiah 27:5. Teškoća će biti sve više, nailazićete na mnoge prepreke; ali ne prestajte gledati na Isusa. Kad iskrsnu iznenadne teškoće, zapitajte u molitvi: „gospode, šta treba da činim?” Kad svoje brige, bez gunđanja i negodovanja, predate gospodu, On će vam pokazati put kojim da nastavite. On će vam pomoći da svoj dar govora upotrebite na Hristu sličan način, tako da mir i ljubav zavladaju u domu. Nastavljajući dosledno ovakvim putem, vi možete biti jevanđelisti u svojoj porodici, propovednici milosti i blagodati svojoj deci. {SRUS 156.2}
Rad škole u Zajednici u mestu gde već takva škola postoji nikad ne treba ukidati osim ako je gospod dao jasno uputstvo da tako treba učiniti. Neprijateljski i nepovoljni uticaji mogu se prosto zaveriti protiv takve škole, ali pomoću Božjom učitelj može izvršiti veliko spasonosno delo, menjajući situaciju na bolje. Ako se on zalaže strpljivo, usrdno i istrajno, u skladu sa Hristovim metodama rada, reformatorski rad izvršen u školi može dopreti i do porodica njegovih učenika, unoseći i u njih čistiju nebesku atmosferu. To je zaista misionarski rad najvišeg stepena. {SRUS 157.1}
Ako roditelji verno izvrše svoj udeo, zadatak učitelja biće mnogo lakši. To uvećava njegove izglede na uspeh i uliva mu hrabrost. Roditelji čija su srca ispunjena ljubavlju Hristovom neće ponavljati uočene greške, i činiće sve što je u njihovoj moći da hrabre i potpomažu ruke onome koga su izabrali za učitelja svojoj deci. Oni će verovati da on isto tako verno i savesno obavlja svoju dužnost kao što su i oni učinili svoje. {SRUS 157.2}
Učitelji u porodici i učitelji u školi treba da imaju uzajamno razumevanje i da uvažavaju ulogu jedni drugih. Nadahnuti istim duhom misionstva, oni treba da deluju skladno težeći da decu koja su im poverena fizički, umno i duhovno pripreme za razvoj karaktera koji će opstati u vreme provere i iskušenja. {SRUS 157.3}
Isto tako kao što treba nastaviti sa otvaranjem škola u Zajednici, za decu treba nešto preduzeti i tamo gde se ona uče pre no što pođu u školu. Svoj našoj deci, koliko je god to moguće, treba pružiti preimućstvo hrišćanskog vaspitanja. Da bi se to omogućilo, ponekad moramo škole Zajednice osnivati i u porodici. Dobro bi bilo da se nekoliko porodica iz bližeg susedstva udruže i zajednički angažuju jednog smernog i bogobojažljivog učitelja koji će roditeljima pružati neophodnu pomoć u vaspitavanju njihove dece. Takav sistem bi bio veliki blagoslov za mnoge izolovane grupe poštovalaca subote. i bio bi po volji gospodu mnogo više nego dosadašnji po kome su deca još premlada odvajana od svojih porodica da bi pohađala neke od naših većih škola. {SRUS 158.1}
Male grupe naših vernika u svom susedstvu treba da šire svetlost o poznanju sadašnje istine: a deca su im potrebna kod kuće da bi po završenim časovima nastave mogla da pomažu svojim roditeljima. Za decu, dobro sređena hrišćanska porodica, — gde su ona podređena disciplini i autoritetu roditelja, koji po značaju dolaze odmah iza gospoda. — predstavlja zaista najbolje mesto. {SRUS 158.2}
Godine nežnog detinjstva njihovih mališana predstavljaju za oca i majku period Teških odgovornosti. Roditeljima je sveta dužnost da svoju decu nauče da pomažu u nošenju porodičnih tereta. i da budu zadovoljna sa jednostavnom hranom i sa čistom, neraskošnom odećom. Zahtevi roditelja uvek treba da budu razumni; dobrota treba da se izražava, ne u nerazumnom popuštanju, nego u mudrom usmeravanju i upravi. Svoju decu roditelji treba da poučavaju na prijatan i lep način, bez grdnje i cepidlačenja, nastojeći da srca mališana privežu za sebe svilenim nitima ljubavi. Neka se, ne samo otac i majka, nego i učitelji i starija braća i sestre, trude da deluju vaspitno, jačajući svaki duhovni interes, i unoseći u život škole i porodice zdravu atmosferu koja će pomoći mlađoj deci da odrastu u skladu sa naukom i savetima gospodnjim. {SRUS 158.3}
Proučavanje Biblije u porodici
Naša deca i mladi predstavljaju vlasništvo gospodnjeotkupljeno uz veoma visoku cenu. Ta misao treba da pokreće naše radnike kada se zalažu za njih. Najuspešniji metod da se obezbedi njihovo spasenje i da se sačuvaju od iskušenja predstavlja njihovo stalno upućivanje u Svete spise Reči Božje. I ako roditelji postanu učenici zajedno sa svojim mališanima, osvedočiće se da se oni brže razvijaju u milosti i poznanju istine. Nestaće neverovanja; vera i aktivnost će jačati, a sigurnost i poverenje bivaće sve dublji kako oni budu napredovali u poznavanju gospoda. Do pozitivne promene doći će i u njihovim molitvama, one će biti sve usrdnije i sve iskrenije. Hristos je glava svoje Zajednice i najpouzdaniji oslonac svoga naroda. On će podariti svoju milost svima onima koji Mu se obrate za mudrost i uputstvo. {SRUS 159.1}
Bog želi da ove istine razmatramo u svetlosti njihovog svetog značenja. Preimućstvo je braće i sestara da sarađuju sa roditeljima u poučavanju dece kako da se sa radošću napajaju Hristovim životom, učeći ih da slede Njegov primer. Starijoj deci u tim izolovanim porodicama, ja bih rekla: Nije potrebno da svi napuštaju porodične dužnosti i obaveze da bi, u cilju osposobljavanja za službu u delu Božjem, pohađali naše škole i internate. Imajte na umu da i u samoj porodici postoji rad za gospoda koji neko treba da izvrši. U svakoj porodici ima mlađe dece koju treba poučavati, i tako olakšati teret i brige opterećene majke. {SRUS 159.2}
Neka stariji članovi porodice, imajući na umu da i taj deo vinograda gospodnjeg treba verno obraditi, odluče da svojim najboljim sposobnostima svoj dom učine privlačnim, i da sa mlađom decom postupaju strpljivo i mudro. U porodicama naših vernika ima mladih koje je gospod obdario sposobnošću da stečeno znanje uspešno prenesu na druge. Takvi treba da se trude da duhovne pouke uvek drže sveže u pamćenju. I dok poučavaju druge, oni istovremeno mogu i sami da se uče. Tako u isto vreme mogu biti i učitelji i učenici. U toku učenja naviraće im nove ideje, i tako će časovi studija za njih predstavljati ne samo korist nego i pravo zadovoljstvo. {SRUS 160.1}
Obraćam se očevima i majkama: Vi možete biti vaspitači u svojoj porodici; vi možete biti duhovna misionsko-pokretačka snaga.
Neka očevi i majke osete potrebu da budu misionari u porodici, potrebu da atmosferu porodice održavaju čistom i slobodnom od uticaja ružnih i žustro izgovorenih reči, potrebu da svoj dom učine mestom u koje anđeli rado dolaze da bi uložene napore nagradili blagoslovom i željenim uspehom. {SRUS 160.2}
Neka roditelji udruženim snagama obezbede prostoriju u kojoj će se poučavati njihova deca. Za učitelja treba birati onoga koji je podesan za taj poziv. onoga koji će kao odani Hristov sluga, dok poučava decu, i sam stalno napredovati u saznanju. Učitelj koji se i sam posvetio službi Bogu biće u stanju da izvrši određeni zadatak u misionskoj službi, te da i decu uputi u istom pravcu. {SRUS 160.3}
Očevi i majke su dužni da sarađuju sa učiteljem, zalažući se najusrdnije za spasenje svoje dece. Ako roditelji pravilno shvate značaj i važnost ovih malih vaspitnih središta, sarađujući u delu koje gospod želi da se izvrši upravo u ovo vreme planovi koje neprijatelj ima za našu decu biće uglavnom osujećeni. {SRUS 161.1}
,,Uči dijete putu kojim treba da ide, pa neće odstupiti s njega ni kad ostari” (Priče 22,6). Deca često dolaze u iskušenje da se ljute kad im se nešto ne dozvoljava; ali će u svom kasnijem životu blagosiljati roditelje što su verno i budno bdili nad njima, čuvali ih i upućivali u godinama njihovog detinjstva i neupućenosti. {SRUS 161.2}
Prenagljenom i neosnovanom kritikom često se skoro potpuno uništava uticaj vernog i samopožrtvovanog učitelja. Mnogi roditelji koji su svoju decu sami iskvarili stalnim popuštanjem, prepuštaju učitelju veoma neprijatan zadatak da popravi njihov propust; a onda mu svojim načinom ponašanja sve njegove napore u tom pravcu čine gotovo beznadežnim. Svojim kritikovanjem i osuđivanjem školske uprave, oni svoju decu podstiču na neposlušnost i učvršćuju u njima loše navike. {SRUS 161.3}
Ako je neophodno kritikovati učiteljev rad ili dati neku korisnu sugestiju, onda to treba učiniti u ličnom razgovoru s njim. Ako se to pokaže bezuspešnim, treba se obratiti onima koji su odgovorni za upravljanje školom. Ništa ne treba reći ni učiniti što bi umanjilo poštovanje dece prema onome od koga u tolikoj meri zavisi njihova dobrobit. —Education, 284. {SRUS 161.4}
Cilj koji roditelji uvek treba da imaju pred sobom je savršenstvo karaktera njihove dece. Roditelji koji svoju decu pravilno vaspitavaju, iskorenjujući iz njihovog života svaku crtu neposlušnosti, osposobljavaju ih da postanu misionari za Hrista u istini, pravdi i svetosti. Onaj ko u svojoj službi Bogu od samog detinjstva dodaje „vjeri svojoj vrlinu, a vrlini razum, a razumu uzdržanje, a uzdržanju trpljenje, a trpljenju pobožnost, a pobožnosti bratoljublje, a bratoljublju ljubav” 2 Peter 1:5-7, osposobljava se da začuje poziv: „Dete, uzdigni se na viši nivo, nastavi višu školu”, i da se tom pozivu odazove. {SRUS 162.1}
Mislite li da tamo nećemo ništa učiti? Ne možemo ni izdaleka naslutiti sve ono što će nam se tada otkriti. Sa Hristom ćemo šetati pored žive vode. On će nam otkrivati sve lepote i slavu prirode. Otkriće nam šta je On nama, i šta smo mi Njemu. Tada ćemo saznati istinu koju danas zbog svoje ljudske ograničenosti, ne možemo dokučiti. {SRUS 162.2}
Nijedna škola u Zajednici niti bilo koji internat nemaju mogućnosti da temelj za izgradnju karaktera jednog deteta polože tako dobro i tako uspešno kao što to ima upravo porodica. {SRUS 162.3}
Preporuka za dalje proučavanje iz ove oblasti
Prva škola za svako dete
Patr. i pr. 140—144. 260 560—562. 574—580
Želja vek. 511— 517.
Dela ap. 203— 205
Zdr. i sreća 349—394
I Sved. 384—405
III Sved. 532.533.
IV Sved. 197—213
V Sved. 36—45. 319—331 423.424.
VI Sved. 93.94.
VII Sved. 47.48.
Kako obezbediti zaštitu i
IV Sved. 134—143.
sigurnost mladih
VII Sved. 17. 27.63.
Patr. i pr. 168. 169. 216-220. 390-405,546.547.
I Sved. 156.157.
III Sved. 560—570.
Šta naša deca treba da čitaju
Vaspitanje 227.
Patr. i pr. 504.
I Sved. 125. 126,134.135.504.
II Sved. 236, 410.
IV Sved. 497—490.
V Sved. 516—520.
VII Sved. 164—166.
Pouke o korisnosti
I Sved. 393—395.
II Sved. 182. 369—371.
IV Sved. 96—98.
Saradnja između porodice i škole
Vaspitanje 283—286.
The Child’s First School
The ASRUSs of the Apostles, 203-205.
The Adventist Home, 15-28, 177-186, 190-199.
Child Guidance, 17-28.
The Desire of Ages, 511-517.
The Ministry of Healing, 349-394.
Messages to Young People, 329-334.
Patriarchs and Prophets, 140-144, 260, 560-562, 574-580.
Testimonies For The Church 1:384-405, 3532, 533;
Testimonies For The Church 4:197-213;
Testimonies For The Church 5:36-45, 319-331, 423, 424;
Testimonies For The Church 6:93, 94;
Testimonies For The Church 7:47, 48.
Safeguarding the Young
The Adventist Home, 401-409.
Patriarchs and Prophets, 168, 169.
Testimonies For The Church 1:156, 157, 216-220, 390-405, 546, 547;
Testimonies For The Church 3:560-570;
Testimonies For The Church 4:134-143;
Testimonies For The Church 7:17, 27, 63.
What Shall Our Children Read
The Adventist Home, 410-418.
Education, 227;
Fundamentals of Christian Education, 92-94, 167-173, 381-389.
Messages to Young People, 271-282, 290.
Patriarchs and Prophets, 504.
Testimonies For The Church 1:125, 126, 134, 135, 504;
Testimonies For The Church 2:236, 410;
Testimonies For The Church 4:497-499;
Testimonies For The Church 5:516-520;
Testimonies For The Church 7:164-166.
The Parable of the Growing Seed
The Adventist Home, 200-203.
Teaching Lessons of Helpfulness
The Adventist Home, 282-290.
Child Guidance, 119-121.
Testimonies For The Church 1:393-395;
Testimonies For The Church 2:182, 369-371;
Testimonies For The Church 4:96-98.
Co-operation Between the Home and the School
Child Guidance, 300-302, 318, 327.
Education, 283-286.
Fundamentals of Christian Education, 64-70.
Home Schools
Fundamentals of Christian Education, 149-161.
„gdje je stado koje ti je povjereno, divno stado slave Švoje?”
Za nas ništa nije veće ni značajnije od vaspitavanja i obrazovanja naše dece i omladine. Zajednica treba da se probudi i da se najozbiljnije zainteresuje za ovo, jer se sotona i njegove vojske odlučnije nego ikad zalažu da mlade svrstaju pod svoju crnu zastavu, zastavu koja vodi u propast i smrt. {SRUS 165.1}
Bog je svojoj Zajednici stavio u zadatak da materinski revnosno i budno bdije, vodeći brigu o svojim mladima i deci, i da kao stražar na zidu čim ugleda približavanje neprijatelja odmah upozori na opasnost. Ali Zajednica ne shvata situaciju. Ona spava na straži. U ovo vreme opasnosti, očevi i majke se moraju probuditi i trgnuti kao kad je život u pitanju, inače će mnogi od mladih biti zauvek izgubljeni. {SRUS 165.2}
Iako treba da ulažemo najusrdnije napore za mase sveta kojima smo okruženi i da potpomažemo delo u stranim misijama, nikakvim zalaganjem u tom pravcu ne možemo opravdati zapostavljanje vaspitavanja naše dece i omladine. Oni se moraju obučavati da bi jednog dana postali radnici za Boga. I roditelji i učitelji moraju, i poukom i primerom, nastojati da načela istine i čestitosti usade u misli i srca mladih, kako bi oni postali ljudi i žene nepokolebljivo odani Bogu i Njegovom delu. {SRUS 165.3}
Roditelji i učitelji ne cene i ne shvataju veličinu zadatka koji im je poveren u vaspitavanju mladih. Iskustva sinova Izrailjevih zapisana su „za nauku nama na koje posljedak svijeta dođe” 1 Corinthians 10:11. I danas, kao i u njihovo vreme, gospod želi da svoju decu iz škola u kojima preovlađuje uticaj ovoga sveta sakupimo u naše škole, gde Reč Božja treba da bude temelj vaspitanja. {SRUS 166.1}
Ako je ikada trebalo da se za ovo najusrdnije zalažemo, to je upravo sada. Neprijatelj navaljuje sa svih strana, kao bujica. Samo Božja sila može spasti našu decu od razorne poplave zla. Odgovornost roditelja, učitelja i članova Zajednice da u svom zalaganju za našu decu sarađuju s Bogom veća je nego što se rečima može izraziti. {SRUS 166.2}
Obučavanje mladih da postanu pravi vojnici gospoda Isusa Hrista predstavlja najplemenitiji zadatak koji je ikad poveren čoveku. Za učitelje u školama Zajednice treba birati samo pobožne i posvećene ljude i žene, samo takve koji vole decu i koji u njima mogu da prepoznaju duše koje treba spasavati za gospoda. Učitelji koji Reč Božju proučavaju kako treba imaće jasniju predstavu o vrednosti duša koje su poverene njihovoj brizi, i od takvih učitelja deca mogu primiti pravo hrišćansko vaspitanje. {SRUS 166.3}
U završnim prizorima ovozemaljske istorije mnogi između ove dece i mladih iznenadiće i zadiviti narod svojim svedočenjem za istinu, — svedočenjem koje će biti iznošeno u jednostavnosti, ali praćeno ubedljivošću i snagom Duha. Oni su bili učeni strahu gospodnjem, a srce im je smekšalo i raznežilo brižljivo proučavanje Svetih spisa praćeno usrdnom molitvom. U bliskoj budućnosti mnoga će deca, obdarena Duhom Božjim, u objavljivanju istine svetu izvršiti delo koje stariji članovi Zajednice u to vreme ne bi mogli da izvrše tako uspešno. {SRUS 166.4}
Gospod želi da škole u Zajednici budu pomoć roditeljima u vaspitavanju i pripremanju dece za to teško vreme koje je pred nama. Zato neka Zajednica rad ovih škola shvati veoma ozbiljno, i neka ih učini onim što gospod želi da one budu. {SRUS 167.1}
Ne smemo dopuštati da se intelektualno obrazovanje odvaja od duhovnog. Umesno je da se roditelji pribojavaju veličine intelektualne spoznaje kod svoje dece, ukoliko ona nije uravnotežena znanjem o Bogu i Njegovim putevima. Na tome treba da se temelji svako pravo znanje. Umesto nesvetog takmičenja za ovozemaljsku čast, neka najveća ambicija naših studenata bude da posle školovanja budu misionari za Boga, vaspitači koji će biti u stanju da stečeno znanje prenesu i na druge. Studenti koji školu završavaju sa takvim ciljem biće osposobljeni da Hristu privode ne samo odrasle, nego i decu i mlade. Oni će u svetu izvršiti takvo delo koje sve sile zla neće moći da osujete.{SRUS 167.2}
Učitelji, budite svesni svojih odgovornosti i preimućstava. Bilo bi dobro da se ozbiljno zapitate: Ko je za ovo zaista dovoljno spreman? Najveći Učitelj daje čvrsto obećanje i sigurnost: „Dosta ti je moja blagodat” (2 Corinthians 12:9). Ako pak na ovo pitanje želite da odgovorite ne tražeći Njegovu pomoć, onda je sve što pokušavate zaista beznadežno. Ali u Njegovoj mudrosti i snazi možete postići najbolji uspeh. {SRUS 167.3}
ZADATAK KOJI SE MORA IZVRŠITI ZA NAŠU DECU
Bila mi je skrenuta pažnja na skupštine naših vernika koje su znatno udaljene i rasute po raznim mestima, i pokazano mi je da snaga takvih skupština zavisi od njihovog razvoja u uspešnosti i delotvornosti… U svakoj našoj skupštini trebalo bi da postoji i škola, a učitelji u tim školama treba da budu ljudi misidnarskog duha. Veoma je bitno da oni kojima se poverava tako značajan zadatak kao što je vaspitavanje naše dece budu obrazovani, i to ne samo u pogledu nauke i školskih predmeta, nego i u poznavanju Svetih spisa. Te škole, osnovane u raznim mestima, pod rukovodstvom bogobojažljivih ljudi i žena, kako je već gde slučaj, treba da rade po principu starih proročkih škola. {SRUS 168.1}
Naročitu pažnju i brigu treba posvetiti vaspitanju i obrazovanju mladih. Treba ih obučavati da postanu misionari. Mora im se pomoći da jasno shvate šta moraju činiti da bi se spasli. Malo je poučavanja u verskim predmetima koji su veoma bitni. Učitelji će svojim učenicima moći da prenesu znanje o Božjoj ljubavi samo onda ako sami imaju iskustva u veri. Takve pouke mogu pružiti samo oni koji su i sami istinski obraćeni. To je najplemenitiji misionarski rad kojeg jedan čovek ili žena mogu da se prihvate. {SRUS 168.2}
Decu dok su još mala treba naučiti da čitaju, da pišu, da znaju matematiku i da vode svoje knjigovodstvo. Dobro je da u sticanju takvog znanja napreduju korak po korak. Ali, pre svega drugog, treba ih poučiti da je početak mudrosti strah gospodnji. Njih treba vaspitavati ,,zapovijest po zapovijest, pravilo po pravilo, ovdje malo ondje malo”; ali jedan od ciljeva koji učitelj treba da ima pred očima je uputiti decu da upoznaju Boga i Hrista j, Isusa koga je On poslao. {SRUS 168.3}
Učite mlade da je greh u svakom pogledu u Svetim spisima definisan kao „bezakonje” — prestup zakona (1 John 3:4). . . Učite I, ih jednostavnim rečima da poštuju i slušaju svoje roditelje i da $ svoja srca predaju Bogu. Hristos rado čeka da ih primi i blago1 slovi, samo ako Mu priđu, zatraže oproštaj za sve svoje prestupe i grehe i odbace ih. A kad oproštaj za sve svoje prestupe, zatraže, moraju verovati da im je On zaista oprostio. {SRUS 169.1}
Bog želi da svako dete bez obzira na svoju maloletnost bude Njegovo dete, posinaštvom primljeno u Njegovu porodicu. Iako mladi po svom uzrastu, oni to mogu da budu; i mladi, dakle, mogu da budu „domaći u vjeri”, i da kao takvi stiču najdragocenija iskustva. U nežnosti i osećajnosti detinjeg srca, oni mogu biti spremni da primaju utiske koji će ostati trajni i neizbrisivi. Mogu svoje srce u potpunom poverenju i ljubavi predati Isusu i živeti za Njega. Hristos će ih učiniti malim misionarima. Ceo tok njihovih misli može se izmeniti, tako da im greh neće više izgledati privlačan, nego će ga se kloniti pa čak i mrzeti. {SRUS 169.2}
Ovakvo poučavanje biće korisno i za malu decu i za starije, a tako pojednostavljena predstava o planu spasenja biće veliki blagoslov i za učitelje i za one koje oni poučavaju. Sveti Duh 169 utisnuće ove pouke u prijemljivi um učenika, tako da će oni shvatiti ideje o biblijskoj istini u svojoj jednostavnosti. Toj deci gospod će u oblasti misionstva podariti iskustva i ideje kakve nemaju čak ni učitelji. Deca koja se pravilno pouče i upute biće pravi svedoci za istinu. {SRUS 169.3}
Učitelje koji su nervozni i lako razdražljivi ne treba postavljati da predaju mladima. Deca se moraju voleti i ceniti kao mlađi članovi gospodnje porodice. Od učitelja, isto tako kao i od roditelja gospod će zatražiti odgovor: „gdje je stado koje ti je povjereno, divno stado slave tvoje?” Jeremiah 13:20…. {SRUS 170.1}
U vaspitavanju dece i mladih, učitelji ne smeju dopustiti da njihov rad uprlja nijedna žustra reč ili izraz, jer bi čineći tako istim duhom zadojili i svoje učenike. gospod želi da naše škole, i osnovne i one za starije studente, budu takve da kad anđeli prolaze kroz učionice u svemu vide red, načela i vladavinu neba. Mnogima se ovo čini nemogućim; ali svi a naročito učitelji škola treba da počnu od toga, nastojeći najusrdnije da sačuvaju Hristov duh u naravi, u međusobnim odnosima, u poučavanju, kako bi ih gospod mogao upotrebiti kao svoja oruđa da u životu i karakteru odražavaju sličnost sa Njim. Neka učitelji imaju na umu da, kao bogobojažljivi vaspitači, na svakom času imaju nevidljive pomoćnike koji u srca učenika utiskuju dragocene pouke koje im oni daju. {SRUS 170.2}
Gospod radi sa svakim posvećenim učiteljem, i u interesu je samog učitelja da to shvati. Nastavnici koji se potčinjavaju božanskoj disciplini primaju posredstvom Svetog Duha blagodat spoznaje o istini da bi to mogli preneti svojim učenicima. Oni su se učili od najvećeg Učitelja za koga je svet ikada čuo, i kako je nedolično ako ispoljavaju neljubaznost i oštre reči, pune razdražljivosti. Na takav način oni svoje karakterne mane trajno prenose na decu. {SRUS 171.1}
O, kako je jasna predstava o tome šta bismo mogli postići ako smo voljni da se naučimo od Isusa! Izvori nebeskog mira i radosti koji magičnom snagom Nadahnute Reči izviru iz duše učitelja, prerasli bi u silnu reku uticaja na blagoslov i dobro svih sa kojima on dolazi u doticaj. {SRUS 171.2}
Nemojte misliti da će Biblija za decu postati dosadna i zamorna knjiga. Ako se predaje mudro i razborito ona će za njih biti sve poželjnija. Biće im kao hleb života kojim se duša nikada ne može prezasititi. U njoj ima svežine i lepote koja privlači i očarava um mladih. Ona je slična suncu koje neprekidno obasjava zemlju, ali se pri tom njegovi blistavi zraci i toplota nikad ne iscrpljuju. Poukama iz biblijske istorije i doktrine deca i mladi se mogu poučiti da joj po značaju i vrednosti nijedna knjiga na svetu nije ravna. U njoj oni mogu naći pravi izvor milosti i ljubavi Božje. {SRUS 171.3}
Vaspitna snaga i uticaj Svetog Božjeg Duha nalazi se u Njegovoj Reči. Svetlost, uvek nova i dragocena, blista sa svake njene stranice. Tu se otkriva istina, a reči i izreke date su tako jasno i prikladno, kao glas Božji koji govori upravo njima. {SRUS 171.4}
Mi treba da priznamo i da dosledno cenimo ulogu Svetog Duha kao našeg prosvetitelja. Taj se Duh rado obraća deci i otkriva im bogatstvo i lepote pisane Božje Reči. Obećanja koja je izrekao Veliki Učitelj plene osećanja dece i detinju dušu nadahnjuju duhovnom snagom koja je božanskog porekla. Tako upoznavanje sa onim što je božansko raste u prijemljivoj duši deteta i postaje kao barikada protiv sotoninih lukavih kušanja. {SRUS 172.1}
Zadatak učitelja je veoma značajan. Oni Reč Božju treba da učine predmetom najozbiljnijeg razmišljanja. Bog će posredstvom svoga Duha održavati vezu sa dušom. Pri proučavanju Reči Božje molite se sa psalmistom: „Otvori oči moje da bih video čudesnost zakona Tvojega” Psalm 119:18.. Kad se učitelj u molitvi potpuno osloni na Boga, Duh Hristov će sići na njega, i Bog će ispuniti nadom i hrabrošću srce i um učenika, i oni će shvatiti slikovite prikaze biblijskih pisaca. Reči istine dobiće za njih novo i šire značenje o kojem ranije nikad nisu ni sanjali. Lepota i moralne vrline Reči Božje imaju preobražavajući uticaj na um i karakter. Iskre božanske ljubavi dopiru do srca dece i inspirativno deluju na njih. Mi možemo stotine i hiljade dece privesti Hristu ako smo spremni da se založimo za njih. {SRUS 172.2}
Zajednica ima poseban zadatak da radi na vaspitavanju i obučavanju svoje dece i mladih, kako oni ne bi, pohađajući škole drugih zajednica, padali pod uticaj onih koji imaju iskvarene navike. Svet je prepun bezakonja i nepoštovanja prema zahtevima Božjim. gradovi postaju slični Sodomu, i naša deca su svakodnevno izložena mnoštvu zala. Deca i mladi koji pohađaju javne škole često se druže sa još gorima od sebe, sa takvima koji, izuzev u časovima provedenim u učionici, stalno primaju ulično vaspitanje. Na srce mladih se lako utiče; i ako oni koji ih stalno okružuju nisu korektnog karaktera, sotona će iskoristiti tu zapuštenu decu da bi uticao na one koji su brižljivije vaspitavani. I tako, pre nego što roditelji koji praznuju subotu i saznaju šta se zbilo. deca su im se naučila bezakonju i dušu im je zahvatila izopačenost. {SRUS 173.1}
Mnogi od naših vernika koji se sa porodicama, u cilju školovanja svoje dece, preseljavaju u mesta u kojima su otvorene naše velike škole, bolje bi poslužili gospodu kad bi ostali tu gde su zatečeni. Oni u svojoj skupštini kojoj kao članovi pripadaju treba da potpomognu otvaranje lokalne škole u kojoj bi deca iz njihove okoline primala svestrano hrišćansko vaspitanje. Za njihovu decu, za njih same, i uopšte za delo Božje, bilo bi daleko bolje da ostanu u manjim skupštinama gde je njihova pomoć neophodna, nego da odlaze u veće skupštine kojima oni nisu neophodni, i gde će stalno biti u iskušenju da padnu u duhovnu neaktivnost. {SRUS 173.2}
Gde god postoji nekolicina štovatelja subote, roditelji treba da se udruže u obezbeđivanju mesta za jednu dnevnu školu u kojoj bi se mogli učiti njihova deca i omladina. Za učitelja treba da uzmu istinskog hrišćanina koji će, kao posvećeni misionar, vaspitavati decu tako da ih navede da postanu misionari. . . {SRUS 174.1}
Karakter škola u Zajednici i njihovih učitelja
Po karakteru i načinu rada, škole u našoj Zajednici treba da budu na najvišem stupnju. Isus Hristos, kao Obnovitelj vaspitnog sistema, jedini ima lek protiv pogrešnog vaspitanja, i pouke koje se nalaze u Njegovoj Reči treba mladima uvek prikazivati u najprivlačnijem obliku. Školska disciplina treba da bude dopuna domaćem vaspitanju, a i u domu i u školi treba negovati vrline jednostavnosti i pobožnosti. Naći će se ljudi i žene koji po svojim sposobnostima možda ne bi bili uspešni u većim vaspitnim ustanovama, ali u ovim mogu korisno da posluže. Praktičnim predavanjem biblijskih pouka oni će i sami primiti vaspitanje od najveće vrednosti. {SRUS 174.2}
Pri izboru lica za učitelje treba primeniti svaku predostrožnost, imajući na umu da je to isto tako važno i ozbiljno pitanje kao i biranje ljudi za propovednički poziv. Ovo odabiranje treba da vrše razboriti ljudi koji znaju da procene karakter, jer za vaspitavanje i formiranje mladih i za uspešno izvršavanje mnogih zadataka koji očekuju učitelje u našim školama treba izabrati najtalentovanije i najsposobnije ljude. Odgovorne položaje ni u jednoj od naših škola ne treba poveriti ljudima nižih i ograničenih gledišta. Nemojte za učitelje deci postavljati mlade i neiskusne osobe krje nemaju sposobnosti da upravljaju i vode, jer će takvi svojim radom doprinositi samo dezorganizaciji i poremaćaju. Red je pre svega zakon nebeski, i svaka škola u tom pogledu treba da bude uzorna slika neba. {SRUS 174.3}
Pogrešno je i veoma štetno mladoj deci postaviti za učitelje one koji su oholi, neprivlačni i potpuno lišeni ljubavi. Takav učitelj može da nanese veliku štetu karakteru onih koji se brzo razvijaju. Učitelje koji nisu potčinjeni Bogu, koji ne pokazuju ljubav i pažnju prema svoj deci poverenoj njihovom nadzoru, nego su pristrasno naklonjeni onima između njih koji se sviđaju njihovoj uobrazilji, a potpuno nezainteresovani i za one koji su manje privlačni ili su pak nemirni i nervozni, — takve učitelje ne treba uzimati u službu, jer će rezultat njihovog rada biti samo gubitak dragocenih duša. {SRUS 175.1}
Učitelji treba da budu, naročito prema deci, blagi i ljubazni, ispoljavajući veliko strpljenje i ljubav upravo prema onima kojima je to najpotrebnije. Isus je voleo decu i smatrao ih je mlađim članovima porodice gospodnje. On je prema deci uvek bio blag i pun obzira, i učitelji treba da slede Njegov primer. Oni treba da imaju istinski misionarski duh, kako bi i svoje učenike pripremili da postanu misionari. {SRUS 175.2}
Našim školama su potrebni učitelji visokih moralnih kvaliteta, ljudi koji zaslužuju poverenje, koji su zdravi i postojani u veri, koji imaju strpljenja i hrišćanski način ophođenja, koji žive jednako po volji Božjoj i klone se čak i onoga što izgleda da je zlo. . . {SRUS 175.3}
Rezultati rada škola u Zajednici
Ako ee školama u Zajednici bude upravljalo kako treba, one će predstavljati sredstva pomoću kojih se zastava istine podiže u mestima gde takve škole postoje, jer će deca koja tu primaju hrišćansko obrazovanje biti pravi svedoci za Hrista. Kao što je Isus u hramu našao rešenje za tajne koje sveštenici i poglavari nisu shvatili, tako će pri završetku dela na zemlji, deca pravilno vaspitana u ovakvim školama u svojoj jednostavnosti davati izjave koje će iznenaditi i zadiviti one koji danas govore o„višem obrazovanju'{SRUS 176.1}
Kao što su deca u predvorju hrama tada klicala: „Osana; blagosloven koji ide u ime gospodnje!” (Mark 11:9), tako će se i u ovim poslednjim danima glasovi dece začuti u objavljivanju poslednje opomene svetu koji ide u propast. Kad Bog u svojoj mudrosti bude Video da se širenje istine više ne dozvoljava ljudima, Njegov Duh će sići na decu, i ona će u objavljivanju istine učiniti ono što stariji radnici neće biti u mogućnosti da učine, jer će im rad biti zabranjen. {SRUS 176.2}
Naše škole su Bogom određene da pripreme decu upravo za ovaj veliki zadatak. U njima naša deca i mladi treba da budu upućeni u naročite istine za ovo vreme i u praktičan misionarski rad. Oni treba da se uključe u vojsku radnika čiji je zadatak da pomažu bolesnima i nevoljnicima. Oni mogu učestvovati u lekarsko-misionarskom radu i svojim malim uslugama mogu znatno doprineti napretku dela Božjeg. Njihov doprinos može izgledati mali, ali i najmanji prilog predstavlja pomoć, i njihovim 176 naporima mnoge duše će biti pridobijene za istinu. Zahvaljujući i njihovim doprinosu spasonosna Božja poruka biće objavljena svim narodima. Stoga neka Zajednica ponese teret odgovornosti za ove jaganjce stada Hristovog. Neka se deca vaspitavaju i pripremaju za službu u delu Božjem, jer ona predstavljaju nasleđe od gospoda. .—Testimonies for the Church 6:193-203. {SRUS 176.3}
Sistem polaganja ispita ponekad ometa stvarni napredak .učenika. Ima učenika koji sporo napreduju u početku, i sa takvima učitelj mora da bude jako strpljiv i taktičan. Međutim. upravo ti učenici posle kratkog vremena mogu uznapredovati u učenju tako brzo da iznenade i začude. Drugi mogu izgledati veoma briljantno, ali vreme će pokazati da su bili slični prenaglo procvetalom cveću. Proveravanja deca krutim sistemom polaganja ispita nije mudro. {SRUS 177.1}
Značaj učiteljevih fizičkih sposobnosti teško se može preceniti, jer ukoliko je savršenije njegovo zdravlje, utoliko će savršeniji biti i njegov rad. Um ne može da rasuđuje i deluje tako jasno i snažno dok fizičke snage trpe i pate usled iznemoglosti ili bolesti. Srce je neprekidno pod neposrednim uticajem uma; međutim, ako um, usled fizičke nesposobnosti organizma, izgubi svoju vitalnost, kanal za viša osećanja i pobude time je zakrčen. i učitelj gubi sposobnost da uočava razliku između dobra i zla. Kad čovek pati usled narušenog zdravlja nije mu lako da bude strpljiv i raspoložen, i da u svemu postupa valjano i pravično. {SRUS 177.2}
HRISTOS KAO PRIMER I UČITEJB MLADIH
Hristov primer predstavlja blistavu svetlost za mlade isto tako kao i za one u godinama zrelosti, jer je zaista bio primeran i u detinjstvu i u mladosti. Njegov primer je od najranije mladosti bio savršen. Kao dete, On se pokoravao svojim roditeljima, a poštovao je isto tako i zakone prirode — „i blagodat Božja bješe na Njemu” Luke 2:40. {SRUS 178.1}
Svoje vreme Hristos nije, kao što to čine mnogi mladi, provodio u zabavljanju i razonodi. Reč Božju proučavao je marljivo i revnosno sve dok se nije potpuno upoznao sa njenim izrekama. Čak i u detinjstvu su Mu sve životne navike bile u skladu sa učenjem Svetih spisa, i bio je veoma vičan prikladnom citiranju istih… Pored Pisane Reči, proučavao je rado i veliku knjigu prirode, nalazeći pravo zadovoljstvo u lepoti onoga što je sam stvorio. Saosećao je sa ljudima u svoj raznolikosti njihovih životnih radosti i tuga. Znao je da se potpuno poistoveti sa svim ljudima u životu, — sa slabima i bespomoćnima, skromnima, siromašnima i bolesnima. {SRUS 178.2}
U svom učenju, Hristos je ilustracije najčešće uzimao iz velike riznice porodičnih veza i osećanja, kao i iz prirode. Na taj način je nepoznato bilo ilustrovano poznatim; svete božanske istine, prirodnim ovozemaljskim pojavama koje su većini Njegovih slušalaca bile dobro poznate. To su bile činjenice koje su govorile njihovom srcu, i ostavljale najdublji utisak na njihov um. {SRUS 178.3}
Hristove reči su poukama iz prirode davale nov i do tada nepoznat vid, i pretvarale ih u nova otkrivenja. On je o prikazanim stvarima, zbivanjima i ljudima mogao da govori kao o svojih ruku, jer sve to ima i svojstva, moći i osobine od Njega primljene. U prirodi, kao i na svetim stranicama Starozavetnih spisa otkrivene su značajne i bitne božanske istine. Sve to, u svojim poukama, Hristos je iznosio pred narod, povezujući ih sa lepotom prirode. {SRUS 178.4}
Cvet i žbun, sejanje semena i sabiranje žetve, isto tako kao i razvoj biljke koja niče iz zemlje, prema Hristovom tumačenju, sadrže bitne pouke o istini. On je brao divne ljiljane i davao ih deci i mladima; i dok su oni gledali u Njegovo mladenačko lice ozareno zracima Očeve blagonaklonosti, On im je davao pouku: „Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kažem da ni Solomun u svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih”. A zatim je usledilo sigurno obećanje: „A kad travu po polju koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odijeva, a kamoli vas, malovjerni!” Matthew 6:28-30…. {SRUS 179.1}
U svom radu kao javni učitelj, Hristos nikada nije gubio iz vida decu i mlade. Kad bi se osetio premoren metežom i konfuzijom gradskog mnoštva i iznuren stalnim kontaktom sa lukavstvom i licemerjem ljudi, Njegov duh je tražio odmor i mir u društvu nevinih mališana. Njegovo prisustvo nikada za njih nije bilo odbojno. Širinom svoga srca i svoje beskrajne ljubavi On je shvatao i njihova iskušenja i njihove potrebe; i nalazeći sreću u njihovoj detinjoj radosti, uzimao ih je u svoje naručje i blagosiljao ih. {SRUS 179.2}
U toj deci s kojom je dolazio u dodir, Hristos je video buduće ljude i žene koji treba da postanu naslednici Njegove milosti i podanici Njegovog carstva, a pojedini od njih i mučenici Njega radi. Znao je da će ta deca slušati Njegove reči i primiti ga kao svog Iskupitelja daleko spremnije nego odrasli, od kojih su mnogi bili tako lukavi i bezosećajni. U izlaganju svojih pouka On se spuštao do njih. On, Veličanstvo Neba, nije smatrao da Mu je ispod dostojanstva da odgovara na njihova detinja pitanja, i da svoje značajne pouke uprosti do te mere Da bi postale shvatljive i njihovom detinjem umu. U njihov um u razvoju, On je posejao seme istine koje je proklijalo posle mnogo godina i urodilo plodom za večni život. {SRUS 180.1}
Roditeljima i učiteljima Hristos još uvek poručuje: „Ostavite djecu, i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takovijeh carstvo nebesko”Matthew 19:14 Oni su najprijemljiviji hrišćansko učenje; njihova srca su otvorena za uticaje pobožnosti i vrline i snažna da primljeni utisak zadrže. .—Special Testimonies On Education, 62-66; written May 17, 1896. {SRUS 180.2}
Da bi se razvoj uma i duhoviih sposobnosti mladih uspešno podsticao i da se njihov uzrast u blagodati i vrlini ne bi ometao neopravdanom kontrolom uma nad umom, potrebna je taktičnost i razumevanje. Potrebni su učitelji sposobni da razborito postupaju sa mladima u različitim fazama njihovog duhovnog razvoja; ljudi koji su brzi da zapaze najpovoljniju priliku i da je iskoriste na dobro, koji su u stanju da oduševe, „kadri da uče”, i koji mogu uliti duh, oživeti energije i podariti snagu. {SRUS 180.3}
Gde se u svemu što su ljudi iapisali, može naći nešto što bi tako snažno uticalo na srce, i što bi tako podesno probudilo interesovanje mališana, kao što to mogu da učine zapisi iz biblijske istorije? Tim jednostavnim zapisima mogu se deci razjasniti velika načela zakona Božjeg. Tim ilustracijama najbolje prilagođenim dečjem shvatanju, roditelji i učitelji mogu veoma rano otpočeti da ispunjavaju gospodnji nalog u vezi sa Njegovim propisima: „I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sjediš u kući svojoj i kad ideš putem, i kad liježeš i kad ustaješ” Deuteronomy 6:7. {SRUS 181.1}
Korišćenje očiglednih pouka, školskih tabli, crteža i mapa može znatno pomoći u objašnjavanju ovih pouka i doprineti da se one trajnije utisnu u pamćenje. Roditelji i učitelji moraju stalno težiti iznalaženju boljih i savršenijih metoda. Proučavanju Biblije treba posvetiti najsvežije misli, najbolje metode, i najusrdnije napore. {SRUS 181.2}
Da bi učenje zaista bilo uspešno, mora se probuditi i pridobiti interesovanje kod dece. Ovo naročito ne smeju gubiti iz vida oni koji moraju da rade sa decom veoma različitih sklonosti, decom različitog vaspitanja i nenaviklom na razmišljanje. U poznavanju dece sa Biblijom mnogo se može postići ako, posmatrajući ih, utvrdite o čemu su skloni da razmišljaju i šta ih interesuje, a zatim ih vešto zainteresujete da vide šta o tome kaže Biblija. Onaj koji nas je stvorio sa svom raznolikošću naših sklonosti i talenata ima u svojoj Reči ponešto za svakoga od nas. Čim deca uvide da biblijske pouke mogu praktično primeniti u sopstvenom životu, ona će Bibliju i njene pouke prihvatiti kao svoje savetnike. {SRUS 181.3}
Pomozite deci da znaju ceniti čudesnu lepotu Biblije. Čitanje mnogih beskorisnih, uzbudljivih i nezdravih knjiga preporučuje se, ili bar dopušta deci, samo zato što se pretpostavlja da imaju literarnu vrednost. Zašto upućivati decu da piju sa tih toliko zagađenih kanala ljudskih umotvorina, kad mogu imati slobodan pristup čistom izvoru Reči Božje? Biblija raspolaže snažnom sveobuhvatnošću, i ima duboko značenje koje je zaista neiscrpno. Podstičite decu i mlade da lepotu njenih misli i izraza istražuju kao neprocenjivo blago. {SRUS 182.1}
Kada lepota dragocenih biblijskih istina privuče njihov um, njena potčinjavajuća sila raznežiće i ganuti njihova srca. Osetiće se privučenim ka Onome koji im se tu otkriva, i malo ko od njih neće zaželeti da sazna nešto više o Njegovim delima i Njegovim putevima. {SRUS 182.2}
Decu i mlade treba poučavati mnogo čemu u pogledu onoga što predstavlja osnovu i početak pobožnosti. „Vjera je naša ta pobjeda koja pobjeđuje svijet” (1 John 5:4). Sujeverna i maštom stvorena osećanja niukoliko ne predstavljaju takvu veru. Ne unosite nipošto takve ideje u svoje poučavanje dece i mladih, nego im u pogledu vere pružajte ista onakva uputstva kakva je davao i sam Hristos, naglašavajući jasno: „Ovako veli gospod”. {SRUS 182.3}
Zlo se može pobediti i iskoreniti samo zalaganjem preduzetim posredstvom vere. Oni koji polaze na bojno polje osvedočiće se da moraju imati sve oružje Božje. Štit vere biće njihova sigurna odbrana, i omogućiće im da postanu više nego pobednici. Ništa im neće biti od pomoći više nego vera u gospoda nad vojskama, i poslušnost Njegovim zapovestima. Ogromne vojske snabdevane svim drugim pogodnostima neće biti ni od kakave koristi u poslednjem velikom sukobu. Onome ko nemag vere ni čitava vojska anđela ne može pomoći. Samo živa vera učiniće hrišćane nepobedivima i osposobiće ih da opstanu u zli dan, postojani i nepokolebljivi, držeći se čvrsto svoga osvedočenja od početka do kraja. {SRUS 182.4}
Mladići i devojke koji ne pružaju dokaze da je istina otpočela svoje posvećujuće delovanje na njihovo srce, neće uspeti u pokušaju da uspešno završe školovanje u nekoj od škola u Zajednici. Neka niko ne bira najlakšu ulogu, prihvatajući iz Reči Božje samo ono Što mu se sviđa i što odgovara njegovim željama, a izbegavajući sve što pogađa neke od njegovih sklonosti i poziva na samoodricanje i nošenje krsta. Decu i mlade učitelji naročito treba da uče putu poslušnosti. Prava vera “u molitvi uvek postavlja pitanje: „gospode, šta hoćeš da činim?” i kada On pokaže put, vera je spremna da izvrši Njegovu volju, ma koliko da je to teško ili vezano za žrtvu. .{SRUS 183.1}
Učitelji, proučavajte jednostavna&t Svetih spisa Biblije, tako da njene istine možete znalački objasniti i utisnuti u um mladih. Usrdna želja za sadašnje večno dobro dece koja su poverena vašoj brizi često će vas navesti da se u molitvi za savet obratite Onome koji je isuviše mudar da bi pogrešio, isuviše dobar da bi vas pustio da bespomoćno nastavite u sopstvenoj mudrosti. ” {SRUS 183.2}
Pobožnošću i svetošću svoga života, učitelj treba da biblijske istine koje predaje učini ubedljivima. Bogobojažljivi učitelji će sve ono što nastoje utisnuti u um svojih učenika praktično pokazati sopstvenim životom. Takvi učitelji će svog nebeskog Oca gledati ne samo okom vere, nego će biti i stvarno naučeni od Njega; oni će Njegovu ljubav čitati i u najtežim doživljajima koje On dopusti, i nikad se neće na Njega žaliti zbog toga; oni su zaista učesnici u božanskoj prirodi. Oni će imati puno poverenje u Onoga koji nije poštedeo ni svog Jedinorodnog Sina nas radi, znajući da nam je u Njemu darovao sve što je za naše duhovno i večno dobro. {SRUS 183.3}
Ako se učitelj naučio od Hrista Isusa i ako je učio s ciljem da stečeno znanje prvo praktično primeni u sopstvenom životu, onda će sa uspehom moći da poučava i druge. Oni koji svakodnevno uče od Najvećeg Učitelja imaće pravu riznicu najdragocenijeg znanja, riznicu iz koje će moći da „iznose i novo i staro”. {SRUS 184.1}
Učiteljima koji predaju u školama Zajednice rekla bih: Znajte da uvek treba da budete pod kontrolom Svetog Duha. Nastojte da svojim životom otkrivate preobražujući uticaj istine. Svoje sposobnosti u cilju ličnog usavršavanja morate koristiti do krajnjih granica, da biste svoje studente mogli naučiti kako da se usavrše. {SRUS 184.2}
Kad svoj um uskladite sa voljom Božjom, doći ćete u kontakt sa Izvorom svake mudrosti što će vam omogućiti neprocenjivu pomoć u radu sa učenicima. Dok svojim učenicima govorite o Hristovoj žrtvi prinesenoj na krstu, i svoju dušu uzdižete iznad mraka i duhovnog klonuća. U razmišljanju o neprocenjivoj žrtvi Iskupitelja nestaće svake želje za propadljivim vrednostima ovoga sveta. {SRUS 184.3}
Iako Bibliju u vaspitavanju i obrazovanju dece i mladih treba držati na prvom mestu, knjiga prirode je po ‘značaju odmah iza nje. Sve što je Bog stvorio svedoči o Njegovoj ljubavi i moći. Svojom rečju On je stvorio svemir i u život pozvao sve što u njemu postoji. Bog je ljubitelj svega što je lepo i prijatno; i čItavu ovu zemlju koju je predvideo i prilagodio za boravište ljudi On je obdario ne samo svim onim što je neophodno za srećan i udoban život, nego je pored toga i zemlju i nebo zaodenuo lepotom. Njegovu ljubav i brigu za nas možemo videti u bogatstvu plodnih njiva u doba jeseni, a Njegov očinski smeh u prijatnim zracima sunca. Njegova ruka stvorila je visoke planine i stene koje ponekad neodoljivo podsećaju na kule i silne tvrđave. Visoko drveće raste po Njegovoj naredbi; On je zemlju prekrio divnim tepihom zelenila i ukrasio je žbunovima i ljupkim cvećem. {SRUS 185.1}
Zašto je On površinu zemlje i drveće zaodenuo živim zelenilom, a ne tamnim i sumornim sivilom? Nije li upravo zato da bi izgledala lepše i prijatnije za oko? I zar onda ne treba da nam srce bude puno zahvalnosti dok u čudesnim delima Njegove ruke posmatramo tako očevidne dokaze o Njegovoj mudrosti i ljubavi? {SRUS 185.2}
Ista stvaralačka energija kojom je stvoreno sve što vidimo i ne vidimo još uvek deluje u održavanju čitavog svemira i neprekidnim operacijama prirode. Ruka Božja vodi planete na njihovim određenim putevima kroz prostranstva vasione. Svoje beskrajno kruženje oko sunca zemlja ne nastavlja pod uticajem sile za koju je nerazlučivo vezana, niti pak obilje svojih proizvoda daje sama od sebe. I stihije prirode nalaze se pod kontrolom Reči Božje. „On zastire nebo oblacima, i priprema zemlji neophodnu kišu, čini te raste na gorama trava” (Psalm 147:8). Njegovom silom buja vegetacija, lista drveće i cveta svaki cvet. {SRUS 185.3}
Sve u čudesnom svetu prirode ima za cilj da nam pruži jasniju predstavu o Bogu. Za Adama i Evu u njihovom edemskom domu, priroda je bila puna saznanja o Bogu, prepuna božanskih pouka. Njihovom pažljivom uhu priroda je glasno govorila o božanskoj mudrosti. Ta mudrost je govorila i njihovom oku i bila prihvatana srcem, jer su praktično razgovarali sa Bogom posmatrajući Njegova stvorena dela. Čim je sveti par prestupio zakon Svevišnjega, blistavog sjaja koji dolazi od lica Božjeg nestalo je sa lica prirode. Priroda je sada uprljana i oskrnavljena grehom. Ali očigledne pouke koje nam Bog u prirodi pruža nisu izbrisane. Ako se pravilno proučava i tumači, priroda još uvek govori o svome Tvorcu. . . {SRUS 186.1}
Nevernicima. koji o Bogu ne znaju ništa, najuspešnije možemo posvedočiti o Njemu posredstvom Njegovih dela. Na taj način oni daleko lakše i bolje mogu da shvate razliku između svojih idola, oblikovanih ljudskom rukom, i pravog Boga -Tvorca neba i zemlje. . . Jednostavnost i čistota koje se nalaze u tim poukama, uzetim neposredno iz prirode, čini ih izuzetno vrednim ne samo za neznabošce nego i za ostale. Deci i mladima, studentima svih uzrasta, potrebne su pouke dobijene sa tog izvora. U samoj lepoti i privlačnosti prirode ima nečega što dušu odvaja od greha i primamljivosti ovoga sveta, vodeći je čistoti, miru i Bogu. {SRUS 186.2}
Zato obrađivanje zemlje predstavlja veoma dobro zanimanje za decu i mlade. To ih dovodi u neposredan dodir sa prirodom i sa Bogom. I da bi im se takva preimućstva pružila, treba da uz naše škole, gde god je to moguće, postoje velike bašte sa cvećem i dovoljno zemljišta za obrađivanje. {SRUS 186.3}
Vaspitanje u takvoj sredini u skladu je sa uputstvima koja je u vezi sa obrazovanjem mladih dao sam Bog; ali je u direktnoj suprotnosti sa metodama i nastavnim programom većine škola. .. Um mladih je stalno obuzet knjigama naučnog i filozofskog karaktera u kojima je trnje skepticizma samo delimično zamaskirano neodređenim, maštovitim i zavodljivim izmišljotinama, ili pak delima autora koji, iako možda pišu o predmetima iz Svetih spisa, sve to protkaju fantastičnim tumačenjem sopstvenog maštanja. Učenja izneta u takvim knjigama seju se poput semena u srca mladih. To u njima raste i neizbežno donosi plod u izdašnoj žetvi neverovanja. Rezultat toga vidi se u izopačenosti čitavog ljudskog roda. {SRUS 187.1}
Povratak jednostavnim metodama obrazovanja, deca i mladi prihvatiće sa zadovoljstvom. Rad u bašti i polju biće prijatna promena posle zamornog ponavljanja apstraktnih lekcija, kojima um mladih nikada ne bi trebalo ograničavati. To će naročito biti korisno za one učenike i studente koji su nervozni, te ih učenje iz knjiga iznurava i teško pamte. Oni će u proučavanju prirode naći zdravlje i sreću; i utisci tako stečeni neće iščeznuti iz njihovog uma, jer će ih dovoditi u vezu sa predmetima u koje stalno gledaju. {SRUS 187.2}
U svetu prirode, Bog je u ruke ljudi i dece stavio ključ kojim mogu da otključaju riznicu Njegove Reči. Tu se nevidljivo ilustruje vidljivim; božanska mudrost, večna istina i neizmerna blaga milosti mogu se u prirodi shvatiti proučavanjem vidljivih dela koja je On stvorio. Zato um dece i mladih treba upoznavati sa prirodom i njenim zakonima. Neka se na taj način njihov um razvija do svojih krajnjih mogućnosti, a fizičke snage pripremaju za praktične životne dužnosti i obaveze. Ali naglašavajte im takođe i činjenicu da je Bog ovaj svet učinio lepim zato što Mu je drago da mi budemo srećni; i da nam je pripremio neuporedivo lepši i prijatniji dom na svetu u kojem više neće biti greha i zla. „Što oko ne vidje”, kaže nadahnuti apostol, „i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe, ono priugotovi Bog onima koji ga ljube” 1 Corinthians 2:9. {SRUS 187.3}
Malu decu naročito treba što češće izvoditi u prirodu. Umesto da ih ukalupljeno držite u okovima mode, pustite ih neka se kao jaganjci slobodno igraju na prijatnoj svežini sunčeve svetlosti. Ukazujte im na žbunje i cveće, nežne travke i visoka drveća i upoznajte ih sa njihovom lepotom, različitošću i finoćom njihovih oblika. Učite ih da u svim tim delima Božje ruke vide Njegovu mudrost i ljubav prema čoveku, i kad im se srca razigraju u radosti i zahvalnoj ljubavi neka se pridruže ljupkom slavopoju i cvrkutu ptica. {SRUS 188.1}
Vaspitavajte decu i mlade da posmatraju dela Velikog Umetnika, i da se u izgradnji svoga karaktera ugledaju na ljupkosti prirode. Kad ljubav Božja osvoji njihova srca, neka lepotu svetosti i vere unose u svoj život. Tako će svoje sposobnosti koristiti na blagoslov i dobro drugih i na slavu Bogu. —Special Testimonies On Education, 58-62; written May 20, 1896. {SRUS 188.2}
Priroda je prepuna pouka o Božjoj ljubavi. Pravilno shvaćene, sve te pouke upućuju misli na Tvorca. One sa prirode ukazuju na Tvorca prirode, ističući ove jednostavne i svete istine koje oplemenjuju um i dovode ga u prisniji dodir sa Bogom. {SRUS 188.3}
Veliki Učitelj se koristio prirodom da bi na taj način odblesak svetlosti koja se preliva preko nebeskog praga dopro do ljudi i naveo ih da se pokore Njegovoj Reči. I priroda glasno govori o Tvorcu. Srcu smekšanom milošću Božjom, reči saveta i opomene upućuju: sunce, mesec i zvezde, visoko drveće i poljsko cveće. Sejanje semena navodi na razmišljanje o duhovnom sejanju semena. Drvo koje se uzdiže pred našim očima govori nam da „ne može drvo dobro rodova zlijeh rađati, ni drvo zlo rodova dobrijeh rađati”.„Po rodovima njihovim poznaćete ih” Matthew 7:16). Čak i kukolj sadrži pouku koju treba shvatiti. On je plod semena koje je sotona posejao, i ako ga pustimo da se nesmetano širi on će svojim bujanjem potpuno zagušiti pšenicu. {SRUS 189.1}
Kad je čovek u miru sa Bogom, priroda mu govori rečima božanske mudrosti, svedočeći mu da je Reč Božja zaista večna istina. Dok je Hristos govorio o svakodnevnim pojavama u prirodi, učenje o pravoj religiji zablistalo je novim sjajem, objašnjavajući povezanost zakona Božjeg sa prirodnim i duhovnim svetom. {SRUS 189.2}
Laste i rode paze na promene godišnjih doba. One se dva puta godišnje sele u druge krajeve sveta tražeći klimatske uslove koji odgovaraju njihovom organizmu, pošto je gospod tako odredio. One se, dakle, pokoravaju zakonima koji vladaju njihovim životom, dok bića stvorena po Božjem obličju odbijaju da pokoravanjem zakonima prirode odaju čast i poštovanje svome Tvorcu. Nepoštujući zakone koji vladaju ljudskim organizmom, oni sami sebe onesposobljavaju za službu Bogu. On im upućuje opomene da ne prestupaju zakone života i zdravlja, jer time prestupaju Njegov zakon; ali navike su jače od njih i oni ostaju neposlušni. Dani im prolaze u bolesti tela i nespokojstvu duše zato što nisu spremni da prekinu sa svojim rđavim navikama i praksom. Oni ne uvažavaju činjenicu da uzrok neizbežno donosi posledice, i žrtvuju zdravlje, mir i sreću sopstvenom neznanju i sebičnosti. {SRUS 189.3}
I lenjivcima mudrac upućuje sledeće reči: „Idi k mravu ljenivče, gledaj puteve njegove i urazumi se. Nema vođa ni upravitelja ni gospodara, i opet priprema ljeti sebi hranu, zbira uz žetvu zimnicu svoju” (Proverbs 6:6-8). U izgradnji mravinjaka koji mravi podižu za svoje prebivalište, oni pokazuju veliku veštiiu i istrajnost. Kako je sićušno breme koje svaki od njih može da ponese, ali marljivošću i istrajnošću oni stvore čudo. {SRUS 190.1}
Marljivost i vrednoću mrava Solomun ističe kao ukor za one koji svoje dragocene časove provode u besposličenju ili u postupcima koji izopačuju i telo i dušu. Sićušni mrav priprema sebi hranu za vreme koje tek predstoji, dok mnoga razumom obdarena bića propuštaju zlatne prilike da se pripreme za budući život besmrtnosti. {SRUS 190.2}
Sunce, mesec i zvezde, planinski masivi i stene, tokovi velikih reka i malih potoka, kao i neprekidni talasi mora i beskrajnih okeana — sve nam to pruža pouke na koje bi trebalo valjano obratiti pažnju. {SRUS 190.3}
Svaki učitelj koji se bavi vaspitavašem mladih mora imati na umu činjenicu da atmosfera kojom je okružen učitelj, bila ona prijatra ili neprijatna, u znatnoj meri utiče na učenike. Ako učitelj održava neprekidnu vezu sa Bogom, ako Hristos boravi u njegovom srcu, duh koji on na taj način neguje odražava se i na njegovim učenicima. Ako učitelj ulazeći u učionicu unosi provokativan i razdražljiv duh, i sama atmosfera koja im okružuje dušu imaće negativno dejstvo. {SRUS 191.1}
Učitelji koji rade u ovom delu vinograda gospodnjeg treba da budu prisebni, da svoj temperamenat drže pod kontrolom i vlašću Svetog Duha. Oni treba da pruže očevidne dokaze da nisu jednostrani, već ljudi dobro uravnotežena uma i skladno razvijenog karaktera. Usavršavajući se svakodnevno u školi Hristovoj, takvi učitelji mogu mudro i savesno obučavati mlade. Samosavljađivanjem, pod disciplinom Hristovom, i održavajući živu i neprekidnu povezanost sa Velikim Učiteljem, oni će steći istinsku predstavu o praktičnoj religiji; a održavajući svoju dušu u ljubavi Božjoj, oni će znati kako se stiče vrlina strpljenja i Hristu slične uzdržljivosti. Znajući da im je poveren najznačajniji rad u vinogradu gospodnjem, uzdizaće svoje duše u usrdnoj molitvi: „gospode, pomozi mi da se zaista ugledam na Tvoj primer”; i gledajući stalno u Hrista, vršiće delo koje im je povereno. {SRUS 191.2}
Dobro uravnotežen um i skladno razvijen karakter traži se od učitelja u svakom pogledu. Zadatak vaspitavanja i obrazovanja ne treba prepuštati mladim i neiskusnim osobama koje ne znaju kako treba postupati sa ljudskim umom, koje se nikada pod disciplinom Hristovom nisu naučile kako svaku misao treba dovesti u pokornost Njemu. Takvi veoma malo znaju o vladajućoj sili božanske milosti na njihovo srce i karakter, i morali bi od mnogo čega da se oduče i da stiču potpuno nove pouke u hrišćanskom iskustvu. {SRUS 191.3}
U svom radu sa učenicima nailazićete na decu i mlade veoma različitog karaktera i naravi, a um mladih je veoma prijemLjiv i podložan utisku. Mnogima od mladih koji pohađaju naše škole nedostaje dobro domaće vaspitanje. Jednima je bilo dopušteno da rade šta hoće, drugi su opet obeshrabrivani stalnim zameranjem i iznalaženjem nedostataka. Poklanjano im je veoma malo pažnje, prijatnosti i vedrine, i veoma retko im je upućivana reč odobravanja. Negativne karakterne osobine nasledili su od svojih roditelja, i disciplina koja je primenjivana u porodičnom krugu nije im pomogla da izgrade dobar karakter. Postavljeni za učitelje takvoj deci, mladi ljudi i žene koji još ne osećaju duboku i usrdnu ljubav prema Bogu i dušama za koje je Hristos umro, počiniće greške koje mogu rezultirati gubitkom mnogih duša. Oni koji se lako razdražuju i postaju nestrpljivi ne treba da budu vaspitači. {SRUS 192.1}
Učitelji moraju imati na umu da ne rade sa odraslim ljudima i ženama. nego sa decom koju u svemu treba poučavati; i da među učenicima ima pojedinaca koje je mnogo teže naučiti nego ostale. Slabim učenicima treba mnogo više podrške i hrabrenja nego što im se obično pruža. Ako se nad učenicima tako različitim po umnim sposobnostima postave učitelji koji vole da naređuju, da diktiraju i uzdižu svoj autoritet, učitelji koji postupaju pristrasno, favorizujući one koji im se sviđaju, dok sa drugima postupaju preterano strogo, rezultat će biti konfuzija i nepokornost. Postavljati za učitelje osobe koje nisu blagoslovene prijatnim i dobro uravnoteženim raspoloženjem, veoma je pogrešno i štetno za one koje treba da vaspitavaju. {SRUS 192.2}
Učitelj možda ima dovoljno znanja i naobrazbe da bi mogao da poučava, ali da li je on zaista ovladao taktičnošću i mudrošću neophodnom za rad sa ljudskom dušom? Ako nastavnici nemaju ljubav Hristovu u svome srcu ne mogu im se poveriti ozbiljne odgovornosti vaspitavanja mladih. Budući da im i samima nedostaje više obrazovanje, oni ne znaju kako treba raditi sa ljudskom dušom. Njihova nepokorna srca puna su težnje za vlašću; i podređivanje dece i mladih u doba njihovog intenzivnijeg umnog razvoja takvoj disciplini ostavlja na njihovom umu ožiljke i modrice koje se nikad neće otkloniti. {SRUS 193.1}
Učitelji, delo koje vam je povereno bitno je ne samo za ovaj život nego za večnost, stoga se uvek pitajte: Da li me, dok se zalažem za duše za koje je Hristos dao svoj život zaista nagoni ljubav Nzegova? Da li sam, pod Njegovom disciplinom, odbacio stare crte koje nisu u skladu sa voljom Božjom i zamenio ih suprotnim osobinama? Ili pak svojim neposvećenim rečima, nestrpljenjem i nedostatkom one mudrosti koja dolazi odozgo, samo učvršćujem mlade u njihovoj izopačenosti? {SRUS 193.2}
Kad učitelj u postupanju sa jednim detetom ispoljava nestrpljenje ili mrzovolju, njegova krivica je dvostruko veća nego 193 greška samog deteta. Deca često kažu ili učine nešto što nije u skladu sa osećanjima učitelja i što učitelje zamara i iscrpljuje. Treba li da učitelji u takvom slučaju, svojim nemudrim i netaktičnim postupcima, dozvole da sotonski duh preko njih i u deci probudi ružna i neprijatna osećanja? Učitelj koji ljubi Isusa, i koji ceni spasonosnu silu Njegove milosti, ne može i ne sme dozvoliti da sotona zagospodari njegovim duhom. On mora da odbaci sve što je u suprotnosti sa voljom Božjom, sve što bi izopačilo njegov uticaj i ugrozilo dobrobit dragocenih duša Hristovog stada. {SRUS 193.3}
Kad se Hristos nastani u nama, kao nada slave, onda istina Božja tako deluje na naš prirodni temperament da se njena preobražujuća sila vidi u promeni našeg karaktera. Kad to postane vaše iskustvo onda nećete, izlivima neposvećenog srca i naravi, istinu Božju pretvarati u laž pred svojim učenicima. Niti ćete, ispoljavanjem sebičnosti i nehrišćanskog duha, davati utisak da Hristova milost nije za vas dovoljno vladajuća sila u svako vreme i na svakom mestu. Činjenicu da je autoritet Božji iznad vašeg pokazaćete ne samo na rečima, nego i u stvarnosti i istini. {SRUS 194.1}
Neka svaki učitelj koji se prihvati odgovornosti da poučava decu i mlade prethodno preispita sopstveni život. Neka sam sebi iskreno postavi pitanje: Da li je istina Božja zaista obuzela moju dušu? Da li se mudrost Isusa Hrista koja je „najprije čista, a po tom miroljubiva, krotka, poslušna, puna milosti i dobrih plodova, nepristrasna i nelicemjerna”, zaista odražava u mom karakteru? Da li se u životu zaista pridržavam načela. „A plod pravde u miru sije se onima koji mir grade” James 3:17, 18. {SRUS 194.2}
Učitelji, Hristos se nalazi u vašoj školi svakog dana. Njegovo srce beskrajne ljubavi privlače ne samo deca besprekornog ponašanja, koja su takva zato što su imala najpovoljnije uslove, nego i deca ko]a su nasledila nepriJatne crte karaktera. Sami roditelji nisu shvatili koliko su odgovorni za sklonosti i osobine koje razvijaju u svojoj deci, i u nedostatku nežnosti i mudrosti u ophođenju s njima učinili su ih takvima kakvi su sad. Nisu uspeli da otkriju i otklone uzroke negativnog razvoja koji je sada za njih pravo iskušenje. Ali Hristos sa sažaljenjem i ljubavlju gleda i na takvu decu. On ima razumevanja, jer vidi da su posledice uslovljene uzrokom. {SRUS 195.1}
Oštrim rečima i stalnim osuđivanjem, dete koje je zbunjive prirode neće se nimalo popraviti. Uzdržavajte se od ćudljivih i oštrih reči; držite svoj duh pod disciplinom Hristovom. Tako ćete se naviknuti da ispoljavate saosećanje i ljubav prema onima koji su povereni vašoj brizi. Nikad ne ispoljavajte nestrpljenje ili surovost. Kad takvoj deci i mladima ne bi nedostajalo vaspitanje, oni ne bi ni došli u školu. Treba im strpljivo i sa puno ljubavi pomagati da se u sticanju znanja, korak po korak, uspinju lestvama napretka. Postavite se uvek tako kako bi se Hristos postavio. Posedujući Njegove osobine, posedovaćete ne samo oštroumnost, nego i nežnost i osetljivost, i sa onim ko je u zabludi postupaćete tako kako biste želeli da se sa vama postupi. {SRUS 195.2}
Verski život mnogih od učitelja koji tvrde da su hrišćani pokazuje da oni u stvari nisu hrišćani. Oni potpuno pogrešno prikazuju Hrista. Oni imaju veru koja se menja prema postojećim okolnostima, Ako sve u životu ide kako se njima sviđa, ako ničim nisu izazvani da ispolje svoju nesavitljivu i nehrišćansku narav, oni su popustljivi i prijatni, pa, čak i privlačni. Međutim, istine se moramo držati ne samo onda kad ona odgovara našim osećanjima i željama, nego u svako vreme i na svakom mestu. Plahovitošću i svojim trenutnim nastupima, čas ovako, čas onako, čovek ne služi gospodu. Ako — dok se nalaze u prordici ili u društvu sa drugima koji remete njihov mir i izazivaju gnjev i ljutnju, — učitelji sve to iznose pred Boga, tražeći Njegovu milost pre nego što pristupe svom svakodnevnom poslu, ako se sami osvedoče da ljubav i milost Božja treba da budu pokretačka snaga u njihovom srcu, anđeli Božji će zajedno s njima ulaziti u učionicu. {SRUS 195.3}
Mnogo znači dovesti učenike, u cilju obučavanja i discipline, pod neposredan uticaj Duha Božjeg, vaspitavajući ih u skladu sa savetima i uputstvima gospodnjim. Stvaranje dobrih navika i ulivanje dobrog duha, zahteva ulaganje najusrdnijih napora u ime Hristovo i u Njegovoj snazi. {SRUS 196.1}
„Jer svaki prvosveštenik. . . može da saosjeća sa onima koji su u neznanju i zabludi; jer je i sam podložan slabostima” (Hebrews 5:1, 2). Ova istina se učenicima najbolje i najupečatljivije može objasniti ličnim primerom. Neka učitelji ovo uvek imaju na umu kad dođu u iskušenje da se nestrpljenjem i iskaljivanjem gnjeva nedolično ponašaju pred svojim učenicima. Neka se sete da ih anđeli Božji u takvim slučajevima s tugom i sa bolom posmatraju. Ako učenici greše i ponašaju se nedolično, onda je najbitnije da oni koji su postavljeni nad njima budu u stanju da ih primerom i poukom upute kako treba postupati. {SRUS 196.2}
Učitelji ni u kom slučaju ne smeju izgubiti samokontrolu, ispoljavajući nestrpljenje, surovost, i nedostatak saosećanja i ljubavi. Oni koji su po prirodi mrzovoljni, lako uvredljivi, brzo se daju izazvati, i koji su navikli da kritikuju druge i da o njima zlo misle, treba da potraže drugačije zanimanje ili poziv, gde svoje ružne i odvratne crte karaktera neće reprodukovati u deci i mladima. Umesto da su osposobljeni da poučavaju druge, takvim učiteljima je potreban neko da njih uči prvim poukama o Hristu Isusu. {SRUS 197.1}
Ako učitelj ljubav Hristovu trajno gaji u svom srcu kao slatki miomiris, miris života za život, on će biti u stanju da decu poverenu njegovoj brizi uspešno veže za sebe. Milošću Hristovom on može postati oruđe u Božjim rukama da prosvećuje, uzdiže, ohrabruje, podstiče i pomaže da se hram duše očisti od svake prljavštine i skrnavljenja, sve dok se karakter milošću Hristovom ne transformiše, i lik Božji ponovo otkrije u duši. {SRUS 197.2}
Hristos kaže: „Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu osvećeni istinom” (John 17:19. ). To je zadatak koji se kao po nasleđu prenosi na svakog hrišćanskog učitelja. Tu se ništa ne sme prepuštati slučaju; jer vaspitavanje dece i mladih najviše zavisi od Hristove milosti i potčinjavanja sopstvenog “ja”. Nebo u svakom detetu vidi nerazvijenog čoveka ili ženu sa sposobnostima i talentima koji će ga, ako se pravilno usmere i razvije, učiniti jednim od božanskih oruđa — saradnikom Božjim. {SRUS 197.3}
Parabolom o dobrom pastiru prikazane su odgovornosti svakog propovednika i svakog hrišćanina koji se prihvata da radi kao učitelj i vaspitač dece i mladih. Onoga ko je zastranio iz stada ne treba obasipati oštrim rečima prekora i udarcima, nego prijatnim pozivima da se vrati. Oni devedeset i devet koje nisu zastranile od stada ne traže saosećanje i nežnost, ljubav i samilost pastira. Ali onoj ovci ili jagnjetu koji su mu zadali najviše briga i strahovanja, pastir poklanja svoju najdublju ljubav i saosećanje. On ostavlja svih devedeset i devet ostalih, i sve svoje energije posvećuje traženju izgubljene. {SRUS 198.1}
A onda slika iz Hristove parabole — hvala Bogu — prikazuje pastira kako se vraća sa izgubljenom ovcom, noseći je u svom naručju i radujući se na svakom koraku. „Radujte se sa mnom”, kaže On, „jer nađoh svoju ovcu izgubljenu” (Luke 15,6). Ja sam od sveg srca zahvalna Hristu što nam je pružio sliku pastira koji je našao izgubljeno. Pred našom maštom, dakle, nije slika pastira koji se tužno vraća bez svoje ovce. Pouka koju potpastiri treba da izvuku iz ovoga predstavlja uspeh u vraćanju izgubljene ovce ili jagnjeta u Hristovo stado. {SRUS 198.2}
Božja mudrost, Njegova sila i Njegova ljubav ne mogu se ni sa čim uporediti. To predstavlja božansku garantiju da se nijedna izgubljena ovca ili jagnje ne smeju zanemariti, ni ostaviti u stanju bespomoćnosti. Zlatni lanac božanske milosti, saosećanja i moći dovoljno je dugačak da dosegne do svake od tih ugroženih duša. {SRUS 198.3}
Onima koji se prihvate da kao učitelji rade u našim školama otvara se široko polje za rad na prosvećivanju i oplemenjivanju, za sejanje semena i za sakupljanje dozrele žetve. Šta treba da nam pričinjava veće zadovoljstvo nego vaspitavanje dece i mladih da ljube Boga i da drže Njegove zapovesti? Šta treba da nam pričinjava veću radost nego kad vidimo da ta deca i mladi slede Hrista, Velikog Pastira? Šta može lepše da ozari dušu pobožnog radnika nego saznanje da njegov strpljivi i istrajan rad za gospoda nije bio uzaludan, kad vidi da se njegovi učenici raduju u duši što su im gresi oprošteni, kad vidi da se u njima obnavlja moralni Božji lik, istinska plemenitost karaktera i težnja za onim mirom koji dolazi od Kneza Mira? Da li istina predstavlja nekakvu stegu? Da, u određenom smislu; jer ona vezuje dušu u dobrovoljnu potčinjenost Spasitelju i prosto primorava srce da se prikloni blagosti i dobroti Hristovoj. {SRUS 198.4}
Iako su tačnost u načelu i ispravnost u navikama po značaju prve od kvalifikacija koje učitelj treba da ima, njemu je isto tako neophodno i svestrano naučno obrazovanje. Sa ispravnošću i čestitošću karaktera treba kombinovati i visoku književnu naobrazbu. {SRUS 199.1}
Ako si pozvan da budeš učitelj, pozvan si istvoremeno da budeš i učenik. Ako se prihvatiš svete odgovornosti da poučavaš druge, samim tim preuzimaš i obavezu da temeljito ovladaš svakim predmetom koji želiš da predaješ. Nikad ne budi zadovoljan sa tupim i maglovitim mislima, neaktivnošću uma, ili gubitkom pamćenja. Plemenit je zadatak poučavati druge, a učenje je pravi blagoslov. Istinsko znanje predstavlja dragocen posed, i ukoliko je učitelj bogatiji u tome, utoliko će njegov rad biti uspešniji. {SRUS 199.2}
Šaljući svoju decu u javne škole, roditelji ih i nesvesno izlažu uticajima koji sistematski potkopavaju duhovnost, moral i vrlinu, i kvare dobre navike. U takvom okruženju, deca često primaju instrukcije koje ih usmeravaju da postanu Hristovi neprijatelji. Tako se pobožnost i vrlina sistematski potiskuju i konačno gube iz vida. {SRUS 200.1}
Mnoge javne škole su prožete ubitačnim uticajima dečaka i devojčica koji su pravi eksperti u grehu i zlu. I deca kojoj se dopušta da se igraju na ulici stiču tu vaspitanje za koje će nepromišljeni i nemarni roditelji jednog dana uvideti da vodi u zlo i pravo bezakonje. {SRUS 200.2}
Bog je um mladih i dece obdario težnjom za vaspitivanjem i sticanjem uvek novih saznanja. Njihove umne snage poverene su im kao dragoceni talenat. Zato je dužnost roditelja da im predmet vaspitanja i obrazovanja predoče u njegovom pravom značenju, jer on obuhvata mnoge grane. Očekujući da će svi biti upotrebljeni u službi Hristovoj, treba ih poučiti da svaki svoj talenat iskoriste na uzdizanju i oplemenjivanju palog ljudskog roda. {SRUS 200.3}
Uspeh naših škola u mnogome zavisi od dobrog izbora učitelja. Onaj kome se poveri rukovođenje školom treba da tom pozivu odgovara i po godinama; tamo gde je broj studenata veći, asistente treba birati između starijih. Na taj način će studenti 200 sticati iskustvo od velike vrednosti. {SRUS 200.4}
ŠKOLE U ZAJEDNICI
Škola u Zajednici
VI Sved. 193—205
Hristos kao primer i Učitelj mladih
Želja vekova 74
Pouke iz prirode
Vaspitanje 99—120
Hr. očigl. pouke 17—89
Patr. i pr. 599—600
Želja vek. 70. 71. 291.
Dela ap. 571.572.
Misli sa gore 141—146
IV Sved. 581.
VIII Sved. 326—328.
Pod disciplinom Hristovom
Vaspitanje 275—282.
V Sved. 653.654.
Our Responsibility
Child Guidance, 312-317.
The Work of the Church School
Child Guidance, 303-311.
Testimonies For The Church 6:193-205.
Christ as the Example and Teacher of Youth
The Desire of Ages, 74.
The Bible Lesson
Child Guidance, 41-44.
Fundamentals of Christian Education, 123-128.
Teaching From Nature
The ASRUSs of the Apostles, 571, 572. Child Guidance, 45-60.
Christ’s ObjeSRUS Lessons, 17-89.
The Desire of Ages, 70, 71, 291.
Education, 99-120.
Patriarchs and Prophets, 599, 600.
Testimonies For The Church 4:581:
Testimonies For The Church 8:326-328.
Thoughts from the Mount of Blessing, 95-98.
Under Discipline to Christ
Education, 275-282.
Testimonies For The Church 5:653, 654.
„Znanje je izvor živoša za one koji ga nalaze”
, Srednje škole su veoma bitne. U tim školama mora se raditi temeljno i na onome što se preduzme istrajati do kraja; jer iz tih škola mnogi studenti odlaze direktno u velika polja žetve. Odatle oni polaze da, kao kolporteri, i kao pomoćnici u raznim granama jevanđeljskog rada, u praksi upotrebe ono što su naučili. Mnogi radnici, kada za izvesno vreme budu radili u polju, osetiće potrebu da nastave studije, i sa iskustvom stečenim u polju biće spremni da cene preimućstva koja pruža škola, i brže će napredovati. Neki će zaželeti da nastave studije na višem stepenu obrazovanja. Zbog takvih su osnovani naši koledži. {SRUS 203.1}
Rbč Božja treba da bude osnova svega što se preduzima u našim srednjim školama. I studenti ličnim primerom treba da pokažu pravo dostojanstvo rada. Njih treba prethodno uputiti i poučiti da i sam Bog neprekidno radi. Neka se svaki učitelj svesrdno zauzme da sa grupom studenata lično pođe na rad, pokazujući im praktično kako treba da se radi. Postupajući tako, oni će se i srcem i dušom povezati sa svojim studentima, i to će im otvoriti put za uspešnije poučavanje u školi. {SRUS 203.2}
Propust da se u potpunosti razmotri cilj i svrha osnivanja svih naših škola žalosna je i velika greška. To pitanje najsavesnije treba da prouče odgovorni ljudi u svim našim unijama, kako bi se mladima omogućilo školovanje pod okolnostima najpovoljnijim za formiranje karaktera dovoljno jakog da se suprotstavi svakom zlu koje danas preovlađuje u svetu. {SRUS 203.3}
Pred nama je veliki zadatak, i potrebni su mnogi obrazovani radnici, ljudi koji su zaista osposobljeni za poverljiva mesta i položaje. Dok pripremamo mlade za službu u delu Božjem, Biblija mora predstavljati temelj njihovog vaspitanja. Načela istine sadržana u Reči Božjoj predstavljaju sigurnu zaštitu od zlih uticaja ovoga sveta. {SRUS 204.1}
Napori da našu decu i mlade vaspitamo u strahu Božjem bez proučavanja istaknutih istina Reči Božje, predstavljaju potpuni promašaj. Moralna izopačenost rezultat je svakog vaspitanja koje dušu ne navodi da greh prizna i da ga s gnušanjem i odvratnošću odbaci. Našu decu treba zaštititi oc zlog uticaja javnih škola, i upućivati ih tamo gde će ih potpuno obraćeni učitelji vaspitavati u skladu sa učenjem Svetih spisa. Takvi učenici i studenti će znati da Reč Božju uzmu za glavno pravilo svoga života. {SRUS 204.2}
Neko može postaviti pitanje: „Kako i na koji način treba osnivati takve škole?” Mi nismo bogat narod, ali ako u veri i molitvi dopustimo da gospod radi u našu korist, On će nam otvoriti put za osnivanje manjih škola u povučenim mestima gde će se naša deca i mladi obučavati, ne samo u pogledu Biblijskog učenja i opšteg znanja koje se stiče iz knjiga, nego i mnogim granama korisnog rada. {SRUS 204.3}
Neophodnost osnivanja takvih škola predočena mi je veoma snažno zbog strašne i bolne nemarnosti mnogih roditelja da svojoj deci pruže dobro domaće vaspitanje. Mnogi očevi i majke misle da bi se njihova deca razvila u dobre mladiće i devojke ako bi se uzde kontrole prepustile u njihove ruke. Ali gospod mi je u pogledu toga dao sledeće uputstvo: U viziji mi je pokazano kako pored te zanemarene dece stoji onaj koji je zbog toga što je bio začetnik greha prognan iz nebeskih dvorova. Taj veliki neprijatelj duša budno vreba priliku da zadobije kontrolu nad umom svakog deteta koje roditelji nisu verno upozoravali na njegove lukavo postavljene zamke. {SRUS 204.4}
Kada planiraju vaspitavanje i obrazovanje svoje dece izvan porodičnog kruga, roditelji moraju imati na umu činjenicu da više nije bezbedno pohađati javne škole; nego treba, ne žaleći truda i napora, da ih šalju u škole gde će primati vaspitanje zasnovano na biblijskom temelju. Na svakom roditelju leži ozbiljna odgovornost i obaveza da svoju decu hrišćanskim vaspitanjem upozna sa Bogom, navodeći ih da postanu učesnici u božanskoj prirodi i da u svemu prihvate Njegovu volju i Njegov put. . {SRUS 205.1}
Postavlja se pitanje: „Šta će se predavati u Fernando školi?” {SRUS 205.2}
Predavaće se osnovna znanja, i sve što u životu može imati praktičnu primenu. Nemojte praviti veliku paradu pred svetom naglašavajući šta od te škole očekujete, kao da planirate nešto 205 čudesno. Ne, zaista. Ne nabrajajte hvalisavo ni predmete predviđene nastavnim programom ni zanatske radove koje planirate; ali svakome ko se raspituje recite da nameravate učiniti najbolje što možete da bi svojim studentima dali fizičko, umno i duhovno vaspitanje koje će ih osposobiti da budu korisni u ovom životu i da se pripreme za budući život besmrtnosti. {SRUS 205.3}
Kakav uticaj bi, po vašem mišljenju, u javnosti imalo najavljivanje škole u kojoj će se studentima davati obuka koja će ih pripremiti za budući život besmrtnosti, pošto želite da ih vidite žive kroz beskrajna vremena večnosti? Ja verujem da bi ovakve najave imale daleko veći uticaj na braću i sestre u ovoj Uniji, i na skupštinu na čijoj se teritoriji ova škola nalazi, nego hvalisanje brojem starih i modernih jezika koji će se izučavati i drugih naučnih disciplina. {SRUS 206.1}
Neka se škola sama dokaže. Onda pokrovitelj neće biti razočaran, a studenti neće tvrditi da im očekivana nastava u određenim disciplinama, posle upisa u školu, nije bila omogućena. {SRUS 206.2}
Neka se od samog početka zna da se tu Biblija nalazi u osnovi celokupnog obrazovanja. Revnosno i studiozno proučavanje Reči Božje, odražavajući se u preobražaju karaktera i u osposobljavanju učenika za praktične životne dužnosti i pozive, učiniće „Fernando školu” pravom silom na dobro. Svima vama koji radite u ovoj školi i zalažate se za nju, ja poručujem: braćo moja, vaša snaga nije u broju jezika koji se tu izučavaju ili u hvalisanju kako imate veliki „Koledž”. Ne govorite o tome. Ćutanje o velikim poduhvatima koje planirate doprineće više nego sve tvrdnje i sva obećanja koja možete obnarodovati u svojim najavama. Istinska revnost i odanost Bogu u radu ove škole biće najrečitija demonstracija da se ona temelji na onim načelima koja će pred studentima otvoriti biserna vrata nebeskog grada. Spasavanje duša je daleko vrednije od samog intelektualnog obrazovanja. Uobraženo hvalisanje ljudskom učenošću, ispoljavanje oholosti i razmetanje ličnim izgledom, bezvredno je i beskarak terno. Hristos ceni poslušnost i pokoravanje Njegovoj volji, jer samo u smernosti i poslušnosti čovek može da proslavi Boga. {SRUS 206.3}
Pružajući nam preimućstvo da studiozno proučavamo Njegovu Reč, gospod postavlja pred nas raskošnu duhovnu gozbu. Mnogobrojne su blagodati koje proističu iz duhovnog naslađivanja Rečju Njegovom, za koju On sam kaže da predstavlja Njegovo telo i krv, Njegov Duh i život. Primajući tu Reč kao duhovnu hranu, mi duhovno jačamo i rastemo, razvijamo se u blagodati i poznanju istine; stvaramo navike samosavlađivanja utvrđujemo se. Slabosti duhovnog detinjstva, — razdraživljivost, mrzovolja, nastranost i samovolja, sebičnost, plahovite reči i postupci — nestaju, i umesto svega toga razvijaju se vrline hrišćanske muževnosti i zrelosti. {SRUS 207.1}
Ako vaši studenti, pored studioznog proučavanja Reči Božje, nauče bar pravilan izgovor, pravilno pisanje i čitanje engleskog jezika biće izvršeno veliko delo. Oni koji se pripremaju za službu u delu Božjem treba da budu poučeni pravilnom izgovoru i naglašavanju reči, i u običnom razgovoru i pred skupom. Korisnost mnogih radnika osujećena je time što pri govoru ne znaju pravilno da uzimaju vazduh, i zbog toga ne mogu da reči izgovaraju jasno, snažno i ubedljivo. Mogi nisu naučili da reči prilikom govora ili čitanja pravilno naglase. Izrazi, pa i cele rečenice često su im potpuno nejasni. Temeljna obuka u korišćenju engleskog jezika za mlade je daleko važnija nego površno učenje stranih jezika, zanemarujući usavršavanje svog maternjeg jezika. {SRUS 207.2}
Školom treba rukovoditi po ugledu na starozavetne škole proroka, pri čemu Reč Božja treba da bude temelj celokupnog vaspitavanja. Neka studenti ne pokušavaju da odmah zakorače na gornju stepenicu. Ima i takvih koji istvoremeno pohađaju i druge škole misleći da će na taj način postići više; ali oni se time upinju da odmah zakorače na gornju prečagu lestava, jer nisu dovoljno smerni da bi se učili od Hrista. Da su smerno stavili svoja stopala prvo na niže prečage, napredovali bi postepeno, učeći se sve više i više od Velikog Učitelja. {SRUS 208.1}
Nastavnici će uvideti da im veliko preimućstvo pruža nesebično držanje prema studentima u manuelnom radu, pokazujući im praktično kako treba da rade svojim rukama. Sarađujući sa mladima na takav način, učitelji mogu da njihova srca vežu za sebe užima simpatije i bratske ljubavi. Hrišćanska ljubaznost, dobrota i društvenost predstavljaju snažne činioce u pridobijanju ljubavi i naklonosti mladih. {SRUS 208.2}
Učitelji, nastojte da svoje obaveze i zadatke u školi obavljate marljivo i sa strpljenjem. Imajte na umu da to što vi radite nije običan rutinski posao. Vi radite za vreme i za večnost, oblikujući um svojih studenata za prelaz u višu školu. Svako načelo istine koje upoznamo i pravilno shvatImo u zemaljskoj školi predstavlja napredovanje u tom pogledu isto tako kao da smo to učili i u nebeskoj školi. Kao što je, uz razgovor u hodu, poučavao svoje učenike u toku svoje misije na zemlji, tako će Hristos i nas poučavati u školi gore pomenutoj, vodiće nas pored reke života i otkrivajući nam istine koje u ovom životu moraju ostati tajna skrivena zbog ograničenosti ljudskog uma, toliko osakaćenog grehom. U nebeskoj školi imaćemo priliku da se postepeno, korak po korak, uzdižemo do najviših visina znanja i učenosti. Tamo ćemo, kao deca nebeskog Cara, večno boraviti sa članovima carske porodice i gledati Cara u Njegovoj zanosnoj krasoti, u privlačnosti koja se ni sa čim ne mo^e uporediti. {SRUS 208.3}
Važno je i treba da imamo i srednje škole i akademije. Nama je poveren ogroman zadatak — zadatak da poruku trećeg anđela objavimo svim narodima, plemenima i jezicima sveta, a imamo tako malo misionara. I iz zemlje i iz inostraistva, sa svih strana dolaze mnogi i neodložni pozivi za radnike. Mladi i sredovečni ljudi i žene i svi koji su u stanju da se angažuju u službi Učitelja, treba da zapregnu sve snage svoga uma kako bi se pripremili da se odazovu ovim pozivima. Prema svetlosti koju mi je Bog dao, znam da svoje umne sposobnosti nismo ni upola iskoristili tako marljivo kako bi trebalo, da bismo bili korisniji i uspešniji u delu. Ako se svim srcem, umom i telom posvetimo službi Božjoj, pokoravajući se Njegovom zakonu, On će 209 nam dati moralnu snagu u svakom poduhvatu. {SRUS 209.1}
Svaki pojedinac u našim redovima, bez obzira da li je roditelj ili nije, treba da bude duboko zainteresovan za rad u gospodnjem vinogradu. Ne možemo se pomiriti s tim da naša deca odlaze u svet i potpadaju pod kontrolu neprijatelja. Dođimo u pomoć gospodu, u pomoć gospodu protiv silnika. Učinimo sve što je u našoj moći da naše škole postanu pravi blagoslov za naše mlade. Učitelji i studenti, vi možete doprineti mnogo upravo u ovome noseći jaram Hristov, učeći se svakog dana Njegovoj krotosti i smernosti. I oni koji nisu neposredno povezani sa školom mogu svojom svesrdnom podrškom i prilozima doprineti da ona postane pravi blagoslov. Na taj način svi možemo postati pomagači Bogu’, i kao nagradu za vernost nastaviti učenje u školi budućeg života. {SRUS 210.1}
- septembar 1902.
Nije mudro da jedna nova škola podiže svoj steg i obećava uvođenje višeg stepena obrazovanja pre nego što se pokazala potpuno sposobnom za pripremni rad. Veliki cilj u svakoj srednjoj školi treba da bude: izvršiti temeljno i do kraja rad u uobičajenim disciplinama. {SRUS 210.2}
U svakoj školi osnovanoj među nama, učitelji treba da budu smerni, ne pokušavajući da se domognu viših prečaga na lestvici dok još nisu savladali ni one niže. Oni treba da se penju stepenicu po stepenicu, počevši od najniže. Moraju se ponašati kao učenici, upravo kao da uče uobičajene školske discipline. Kad nauče šta znači jednostavnost pravog vaspitanja, lakše će i bolje shvatiti kako studente treba pripremiti za napredovanje u studijama. Učitelji treba da uče da bi mogli poučavati druge. Napredak se mora stvarati, a iskustvo u napredovanju se mora sticati. {SRUS 210.3}
Naši učitelji ne smeju misliti da se njihov rad svodi samo na davanje pouka iz knjiga. Nekoliko časova svakog dana treba posvetiti upućivanju studenata u neku granu manuelnog rada. To se ni u kom slučaju ne sme zanemariti. {SRUS 211.1}
U svakoj školi treba da se nađu ljudi koji imaju dovoljno strpljenja i disciplinskog talenta, ljudi koji će gledati da se svaka grana delatnosti održi na najvišem nivou. Moraju se pružati pouke o spretnosti, sistematičnosti i savesnosti u svakom poslu. Studente treba poučiti kako da održavaju u savršenom redu sve, i u školi, i na okolnom imanju koje joj pripada. {SRUS 211.2}
Pre no što se prihvati da vodi mlade, učitelj mora naučiti da vlada sobom. Ako on sam nije stalni učenik u školi Hristovoj, ako mu nedostaje razboritost i rasuđivanje što bi ga osposobilo da se koristi dobrim metodama u svome radu, ako nije u stanju da onima koji su mu povereni rukovodi sa čvrstinom a ipak prijatno i ljubazno, — kako može biti uspešan u svom učiteljskom pozivu? Učitelj koji se nije potpuno potčinio kontroli Duha Božjeg treba bez odlaganja da posluša poziv: „Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, i naći ćete pokoj duši svojoj. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako” Matthew 11:29, 30. {SRUS 211.3}
Svaki učitelj treba stalno da se uči od Isusa, noseći Njegov jaram koji predstavlja razna ograničenja, sedeći u Njegovoj školi kao učenik i pokoravajući se pravilima hrišćanskog življenja. Učitelj koji nije pod neposrednim vođstvom Velikog Učitelja neće biti u stanju da se uspešno suočava sa raznim iznenađenjima koja se u školi pojavljuju kao rezultat prirodne izopačenosti i nestašluka dece i mladih. {SRUS 211.4}
Učitelj treba da unosi mir, ljubav i vedrinu u svoj rad. On sebi nikad ne sme dopustiti da postane ljutit i razdražljiv. gospod od njega sa velikim interesovanjem očekuje da vidi da li je svoj karakter formirao po ugledu na božanskog Učitelja. Za dete koje izgubi kontrolu nad sobom mnogo je lakše naći izgovor nego za učitelja koji dopusti sebi da postane ljutit i nestrpljiv. I kad se mora uputiti strožiji ukor, to ipak treba učiniti u duhu ljubaznosti i dobrote. Neka se učitelj čuva da svojim grubim i oštrim rečima ne učini dete jogunastim i još tvrdoglavijim. Neka svako ispravljanje ublaži uljem ljubaznosti i dobrote. On nikada ne sme gubiti iz vida činjenicu da svaki postupak prema tim mališanima Hristos smatra kao da je učinjeno Njemu lično. {SRUS 212.1}
Neka u svakoj školskoj disciplini vernost i ljubav uvek budu vladajuće načelo. Kada učenik ili student bude ispravljan na takav način da to u njemu ne budi osećanje da je učitelj želeo da ga ponizi, ljubav prema takvom učitelju prirodno će poteći iz njegovog srca. U noćašnjoj viziji sam braći iz Južne Kalifornije ozbiljno govorila o školi u Fernandu. U vezi sa tom školom pojavljuju se zamršena i složena pitanja. Skupu je prisustvovao Onaj koji vlast ima, i On daje savet na koji način tom školom treba da se rukovodi. „Ako vam je cilj da upoznate gospoda”, kaže naš Savetnik, „vi ćete znati da Mu je izlazak uređen kao zora. Učitelji u školi treba da budu učenici zajedno sa studentima u svim datim poukama. Oni neprekidno treba da primaju blagodati i mudrost od Onoga ko je izvor svake premudrosti. {SRUS 212.4}
„Vi ste upravo otpočeli svoje delo. Nisu sve vaše ideje nepobitio ispravne, niti su sve vaše metode rada bile mudre. Nije moguće da je vaš rad od samog početka bio savršen. Ali ukoliko budete napredovali, naučićete kako se na bolji način mogu koristiti prednosti znanje i iskustva koje ste u radu stekli. Da biste svoj rad potpuno uskladili sa voljom Božjom, nastavnici uvek moraju biti spremni da primaju pouke od Velikog Učitelja.” {SRUS 213.1}
Los Anđeles, Kalifornija, 18. septembar 1902.
Sigurno ćete učiniti ozbiljnu grešku ako se sa tako neznatnim brojem studenata i nekolicinom učitelja prihvatite zadatka koji se, uz mnoge teškoće i uz velike novčane izdatke, obavlja u našim većim školama. Za vaše studente koji žele da nastave studije i za samu školu bilo bi bolje da oni odu na koledž, i da na taj način oslobode vaše učitelje i nastavnike da svoje najbolje snage posvete temeljnijem radu u uobičajenim školskim disciplinama. {SRUS 213.2}
Šta je to što će naše škole učiniti zaista jakima? To nije veličina i izgled njihovih građevina, niti je to broj naučnih disciplina koje se u njima izučavaju. To je veran i savestan rad njenih učitelja i studenata, ukoliko oni počinjući od najniže prečage na lestvici progresa, marljivim radom napreduju postepeno, korak po korak. {SRUS 213.3}
Za direktora škole uzmite uglednog i odlučnog čoveka; čoveka kojem njegove i fizičke i umne snage omogućuju da svoj zadatak kao pravi vaspitač izvršuje temeljno i do kraja; čoveka koji je kvalifikovan da obučavanje studenata usmerava i vodi tako da im urednost, spremnost i vrednoća postanu navike. Ako ste svoje studente verno i savesno obučavali u uobičajenim školskim disciplinama, mnogi od njih će moći odmah da pođu na rad kao sakupljači pretplate, kolporteri i jevanđelisti. Ne treba smatrati da svi radnici moraju imati više obrazovanje. {SRUS 213.4}
U svim našim’institucijama moraju se oblikovati, vaspitavati i disciplinovati u skladu sa voljom Božjom, i u nastojanju da se to ostvari moraju se ispoljavati nežnost ljubav i božanska milost. Mi treba da budemo ljubazni, ali i čvrsti. Iako je odlučnost neophodna, učitelji ipak moraju uvek paziti da ne budu grubi i da nikad ne ispoljavaju osuđivački i vlastoljubiv duh. Neka u blagosti i hladnokrvno, ne dajući se izazvati na gnjev, otkriju bolji put. {SRUS 214.1}
Bog želi da ispoljavajući Njegovu ljubav, pokažemo živo interesovanje za mlade koji su povereni našoj brizi. Tražite u najusrdnijoj molitvi da gospod učini za njih ono što vi ne možete da učinite. Neka oni uvide da ste svesni svoje potpune zavisnosti od božanske pomoći. {SRUS 214.2}
Učitelj mora neprekidno težiti i nastojati da njegova predavanja budu jednostavna i uticajna. U tom cilju mora se služiti obiljem ilustracija. Čak i kad se obraća starijim učenicima, mora se truditi da svako njegovo objašnjenje bude jednostavno i jasno. Mnogi učenici starijih godišta po sposob214 nostima shvatanja još uvek su samo deca. —Education, 233. {SRUS 214.3}
VAŽNOST OPŠTIH OBRAZOVNIH PREDMETA
U delu vaspitanja i obrazovanja uspinjanje se mora otpočeti od iajnižeg stepena. Opšti obrazovni predmeti moraju se izučavati u potpunosti i sa molitvom. Mnogi koji smatraju da su završili svoje obrazovanje ne poznaju pravila gramatike i pravopisa i zato ne mogu pravilno ni da govore, ni da pišu. Nije mali broj onih koji su u pokušaju da izučavaju klasične jezike ili neke druge više discipline doživeli neuspeh, zato što u izučavanju uobičajenih školskih predmeta nisu radili temeljno i do kraja. Oni nikada nisu pravilno i dobro naučili ni svoj maternji jezik. Trebalo bi dakle, da se vrate na početak i da uspinjanje počnu od prvog stepena. {SRUS 215.1}
Pogrešno je dopuštati da učenici u našim pripremnim školama sami biraju šta će studirati. Takve su greške činjene u prošlosti, i kao rezultat toga pokazalo se da pojedinci koji nisu savladali znanje ni iz najobičnijih predmeta pokušaju da se uzdignu na nivo za koji nisu spremni. Neki koji nisu pravilno znali ni svoj maternji jezik želeli su da studiraju strane jezike. {SRUS 215.2}
Studenti koji, po dolasku u školu, traže da im se omogući prelaz na više studije prvo treba proveriti koliko su i kako slavladali znanja iz osnovnih predmeta. Učitelj u jednoj od naših unijskih škola rekao mi je kako su u njegovu školu neki došli sa diplomama koje pokazuju da su se oni dokopali nekih viših studija u drugim školama. {SRUS 215.3}
„Jeste li preispitali svakog takvog studenta”, zapitala sam ga, „da li ste utvrdili da li su zaista primili odgovarajuće pouke u tim disciplinama?” {SRUS 215.4}
„Čemu”, reče učitelj: „Studentima sa takvom diplomom mi nismo mogli dati puno poverenje za njihov rad u prošlosti. Njihova obučenost čak i u najobičnijim disciplinama bila je veoma nesavršena”. I to je u većini slučajeva tako. {SRUS 216.1}
Umesto da studentima prepuste da sami biraju studije, učitelji treba brižljivo i savesno da ih usmere na ono što je najpotrebnije. Oni tačno treba da provere znanje studenata, i tek tada im mogu reći šta bi po njihovom mišljenju mogli stvarno da završe. {SRUS 216.2}
Jedna od bitnih školskih disciplina je učenje jezika. U svim našim školama posebnu pažnju treba posvetiti poučavanju studenata pravilnom izgovoru, čitanju i pisanju engleskog jezika. Značaj savršenosti u ovoj grani nikada ne možemo prenaglasiti. Jedna od najbitnijih kvalifikacija učitelja je sposobnost da govori i čita jasno i ubedljivo. Onaj ko engleski govori tečno i pravilno vrši na slušaoce daleko snažniji uticaj nego onaj ko nije u stanju da svoje misli izrazi jasno i umešno. {SRUS 216.3}
Negovanje pravilnog izgovora treba učiti na časovima maternjeg jezika; a i na drugim časovima učitelj uporno mora nastojati da studenti govore pravilno, da svaku reču i svaku misao izraze jasno i ubedljivo. Studente treba naučiti kako da pri govoru i uzimanju vazduha pravilno koriste rad trbušnih mišića. To omogućuje da ton i boja glasa budu jači i jasniji. {SRUS 216.4}
Neka studenti jasno shvate da je čudesni mehanizam ljudskog tela Bog podario svakom pojedincu da bi ga upotrebio na slavu Njemu. {SRUS 216.5}
Snage tela neprekidno rade za naše dobro i samo ako hoćemo, možemo ih razumno upotrebiti.
Vi možete steći solidno znanje, ali ako ne stvorite naviku da govorite pravilno vaš rad će predstavljati potpuni*promašaj. Ako svoje misli niste u stanju da zaodenete u prikladne i odgovarajuće reči od kakve je koristi vaše obrazovanje? Stečeno znanje neće značiti mnogo ako ne razvijete i dar govora, ali će predstavljati čudesnu moć kad se kombinuje sa sposobnošću da se govori mudro i korisno, i na način koji privlači pažnju. {SRUS 217.1}
Neka se svi čuvaju da im obučavanje u ovim običnim disciplinama ne postane mučno i dosadno. To treba snažno i upečatljivo utisnuti u um studenata koji se spremaju da budu vaspitači drugih, i u tom cilju oni treba najusrdnije da teže istinskom popravljanju. {SRUS 217.2}
Naučiti da govorimo ubedljivo i upečatljivo predstavlja znanje od posebne vrednosti upravo za one koji žele da postanu radnici u delu Božjem. Mnogo jasnije i određenije moći ćete da izložite Reči istine, i to će imati daleko snažniji i upečatljiviji uticaj na one koji vas slušaju. Prikladno izlaganje istine gospodnje vredno je i dostojno naših najvećih napora. {SRUS 217.3}
Ako studenti koji se pripremaju za rad u delu Božjem nisu obučeni da L>vore jasno i pravilno, njihov uticaj na dobro svešće se na manje od polovine. Za bilo koji poziv da se opredeli, student se mora naučiti da kontroliše svoj glas. Sposobnost da se govori jasno i razgovetno, uz puno i pravilno naglašavanje svake reči, neprocenjiv je doprinos u svakoj grani delatnosti, a to je najneophodnije onima koji žele da postanu propovednici, jevanđelisti, biblijski radnici ili kolporteri. {SRUS 217.4}
Kad se negovanju glasa, čitanju, pisanju i pravopisu bude dalo njihovo pravo mesto u našim školama, videće se velika promena na bolje. Ovi predmeti su bili zapostavljeni zato što prosvetni radnici nisu shvatili njihovu vrednost; međutim, ovi su predmeti važniji nego učenje latinskog i grčkog jezika. Ja ne kažem da je pogrešno studirati grčki i latinski jezik, ali tvrdim da je pogrešno zanemarivati predmete koji se nalaze u samom temelju obrazovanja da bi se um opteretio izučavanjem ovih viših disciplina. {SRUS 218.1}
Veoma je važno da studenti u našim školama steknu takvo obrazovanje koje će ih učiniti sposobnim za uspešan poslovni život. Ne smemo se zadovoljiti sa jednostranim obrazovanjem kakvo se stiče u mnogim školama. Osnovna znanja moraju se temeljno i do kraja savladati, a upoznavanje knjigovodstva treba smatrati isto tako važnim kao i učenje gramatike. Svi koji očekuju da budu primljeni u rad u Zajednici treba da nauče kako se vode poslovne knjige. U svetu ima mnogo ljudi koji u poslovnom životu prave velike promašaje i smatraju ih nepoštenima, to su ljudi koji su iskreni u srcu ali neuspeh doživljavaju zato što ne znaju kako se vodi knjigovodstvo. {SRUS 218.2}
Naučiti kako se pravilno i razgovetno čita, jasno piše čitkim rukopisom, i kako se vode poslovne knjige, — to su zaista neophodna znanja. Knjigovodstvo se kao nastavni predmet jako izostavlja u mnogim školama, ali upravo to bi trebalo smatrati studijom od primarnog značaja. Potpuno poznavanje pomenutih predmeta osposobiće studente za poverljive položaje. {SRUS 218.3}
Svakom studentu ja bih rekla: Nikad se ne zadovoljavaj sa postignućima nižim od prosečnih. Učeći i nastavljajući školovanje, uvek imaj u vidu plemeniti i sveti cilj. Uči marljivo zato što želiš da se osposobiš za rad u nekom delu vinograda gospodnjeg. Učini sve što je u tvojoj moći da taj cilj i ostvariš. Sam možeš učiniti za sebe više nego iko drugi. I ako sam učiniš za sebe sve što možeš, kolikog ćeš tereta osloboditi upravitelja škole i svoje nastavnike. {SRUS 218.4}
Pre no što se odlučiš za više studije, budi siguran da si potpuno savladao gramatiku, i naučio da pravilno čitaš, pišeš i govoriš engleski jezik. Uspinji se od najnižeg stepena, korak po korak. {SRUS 219.1}
Nemoj gubiti vreme u izučavanju nečega što ti neće trebati u tvom kasnijem životu. Umesto učenja klasičnih jezika, nauči prvo da korektno govoriš engleski, kao maternji jezik. Nauči kako se vode poslovne knjige. Nastoj da stekneš takva znanja koja će ti pomoći da u životu uvek i na svakom mestu budeš koristan. {SRUS 219.2}
Uputstva i opomene koje nam je gospod slao, upozoravajući studente i učitelje da ne provode godine na stalnim studijama u školi, ne odnose se na mlade dečake i devojčice. Njima je potrebno da prođu kroz odgovarajući period temeljne discipline stičući osnovno znanje iz opštih predmeta i iz Biblije, sve dok ne budu u stanju da zrelije i pouzdanije rasuđuju. {SRUS 219.3}
Božja Reč izričito naglašava uticaj društva u životu, čak i kod odraslih. Koliko je onda veća moć toga uticaja kad je u pitanju razvoj uma i karaktera kod dece i mladih! Društvo koje su izabrali, načela koja su prihvatili i navike koje sada stvaraju, odlučiće o njihovoj korisnosti u ovom životu i o njihovoj večnoj sudbini. {SRUS 220.1}
Užasna je činjenica da u mnogim školama i koledžima, u koje se mladi šalju u cilju obrazovanja i prosvećivanja, preovlađuju uticaji koji sakate karakter, odvraćaju misli od pravih ciljeva života i unižavaju moral, i to srca roditelja zaista treba da ispuni strahom i zabrinutošću. Dolazeći u kontakt sa nereligioznima, ljubiteljima zadovoljstva i izopačenima, mnogi od mladih gube svoju jednostavnost i čistotu, veru u Boga i duh samopožrtvovanosti koje su hrišćanski očevi i majke negovali i čuvali brižljivim poučavanjem i usrdnim molitvama. {SRUS 220.2}
Neizbežno je da mladi imaju svoje kolege i drugove, i oni će neizostavno osećati njihov uticaj. Postoje tajanstvene veze koje povezuju duše, tako da srce jednoga odgovara srcu drugoga. Jedan prihvata ideje, osećanja i duh drugoga. Ta prisnost može da bude pravi blagoslov, ili pak prokletstvo. Mladi mogu da potpomažu i jačaju jedni druge, postajući bolji u ponašanju, u sklonostima, u sticanju znanja; ili pak, dopuštajući sebi da postanu nemarni, bezbrižni i neverni, oni mogu izvršiti uticaj koji demorališe druge. {SRUS 220.3}
Izbor lica sa kojima će se družiti, za studenta predstavlja pitanje koje treba ozbiljno razmotriti. Među mladima koji pohađaju naše škole uvek će postojati upadljiva razlika: jedni će težiti da ugode Bogu i da se pokoravaju svojim učiteljima, a drugi će biti ispunjeni duhom lakomislenosti i bezakonja. Ako se mladi budu povodili za množinom na zlo, njihov uticaj će biti na strani neprijatelja duše; oni će biti zavedeni od onih kojima načela nepokolebljive vernosti nisu svojstvena. {SRUS 220.4}
Poznata je istinita izreka: „Pokaži mi s kim se družiš, da ti kažem kakav si”. Mladi nisu dovoljno svesni uticaja koji na njihov karakter i ugled vrše oni koje su izabrali za svoje drugove. Čovek obično teži za društvom onih čije su navike, ukus i postupci slični njegovim. Onaj koji više ceni društvo neznalica i poročnih, nego mudrih i dobrih, pokazuje da je i ljegov karakter pun nedostataka. Njegov ukus i navike u početku mogu da se razlikuju od ukusa i navika onih čijem društvu teži; ali mešajući se sa takvima, njegove misli i sklonosti počinju da se menjaju; on žrtvuje prava načela i neosetno ali neizbežno spušta se na nivo onih u čijem se društvu stalno nalazi. Kao što reka uvek poprima osobenosti tla kroz koje protiče, tako načela i navike mladih gotovo bez izuzetka bivaju obeleženi karakternim manama onih sa kojima se druže. {SRUS 221.1}
Studente treba učiti da se čvrsto odupiru primamljivosti greha koja im se nameće kroz druženje sa mladima koji nisu u veri. Okruženi iskušenjem, oni treba da znaju da ostajanje u Hristu predstavlja jedinu zaštitu protiv zla. Oni se moraju naučiti da stalno gledaju na Isusa, da proučavaju Njegove vrline i da ga u svemu uzimaju za svoj Uzor. Onda će istine, unete u unutarnju svetinju duše, posvetiti i spoljni život. Oni se moraju naučiti da odmeravaju svoje postupke, prosuđujući od uzorka do posledica, da životom posvećenim službi pravde ili pak ciljevima neprijatelja mere večni gubitak ili dobitak. Treba ih učiti da za svoje drugove i prijatelje biraju one koji su pružili očevidne dokaze o ispravnosti svog karaktera, koji zaista žive u skladu sa biblijskom istinom. Družeći se sa onima koji žive u skladu sa načelima, i bezbrižni će naučiti da vole pravdu. Čineći ono što je dobro, u srcu će im se razviti odbojnost prema onome što je rđavo i neplemenito i što nije u skladu sa načelima Reči Božje. {SRUS 221.2}
Snaga karaktera sastoji se u snazi volje i snazi samosavlađivanja. Mnogi mladi pogrešno misle da nekontrolisane strasti čine snagu karaktera; istina je, međutim, da je onaj kojim gospodare njegove strasti pravi slabić. Istinska veličina i plemenitost jednog čoveka meri se prema jačini osećanja koja on može da savlada, a ne prema jačini osećanja koja njega savlađuju. {SRUS 222.1}
Najjači je onaj čovek koji, iako osetljiv na nepravdu, može da se savlada i da svojim neprijateljima oprosti. Bog nas je obdario umnom i moralnom snagom, ali svaki od nas je u velikoj meri arhitekta svoga karaktera. Ta struktura se svakog dana mora sve više usavršavati. Reč Božja nas opomInje da pazimo kako gradimo, da gledamo da li je naša građevina utemeljena na Večnoj Steni. Dolazi vreme kad će se naše delo pokazati upravo onakvim kakvo je. Sad je vreme da svim silama koje nam je Bog dao radimo na izgradnji karaktera koji će nas učiniti korisnima ovde, i dostojnima boljeg života u večnosti. {SRUS 222.2}
Vera u Hrista kao u ličnog Spasitelja daće snagu i čvrstinu našem karakteru. Oni koji gaje pravu veru u Hrista biće razboriti i ozbiljni, imajući na umu da ih Božje oko uvek vidi, da Sudija celog sveta odmerava moralnu vrednost, da nebeski anđeli budno prate gledajući kakav karakter oni izgrađuju. {SRUS 223.1}
Razlog što mladi prave tako ozbiljne greške u tome je što nisu voljni da se uče iz iskustva onih koji su preživeli mnogo više od njih. Studentima se ne sme dopustiti da sa podsmehom i porugom prelaze preko mera predostrožnosti, opomena i uputstava roditelja i učitelja. Oni treba da cene i prihvate svaku pouku, shvatajući u isto vreme da im je potrebno poučavanje dublje nego što ijedno ljudsko biće može dati. Kad Hristos posredstvom vere zaista boravi u srcu, Njegov Duh postaje sila koja čisti i daje život duši. Istina ako je zaista u srcu, nezadrživo vrši preobražavajući uticaj na svakodnevni život. I učitelji i studenti treba istinu Božju da smatraju blagom od neprocenjive vrednosti koje se ne sme baciti u zasenak praksom neusklađenom sa njenim svetim karakterom. {SRUS 223.2}
Neka oni studenti koji su se odvojili od svoga doma i nisu više pod neposrednim uticajem svojih roditelja, imaju na umu da ih oči njihovog nebeskog Oca stalno prate. On voli mlade, zna njihove potrebe i ima razumevanje za njihova iskušenja. On u njima vidi velike mogućnosti, i jedva čeka da im omogući najbolji uspeh u učenju, ukoliko oni uvide svoju potrebu i zatraže Njegovu pomoć. {SRUS 223.3}
Studenti, imajte na umu da se molitve vaših roditelja dan i noć uzdižu Bogu u vašu korist; njihova ljubav, briga i interesovanje za vas prate vas na svakom koraku. Poslušajte njihove usrdne opomene, i odlučite da se svim sredstvima koja su u vašoj moći uzdižete iznad zla koje vas okružuje. Vi ne možete shvatiti sa kakvim lukavstvom i podmuklošću neprijatelj radi da bi izopačio vaš um i navike i da bi u vama razvio pogrešna načela. {SRUS 223.4}
Vi možda ie vidite svu težinu opasnosti kad preduzimate prvi korak koji vodi u lakomislenost i traženje zadovoljstava, i mislite da ćete kad god zaželite da promenite svoj put ponovo biti u stanju da postupite ispravno i to isto tako lako kao i pre popuštanja zlu. Ali to je zabluda. Izborom zlog društva mnogi su korak po korak zavedeni da zastrane sa puta vrline u dubine neposlušnosti i razvrata, a mislili su u početku da jednostavno nije moguće da oni podlegnu. {SRUS 224.1}
Student koji, popuštajući iskušenju, oslabi svoj uticaj na dobro i pogrešnim postupcima postane agent u rukama neprijatelja duše, moraće da polože račun pred Bogom zbog učešća u podmetanju kamenja za spoticanje na putu drugih. Zar studenti, onda treba sami da se povezuju sa arhiobmanjivačem? Zar treba da postaju njegovi agenti u kušanju i zavođenju drugih? Zar ne bi radije trebalo da uče kako da pomažu svojim drugovima na studijama i svojim profesorima? Njihovo je preimućstvo i dužnost da svojim učiteljima pomažu u nošenju tereta i odolevanju zbunjenosti koju sotona nastoji da učini obeshrabrujuće teškom i mučnom. Oni mogu da stvaraju atmosferu koja smiruje i razveseljava. Svakog studenta može da ispunjava radošću i zadovoljstvom svest da je na strani Hristovoj, da je uredan, marljiv i poslušan, odbijajući da i najmanji delić svojih sposobnosti ili uticaja posveti velikom neprijatelju svega što je dobro, uzvišeno i plemenito. {SRUS 224.2}
Student koji je savestan i ima pravu predstavu o istini i dužnosti može da utiče hrišćanski veoma pozitivno na svoje drugove. Mladi koji uzmu jaram Hristov neće biti neobraćeni i neposlušni, i neće težiti za sebičnim zadovoljstvima i uživanjima. Budući jedno sa Hristom u duhu, oni će biti jedno sa Njim i u svojim postupcima. Stariji studenti u našim školama moraju imati na umu činjenicu da se mlađi studenti u svojim navikama i postupcima uglavnom ugledaju na njih i prosto ih kopiraju, i zato neka nastoje da tu svoju šansu iskoriste na najbolji način. Neka strogo paze da mlađe studente svojim negativnim uticajem ne izdaju u ruke neprijatelju. {SRUS 225.1}
Hristos će rado pomoći svima koji se s poverenjem oslone na Njega. Oni koji su povezani sa Hristom imaju sreću u onome što im je povereno. Oni idu putem kojim ih Spasitelj vodi, jer Njega radi raspinju telo sa njegovim strastima i željama. Svoju sreću oni grade na Hristu, a On predstavlja temelj toliko čvrst da ga nikakve ovozemaljske bure i vetrovi ne mogu srušiti.{SRUS 225.2}
Na vama je, dragi mladići i devojke, da odlučite: da li ćete biti verni, dostojni poverenja, spremni i odlučni da budete i ostanete na pravoj strani bez obzira na okolnosti. Želite li da stvarate dobre navike? Onda tražite društvo onih koji su zdravi u moralu i čiji je cilj da čine samo ono što je pravo i dobro. Dragoceni časovi vremena milosti dati su vam da odbacite svaku karakternu manu i nedostatak, i treba da se svim silama trudite da to i postignete, ne samo zato da biste nasledili večni život, nego i da biste bili korisni u ovom životu. Dobar karakter predstavlja kapital vredniji od srebra i zlata. To je blago koje se ničim ne može uništiti, i koje će onog dana kad sve ovozemaljsko izgubi vrednost biti bogato uzvraćeno. Čestitost, čvrstina i postojanost predstavljaju osobine za koje svi najusrdnije treba da se zalažu i da ih neguju, jer takve osobine onome ko ih poseduje daju snagu kojoj se ne može odoleti, — snagu koja ga čini jakim da čini dobro, da se odupre zlu i da mirno podnosi nedaće i teškoće. {SRUS 225.3}
Ljubav prema istini i osećanje odgovornosti da sve što činimo bude na slavu Bogu, predstavljaju najsnažnije od svih podsticaja za usavršavanje intelekta. Pokrenut takvim pobudama, student nikada ne može da bude neozbiljan ili površan. On će u svojim studijama uvek biti tako ozbiljan i revnostan kao da se nalazi neposredno pred očima Božjim, znajući da je za njegovo vaspitanje i obrazovanje zainteresovano čitavo nebo. On će postati plemenit, velikodušan, ljubazan prema drugima, učtiv i koristan, jednom rečju, postaće po karakteru sličan Hristu. I srcem i umom biće u skladu sa voljom Božjom. {SRUS 226.1}
Mladi koji svoj život dovode u sklad sa životom Hristovim biraće za svoje drugove samo one koji će im pomoći da čine ono što je pravo i dobro, a izbegavaće društvo onih koji ne doprinose razvoju pravih načela i plemenitih ciljeva. Svuda se mogu sresti mladi čiji se um bavi onim što nema istinske vrednosti. Kad’se nađu u društvu sa takvima, oni koji su svim srcem na strani Hristovoj, držaće se čvrsto onog stanovišta za koje im glas 226 savesti i razuma govori da je pravo. {SRUS 226.2}
Za dalje proučavanje iz ove oblasti
Važnost opštih obrazovnih predmeta
Vaspitanje 234—239
Uticaj društva
I Sved. 400—405, 512. 513.
II Sved. 222, 407. 408.
III Sved. 41-47, 362—367.
IV Sved. 209, 435, 436, 587—591, 622—624.
V Sved. 111—113,222,223,542— 546. (227)
Intermediate Schools
Child Guidance, 328-336.
Fundamentals of Christian Education, 488-491.
Value of the Common Branches
Education, 234-239.
Influence of Association
The Adventist Home, 455-471.
Messages to Young People, 419, 423, 424, 432.
Testimonies For The Church 1:400-405, 512, 513;
Testimonies For The Church 2:222, 407, 408;
Testimonies For The Church 3:41-47 (courtship), 362-367;
Testimonies For The Church 4:209, 435, 436, 587-591, 622-624;
Testimonies For The Church 5:111-113 (courtship), 222, 223, 542-546.
„gospod, gospod dade mi
jezik učen da umijem progovoriti
pravu i prikladnu riječ umornome
NEKE OD POTREBA HRIŠĆANSKIH UČITELJA
Učitelju je poverei najznačajniji zadatak, — zadatak kojem ne bi smeo pristupiti bez brižljive i potpune pripreme. On treba da oseća svetost svoga poziva i da mu se posveti sa revnošću i oduševljenjem. Ukoliko je veće njegovo istinsko znanje, utoliko će bolji i uspešniji biti njegov rad. Nijedan učitelj koji se zadovoljava površnim znanjem neće postići visoki stepen korisnosti. {SRUS 229.1}
Međutim, nije dovoljno da učitelj poseduje samo prirodne sposobnosti i intelektualnu naobrazbu. Neophodno je imati i jedno i drugo, ali bez duhovne prikladnosti i osposobljenosti za ovaj poziv, čovek nije spreman da mu se valjano posveti. U svakom učeniku on treba da vidi Božju rukotvorinu, kandidata za besmrtne počasti. Njegovo je da um mladih vaspitava, obučava i disciplinuje tako da svaki od njih dostigne visoki nivo prosvećenosti na koji ga Bog poziva. {SRUS 229.2}
Svrha vaspitanja i obrazovanja je: proslaviti Boga, osposobiti ljude i žene da odgovore na molitvu: „Da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao što je i na nebu” Matthew 6:10 Bog poziva prosvetne radnike da budu Njegova pomoćna ruka u ostvarivanju ovog cilja. On zahteva od njih da u svoj rad unesu načela neba, — prva slova pravog vaspitanja i obrazovanja. Učitelj koji još nije naučio ova načela treba odmah da počne sa studioznim proučavanjem istih. I tek onda kada to nauči biće osposobljen i podesan da uči druge. {SRUS 229.3}
Svaki hrišćanski učitelj treba da ima razumnu predstavu o tome šta Hristos predstavlja za njega lično. On treba da zna kako da ga učini svojom snagom i delotvornošću, kako da svoju dušu poveri Bogu kao vernom Tvorcu. Od Hrista dolazi svako znanje bitno da se učitelji osposobe za Božje saradnike, — znanje koje pred njima otvara široko polje korisnosti. {SRUS 230.1}
Mnogi. na žalost. ne cene ovo znanje, već u sticanju obrazovanja teže za onim što ljudi smatraju čudesnom učenošću ili naukom. Učitelji, hvalite se Bogom. a ne naukom, ne poznavanjem stranih jezika niti bilo čim što je samo ljudsko. Neka vaša najveća ambicija bude praktično ispoljavanje hrišćanstva u svakodnevnom životu. {SRUS 230.2}
,,Tada ćemo poznati gospoda, i sve ćemo ga više poznavati, jer Mu je izlazak uređen kao zora” (Hosea 6:3). Kao što svetlost sunca blista sve jače i jače od zore pa sve do podnevne žege, tako i vi. ukoliko šire otvorite svoje srce za Božju Reč, utoliko veću i blistaviju svetlost primate. {SRUS 230.3}
Oni koji se prihvataju odgovornosti koje počivaju na svakom učitelju treba neprekidno da napreduju. Oni se ne smeju zadovoljiti s tim da ostanu na početničkom nivou hrišćanskog iskustva, već se stalno moraju uspinjati sve više i više. Sa Rečju gospodnjom u svojim rukama i ljubavlju prema dušama koja ih stalno podstiče na revnostan rad, oni treba da napreduju u delotvornosti korak po korak. {SRUS 230.4}
Svaki učitelj treba svakodnevno da prima pouke i uputstva do Hrista, i uvek treba da radi pod Njegovim vođstvom. Svoj zadatak on ne može besprekorno ni da shvati ni da izvršuje ako ne održava neprekidnu vezu sa Bogom u molitvi. Samo uz božansku pomoć. kombinovanu sa usrdnim, samopožrtvovanim naporima, prosvetni radnik se može nadati da će svoj posao raditi mudro i valjano. {SRUS 231.1}
Učitelj ne shvati potrebu molitve i ako se u srcu ne ponizi pred Bogom. promašiće i samu suštinu vaspitanja i obrazovanja. On treba da zna kako da se moli, i koji jezik da upotrebi u molitvi. . Ja sam čokot”. kaže Hristos. .,a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogo roda; jer bez mene ne možete činiti ništa” John 15:5 Plod vere učitelj treba da manifestuje u svojim molitvama. On treba da nauči kako da izađe pred gospoda i svesrdno preklinje sve dok se sa sigurnošću ne osvedoči da su njegove molitve uslišene. {SRUS 231.2}
Rad sa studentima kao pojedincima
Učitelj treba pažljivo da prouči sklonosti i karakter svojih učenika, da bi način poučavanja mogao prilagoditi njihovim posebnim potrebama. On ima da obrađuje vrt u kojem se biljke jako razlikuju po svojoj prirodi, obliku i stepenu razvoja. neke od njih su skladno razvijene i veoma lepo izgledaju, ali mnoge su zakržljale i nesrećno zanemarene. Oni čijoj su brizi te biljke bile poverene prepustili su ih na milost i nemilost okolnosti, i sada su teškoće i napori oko njihovog popravljanja i obrade desetostruko veći. {SRUS 231.3}
Nijednoj grani studija ne treba poklanjati posebnu pažnju na štetu drugih isto tako značajnih grana. Neki nastavnici posvećuju previše vremena omiljenim predmetima. uvežbavajući studente u svakoj pojedinosti i pohvaljujući ih zbog napretka u tome, dok su u drugim i to bitnim disciplinama ti isti studenti veoma slabi. Takvi postupci nastavnika prema studentima veoma su pogrešni. Oni ih lišavaju skladnog i jednakomernog razvoja ne samo u pogledu njihovih umnih sposobnosti. nego isto tako i u pogledu sticanja znanja koje im tako žalosno nedostaje. {SRUS 232.1}
Moć srećnog i prijatnog raspoloženja
Stalno druženje sa onima od kojih je i po godinama i po stečenom znanju, iskustvu i položaju znatno viši čini učitelja upornim u svojim pravima i mišljenju, i navodi ga da ljubomorno čuva svoj povlašćeni položaj i svoje dostojanstvo. Takav je duh suprotan krotosti i smernosti Hristovoj. Svako zanemarivanje ovih vrlina ometa napredak u Bogougodnom životu. Mnogi na taj način podižu barijere između sebe i Isusa, tako da Njegova ljubav ne može nesmetano da teče u njihova srca, i onda se žale kako ne mogu da vide blistave zrake Sunca Pravde. Neka takvi zaborave ne sebe i žive za Hrista, i onda će svetlost upućena s neba uneti radost i sreću u njihove duše. {SRUS 232.3}
Nijedan čovek ili žena koji su mrzovoljni, nestrpljivi, samovoljni i diktatorski nastrojeni, nisu podesni za rad u prosveti. Takve karakterne crte nanele bi veliku štetu učenicima. Neka se nijedan učitelj za ovako pogrešno postupanje ne izgovara da je takve naravi ili da je pogrešio u neznanju. On se nalazi na takvom položaju gde neznanje ili nedostatak samosavlađivanja predstavljaju greh. On na duše svojih učenika ostavlja utiske koje će oni nositi kroz ceo život, i zato se mora učiti da nikada ne govori ljutito i da nikada ne gubi vlast nad samim sobom. {SRUS 233.1}
Oni koji kao prosvetni radnici poučavaju mlade, moraju više od svih drugih, da se čuvaju mrzovolje i sumornog raspoloženja, jer time gube simpatije svojih studenata, a bez simpatije oni ne mogu da im budu ni od kakve koristi. Mi ne treba da zamračujemo svoj put i put drugih senkom svojih teškoća i problema. Imamo saosećajnog Spasitelja kome s poverenjem možemo izneti svaku svoju žalbu i nevolju. Sve svoje brige. i terete možemo ostaviti kod Njega i onda nam naš rad neće izgledati tako zamoran i nevolje tako teške. {SRUS 233.2}
..Radujte se u gospodu”, hrabri nas apostol Pavle, ,,i opet velim, radujte se” (Philippians 4:4). Ma kakve bile vaše sklonosti, Bog može da ih oblikuje tako da postanu prijatne i hrišćanske. Uvežbavajući se u živoj veri, možete se odvojiti od svega što nije u skladu sa voljom Božjom, i tako uneti atmosferu neba u svoj život još na ovoj zemlji. Čineći tako, osetićete prijatne zrake sunčeve svetlosti na svakom koraku. Kad neprijatelj pokuša da vam dušu obavije tamom. pevajte i govorite o veri, i osvedočićete se da ste pesmom sami sebi govorili o svetlosti.{SRUS 233.3}
Mi sami otvaramo ustave bujici: ili jada ili radosti. Ako dopustimo da nam misli stalno budu obuzete brigom i ništarijama ovog sveta, srce će nam ispuniti mračne slutnje, sumornost i neverovanje. Ako se u svojim osećanjima i duši uzdignemo iznad svega toga, Hristov glas će progovoriti našem srcu, gunđanja će jednostavo nestati, a teške i sumorne misli će iščeznuti u pesmi hvale našem Iskupitelju. Oni koji rado razmišljaju o Božjoj velikoj milosti a ne zaboravljaju ni manje Njegove darove, opasuju se radošću i pevaju u svome srcu gospodu. Tada oni nalaze radost i pravo uživanje u svom radu, drže se čvrsto na svojoj dužnosti i imaju blagu narav i duh pun poverenja. {SRUS 234.1}
Neka učitelj ne misli da sve svoje vreme treba da provede u proučavanju knjiga. Praktičnom primenom onoga što je naučio postići će daleko više nego samim proučavanjem. Stečeno znanje se upotrebom sve više uvećava. Neki koji imaju samo jedan talenat misle da ne mogu učiniti ništa. Oni svoj talenat skrivaju u zemlju, kao da tako treba; a kad on ostane samo jedan bez ikakvog umnožavanja onda gunđaju protiv Boga. Međutim, da su sposobnosti koje su im darovane korisno upotrebili, njihov talenat bi se udvostručio. Vernom i savesnom upotrebom talenti se mogu umnožiti. Kad pravilno iskoristimo preimućstva koja nam je Bog dao, On će uvećati naše sposobnosti i mogućnosti da Mu služimo. {SRUS 234.2}
Nemojte misliti da vam, zato što ste prosvetni radnici, nije potrebno poučavanje u najjednostavnijim životnim dužnostima. Nemojte da zbog studioznog proučavanja knjiga zanemarite ostale svoje svakodnevne dužnosti. Bilo gde da se nalazite, nastojte da uvek budete korisni za svoju okolinu, i videćete kako se vaše umne sposobnosti šire, a mogućnosti da se pročitano shvati i zapamti sve više uvećavaju. Vernim i savesnim izvršavanjem svake praktične dužnosti koja vam padne u deo, osposobljavate se da stečeno znanje uspešnije prenesete na svoje učenike. {SRUS 234.3}
Ima pojedinaca koji vole društvo ovoga sveta, koji smatraju da je čak poželjnije družiti se sa svetovnim ljudima nego sa onima koji ljube Boga i drže Njegove zapovesti. Učitelji, vi dobro znate šta znači biti poslušan Bogu, šta znači ići stopama Hristovim i uzeti Njegov jaram. Želite li zaista mudrost Božju? Onda se ponizite pred Njim; pokoravajte se u svemu Njegovim zapovestima; odlučite čvrsto da ćete svaku priliku koja vam se pruži iskoristiti na najbolji način. Sakupljajte svaki zrak svetlosti koja obasjava vaš put. Živite u skladu sa primljenom svetlošću, primenjujući učenje istine u praksi. Ponizite se pod silnu ruku Božju i On će vas uzdići. Pbverite svoj rod Njemu. Radite verno, savesno i iskreno, i osvedočićete se da će vaš svakodnevni trud zaista biti nagrađen. {SRUS 235.1}
Učitelji moraju imati živu veru ili će se potpuno odvojiti od Hrista. Spasitelj ne pita koliko odobravanja i počasti uživate u ovom svetu, koliko ste pohvala primili sa ljudskih usana, nego traži da vaš život bude takav da On može staviti na to pečat svoga odobravanja. Sotona stalno nastoji da svojim senkama zamrači vaš put, kako bi na taj način osujetio uspeh vašeg rada. Vi morate biti naoružani silom Svetoga Duha, da biste se u ime Isusa Nazaraćanina mogli odupreti sili koja deluje odozdo. Imati u srcu Duh Hristov neizmerno je bolje nego dobijati priznanje i odobravanja ovog sveta. {SRUS 235.2}
Učitelju se poverava veliki zadatak, zadatak za čije je izvršenje samo njegova snaga potpuno nedovoljna. Pa ipak ako se on, svestan svoje slabosti, potpuno osloni na Isusa, on će postati dovoljno jak u sili Svemogućeg. U svoj teški zadatak on mora uneti strpljenje, dugo podnošenje i blagost Hristovu. Njegovo srce mora da plamti onom istom ljubavlju koja je gospoda života i slave navela da umre za izgubljeni svet. Strpljenje i istrajnost u radu neće ostati nenagrađeni. Najusrdniji napori vernog i savesnog učitelja ponekad izgledaju bezvredni i uzalud ulagani, ali će on na kraju ipak videti plodove svoga rada. Plemenit karakter i koristan život učenika i studenata za koje se verno zalagao biće još ovde bogata nagrada za njegove napore i brigu. {SRUS 236.1}
Ljudska priroda zaslužuje da joj se pokloni pažnja i usrdni napori. Ona treba da se oplemeni, uzdigne, posveti i udostoji za unutrašnju lepotu i ukras duše. Milošću Božjom, otkrivenom u Hristu Isusu, koja donosi spasenje i besmrtnost, one koji predstavljaju Njegovo nasleđe treba vaspitavati i obrazovati, ne u skladu sa beznačajnom etikecijom prolazne mode i formalizma, nego u istinskoj nauci pobožnosti. {SRUS 236.2}
Gospod je stvorio mogućnosti da se plemenite sile uma obrazovanjem osposobe za najviša stremljenja. Ali umesto da svoje umne sposobnosti koriste u tu svrhu, ljudi ih zloupotrebljavaju, stavljajući ih u službu prolaznih i privremenih interesa, kao da su ovozemaljska dostignuća od najvišeg značaja. Na taj način više sposobnosti zakržljavaju i ljudi ostaju neosposobljeni za životne dužnosti koje padaju na njih. Ako se plemenite sile uma vežbom ne razvijaju, one će u velikoj meri izneveriti čak i u obavezama i potrebama ovoga života. Sotonin je cilj da sposobnosti uma oslabi i potčini čulnosti, ali Božja volja nije da se um na taj način podvrgne kontroli zlog neprijatelja. On želi da Njegova deca u svojim intelektualnim i duhovnim stremljenjima napreduju. . . {SRUS 237.1}
Životni vek na ovom svetu dat nam je da bismo se pripremili za budući, večni život. Ako taj zadatak izvršavamo onako kako to Bog od nas s pravom očekuje, svako iskušenje na koje naiđemo radiće u stvari za nas; jer ukoliko se odupremo njegovim primamljivostima utoliko ćemo uznapredovati u Bogu ugodnom životu. U vatri iskušenja, nevidljivi anđeli poslani s neba biće na našoj strani da nam pomognu u našoj borbi. Snaga, čvrstina i energija koje ćemo primiti u takvoj krizi prevazilaze moć smrtnika. {SRUS 237.2}
Ali ako čovek kao ljudsko oruđe svoju volju ne uskladi sa voljom Božjom, ako ne raskine sa svakim idolom i ne pobedi svako zlo, on neće uspeti u tom ratu, i konačno će biti savladan. Oni koji žele da postanu pobednici moraju stupiti u rat sa nevidljivim silama; unutrašnja izopačenost mora se pobediti, i svaka misao mora se dovesti u pokornost Hristu. {SRUS 237.3}
Sveti Duh je neprekidno na delu, nastojeći da očisti, oplemeni i discilinuje duše ljudi, kako bi se oni udostojili za društvo svetih i anđela. . . Kao deca Božja, moramo ulagati najusrdnije napore da bismo postali pobednici; i kao oni koji žeLe da svojim životom posluže na čast i slavu Bogu, moramo stalno istraživati kako da se pred Njim pokažemo kao radnici koji se nemaju čega stideti. {SRUS 238.1}
Dar govora pravilno upotrebljen
Radnik u delu Božjem treba da ulaže najusrdnije napore da bi postao pravi Hristov predstavnik, odbacujući svaki neprikladan gest i svaku ružnu reč. On se mora truditi da reči izgovara pravilno. Mnogi ne pridaju nikakvu važnost tome na kakav se način izražavaju, dok bi brižljivim ulaganjem truda u tom pravcu mogli postata uspešni predstavnici istine. Trebalo bi da svakog dana u tom pogledu ostvare izvesni napredak. Svoju korisnost i uticaj ne treba da umanjuju pogrešnim naglašavanjem i nepravilnim izgovorom. Vulgarne i prostačke izraze, tako često upotrebljavane u svakodnevnom govoru, treba zameniti zdravim i besprekornim rečima. Stalnom budnošću i usrdnom disciplinom, mladi hrišćani mogu „zadržati jezik svoj oda zla i usne svoje od prevarne riječi”. {SRUS 238.2}
Moramo pažljivo nastojati da svoje reči ne izgovaramo pogrešno. Među nama ima ljudi koji pravilnu upotrebu jezika teorijski dobro znaju, a ipak u praksi često prave greške. gospod želi da mudrim korišćenjem svojih sposobnosti i prilika učinimo najbolje što je u našoj moći. On je ljude obdario talentima, kako bi mogli da prosvećuju i moralno uzdižu druge; i naša je dužnost da se obučavamo i pripremamo za veliki zadatak koji nam je poveren. . . {SRUS 238.3}
U čitanju ili u izlaganju Reči Božje izgovor treba da bude jasan i razumljiv. Neprikladan stav za govornicom i izgovaranje kroz nos takođe treba ispraviti. {SRUS 239.1}
Svaki nerazgovetan izgovor treba smatrati pogrešnim. Mnogi se navikavaju da govore prebrzo ili tako prigušeno i nerazgovetno, kao da im je jezik prevelik za njihova usta pa prosto ne znaju kuda bi s njim. Takva navika predstavlja veliku prepreku za njihovu korisnost. Ako se oni koji imaju govorne mane potčine dobronamernoj kritici i ispravljanju, oni mogu da se oslobode svojih nedostataka. Oni treba da budu istrajni u nastojanju da govore tiho i razgovetno, vežbajući trbušne mišiće u dubokom disanju, što znatno doprinosi pravilnom izgovaranju reči. Mnogi govore prebrzo i neprirodno visokim tonom. Takva praksa veoma štetno deluje na grlo i pluća. Usled stalne zloupotrebe i čestih zapaljenja, ti nežni organi obole a krajnji ishod može da bude i njihovo potpuno propadanje. {SRUS 239.2}
Propovednici i učitelji treba da posvete naročitu pažnju negovanju glasa. Oni ne treba da govore na razdražljiv i usiljen način, već lagano, razgovetno i jasno, tako da glas očuva svoju melodičnost. {SRUS 239.3}
Spasiteljev glas je poput muzike dopirao do ušiju onih koji su bili naviknuti na monotone i beživotne govore književnika i fariseja. On je govorio lagano i upečatljivo, naglašavajući one reči na koje je posebno želeo da skrene pažnju svojih slušalaca. Zato su značenje Njegovih reči u potpunosti mogli da shvate i stari i mladi, i obrazovani i neuki. To ne bi bilo moguće da je On govorio užurbano, jureći sa izreke na izreku bez ikakve pauze. Pažnja slušalaca bila je veoma usredsređena na Njegove reči, i isticali su da On ne govori kao književnici i fariseji, jer su Njegove reči bile kao reči Onoga koji govori sa autoritetom. . . {SRUS 240.1}
Hristov način poučavanja bio je zaista divan i privlačan, i uvek se odlikovao jednostavnošću. Duboke tajne carstva nebeskog On je otkrivao posredstvom ilustracija i simbola koji su Njegovim slušaocima bili sasvim poznati, i slušali su ga veoma rado upravo zato što su Njegove reči lako mogli da shvate. Nikad se nije služio visokozvučnim rečima, čije se značenje ne može shvatiti dok se ne pogleda u leksikon. {SRUS 240.2}
Veličanstvene prizore carstva nebeskog, Hristos je ilustrovao iskustvima i zbivanjima iz ovozemaljskog života. U saosećanju, ljubavi i nežnosti hrabrio je, tešio i poučavao sve koji su slušali Njegove reči, jer je sa Njegovih usana tekla blagodat koja je ljudima na najprivlačniji način prenosila blago istine. {SRUS 240.3}
To je način na koji On želi da i mi Njegovu istinu prenosimo. Sila izgovorene reči ima veliku vrednost; i zato glas treba negovati tako da on postane blagoslov za one s kojima dolazimo u dodir. {SRUS 240.4}
Veoma me je zabolelo kad sam videla kako se dar govora malo ceni. U čitanju Biblije, u molitvi, u iznošenju svedočanstva na skupovima, koliko je bitan i neophodan jasnan i razgovetan način izražavanja! I koliko se gubi u porodičnom bogosluženju kad onaj koji se moli sagne glavu i molitvu izgovara potištenim, jedva čujnim glasom! A čim se porodično bogosluženje završi, ti isti koji molitvu izgovaraju jedva čujno, obično govore tako jasno i razgovetno da se bez ikakvih teškoća može razumeti šta kažu. Molitva tako izgovorena odgovara kleti, ali ne i za javno porodično bogosluženje; jer ako prisutni nisu čuli šta je u molitvi rečeno, oni ne mogu reći: amin. U običnom razgovoru skoro svi mogu da govore dovoljno jasno i glasno, i zašto onda ne bi tako govorili i kad su pozvani da iznesu svoje svedočanstvo pred skupom ili da izgovore molitvu? {SRUS 241.1}
Kad govorite o božanskoj istini, zašto ne govorite razgovetno i na način koji pokazuje da znate o čemu govorite i da se ne stidite istaći to? Zašto se ne molite kao da ste svesni mogućnosti da prestup bude oprošten, da prestolu milosti pristupate u poniznosti ali sa svetim pouzdanjem, podižući svete ruke bez gnjeva i premišljanja? Ne saginjite se i ne pokrivajte svoje lice u molitvi kao da ima nešto što želite sakriti ili prećutati; nego podignite svoje oči prema nebeskoj svetinji, gde Hristos kao posrednik stoji pred Ocem i vaše molitve, pomešane sa zaslugama Njegove besprekorne pravde, prinosi kao miris kadionog tamjana. {SRUS 241.2}
Pozvani smo da u molitvi ištemo, tražimo i kucamo, i sigurno nećemo tražiti uzalud. „Ištite”, kaže Hristos, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se”Matthew 7:7, 8. {SRUS 242.1}
Spremnost nebeskog Oca da podari blagoslov, Hristos ilustruje spremnošću zemaljskog roditelja da zadovolji zahtev svog deteta. „Koji je među vama otac”, kaže On, „u koga ako sin zaište hljeba da mu da kamen? Ili ako zaište ribu da mu da mjesto ribe zmiju? Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju? Kad dakle vi, zli, budući, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati Duha Svetoga onima koji ištu od Njega?” Luke 11:11-13.{SRUS 242.2}
U ime Hristovo, mi pristupamo Bogu sa naročitim zahtevom, i On nas sa dobrodošlicom prima. Svakoj poniznoj i čkoj duši On saopštava da opravdanje može primiti samo verom u Hrista. Hristos briše mnogobrojne mrlje naših greha i tada, ohrabrena i utešena srca, možemo uskliknuti: „Hvalim Te, gospode, jer si se bio razgnjevio na me, pa se odvratio gnjev Tvoj, i utješio si me” Isaiah 12:1 Tada na osnovu ličnog iskustva shvatamo Pavlove reči: „Jer se srcem vjeruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje” Romans 10:10. {SRUS 242.3}
Tada čovek postaje oruđe kojim Bog može da se koristi u ostvarivanju svojih ciljeva. On može da predstavlja Hrista, ističući pred svetom Njegovu milost i ljubav. On tada ima 242 svedočanstvo koje želi da iznese i drugima. Jezikom psalmiste, i on govori: „Blagosiljaj, dušo moja, gospoda i sve što je u meni sveto ime Njegovo! Blagosiljaj, dušo moja, gospoda, i ne zaboravljaj nijednoga dobra što ti je učinio! On ti prašta sve grijehe “i iscjeljuje “sve bolesti tvoje. Izbavlja od groba život tvoj, vjenčava te dobrotom i milošću” Psalm 103:1-4. {SRUS 242.4}
Dar govora Bog nam je dao da bismo govorili drugima šta je sve On učinio za nas, da bismo svedočenjem o Njegovoj ljubavi i samilosti ganuli i njihovo srce, kako bi ga i oni slavili i hvalili što ih je pozvao iz tame u svoju divnu i čudesnu svetlost. „Vi ste moji svjedoci”, kaže gospod Isaiah 43:10 Međutim, svi oni koji žele da zaista budu svedoci za Hrista, moraju se od Njega naučiti kako da u tome budu uspešni. Kao deca nebeskog Cara, oni se moraju naučiti da svoje svedočanstvo iznose jasno, razgovetno i na takav način da niko ne stekne utisak da oni o milosti Božjoj govore preko volje, samo zato što moraju. {SRUS 243.1}
Molitva na javnim skupovima treba da bude takva i tako izgovorena da moralno uzdiže sve prisutne. Oni koji uzimaju učešća u tome treba da se ugledaju na primer dat u Hristovoj divnoj molitvi za svet. Molitva na javnom skupu treba da bude jednostavna, jasna i sadržajna, a ipak ne duga i beživotna, kakve se ponekad javno upućuju. Takve beživotne molitve bolje je ne upućivati, jer one predstavljaju samo formalnost lišenu životne sile, i ne služe na blagoslov niti na duhovno i moralno uzdizanje. {SRUS 243.2}
Apostol Pavle piše: „Čak i neživi instrumenti koji daju glas, bilo da je to truba ili harfa, ako ne daju razgovetan zvuk, kako će se raspoznati da li svira truba ili harfa? Jer ako truba da nerazgovetan zvuk, ko će se pripremiti za boj? Tako i vi, ako su riječi koje izgovarate jezikom teško shvatljive, kako će se razumjeti šta govorite? Jer ćete govoriti u vjetar. {SRUS 243.3}
„Ima na svijetu tako mnogo različitih glasova, ali nijedan nije bez značenja. Ako dakle ne znam značenje glasa, biću tuđin onome koji govori, i ovaj koji govori biće meni tuđin. Tako i vi, budući da se revnosno starate za duhovne darove, nastojte da izobilujete u onome što služi na popravljanje i moralno uzdizanje crkve” 1 Corinthians 14:7-12. {SRUS 244.1}
U svakoj verskoj službi moramo nastojati da se ponašamo na način koji će moralno uzdizati i popravljati druge, čineći sve što je u našoj moći za usavršavanje zajednice. „Zato koji govori stranim jezikom, neka se moli Bogu da može i da ga tumači. Jer ako se tim jezikom molimo Bogu, moj se duh moli, a um je moj neiskorišćen. Šta treba dakle? Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom; hvaliću Boga duhom, a hvaliću ga i umom. Jer ako blagosiljaš samo duhom, kako će onaj koji zauzima mjesto običnog vjernika reći amin na tvoje zahvaljivanje, kad ne zna šta govoriš? Ti se zaista dobro zahvaljuješ, ali se drugi time ne popravlja. {SRUS 244.2}
„Hvala Bogu, ja jezike govorim više od sviju vas. Ali u crkvi volim pet riječi umom svojim reći, da se i drugi pouče, nego li hiljade riječi stranim jezikom” (I Cor 14, 13-19. {SRUS 244.3}
Načelo koje Pavle ovde ističe u vezi sa darom stranih jezika isto se tako odnosi i na pravilno korišćenje glasa u molitvi na javnom skupu. Mi nikoga ko u ovome nije savršen ne želimo sprečiti da se javno moli, ili da iznese svoje lično svedočanstvo o sili i ljubavi Hristovoj. {SRUS 245.1}
Ja ovo ne pišem da bih vas ućutkala, jer se u tom pogledu već isuviše ćuti na našim skupovima; već sa ciljem da svoj glas posvetite Onome koji vam je taj dar i dao, i da shvatite neophodnost negovanja tog dara, — kako biste svim onim što kažete moralno uzdizali i popravljali Zajednicu. Ako ste stvorili naviku da u javnoj molitvi govorite potišteno i nerazgovetno, shvatite da je to pogrešno, i ulažite najusrdnije napore da taj nedostatak otklonite, kako biste i na taj način mogli da slavite Boga i moralno uzdižete Njegovu decu. {SRUS 245.2}
Na sastancima duhovnog karaktera, naš glas treba da se čuje u molitvi i zahvalnosti nebeskom Ocu, kako bi svi znali da služimo Bogu u jednostavnosti i istini, i u lepoti svetosti. U ovom svetu greha i neznanja zaista je dragocen dar govora, zaista je milozvučan ljudski glas kad se uzdiže u hvalu i slavu Onome koji nas je toliko ljubio da je predao sebe za nas. {SRUS 245.3}
Dar govora se jako zloupotrebljava i veoma je daleko od svoje prave namene; ali oni koji tvrde da su deca nebeskog Cara treba da, — budući svesni svoje odgovornosti, — pridaju ovom talentu najveću važnost. Neka niko ne kaže: „Ne vredi mi ni pokušati da se molim, jer me drugi ne čuje”. Radije neka svako kaže: „Uložiću najusrdnije napore da pobedim tu naviku nerazgovetnog i jedva čujnog izgovaranja reči u molitvi, naviku kojom se obeščašćuje Bog. Uvežbavaću svoj glas sve dok ne postane tako jasan da ga čuju i oni čiji je sluh već oslabio.” {SRUS 245.4}
Neka Hristovi sledbenici uvežbavaju svoj glas tako »da, umesto nejasnog nagomilavanja reči koje prosto preskaču jedna preko druge, njihovi izrazi budu jasni i ubedljivi, takvi da moralno uzdižu i prosvećuju druge. Ne spuštajte ton posle svake reči, već govorite tako da vam svaka rečenica bude odmerena i potpuna. Zar nije vredno da sami sebe disciplinujete, ako se time osposobite da uvećate interesovanje za službu {SRUS 246.1}
Božju i da moralno uzdižete Njegovu decu? glas radosnog odavanja hvale i slave Bogu čuje se na nebu. glasovi nebeskih anđela upotpunjuju glasove sinova i kćeri Božjih na ovoj zemlji kada oni odaju hvalu i slavu Bogu i Jagnjetu za veliko spasenje koje im je omogućeno.
Neka svaki nastoji da učini najbolje što može. Neka oni koji stupe pod zastavu Kneza Emanuela svakog dana rastu u milosti i delotvornosti. Neka se učitelji u našim obrazovnim institucijama savesno zalažu da svoje studente vaspitavaju u svakom pogledu, tako da zaista budu na blagoslov čovečanstvu i na slavu Bogu. {SRUS 246.2}
Veoma je važno da se studenti nauče da čitaju jasno i razgovetnim glasom. Veoma je neprijatno i mučno slušati kada se izveštaji na našim konferencijama i raznim društvenim skupovima čitaju gotovo nečujnim glasom, zamuckujući, ili potpuno prigušenim tonom. Pola interesovanja na jednom takvom sastanku uništeno je kad oni koji učestvuju u službi svoju ulogu vrše na tako ravnodušan, neprivlačan i beživotan način. Oni se moraju naučiti da govore na takav način da moralno uzdižu i oplemenjuju one koji ih slušaju. Svaki pojedinac koji je povezan sa radom u misionstvu treba da se osposobi da govori jasno i na privlačan način, izgovarajući svoje reči pravilno i do kraja. {SRUS 246.3}
Pravilno korišćenje govornih organa doprinosi fizičkom zdravlju i uvećava korisnost i uticaj. Popuštajući rđavim navikama u govoru ljudi postaju jednolični i dosadni čitači i govornici, stoga oni od kojih se prema pokazanoj inteligenciji očekuje da postanu misionari ili da budu uspešni u poslovnim poduhvatima treba da ozbiljno shvate potrebu reforme u načinu izražavanja. Razboritom vežbom oni mogu da prošire grudni koš i da ojačaju svoje mišiće. Prihvatanjem odgovarajućih pouka, i primenom zdravih načela u pogledu širenja pluća i negovanja glasa, naši mladići i devojke mogu postati govornici rado slušani; a vežbe neophodne da bi to postigli produžiće im i život. {SRUS 247.1}
Oni koji steknu pravilnu predstavu o važnosti negovanja glasa uvideće i neophodnost ličnog obrazovanja u tom pogledu, kako bi se osposobili da posluže na slavu Bogu i blagoslov bližnjima. Pristaće da ih uspešni i sposobni učitelji uporno ispravljaju sve dok ne nauče da čitaju i govore na takav način kojim će očuvati prirodnu milozvučnost glasa. Imajući pred očima jedino slavu Božju, učiniće najbolje što je u njihovoj moći da očuvaju i pravilno iskoriste svoje prirodne sposobnosti. gospodareći svojim sposobnostima, oni neće biti ometani govornim nedostacima, i njihova korisnost u delu Božjem bivaće sve veća. {SRUS 247.2}
Učitelji i nastaviici koji rade u našim školama treba da se upoznaju s Bogom na osnovu saznanja stečenih ličnim iskustvom. Oni treba da ga upoznaju i na osnovu toga što se pokoravaju svim Njegovim zapovestima. Zakon od Deset svojih zapovesti On je izgravirao na kamenim pločama da bi svi stanovnici zemlje shvatili večnu nepromenljivost Njegovog karaktera. Učitelji koji žele da napreduju u učenosti i umeću svoga poziva treba da se čvrsto drže tih čudesnih Božjih otkrića. Međutim, ove božanske zahteve oni će shvatiti samo onda ako njihovo srce i um budu u potpunom skladu sa Bogom. {SRUS 248.1}
Niko ne treba da bude zabrinut zbog onoga što nam gospod nije otkrio. U ovim danima, nagađanja i špekulacije s tim biće sve više, ali gospod izričito i jasno kaže: „Što je tajno ono je gospoda Boga našega” (Deuteronomy 29:29). glas koji je Izrailjcima govorio sa Sinaja — govori i u ovim poslednjim danima ljudima i ženama: „Nemoj imati drugih bogova uza me” (Exodus 20:3). Božji zakon je prstom Njegove ruke ispisan na kamenim pločama, i to pokazuje da on nikada ne može biti izmenjen ili ukinut. Kroz sva vremena večnosti on treba da ostane neizmenjen, kao nepromenljivo načelo Njegove vladavine. Ljudi svoju volju mogu da suprotstavljaju volji Božjoj, ali time ne mogu da ućutkaju mudre reči Njegovih zapovesti. iako ne prestaju da svoje špekulativne teorije suprotstavljaju učenjima Njegovog otkrivenja, i da ljudsku mudrost uzdižu iznad onoga jasnog i osveštanog 248 pravila: „Ovako veli gospod”. {SRUS 248.2}
Ono čemu svaki vernik najodlučnije treba da teži nije da dokuči svaku pojedinost o uslovima koji će preovlađivati u budućem životu, nego da sazna šta sve gospod zahteva od njega u ovom životu. Božja je jasno izražena volja da svaki hrišćanin svoj karakter usavršava prema božanskom uzoru. Proučavajući karakter Hristov kako je on otkriven u Bibliji, ispoljavajući Njegove vrline u svom svakodnevnom životu, vernik će se promeniti i postati sličan Njemu po dobroti i milosti. Hristovo delo samoodricanja i žrtve unosi u svakodnevni život veru koja radi kroz ljubav i čisti dušu. Mnogi žele da u svom verskom životu izbegnu nošenje krsta; ali reči koje je svojevremeno izgovorio učenicima, Hristos upućuje svima: „Ako ko hoće za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom” Matthew 16:24. {SRUS 249.1}
Iznošenjem pred svet spasonosnih istina otkrivenih u Bibliji treba izvršiti veliko delo. To su Bogom određena sredstva da se zaustavi poplava moralne izopačenosti na zemlji. Hristos je dao svoj život da bi omogućio obnavljanje lika Božjeg u ljudskoj duši. Sila Njegove milosti dovodi ljude u poslušnost istini. Oni koji žele da iskuse dublju posvećenost istinom u sopstvenoj duši, treba da tu dragocenu istinu iznose onima koji je još ne poznaju. Na svetu nema zanimanja koje tako uzdiže i oplemenjuje dušu. {SRUS 249.2}
Zadatak vaspitavanja i obrazovanja naših mladih kako je istaknut u uputstvima koja nam je Bog dao, treba održavati svetim. Za učitelje i nastavnike moramo uzimati one koji će mlade pravilno vaspitavati u svakom pogledu. Prema upustvu koje mi je dano, „Za učitelje i vaspitače mladih ne treba birati one koji se neće držati jednostavnih Hristovih metoda. Njegovo učenje sadrži suštinu posvećujuće jednostavnosti”. {SRUS 249.3}
Oni koji istinu iz svojih predmeta studentima iznose u neodređenoj svetlosti nisu podesni za rad u prosveti. Nijedan od onih koji se svakog dana ne uče da prenose reči Učitelja od Boga poslanog nije istinski kvalifikovan za taj zadatak. Sada je vreme da se seje seme Jevanđelja. Seme koje mi sejemo mora biti takvo koje će doneti najbolji plod. Ne smemo dopustiti da nam vreme prolazi neiskorišćeno. Rad naših škola treba da po svom karakteru postaje sve sličniji radu Hristovom. Samo sila Božje milosti, delujući na srca i misli ljudi, može atmosferu u našim školama i skupštinama održati čistom. {SRUS 250.1}
U našim školama ima učitelja i nastavnika koji bi dobro napredovali u obrazovnim institucijama ovog sveta, ali koji nisu podesni za obučavanje naših mladića i devojaka zato što su neupućeni u istine Jevanđelja Hristovog. Oni nisu u stanju da u svoj rad unesu Hristovu jednostavnost. Svaki učitelj treba da radi na isticanju onih istina po kojima se prepoznajemo kao poseban narod pred svetom, i koje nas osposobljavaju da budemo u skladu sa zakonima neba. U porukama koje nam se s vremena na vreme upućuju nalaze se istine koje će izvršiti čudesnu reformu u našem karakteru. Ako im damo njihovo pravo mesto, one će nas pripremiti za ulazak u grad Božji. Naše je preimućstvo i dužnost da u hrišćanskom životu stalno napredujemo. {SRUS 250.2}
Jedne noći bila sam probuđena iz sna i naloženo mi je da napišem jedno neposredno svedočanstvo u pogledu rada naše škole u Loma Lindi. Posredstvom te škole treba da se izvrši jedno ozbiljno i sveto delo. Učenje o zdravstvenoj reformi treba istaći jasno i u punoj svetlosti, tako da to svi mladi koji se tu školuju mogu shvatiti i praktično primeniti u životu. Svi naši vaspitači treba da budu strogi zdravstveni reformatori. {SRUS 251.1}
Gospod želi da istinski misionari izlaze kao pioniri iz naših škola. Oni treba da budu potpuno posvećeni delu, i kao saradnici sa Bogom svakog dana treba da proširuju sferu svoje korisnosti. Uticaj posvećenog medicinsko-misionarskog učitelja u našim školama od neprocenjivog je značaja. {SRUS 251.2}
Od svog uobičajenog ali pogrešnog načina življenja, mi treba da se obratimo veri Jevanđelja. Hristovi sledbenici treba da budu istinska svetlost svetu. Ako se oni stalno i u svemu ugledaju na Hristov život, oni će i srcem i dušom postati slični Njemu. Tada će oni svetleti i bez nekih površnih napora. gospod ne traži nikakvo spoljno razmetanje ljudskom dobrotom. U daru svoga Sina, On je omogućio da naš unutrašnji život bude prožet načelima neba. Korišćenje ovim preimućstvom doprinosi da se Hristos istakne pred svetom. Kad su oni koji tvrde da su Božji narod zaista nanovo rođeni, to se neizbežno i neprestano ispoljava u njihovom poštenju, njihovoj ispravnosti i nepokolebljivoj odanosti načelima. {SRUS 251.3}
O, kako su divne reči koje su mi bile upućene! Kakva se plemenitost i blagost preporučuje posredstvom milosti koja nam se daje u tolikom izobilju! Najjači i najubedljiviji dokaz o sili Hristove milosti i njenom uticaju na ljude i žene vidi se i oseća kad čovek, iako još u svojoj ovozemaljskoj prirodi, postaje učesnik u božanskoj prirodi, i snagom Hristove milosti pobeđuje izopačenost koja preplavljuje svet usled popuštanja strastima i telesnim željama. {SRUS 251.4}
- maj, 1908.
Svaki učitelj može da stekne obilje iskustava. Stremljenja za koja se opredeljujete ili će ojačati vašu veru i pouzdanje u Boga, učeći vas da radite kao Njegova pomoćna ruka, ili će vas ostaviti u stanju gorem nego što ste bili. Oni koji rade prema načelima i propisima koje je sam gospod dao ostaće u povoljnom položaju. Milost i blagoslovi neba pratiće ih u njihovom životu, osposobljavajući ih da rade u skladu sa voljom Božjom. {SRUS 252.1}
U svom radu kao učitelji, držite se jednostavnih načela Reči Božje, uzimajući Bibliju za temelj svojih stremljenja. Istinsko više obrazovanje predstavlja ono što se prima sedeći kod Hristovih nogu i učeći se od Njega. Izgrađujte zgradu svog karaktera po ugledu na uzor koji je čoveku dat u životu Hristovom. {SRUS 252.2}
U svom radu morate se u mnogo čemu ugledati na ratara koji se svim silama bori i žrtvuje za nove plodove zemlje. Prividno posmatrano, on svoje seme koje je posejao kao da je bacio; ali, sahranjeno u zemlju, seme počinje da klija. Sila Boga živoga daje mu život i sposobnost razvoja, tako vidimo „najprije travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu” (Mark 4:28). Proučavajmo ovaj čudesni proces. O; koliko iz toga može da se nauči i da se shvati! U cilju usavršavanja naših umnih i svih ostalih naših sposobnosti, mi ćemo kroz beskrajna vremena večnosti nastaviti da proučavamo puteve i dela Božja, i da o Njemu saznajemo sve više i više. {SRUS 252.3}
Učiteljima u Berien Springs-u:
Želim vam iajusrdnije da se svakog dana učite od Najvećeg Učitelja. Ako se najpre približite Bogu a onda i svojim studentima, izvršićete veoma dragocen zadatak. Ako u svom radu budete marljivi i smerni, Bog će vam svakog dana davati potrebno znanje i prave pedagoške sposobnosti. Činite najbolje što je u vašoj moći da blagoslove koje vam je On dao prenesete i na druge. {SRUS 253.1}
Sa dubokim i iskrenim interesovanjem da svojim studentima zaista pomognete, upućujte ih kako se stiče znanje. Približite im se koliko god je to moguće. Ako srce učitelja nije ispunjeno ljubavlju i dobrotom Hristovom, oni će prečesto ispoljavati duh surovosti i nastavničkog gospodarenja. „Držite se i sami u ljubavi Božjoj, očekujući milosti gospoda našega Isusa Hrista za život vječni. I tako, razlikujući, jedne milujte. mrzeći i na haljinu opoganjenu tijelom” Jude 21-23. {SRUS 253.2}
Gospod želi da naučite kako treba upotrebljavati mrežu Jevanđelja. Tu veštinu mnogi treba da nauče. Da biste u svome radu imali uspeha, prepletaji na vašoj mreži — primena biblijskih citata — moraju biti gusti i jednako raspoređeni. a značenje citiranih stihova lako razumljivo. Zatim učinite sve najbolje što je u vašoj moći da ta mreža bude privlačna. Budite uvek određeni u onome što želite istaći. Trudite se da ilustracije kojima se služite same po sebi budu jasne. Ma koliko znanje jednog čoveka bilo veliko, ono mu neće biti ni od kakve koristi ako on nije u stanju da to prenese i na druge. Neka zanosna uzvišenost vašeg glasa i dubina vaših osećanja ostave svoj utisak na slušaoce. Trudite se da svojim studentima snažno predočite potrebu da se bez odlaganja predaju Bogu. {SRUS 253.3}
Učitelji, imajte uvek na umu da je gospod vaša snaga. Trudite se da studentima predočite misli koje će za njih biti miris života za život. Nastojte da svoje pouke potkrepite prikladnim ilustracijama. Molite se Bogu da vam podari reči koje će svi moći da shvate i razumeju. {SRUS 254.1}
Jedna devojčica me je jednom prilikom zapitala: „Hoćete li vi govoriti posle podne?” „Ne, danas neću”, odgovorih ja. „Jako mi je žao”. reče ona. „Mislila sam da ćete vi govoriti i pozvala sam neke od mojih drugarica da dođu na bogosluženje. Hoćete li zamoliti propovednika da govori lako razumljive reči koje i mi možemo razumeti? Hoćete li mu reći, molim vas, da mi ne razumemo velike reči, kao što su: „opravdanje” ili „posvećenje”? Mi ne znamo šta te reči znače”. {SRUS 254.2}
Zamerka ove devojčice sadrži pouku koju najozbiljnije treba da uzmu u razmatranje učitelji i propovednici. Mnogi bi učinili dobro kad bi se odazvali zahtevu: „govorite lako razumljive reči, da bismo znali šta ste hteli da kažete”.
Svoja objašnjenja učinite što jasnijima, jer ja znam da mnogima ni izdaleka nije jasno sve što im kažete. Neka Sveti Duh oblikuje način vašeg govora, čisteći ga od svake troske. govorite tako da vas razumeju i deca, imajući na umu da mnogi od onih koji su poodmakli u godinama po razumevanju su još uvek samo deca. {SRUS 254.4}
Osposobljenost za pravilan govor stiče se usrdnom molitvom i marljivim trudom. Ta osposobljenost uključuje jasno izgovaranje svakog sloga i stavljanje naglaska u reči i rečenici tamo gde mu je pravo mesto. govorite polako i jasno. Mnogi govore prebrzo, gutajući reč tako da se čeoto gubi smisao onoga što su rekli. U sve što kažete unosite duh i život Hristov. {SRUS 254.5}
Kenterberijski arhiepiskop, dr Šeldom, jednom prilikom je čuvenom glumcu Betertonu postavio pitanje: „gospodine Beterton, recite mi, molim vas, kako to da vi glumci na svoju publiku utičete tako snažno a govorite o nečemu što je samo zamišljeno” {SRUS 255.1}
„Gospodine moj,” odgovori Beterton. „sa dužnim poštovanjem vaše milosti, dozvolite mi da kažem: razlog je jasan — sve leži u snazi entuzijazma (oduševljenja). Mi na pozornici o onome što je samo zamišljeno govorimo kao da to stvarno postoji, a vi sa katedre o onome što je zaista stvarno govorite kao o nečemu što je samo zamišljeno”. „Pasi jaganjce moje. . . pasi ovce moje”, naloženo je Petru (John 21:15, 16;). „A ti kad se obratiš utvrdi braću svoju” Luke 22:32. ). Za one koji slušaju, Jevanđelje predstavlja silu Božju na spasenje. Iznosite Jevanđelje u njegovoj jednostavnosti. Sledite primer Hristov, i nagradu ćete videti u pridobijanju svojih studenata za Njega. {SRUS 255.2}
Sanatorijum, Kalifornija; 6. jula 1902.
Naš narod se sada kuša: da li će se za sticanje mudrosti obratiti Najvećem Učitelju za koga je svet ikada znao, ili pak bogu akaronskom. Odlučimo čvrsto da se nećemo toliko vezati za vaspitno-obrazovni sistem onih koji ne poznaju glas Božji i koji ne slušaju Njegove zapovesti. {SRUS 255.3}
„Ne znate li da oni što trče na utakmici, svi trče a jedan prima nagradu? Tako i vi trčite da nagradu osvojite. Svaki pak koji se za nagradu bori od svega se uzdržava; oni dakle da dobiju raspadljiv vijeiac, a mi neraspadljiv. Ja dakle tako trčim, ne kao na nepouzdano, tako se borim, ne kao onaj koji bije vjetar; nego Duhom savlađujem svoje tijelo i držim ga u potčinjenosti; da ne bih, propovijedajući drugima, sam bio odbačen” 1 Corinthians 9:24-27. {SRUS 256.1}
Ja stalno ističem potrebu da svaki pojedinac, kao hrišćanin, preduzima sve što je u njegovoj moći: da učenjem i vežbom proširuje i jača svoje umne sposobiosti i stiče plemenitiji karakter, što je svima omogućeno. U svemu što činimo, mi treba da podupiremo međusobnu hrišćansku povezanost. Treba koristiti sve duhovne snage da bi se mudri planovi u revnosnoj akciji s uspehom mogli sprovesti. Darove Božje treba upotrebiti u spasavanju duša. U svojim međusobnim odnosima ne smemo se rukovoditi ljudskim merilima, nego božanskom ljubavlju, izraženom u Daru koji je Bog dao ovom svetu. {SRUS 256.2}
Čovek koji zauzima odgovorne položaje u nekoj od naših škola ne može biti suvidžJe pažljiv u pogledu svojih reči i postupaka. On sebi ne sme dozvoliti nikakvo prisno približavanje u svojim odnosima sa studentima, stavl>ajući ruku na rame ili na pleća nekoj devojci. Ni u kom slučaju on ne sme dati utisak da je prisnost sa osobama drugog pola dopustiva. Ni rečju ni postupkom on ne sme dati izraza bilo čemu što bi neko mogao iskoristiti na zlo. {SRUS 256.3}
U prošlosti nisu svi naši učitelji bili besprekorno ispravni i čvrsti u tom pogledu. Odnose koji treba da postoje između učitelja i studenata, oni treba da gledaju u sasvim drugačijoj svetlosti. Život i karakter moraju se čuvati od svake mrlje greha i zla. Zahvaljujući obilju milosti kojim nas Bog obasipa, svaka nesveta strast mora se držati pod kontrolom posvećenog uma. {SRUS 257.1}
Živimo u atmosferi sotonskih mađija. Čarobne mreže neobuzdanosti i razvrata neprijatelj plete oko svake duše koja nije zaklonjena milošću Hristovom. Irkušenja će sigurno uvek biti, ali ako se mi budno čuvamo neprijatelja i samosavlađivanjem i čistotom održavamo ravnotežu, zavodnički duhovi neće imati nikakvog uticaja na nas. Oni koji iskušenje ničim ne podstiču imaće snage da mu se suprotstave kad ono ipak naiđe; ali oni koji se sami izlažu atmosferi zla imaće da okrivljuju samo sebe kad dožive neuspeh i poraz. Pravi razlozi za opomene dati u pogledu zavodničkih duhova videće se u budućnosTi. Tada će se videti pravi značaj Hristovih reči: „Budi^ge vI dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski” Matthew 5:48. {SRUS 257.2}
Mi treba da se rukovodimo istINskom teologijom i zdravim razumom. Naše škole treba Da budu okruženi atmosferom neba. Pripadnici i jednog i drugog pola treba budno da paze na svoje ponašanje, čuvajući se neprekidno da ni rečju ni postupcima ne daju povoda da se o njima govori zlo. Svaki Hristov sledbenik mora budno da bdije nad samim sobom, da bi se održao čist i neokaljan u mislima, rečima i postupcima. Svojim uticajem on treba da uzdiže i oplemenjuje one s kojima dolazi u dodir, a svojim načinom življenja treba da reflektuje blistave zrake Sunca pravde. {SRUS 257.3}
Mnogo više vremena treba posvetiti tajnoj molitvi, prisnom razgovoru duše sa Bogom. Samo na takav način mogu se zadobijati prave pobede. Neprekidna budnost i predostrožnost predstavljaju cenu bezbednosti. {SRUS 258.1}
Gospod je u svečanom zavetu sa svojima svetima. Svako treba da zna slabe tačke svoga karaktera, i upravo toga najviše»treba da se čuva. Oni koji su prilikom krštenja sahranili svoje “ja” i iz vode ustali slično Hristovom vaskrsenju, zavetovali su se da će živeti novim životom. „Ako dakle vaskrsnuste s Hristom, težite onom što je gore gdje Hristos sjede s desne strane Bogu. Mislite o onome što je gore a ne o onome što je na zemlji. Jer (krštenjem) umrijeste, i vaš je život skriven s Hristom u Bogu. A kad se javi Hristos — život vaš — onda ćete se i vi s Njime javiti u slavi” Colossians 3:1-4. {SRUS 258.2}
Mladi hrišć1*gan treba da bude vaspitan i obrazovan tako da svaku odgovornost prihvati spremno i odvažno. On mora biti spreman da životna iskušenja i nevolje podnosi strpljivo i istrajno, da se drži načela čestitosti i vrline i da stiče navike koje će ga osposobiti da zadobije pobednički venac. Povoljnijeg vremena da upozna silu Hristove spasonosne milosti i da se potčini načelima božanskog zakona neće biti. {SRUS 258.3}
U bilo kakvom položaju ili životnim okolnostima da se — prema Božjem proviđenju — nađete, On će vam dati snage da se održite. „Dokle traju dani tvoji, trajaće i snaga tvoja” Deuteronomy 33:25. {SRUS 258.4}
Hristos je naveći učitelj za koga je svet ikada znao. On je došao s neba da svet obasja blisgavim zracima istine, da bi se ljudi zahvaljujući tome udostojili spasenja i večnog života u carstvu Božjem. „Ja za to dođoh na svijet”, kaže On, “da posvjedočim istinu” (John 18:37). On je došao da otkrije Očev karakter, kako bi ljudi bili navedeni da Mu kako treba služe i da Mu se mole duhom i istinom. {SRUS 259.1}
Nebo je znalo koliko je božanski Učitelj neophodan rodu ljudskom. U svojoj beskrajnoj dobroti, Bog se sažalio i smilovao na pala ljudska bića koja je sotona dušmanski vezao za svoja trijumfalna kola; i kad se navršilo određeno vreme, On je poslao na svet svoga ljubljenog Sina. Onaj koji je najavljen u savetima Božjim došao je na ovu zemlju kao čovekov učitelj. U svom neizmernom čovekoljublju, Bog ga je darovao svetu; i da bi odgovorio potrebama ljudske prirode, On je uzeo na sebe ljudsko obličje. Na zaprepašćenje nebeskih četa, Onaj koji se u Jevanđelju prikazuje kao večna Reč došao je na ovaj svet kao bespomoćno novorođenče. Potpuno spreman, On je napustio carske dvorove i tajanstveno se povezao sa palim ljudskim rodom. „Riječ postade tijelo, i useli se u nas puno blagodati i istine” John 1:14. {SRUS 259.2}
Kad je napustio svoj visoki položaj na nebu, Hristos je mogao da izabere najpovoljniji položaj u ovozemaljskom životu. Ali ovozemaljska veličina i staleški rang za Njega nisu značili ništa, i On je izabrao najskromniji životni put. U Njegovom životu nije bilo nikakve raskoši, udobnosti niti udovoljavanja sebi. Istina nebeskog porekla bila je Njegova najomiljenija tema; došao je da svet Zaseje semenom istine i živeo je tako da bude pristupačan za svakoga. {SRUS 259.3}
Činjenica da je Hristos u toku svog detinjstva rastao u mudrosti i u milosti kod Boga i kod ljudi ne predstavlja nikakvo iznenađenje, jer je to bilo u skladu sa zakonima o Njegovom božanskom poslanstvu da svoje talente i sposobnosti pravilnom upotrebom razvija i jača. On nije tražio vaspitanje u školama rabina, jer je sam Bog bio Njegov učitelj. U skladu sa razvojem u snazi i godinama uzrasta, neprekidno se razvijao i u mudrosti. Marljivo je proučavao svete spise Starog zaveta, jer je bio svestan njihove neprocenjive poučne vrednosti. Verno je izvršavao svoje porodične dužnosti i obaveze, a rane jutarnje časove, umesto u postelji, često je provodio u samoći proučavajući Sveto pismo i upućujući usrdne molitve svome nebeskom Ocu. {SRUS 260.1}
Sva proročanstva koja ukazuju na Njegovu misiju u zalaganju za ljudski rod bila su Mu veoma poznata, naročito ona koja se odnose na Njegovo poniženje, žrtvu i posredničku ulogu. Cilj Njegovog života na ovoj zemlji bio Mu je uvek pred očima, i radovao se pri pomisli da se milostive Božje namere veoma uspešno ostvaruju Njegovim rukama. {SRUS 260.2}
O uspešnosti Hristovog načina poučavanja jevanđelist beleži: „I mnogi narod slušaše ga s radošću (Mark 12:37. ). A oni koji su bili poslani da ga uhvate i privedu posvedočili su: „Nikad čovjek nije tako govorio kao ovaj čovjek” (John 7:46). Njegove reči donosile su utehu, ohrabrenje i blagoslov svima onima koji su čeznuli za mirom koji samo On može dati. U Njegovim rečima bilo je nečega što je Njegove slušaoce uzdizalo na viši nivo razmišljanja i dela. Kad bi se te reči, umesto ljudskih izmišljotina, i danas iznosile učenicima i studentima, videli bismo mnogo jasnije i pomnije shvatanje nebeskih istina, mnogo dublje znanje o Bogu i znatno čistiji i postojaniji hrišćanski život. {SRUS 260.3}
Svoje ilustracije Hristos je uzimao iz pojava i zbivanja svakodnevnog života; i mada su one bile tako jednostavne, u Njihovom značenju bilo je neke čudesne dubine. Ptice u vazduhu, poljsko cveće, sejanje semena, razvoj biljke, pastir i stado — sve su to bile očigledne pouke kojima je Hristos ilustrovao besmrtne istine; i kad god su kasnije ugledali te predmete, Njegovi slušaoci su se prisećali Njegovih reči. Tako je istina postajala živa stvarnost. Prizori u prirodi i svakodnevne pojave u životu uvek su im živo vraćali u sećanje Spasiteljeve pouke.{SRUS 261.1}
Hristos se uvek služio jednostavnim jezikom, pa ipak Njegove reči predstavljaju proveru najdubljih znanja nepristrasnih mislilaca. Njegov način poučavanja trebalo bi da prihvate i današnji učitelji. Duhovne istine uvek treba iznositi jednostavnim rečima, kako bi bile shvaćene i našle mesta u srcu slušalaca. Tako je Hristos govorio mnoštvu koje se tiskalo oko Njega; i svi, učeni i neuki, bili su u stanju da shvate i razumeju Njegove pouke. {SRUS 261.2}
Pouke u svakoj školi treba davati na tako lak i razumljiv način kao što je to činio Hristos. Preopširno izlaganje zbunjuje um i baca u zasenak lepotu izložene misli. Potrebni su nam takvi učitelji koji će znati da se približe svojim studentima, koji će svoje pouke davati jasno i određeno, ilustrujući duhovne istine pojavama iz prirode i povezujući ih sa događajima iz svakodnevnog života. {SRUS 261.3}
Biblija nam Hrista otkriva kao Dobrog Pastira koji neumorno traga za nzgubljenom ovcom. Metodima samo Njemu svojstveiim, bio je spreman da pomogne svakome kome je zatrebala pomoć. Nežnom ljubavlju i pun saosećanja, pomagao je duši oboleloj od greha, donoseći joj ozdravljenje i snagu. Jediostavnost i usrdnost sa kojom se obraćao ugroženima posvećivala je svaku izgovorenu reč. Svoje pouke iznosio je okupljenima na obroncima gore, iz ribarskog čamca, u pustim i nenaseljenim predelima, kao i na najprometnijim putevima. gde god bi našao duše spremne da slušaju, On im je rado otvarao bogatu riznicu istine. Prisustvovao je i jevrejskim nacionalnim praznicima, i mnoštvu presitom spoljnih ceremonija iznosio neprolazne nebeske istine. {SRUS 261.4}
Ceo Spasiteljev život bio je ispunjen nesebičnim dobročinstvom i lepotom svetosti. On nam je ostavio najbolji primer dobrote i pobožnosti. Zahvaljujući Njegovoj službi, ljudi su počeli jasnije da shvataju Božji karakter. Svoje učenje potvrđivao je sopstvenim životom. Ispoljavao je doslednost bez tvrdoglavosti, čovekoljublje i dobrotu bez slabosti, nežnost i saosećanje bez sentimentalnosti. Bio je veoma društven, ali je zadržavao i rezervu koja nije dopuštala nedoličnu prisnost. Svojom uzdržljivošću nikad nije navodio na versko zanesenjaštvo I ietrpeljivost ili asketizam. Nije se prilagođavao svetu, ali je imao puno razumevanja za potrebe i želje najneznatiijih među ljudima. {SRUS 262.1}
,,Ko je ono što dolazi iz Edoma, iz Vosora, u crvenim haljikama? tako veličanstvene pojave, koračajući u veličini sile svoje?” (Isaiah 63:1). Evo sigurnog odgovora na ova pitanja: ,,I, kao što je poznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u tijelu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propovijedi se neznabošcima, vjerova se na svijetu, uznese se u slavi” (1 Timothy 3:16. ). „Koji, ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego se ponizio uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovjek, ponizio se, postavši poslušan do same smrti, i to čak smrti na krstu. Zato i Bog Njega najviše uzvisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena: da se u ime Isusovo pokloni svako koljeno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom; i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos gospod na slavu Boga Oca” Philippians 2:6-11. {SRUS 262.2}
Delotvornost, uspeh i snagu, učitelji mogu imati samo ako rade kao što je Hristos radio. Stvarni uspeh u svojim naporima oni će imati samo onda kada On bude imao najsnažniji uticaj u njihovom životu. Oni će se uzdići na nivo dotada neosvojenih visina. Shvatiće svetost dela koje im je povereno i, pod snažnim uticajem Svetog Duha, biće na spasavanje grešnika pokrenuti istom željom koja je i Njega pokretala. Ličnim primerom posvećenosti i pobožnosti, oni će i svoje studente navesti da pođu stopama Spasiteljevim. {SRUS 263.1}
Studenti ne smeju čekati da svoje obrazovanje u potpunosti završe, da bi stečeno znanje tek tada upotrebili na dobro drugih. Ma koliko bile njihove studije i ma koliko znanje stekli, ako to ne upotrebe na blagoslov i dobrobit drugih, njihovo obra263 zovanje biće nepotpuno. {SRUS 263.2}
Vaspitno-prosvetni rad — bavljenje ljudskim umom — predstavlja najdelikatniji zadatak poveren smrtnicima, i učiteljima je neophodna stalna pomoć Svetog Duha da bi svoj posao uradili valjano. Među mladima koji pohađaju škole postoji velika razlika u karakteru i domaćem vaspitanju. U radu sa učenicima i studentima učitelj nailazi na plahovitost, nestrpljenje, oholost, sebičnost i precenjivanje sopstvene vrednosti. Neki od tih mladića i devojaka živeli su u atmosferi diktatorske samovolje i preterane strogosti, što je u njima razvilo duh tvrdoglavosti i prkosnog protivljenja. Druge su opet preterano popustljivi roditelji previše razmazili, dopuštajući im da rade šta hoće. Preko njihovih nedostataka i mana prelazilo se olako sve dok nisu stvorili nakaradne navike. {SRUS 264.1}
Da bi uspešno izlazio na kraj sa toliko različitim umovima, učitelj mora biti veoma taktičan i osetljiv u postupanju, ali isto tako i čvrst u odlučivanju. Često će se ispoljavati neraspoloženje pa čak i prezir prema pravilnoj primeni školskih propisa i pravila. Neki će pribeći svojoj pronicljivosti da bi izbegli kažnjavanje, dok će drugi ispoljavati nehajnu ravnodušnost prema posledicama prestupa. Sve to zahtevaće strpljenje, dugo podnošenje i pedagošku mudrost od strane onih kojima je povereno vaspitanje i obrazovanje takve omladine. {SRUS 264.2}
Naše škole su osnovane s ciljem da bi se u njima mladi učili poslušnosti Bogu i Njegovom zakonu, i da bi se osposobili za službu. Pravila za uspešno rukovođenje onima koji pohađaju školu neophodna su, i studenti svoje ponašanje treba da usklade sa tako datim propisima. Nijedan student ne treba da misli da zato što mu je bilo dopušteno da praktično vlada u kući, može nastaviti da vlada i u školi. Ako bi im se tako nešto dopustilo, kako bi se oni spremili za misionare? Svaki student u našim školama mora se potčiniti postojećoj disciplini. One koji neće da se pokoravaju propisanim pravilima treba vratiti kući. {SRUS 264.3}
Užima ljubavi, dobrote i stroge discipline, učitelji treba svoje studente da vežu za sebe. Ljubav i blagost ne vrede ništa ako se ne spoje sa disciplinom koju Bog zahteva u svojoj Reči. Studenti upravo za to i dolaze u školu da bi se disciplinovali za službu i naučilc najkorisnijoj upotrebi svojih sposobnosti. Ako od samog početka odluče da sarađuju sa svojim učiteljima, njihove će studije bnti mnogo korisnije i za njih same nego ako se odaju buntu i neposlušnosti. Zato neka u ljubavi sarađuju sa svojim učiteljima. Neka se čvrsto uhvate za ruku božanske sile, čvrsto rešeni da ne skreću sa staze dužnosti. Neka odbace svaku rđavu naviku, nastojeći da njihov uticaj uvek bude na pravoj strani. Neka uvek imaju na umu da od njihove posvećenosti i odanosti i od pozitivnog uticaja koji vrše na dobro zavisi uspeh njihovog školovanja. Neka sebi uvek postave visok cilj, a onda neka odlučno nastoje i da ga ostvare. Kad se od njih zatraži da postupaju suprotno pravilima škole, neka odlučno kažu: ne! {SRUS 265.1}
I svaki učitelj ima slabe tačke u svom karakteru, i treba budno da se čuva kako ga neprijatelj ne bi upotrebio kao oruđe za uništenje duša. Bezbednost učitelja nalazi se u njegovoj spremnosti da svakog dana uči u školi Hristovoj. Učeći se u toj školi. on će svoje “ja” potpuno sakriti u Isusu, i imaće na umu da u postupanju sa svojim studentima u stvari postupa sa krvlju otkupljenim Hristovim nasleđem. U toj školi on će naučiti da bude strpljiv, smeran, velikodušan i plemenit. Ruka Božja oblikovaće u njemu karakter prema svom božanskom liku. {SRUS 265.2}
U postupanju sa onima koji greše treba se pridržavati Hristovih metoda. Nemudri postupci, ispoljavanje neprikladne strogosti od strane učitelja mogu studenta gurnuti na sotonino bojno polje. Zabludelima se onemogućuje pristup u carstvo Božje nehrišćanskim postupcima onih koji za sebe tvrde da su hrišćani. „A koji sablazii jednoga od malih ovih koji vjeruju mene”, kaže Hristos, „bolje bi mu bilo da se obesi kamen o vratu njegovu, i da potone u dubinu morsku” (Matthew 18:6. . Bolje je ne živeti nego dan za danom biti lišen one ljubavi koju Hristos tako rado ispoljava prema svojoj deci. {SRUS 266.1}
Priroda slična Hristovoj nije sebična, neuravnotežena i hladna. Ona prodire u osećanja onih koji se kušaju, a onima koji su pali pomaže da svoje iskušenje pretvore u stepenicu sa koje će se uzdići na nešto više. Učitelj, ako je pravi hrišćanin, neće se na svog studenta ljutiti nego će se moliti Bogu za njega i s njim. On neće govoriti oštro i zajedljivo sa onim ko je pogrešio, da ne bi na taj način obeshrabrio dušu koja se očajnički bori sa silama tame. U svom srcu on će se za pomoć obraćati Bogu, i anđeli će biti na njegovoj strani pomažući mu u podizanju zastave protiv neprijatelja; tako umesto da zabludelog odgurne, uspeće da jednu dušu pridobije za Hrista. {SRUS 266.2}
Javno izobličavanje prestupnika
Treba jako paziti da se greška studeiata ne ističe javno. Javno razobličavanje greške štetno je u svakom pogledu za samog prestupnika, a ni školi neće doneti nikakve koristi. Studentu nikad nećete pomoći na taj način ako ga ponizite pred njegovim kolegama. Time se ništa ne popravlja i ne leči, nego se rana čini još bolnijom. {SRUS 267.1}
Ljubav koja se ogleda u dobroti i koja dugo trpi neće jednu običnu nesmotrenost prikazivati kao neoprostiv greh, niti će praviti kapital od tuđih grešaka. Sveti spisi jasno uče da sa onim koji pogreši treba postupati strpljivo i veoma obazrivo. Pravilnim postupanjem bi se i srce koje prividno izgleda okorelo i nesalomljivo moglo pridobiti za Hrista. Hristova ljubav pokriva mnoštvo greha. Njegova milost nikad ne navodi na razobličavanje tuđih prestuca, osim ako je to neophodno u cilju pozitivnog ishoda. I {SRUS 267.2}
Mi živimo u jednom okorelom, bezosećajnom i nemilosrdnom svetu. Sotona i njegovi zli anđeli čine sve što je u njihovoj moći da bi uništavali duše. Dobro koje jedan učitelj može da učini za svoje studente biće srazmerno poverenju koje on u njih ima. I neka učitelj ima na umu da su njegova ljubav, saosećanje i pomoć najpotrebniji upravo onima koji su najnesrećniji, onima koji su neprijatne naravi, koji su rogobatni, tvrdoglavi i mrzovoljni. Naša ljubav najpotrebnija je onima koji naše strpljenje najviše stavljaju na probu. {SRUS 267.3}
Stazom života prolazimo samo jedanput; stoga sve dorbo koje možemo učiniti u životu, treba da činimo usrdno, neumorno i u duhu koji je Hristos unosio u svoj rad. Kako studenti kojima je toliko potrebna pomoć mogu biti ohrabreni da nastave pravim putem? Samo na taj način ako se s njima postupa u ljubavi kakvu je Hristos ispoljavao. Vi ćete možda reći da s njima treba postupati onako kako zaslužuju. A šta bi bilo kad bi Hristos s nama postupio tako? On kao bezgrešni Sin Božji dopustio je da s Njim postupaju kako mi zaslužujemo, da bi se s nama, palim i grešnim ljudima, postupalo onako kako On zaslužuje. Učitelji, ako sa svojim studentima, koji tako malo obećavaju, postupate ovako kako oni po vašem mišljenju zaslužuju, lišićete ih svake nade i više na njih nećete imati nikakvog uticaja. Hoće li to biti nekome od koristi? Ne, sto puta, ne! Ako one kojima je potrebna vaša pomoć čvrsto vežete za sebe ljubavlju i saosećanjem, uspećete da jednu dušu spasete od greha i da pokrijete mnoštvo greha. {SRUS 267.4}
U izbacivanju studenata iz škole treba biti veoma pažljiv. Ima slučajeva kad se to zaista mora učiniti. Mučan je i bolan zadatak izbaciti iz škole pojedince koji podstiču druge na neposlušnost i nepokoravanje redu i postojećim pravilima; ali to ponekad postaje neophodno radi dobra drugih studenata. Bog je video da će, ukoliko sotona ne bude zbačen s neba, anđeoske čete biti stalno izložene opasnosti; tako i kad bogobojažljivi učitelji uvide da bi se zadržavanjem jednog studenta i drugi izložili rđavom uticaju, oni takvoga neizostavno treba da udalje iz škole. Ali za primenu takve discipline mora postojati veoma ozbiljna greška. {SRUS 268.1}
Kada su Adam i Eva zbog učinjenog greha izgubili svaku nadu, kada je pravda zahtevala smrt prestupnika, Hristos je svoj život ponudio na žrtvu. ,,U ovome je ljubav, ne da mi pokazasmo ljubav prema Bogu, nego da On pokaza ljubav prema nama, i posla Sina svojega da očisti grijehe naše” (Jov. 4,10). „Svi mi kao ovce zađosmo, svako od nas okrenu se svojim putem, i gospod pusti na Njega bezakonje svih nas” 1 John 4:10; Isaiah 53:6. {SRUS 268.2}
U postupanju sa svojim studentima, učitelji treba da ispoljavaju Hristovu ljubav. Bez te ljubavi, oni će biti surovi diktatori, odgoneći duše iz stada. Oni moraju biti veoma pažljivi, pazeći naročito na sebe i koristeći svaku priliku da se zalažu za one koji su povereni njihovoj brizi. Oni uvek treba da imaju na umu da svaka od naših škola predstavlja utočište za bolno kušane mladiće i devojke, mesto gde će se sa njima postupati mudro i pažljivo. {SRUS 269.1}
Učitelji i studenti treba da se zbliže u hrišćanskom srodstvu. Mladi će često praviti greške, i učitelj nikad ne sme zaboraviti da mora biti saosećajan i ljubazan. On nikad ne sme težiti da pokaže svoju nadmoćnost. Veliki učitelji su upravo oni koji u postupanju sa svojim učenicima ispoljavaju najviše strpljenja i ljubaznosti. Svojom jednostavnošću i spremnošću da pomognu i pouče, oni svoje studente ohrabruju da se postepeno uspinju od najnižeg do najvišeg stepena. {SRUS 269.2}
Neka učitelji, imajući na umu sopstvene greške i propuste, usrdno nastoje da i sami budu ono što žele da stvore od svojih studenata. U svom postupanju sa mladima, oni treba da budu mudri i puni samilosti. Nikad ne smeju zaboraviti da je mladima i te kako potrebna lepa, ohrabrujuća reč i praktična pomoć. Učitelji, postupajte sa svojim studentima kao sa decom Hristovom i budite spremni da im ukažete pomoć kad god im to zatreba, jer ćete samo tako ispuniti Njegovu želju. Sprijateljite se s njima. Pružite im pražtične dokaze o svom nesebičnom interesovanju za njih. Ukažite im pomoć onda kad im je to najpotrebnije. Založite se strpljivo i nežno da ih pridobijete za Isusa. Samo večnost će otkriti rezultate takvih napora. {SRUS 269.3}
Praksa nuđenja visokih plata i nagrada donosi više štete nego dobrih rezultata. Time se ambiciozni učenici stimulišu na veće napore. Oni čije su umne sposobnosti veće i onako suviše aktivne za njihovu fizičku snagu podstiču se na hvatanje u koštac sa onim što je preteško za njihov mladi um. Ispiti takođe predstavljaju pravo mučenje za učenike takve vrste. Preteški umni napori i uzbuđenja, neizbežni u takvim prilikama, često donose teške bolesti, a možda čak i smrt nekim studentima od kojih se s pravom mnogo očekivalo. . {SRUS 270.1}
Neka stoga i roditelji i učitelji budno paze da mlade ne izlažu takvoj opasnosti.
Formalnosti i ceremonijama nikad ne treba poklanjati vreme i snagu koji s pravom pripadaju nečemu što je daleko bitnije. U ovom vremenu sveopšte izopačenosti najviše se polaže na razmetljivo hvalisanje i spoljni izgled, ali taj duh ne sme da nađe mesta u našim školama. Mi treba da učimo mlade biblijskom načinu ponašanja, čistoti misli i striktnom poštenju. To su pouke od prave i neprocenjive vrednosti. Ako učitelji imaju um Hristov. ako dozvole da na njih deluje Sveti Duh, oni će biti ljubazni, pažljivi i istinski uglađeni. Ako svoju dužnost vrše kao pred očima neba, oni će biti doista plemeniti i poštovanja dostojni hrišćani. Njihovo dostojanstveno ponašanje predstavljaće neprekidno očiglednu pouku za studente koji će se, iako su u početku u ponečemu bili nevaspitani, postepeno oblikovati prema njihovom uticaju. {SRUS 270.2}
(270)
| (269—27« ) |
| 220 |
ZADATAK UČITELJA
Za dalje proučavanje
Neke od potreba hrišćanskih učitelja
Vaspitanje 233—239, 253—261.
Zdr. i sreća 509—513.
VI Sved. 152—161.
Činiti najbolje što možemo
Vaspitanje 199.
Hristove očigl. pouke 335—339.
IV Sved. 404—405.
VI Sved. 380—383.
Najveći Učitelj
Vaspitanje 73—96, 231.232.
Dela apostola 17—24.
II Sved. 579—580.
Hrišćanska disciplina
Vaspitanje 240—245, 280. 287. 297.
IV Sved. 199. 200. 419-421.
VI Sved. 168—175
Some op the Christian Teacher’s Needs
Education, 233-239, 253-261.
Fundamentals of Christian Education, 504-511.
The Ministry of Healing, 509-513.
Testimonies For The Church 6:152-161.
The Necessity of Doing Our Best
Christ’s ObjeSRUS Lessons, 335-339.
Education, 199.
Testimonies For The Church 4:404, 405;
Testimonies For The Church 6:380-383.
A Deeper Consecration
The Adventist Home, 317-325.
The Importance of Simplicity
Child Guidance, 139-142.
The Great Teacher
The ASRUSs of the Apostles, 17-24.
Education, 73-96, 231, 232.
Fundamentals of Christian Education, 47-49, 236-241, 397-404, 438-443.
Testimonies For The Church 2:579, 580.
Christian Discipline
The Adventist Home, 305-316.
Child Guidance, 223-268, 271-290.
Education, 240-245, 280, 287-297.
Fundamentals of Christian Education, 277-284, 454-466.
Testimonies For The Church 4:199, 200, 419-421.
Testimonies For The Church 6:168-175.
Oni koji znanje stiču i u najjednostavnijem radu, videće u njemu plemenitost i lepotu, i nalaziće pravo zadovoljstvo u tome da svoj rad obavljaju savesno i sa uspehom.
Uprkos svemu što je o dostojanstvu manuelnog rada rečeno ‘i napisano, ipak preovlađuje mišljenje da on unižava čoveka. Popularno mišljenje menja pravilnu predstavu u duši mnogih, i ljudi dolaze do zaključka da čoveku koji radi svojim rukama nije mesto među otmenijim i plemenitijim ljudima. Ljudi naporno rade najteže poslove da bi zaradili novac; i kad steknu bogatstvo, misle da će novac njihove sinove učiniti plemenitima. Međutim, mnogi na taj način propuštaju da svojesinove nauče, kao što su se oni sami naučili, na težak ali koristan rad. Takvi sinovi lako troše novac stečen radom roditelja, i ne znaju da cene njegovu vrednost. Tako oni zloupotrebljavaju talenat koji je prema Božjoj nameri trebalo iskoristiti na mnogo bolji način. {SRUS 273.1}
Namere Božje nisu isto što i namere ljudi. On nije odredio da ljudi žive u besposličenju i lenjosti. On je čoveka u početku stvorio veoma plemenitog; ali iako bogat u svemu čime je mogao da ga obdari gospodar svemira, Adam nije bio besposlen. Čim ga je stvorio, Tvorac mu je dao i određeno zanimanje. Dato mu je da svoje zanimanje i sreću nalazi u negovanju i čuvanju onoga što je Bog stvorio; i kao uzvrat za njegov rad, želje su mu zadovoljavane obiljem plodova Edemskog vrta. {SRUS 273.2}
Sve dok su naši praroditelji bili poslušni Bogu, njihov rad u vrtu bio je prijatan, i zemlja je izobiljem svojih plodova zadovoljavala njihove potrebe. Međutim, od kada je čovek otkazao poslušnost Bogu, osuđen je da se s mukom bori protiv korova koje seje sotona, i da sa znojem lica svojega zarađuje hleb. Od tada on mora da vodi tešku i mučnu borbu protiv sile kojoj se svojom voljom potčinio. {SRUS 274.1}
Božja je namera bila da se napornim radom smanje i ublaže posledice zla koje je u svet uneto čovekovom neposlušnošću. Napornim radom se plima zla može zaustaviti, a sotonina kušanja učiniti neefikasnima. Iako praćen brigom, zamorom i trudom, rad je ipak izvor sreće i razvoja, i svojevrsna zaštita od iskušenja. Svojom disciplinom on sprečava odavanje zadovoljstvima, a podstiče vrednoću, čistotu i čvrstinu karaktera. Tako rad postaje deo velikog Božjeg plana za naš oporavak od pada. {SRUS 274.2}
Manuelni rad umesto raznih igara
Opšti je utisak da manuelni rad unižava čoveka, ali se mladi izlažu još većim naporima u raznim igrama, kao što su: kriket, bezbol, i boks, a da se pri tom ne smatraju uniženima. Sotona uživa kad vidi kako ljudska bića troše svoje fizičke i umne snage u nečemu što ne vaspitava, što je nekorisno, i što im ne pomaže da budu blagoslov za one kojima je neophodna njihova pomoć. I dok mladi postaju pravi eksperti u igrama koje nemaju nikakve vrednosti ni za njih same ni za druge, sotona igra životnu igru za njihove duše, lišavajući ih talenata kojima ih je Bog obdario i podmećući im umesto toga svoje zle osobine. Na taj način on nastoji navesti ljude da zaborave na Boga, obuzimajući njihov um do te mere da u njemu više ne bude nikakvog mesta za misli o Bogu. On ne želi da ljudi imaju jasnu predstavu o svome Tvorcu, i veoma je zadovoljan kad uspe da raznim igrama i privlačnim zabavama tako obuzme osećanja mladih da Bog i nebo budu potpuno zaboravljeni. {SRUS 274.3}
Korisno zanimanje predstavlja jedno od najpouzdanijih obezbeđenja protiv zla, dok je besposličenje najveće prokletstvo, jer ga neizbežno prate porok, zločin i siromaštvo. Oni koji su uvek zauzeti, koji radosno obavljaju svoje svakodnevne dužnosti i obaveze, to su zaista korisni članovi ljudskog društva. Vernim i savesnim izvršavanjem svakodnevnih dužnosti koje im se nametnu, oni svoj život pretvaraju u pravi blagoslov i za sebe i za druge. Marljivost u svemu čega se prihvate sačuvaće ih od mnogobrojnih zamki koje „snalaze lenjivca jer ruke njegove ne rade ništa”. {SRUS 275.1}
Ustajala bara iz koje voda ne otiče ubrzo postaje odvratna, dok voda koja teče svuda oko sebe širi zdravlje i radost. Prva je simbol lenjosti, a druga marljivosti i vrednoće. {SRUS 275.2}
Navikavanje na rad u starom Izrailju
U Božjem planu za Izrailj, svaka porodica je imala dovoljno obradivog zemljišta. Na taj način su bila obezbeđena i sredstva za život i podsticaj za koristan i marljiv rad kojim se svako mogao sam izdržavati. I nijednim ljudskim izumom ovaj plan nikada nije niti može biti poboljšan. Uzrok siromaštvu, bedi i zlopatnji koje danas postoje na zemlji, u velikoj meri, upravo je u tome što je svet odstupio od tog božanskog plana.{SRUS 275.3}
Izrailjci su ljubav prema radu i obučavanje mladih u tom pravcu smatrali životnom dužnošću. Od svakog oca se tražilo da mu sinovi nauče neko korisno zanimanje. Najistaknutiji ljudi u Izrailju bili su naučeni da se bave određenim poslovima. Poznavanje poslova koji spadaju u dužnost domaćice smatralo se suštinski bitnim za svaku ženu; i veština u obavljanju tih dužnosti smatrana je čašću i za ženu na najvišem položaju. {SRUS 276.1}
Korisnim -zanimanjima i zanatima učili su se mladići i u proročkim školama, i mnogi od njih sami su se izdržavali svojim radom. {SRUS 276.2}
Put napornog rada namenjen stanovnicima zemlje može biti težak i mučan, ali je duboko počastvovan stopama Iskupitelja, i siguran može biti svaki onaj koji nastavi tim svetim putem. Hristos je i poukom i primerom priznao dostojanstvo korisnog rada. Od svojih najranijih godina živeo je životom napornog i teškog rada. Najveći deo svoga ovozemaljskog života proveo je na strpljivom radu u drvodeljskoj radionici u Nazaretu. U odeći običnog radnika gospodar života je prolazio ulicama male varoši u kojoj je živeo, odlazeći i vraćajući se sa svog skromnog zanimanja’; i anđeli koji su bili poslati da Mu služe pratili su ga nevidljivi dok je tako, bez ikakvih priznanja i počasti, pešačio zajedno sa neuglednim seljacima i radnicima. {SRUS 276.3}
Dok je odlazio da svojim svakodnevnim mučnim radom doprinese izdržavanju porodice, posedovao je istu onu moć kao i kad je na prostorima galileje preko pet hiljada gladnih nahranio sa svega pet hlebova i dve ribe. Ali svoju božansku moć On nikada nije upotrebio da bi ublažio svoje životno breme ili olakšao svoj naporni rad. On je uzeo na sebe ljudsku prirodu sa svim slabostima koje čoveka neizbežio prate, i nije se klonio ni najtežih iskušenja. Živeo je u seoskom domu, nosio prostu i neugodnu odeću, mešao se sa skromnima i poniznima, i svakog dana svojim rukama strpljivo obavljao tedžše poslove. Ličnim primerom On nam pokazuje da je čovekova dužnost da bude marljiv, i da rad ne unižava nego naprotiv uzdiže čoveka. {SRUS 276.4}
Povezanost nzmeđu hrišćanstva i ljudskih napora
Povezanost ovozemaljskih zbivanja sa nebom i Hristov neposredni nadzor nad svim tim, veći su nego što to mnogi i naslućuju. Svaki pozitivan pronalazak namenjen poboljšanju radnih i životnih uslova ima svoje izvorište u Onome koji je divan u savetu i savršen u delima. Vešt dodir lekareve ruke, njegova snaga živaca i mišića, njegovo poznavanje delikatnog mehanizma ljudskog tela, sve je to dar božanske mudrosti darovan s ciljem da se upotrebi na dobro onih koji boluju i pate. Spretnost kojom drvodelja upotrebljava svoje alatke i sprave, i snaga kojom kovač oblikuje gvožđe na svome nakovlju, sve to dolazi od Boga. Bilo čime da se bavimo i bilo gde da se nalazimo, On želi da upravlja našim umom, kako bi sve što uradimo bilo savršeno. {SRUS 277.1}
Hrišćanstvo i poslovni odnosi, pravilno posmatrani, nisu dva potpuna odvojena pojma, nego idu zajedno. Biblijska vera treba da prožima sve što mi činimo ili govorimo. Ljudska i božanska snaga treba da se kombinuju u ovozemaljskim isto tako kao i u duhovnim poduhvatima. U svim ljudskim stremljenjima: u mehanici, zanatstvu, poljoprivredi, u trgovini i naučnim podvizima, božanska i ljudska snaga treba da deluju ujedinjeno. {SRUS 277.2}
Postoji lek protiv lenjosti, a to je da se oklevanje i tromost odbace kao greh koji navlači prokletstvo, i da se odlučno krene na rad, koristeći sve Bogom darovane i umne i fizičke energije. Odlučnost i istrajnost u ulaganju napora jedini je lek protiv nekorisnog i nedelotvornog načina življenja. Život nam nije dat da bismo ga provodili u besposličenju ili zadovoljavanju svojih želja; pred nama su velike mogućnosti. U kapitalu fizičke snage i sposobnosti za rad ljudima je poveren dragocen talenat. To je kapital vredniji od onoga koji se može deponovati u nekoj banci, i treba ga više ceniti; jer onima koji ga poseduju omogućava da vode koristan i srećan život, i može doneti ne samo materijalnu dobit, nego i kamatu na kamatu. To je blagoslov koji se ne može kupiti zlatom i srebrom, prodajom raskošnih kuća ili zemlje; i Bog zahteva da se koristi razborito. Niko nema pravo da ovaj talenat žrtvuje na taj način što će ga ostaviti nedelotvornim. Za kapital svoje fizičke snage ljudi će pred Bogom biti isto tako odgovorni kao i za kapital u novcu. {SRUS 277.3}
Trka nije uvek do brzih, ni bitka do jakih; pa tako i oni koji su marljivi i vredni u svom poslu ne moraju uvek biti i uspešni. Ipak ostaje istina da „vrijedna ruka obogaćava”. Lenjost i dremež žaloste Svetog Duha i uništavaju pravu pobožnost, a u isto vreme neizbežno vode u siromaštvo i oskudicu. „Nemarna ruka osiromašava” Proverbs 10:4. {SRUS 278.1}
Razborito usmeren rad daje zdravlje i krepost ljudskom rodu. On slabe čini snažnima, siromašne imućnima, a bednike srećnima. Sotona vreba u zasedi, spreman da uništi one čije besposličenje mu pruža priliku da im se približi pod nekom privlačnom maskom. On nikada nije uspešniji nego onda kad ljudima prilazi u časovima njihovog besposličenja. {SRUS 278.2}
Među rđavIm posledicama izobilja, jedna od najvećih je ubbičajeno mišljenje da rad unižava čoveka. „Evo”, kaže prorok, „ovo bješe bezakonje sestre tvoje Sodoma, u ponosu i izobilju hljeba, u bezbrižnom miru biješe ona i kćeri njezine, a ne pomagahu siromahu i ubogome” (Ezekiel 16:49. ). Ovde nam se prikazuju strašne posledice besposličenja koje slabi duh, unižava dušu i izopačuje poimanje, pretvarajući u prokletstvo ono što je dato da bude blagoslov. Nešto veliko i dobro može se očekivati samo od ljudi koji su radnog duha, koji su spremni da svoje odgovornosti prihvate u veri i nadi. {SRUS 279.1}
Bitne pouke o neophodnosti vrednoće i trudoljubivosti u svim životnim dužnostima svi Hristovi sledbenici treba da nauče. Da bi se u svojstvu zanatlije, trgovca, pravnika ili poljoprivrednika radilo za Boga, primenjujući propise hrišćanstva u svakodnevnom poslovnom životu, potrebno je više ljubaznosti i karakterne discipline, nego u radu kao priznati misionar u otvorenom polju. Da bi se vera unela u radionicu i poslovne dužnosti, posvećujući pojedinosti svakodnevnog života i usklađujući svaku poslovnu transakciju sa merilima Božje Reči, — potrebni su zaista jaki duhovni nervi. Ali to je ono što gospod zahteva. {SRUS 279.2}
Apostol Pavle je besposličenje i lenjost smatrao kao greh. Zanat za izradu šatora on je naučio u svim njegovim pojedinostima, i u toku svoje misionarske službe često je radio i u tom zanatu da bi izdržavao i sebe i druge. Vreme provedeno u takvom radu, on nije smatrao izgubljenim. Radeći tako, apostol je dolazio u dodir s ljudima do kojih inače ne bi mogao dopreti. Onima s kojima je na taj način dolazio u kontakt, on je pokazivao da i veština u zanatstvu predstavlja Božji dar. On je učio da Bog treba da bude slavljen čak i svakodnevnim napornim radom. Njegove napornim radom ogrubele ruke nisu nimalo umanjile snagu njegovih dirljivih poziva kao vatrenog propovednika hrišćanstva. {SRUS 279.3}
Prema Božjoj nameri svi treba da budu vredni radnici. Čak i domaće životinje koje kao tegleća marva služe ljudima više odgovaraju nameni svoga stvaranja nego lenj i nemaran čovek. I sam Bog neprekidno radi. Anđeli su takođe radnici; kao sluge Božje, oni se neprekidno zalažu za sinove čovečije. Oni koji ne radeći ništa gledaju u nebo, razočaraće se, jer u nebeskom uređenju nema mesta za zadovoljavanje lenjosti. Odmor i spokojstvo obećani su samo umornima i natovarenima. Samo veran i dobri sluga će nakon svoga rada sa dobrodošlicom biti pozvan u radost gospodara svojega. Tu će on najzad sa radošću odložiti svoje oružje i zaboraviti borbenu buku u veličanstvenom miru pripremljenom za one koji pobede zahvaljujući žrtvi podnesenoj na krstu golgote. {SRUS 280.1}
Roditelji najčešće zanemaruju da svoju decu vaspitanjem pripreme za koristan rad. Mladima se dopušta da odrastu u nepoznavanju najobičnijih a toliko neophodnih životnih dužnosti. Oni koje su roditelji tako unesrećili moraju se probuditi, i teret propuštenoga preuzeti na svoja pleća; ako žele da u životu ikada uspeju, moraju naći korisno zanimanje za svoje Bogom dane snage. {SRUS 280.2}
Božja je namera da se i fizičke snage vežbom treniraju isto tako kao i umne, ali karakter fizičkog vaspitanja treba uskladiti sa poukama koje je Hristos dao svojim učenicima. Te pouke i učitelji i studenti treba da potvrde primerom hrišćanskog življenja i dok se sami uče, tako da nebeski anđeli ne bi i o njima morali zapisati da su „ljubitelji zadovoljstva”. U nebeskim knjigama pored imena mnogih stoji i zapis; „koji više mare za slasti nego za Boga” 2 Timothy 3:4 Tako sotona i njegovi anđeli postavljaju svoje zamke za duše neopreznih. Oni deluju na um nastavnika i studenata navodeći ih da učestvuju u vežbama i zabavama koje su veoma privlačne, koje jačaju niže strasti i stvaraju prohteve i sklonosti prema svemu onome što ometa delovanje Duha Božjeg na ljudsko srce. {SRUS 281.1}
Svima koji rade kao učitelji u školama potrebno je kretanje, promena zanimanja. Bog je jasno ukazao da je koristan, praktični rad ono što je nastavnom osoblju i studentima neophodno. Ali se mnogi okreću od ovog Božjeg plana, povodeći se za ljudskim izmišljotinama toliko štetnim za duhovni život. Zabave i razonode ometaju delovanje Svetog Duha više nego bilo šta drugo, i gospod je time jako ožalošćen. {SRUS 281.2}
Oni učitelji koji ne napreduju u verskom iskustvu, koji se ne uče svakog dana u školi Hristovoj, koji se ne trude da budu primer stadu, nego im je glavni cilj da sebi obezbede platu, nisu dostojni ozbiljnog položaja koji zauzimaju. „Pazite dakle na sebe”, kaže apostol, „i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavio vladikama da napasate crkvu gospoda i Boga koju steče krvlju svojom” (Acts 20:28). „Pasite stado Božje koje vam je predano, i nagledajte ga, ne silom, nego iz dobre volje, i po Bogu, niti za nepravedne dobitke, nego iz dobra srca” 1 Peter 5:2. . Ove su reči upućene učiteljima svih naših škola koje, prema nameri Božjoj, treba da rade po ugledu na škole starozavetnih proroka, pružajući najuzvišenije vaspitanje i ne mešajući trosku sa zlatom i srebrom. Ali lažne ideje i nezdrava praksa poput kvasca deluju u ustanovama koje je trebalo održavati čistima i u kojima ljubav i strah Božji uvek treba da bude na prvom mestu. {SRUS 281.3}
Neka se učitelji svakoga dana uče u školi Hristovoj. „Uzmite jaram moj na sebe”, kaže On, „i naučite se od mene, jer sam ja krotak i smjeran u srcu; i naći ćete pokoj dušama svojim” Matthew 11:29 Premalo je potpuno zajedničkog sa Hristom, a previše sopstvenog “ja”. Oni, međutim, koji se pod uticajem Svetog Duha potčinjavaju vodstvu Hristovom, biće zaista „ugledi stadu; i kad se pojavi Poglavar pastirski primiće vijenac slave koji neće uvenuti” (I Petr. 5,3.4). SRUS 282.1}
„Tako, i vi mlađi, slušajte starješine svoje, a svi se slušajte među sobom i ukrašavajte se poniznošću, jer se Bog suproti ponositima, a poniznima daje blagodat. Ponizite se, dakle, pod silnu ruku Božju da vas on uzvisi kad dođe vrijeme” 1 Peter 5:5, 6. {SRUS 282.2}
Prirodni ishod svega onoga što proističe iz samouzvišenja je formiranje karaktera koji Bog ne može odobriti. Radite i učite; držite se u svemu smernica Hristovih, i onda nikad nećete raditi samo u svojoj ljudskoj snazi koja je toliko nedovoljna, nego ćete imati saradnju božanske sile. {SRUS 283.1}
„Budite trijezni i oprezni, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući ide i traži koga da proždere” (I Petr. 5,8). On je uvek na delu, motreći budno čime se zanimate. Sejući svoje seme u ljudska srca i nastojeći da zadobije kontrolu nad ljudskim umom, on nastoji da u svoju zamku uhvati svaku dušu koju zatekne neopreznom. On je prisutan na svakom školskom času, u svakoj učionici. Oni studenti koji se jako uzbuđuju raznim igrama nisu u stanjuda kako treba prime upravo one pouke, savete i ukore koji su za njih najbitniji. {SRUS 283.2}
Fizičke vežbe određene su božanskom mudrošću. Po nekoliko časova svakog dana treba posvetiti obučavanju u nekoj grani korisnog rada što će studentima pomoći da upoznaju praktične životne dužnosti, a to je veoma bitno za sve mlade. .{SRUS 283.3}
Svakom pojedincu u našim školama i drugim institucijama neophodna je kao i nekada Danilu, prisna povezanost sa Izvorom premudrosti što bi mu omogućilo najveći uspeh u svakoj disciplini. Ljubav i strah gospodnji za Danila su uvek bili na prvom mestu, i svestan svoje odgovornosti pred Bogom, on je sve svoje snage uvežbavao tako da što je moguće bolje odgovori ljubaznoj brizi Velikog Učitelja. Četvorica jevrejskih mladića nisu dopustila da sebične pobude i ljubav prema zadovoljstvima obuzimaju zlatne trenutke njihovog života. Svoje zadatke i obaveze oni su izvršavali voljna srca i spremna duha. To nije nešto više od onoga što i danas svaki mladi hrišćanin može postići. {SRUS 283.4}
Naši radnici — propovednici, učitelji, lekari i direktori — svi treba da imaju na umu da su se zavetom obavezali na saradnju sa Hristom i da su dužni slediti Njegovo vođstvo. U svakom trenutku oni treba da traže i primaju snagu odozgo. Oni neprekidno treba da neguju osećanje o Spasiteljevoj ljubavi, o Njegovoj delotvornosti, o Njegovoj budnosti i nežnosti. U Njemu oni treba da gledaju pastira i vladiku duša svojih. Tada će imati podršku i saosećanje nebeskih anđela. Hristos će biti njihova radost i venac slave. Srca će im biti pod stalnom kontrolom Svetog Duha, i imaće znanje o istini koje takozvani vernici nikad ne mogu steći. {SRUS 284.1}
Mi ni upola ne shvatamo značaj i važnost Spasiteljevih pouka, i nemamo pravu predstavu o tome koliko one znače za bića stvorena Njegovom rukom. On zaista voli ljudski rod. Želite li da saznate koliko? Razmišljajte o onome što se zbilo na golgoti. Ali zemaljske brige i ovozemaljski interesi skrivaju ispred našeg pogleda sve ono što je nebeskog porekla, tako da ne shvatamo važnost i značaj toga. Kad bi propovednici i učitelji dublje shvatili svoju duhovnu potrebu, oni bi potpunije razumeli svetost onoga što im je povereno, i u našim skupštinama i institucijama osetio bi se plemenitiji i uzvišeniji život. {SRUS 284.2}
U sadašnjem obrazovnom sistemu, vrata iskušenja pred mladima nisu zatvorena. Iako oni uglavnom mnoge časove moraju provesti u učenju, oni imaju mnogo i takvih časova kada ne rade ništa. Ti slobodni časovi se često koriste na lakomislen način Mnogi mladići koji su u porodici primili versko vaspitanje, i koji su u školu pošli srazmerno nevini i čestiti, kvare se druženjem sa izopačenim i poročnim drugovima. Oni gube samopoštovanje i žrtvuju načela plemenitosti. Tada su već spremni da nastave moralnom nizbrdicom jer im je savest već toliko otupela da im se greh i ne čini tako odvratnim. Ta zla mogla bi se u velikoj meri otkloniti kad bi se učenje kombinovalo sa korisnim radom. . . {SRUS 285.1}
Ima studenata koji se potpuno posvećuju svojim studijama, i sve svoje napore usredsređuju na sticanje znanja. Oni na taj način rade mozgom, ali dopuštaju da-njihove fizičke snage ostaju potpuno neaktivne. Tako se mozak preopterećuje radom, dok mišići slabe ne radeći gotovo ništa. I kad završe studije, postaje očevidno da su stekli znanje po cenu zdravlja i života. Učili su dan i noć, godinu za godinom, Jtprežući neprekidno samo um, dok su razvoj mišića odgovarajućom vežbom potpuno zapostavili. .. {SRUS 285.2}
Mlade devojke se često posvećuju studijama, zanemarujući pri tom druge grane vaspitanja koje su za praktičan život čak i važnije od samog izučavanja knjiga. I pošto steknu određeno obrazovanje one često ostaju invalidi za ceo život. One ugrožavaju svoje zdravlje zadržavajući se previše u zatvorenim prostorijama, lišene čistog vazduha i Bogom dane sunčeve svetlosti. Te su devojke mogle zdrave završiti svoje školovanje da su sa studijama razumio kombinovale i domaći rad i kretanje na čistom vazduhu. {SRUS 285.3}
Zdravlje je veliko blago. To je najdragoceniji posed koji smrtnici mogu imati. Bogatstvo, počasti ili učenost preskupo su plaćeni ako se zbog toga mora žrtvovati zdravlje. Nijedno od ovih dostignuća ne može nas učiniti srećnima, ako nemamo zdravlje. . . {SRUS 286.1}
U mnogim slučajevima roditelji koji su imućni u materijalnom pogledu ne uviđaju od kolikog je značaja da im deca pored sticanja naučnog obrazovanja isto tako budu dobro upućena i u praktične domaće dužnosti. Oni ne shvataju koliko je, radi duhovnog i moralnog života njihove dece i njihovog budućeg dobra, važno da ona steknu jasnu predstavu o korisnosti rada. To je u interesu njihove dece da bi, u slučaju nesrećnih okolnosti, mogli ostati u plemenitoj nezavisnosti od drugih, znajući da se izdržavaju radom sopstvenih ruku. Kad raspolažu kapitalom zdravlja i fizičke snage, oni ne moraju biti siromašni, čak i ako u rukama nemaju nijednog dinara. {SRUS 286.2}
Dešava se da oni koji su u mladosti živeli u velikom izobilju budu lišeni svega i primorani da sami izdržavaju i sebe i roditelje i celu porodicu. Koliko je stoga važno da se mladi blagovremeno nauče na koristan rad, kako bi bili spremni za svako iznenađenje! Bogatstvo je zaista pravo prokletstvo ukoliko ono sinove i kćeri onih koji ga poseduju spreči da nauče korisna zanimanja koja ih mogu osposobiti za praktičan život. . . {SRUS 286.3}
Siromaštvo, u mnogim slučajevima predstavlja blagoslov, jer sprečava demoralisanje i upropašćivanje mladih i dece neradom. Negovati i pravilno razvijati treba ne samo umne nego isto tako i fizičke snage mladih. Očuvanje čvrste i snažne konstitucije kod svoje dece, kako bi se razvili u zdrave ljude i žene, treba da bude prva i stalna briga roditelja. Mlade treba naučiti da rade u interesu njihovog fizičkog zdravlja i moralne dobrobiti, čak i ako im to nije neophodno radi materijalnog izdržavanja. Ako žele da razviju čist i plemenit karakter, moraju se privikavati na koristan i pravilno raspoređen rad, pri čemu se jednakomerno aktiviraju svi mišići. Duševno zadovoljstvo koje deci i mladima pričinjava svest da su bili korisni i da su, odričući se nečega, pomogli drugima, doneće im najveću radost koju su ikada osetili. . . {SRUS 287.1}
Roditelji, imajte na umu činjenicu da neaktivnost predstavlja najveće prokletstvo za decu i omladinu. Ne dopuštajte svojim kćerima da jutrom prekasno ustaju, provodeći u postelji dragocene trenutke koje im je Bog podario da ih iskoriste u najboljem cilju, i za koje će morati da Mu polože račun. Majka svojim kćerima nanosi veliku štetu kada ih oslobađa tereta i odgovornosti koje bi, u cilju svog sadašnjeg i budućeg dobra, trebalo da nose zajedno sa njom. . . {SRUS 287.2}
Učestvovanje u kućnim poslovima predstavlja za mlade devojke najveću blagodat. Fizički rad ne ometa razvoj umnih sposobnosti; naprotiv, preimućstva stečena fizičkim radom stvaraju ravnotežu i sprečavaju preterano opterećivanje umnim naporima. Napori se prenose na muskulaturu i tako se rasterećuje premoren mozak. . . U zdravom telu, zdrav je i duh. Fizičko zdravlje i praktično poznavanje svih neophodnih domaćih dužnosti, nikad neće predstavljati prepreku duhovnom razvoju; i jedno i drugo je veoma značajno. . . {SRUS 287.3}
Sistem vaspitanja i obrazovanja treba postaviti na široj osnovi. Uz školu treba podizati poljoprivredno imanje i zanatske radionice. Učitelji su dužni da studente upućuju i u domaće poslove. Jedan deo vremena svakog dana treba posvetiti praktičnom radu, kako bi se i fizičke i umne snage i sposobnosti ravnomerno razvijale. Da su škole bile tako uređene, danas ne bismo imali toliko neuravnoteženih umova.{SRUS 288.1}
Neprekidni umni napori, dok mišići ostaju potpuno neaktivni, slabe nervni sistem, i studenti osećaju gotovo nesavladivu želju za promenom i uzbudljivim zabavama. I kada posle svakodnevne nastave, na kojoj su primorani da po nekoliko sati svakog dana naporno uče, budu pušteni na slobodu, oni gotovo podivljaju. Mnogi od studenata kod svoje kuće nisu bili ni pod kakvom kontrolom. Bilo im je dopušteno da se nesmetano povode za svojim sklonostima. Oni časove učenja smatraju mučnim teretom. I pošto posle školskih časova nemaju čime da se zanimaju, sotona im kao promenu sugeriše sport i razne nestašluke. Takvi svojim uticajem demorališu i druge. . . {SRUS 288.2}
Da su pri našim školama postojala i poljoprivredna i zanatlijska odeljenja, i da su odgovarajući nastavnici stručno upućivali mlade u razne oblasti znanja i rada, posvećujući svakog dana jedan deo vremena umnom a jedan deo fizičkom radu, danas bismo na polju akcije imali daleko plemenitije generacije mladih ljudi, osposobljenih da utiču na pravilno oblikovanje društva. Mnogi od mladih, vaspitani u takvim institucijama, izlazili bi iz njih sa stabilnim i čvrstim karakterom. Oni bi posedovali istrajnost, čvrstinu i hrabrost da savladaju teškoće, i takvu principijelnost da se ne bi povodili za rđavim uticajem, ma koliko on bio popularan. {SRUS 288.3}
Trebalo bi da imamo iskusne učiteljice koje će mlade devojke poučavati dobrom kuvanju. Mlade devojke treba ta^ođe da nauče kako se kroje, šiju i popravljaju haljine, i da se na taj način osposobe za praktične životne dužnosti. Za mladiće treba da postoje ustanove za izučavanje raznih zanata, što bi im omogućilo da vežbom razviju ne samo svoje umne snage nego isto tako i svoje mišiće. {SRUS 289.1}
Ako mladi mogu da steknu samo jednostrano obrazovanje, šta je onda značajnije po svojim posledicama — sticanje naučnih saznanja sa svim nepovoljnostima po zdravlje i život, ili pak učenje nekog zanimanja korisnog za praktičan život? Mi bez kolebanja odgovaramo: Ovo poslednje. Ako se jedno mora zapostaviti, onda neka to bude izučavanje knjiga. {SRUS 289.2}
Ima mnogo devojaka koje su se udale i zasnovale porodicu, ali, na žalost, imaju veoma malo praktičnog znanja o dužnostima koje spadaju u delokrug supruge i majke. One mogu biti obrazovane i možda znaju da sviraju na nekom muzičkom instrumentu, ali ne znaju da kuvaju. One nisu u stanju da umese dobar hleb, što je veoma bitno za zdravlje porodice. One se ne usuđuju da bilo šta skroje ili sašiju za potrebe svoje porodice, jer nikada nisu naučene kako se to radi. Sve to one su smatrale nevažnim, i zato u svom bračnom životu za sve to zavise od drugih kao što mala deca zavise od starijih. To neoprostivo nepoznavanje najosnovnijih životnih dužnosti čini nesrećnim mnoge porodice. . . {SRUS 289.3}
Um prosvetnih i duhovnih poslenika radi previše. Oni svoje umne snage često rasipnički troše; dok s druge strane, ima i takvih kojima je fizički rad najviši cilj u životu. Ovi poslednji uopšte ne upošljavaju svoj um. Svoje mišiće stalnim radom oni jačaju, dok mozak potpunom neaktivnošću lišavaju intelektualne snage; upravo kao što i duhovni radnici i intelektualci svoj um radom stalno jačaju dok telu zakidaju snagu i vitalnost time što zanemaruju kretanje i fizički rad. . . Kad bi intelektualci bar do izvesne mere uzeli učešća u nošenju tereta koji pritiska radničku klasu, jačajući na taj način svoje mišiće, radnici bi mogli manje da rade, i jedan deo svog vremena mogli bi da posvete svom moralnom i umnom prosvećivanju. Oni koji rade na literaturi i svoj posao obavljaju uglavnom sedeći, treba da se povremeno bave i nekim fizičkim radom, čak i ako im to nije potrebno kao izvor finansijskih sredstava. Zdravlje treba da im bude dovoljan podstrek da umnim naporima pridruže i fizički rad. {SRUS 290.1}
Da bismo imali dobro uravnotežene i skladno razvijene ljude i žene, potrebno je kombinovati moralno, umno i fizičko vaspitanje. Neki su sposobni za preduzimanje velikih umnih napora, dok drugi više vole fizički rad i u tome nalaze zadovoljstvo. I jedni i drugi treba da se popravljaju u onome što im nedostaje, kako bi bili u stanju da celokupno svoje biće posvete u žrtvu živu, svetu i ugodnu Bogu, kao svoje razborito bogoštovlje. . . {SRUS 290.2}
Oni koji se zadovoljavaju time da svoj život posvete samo fizičkom radu, prepuštajući drugima da za njih misle, i izvršavajući jednostavno planove drugih, imaće snažne mišiće, ali slab um. Njihov uticaj na dobro neznatan je u poređenju sa onim što bi mogao biti da su svoj mozak angažovali isto tako dobro kao i svoje mišiće. Takve osobe lakše podležu napadima bolesti, pošto im u organizmu nije aktivirana elektronska snaga mozga da bi se oduprli bolesti. Ljude koji poseduju fizičke snage i sposobnosti treba naučiti i da misle i da rade, a ne da prepuštaju drugima da za njih misle i da od njih stalno zavise. {SRUS 291.1}
Rasprostranjena je zabluda viših staleža da se rad smatra ponižavajućim. Zato mladići veoma brižno nastoje da se školovanjem osposobe za učitelje, službenike, trgovce, i advokate, i da se dokopaju bilo kojeg položaja koji ne zahteva fizički rad. Mlade žene domaći posao smatraju unižavajućim. I mada je fizički rad potreban za obavljanje domaćih dužnosti, ako nije preteran, sračunat na poboljšanje zdravlja, one ipak teže za obrazovanjem koje će ih osposobiti da postanu učiteljice i službenice, ili da nauče neki zanat koji će ih primorati da stalno sede u zatvorenom prostoru. . . {SRUS 291.2}
Istina, ima izvesnog opravdanja što se mlade žene ne odlučuju za domaći posao kao za profesiju, jer oni koji iznajmljuju kuvarice obično s njima postupaju kao sa služavkama. Poslodavci ih često ne poštuju i s njima postupaju kao da su nedostojne da budu članovi njihove porodice. Ne daju im preimućstva koja uživa krojačica, daktilografkinja ili učiteljica muzike. {SRUS 291.3}
Međutim, nijedno zanimanje nije značajnije od poslova koje u kući obavlja domaćica. Da bi se zdrava i ukusna hrana valjano skuvala i na privlačan način servirala na sto, potrebni su razum i iskustvo. Pripremajući hranu koju mi jedemo, od koje se stvara naša krv i ishranjuje ceo naš organizam, kuvarica zauzima najvažniji i najuzvišeniji položaj. Uloga službenice, krojačice ili profesora muzike ne može se po značaju i važnosti izjednačiti sa ulogom kuvarice. {SRUS 292.1}
Vreme je isuviše kratko da bismo mogli učiniti ono što je trebalo da učine prošle generacije. Ipak mi možemo i treba da učinimo mnogo, čak i u ovim poslednjim danima, da bismo ispravili postojeće greške i propuste u vaspitanju mladih. . . {SRUS 292.2}
Mi smo reformatori, i želimo da studije na koje šaljemo našu decu zaista budu od koristi. Da bismo to postigli, treba im pružiti takvo zanimanje koje zahteva aktivnost ne samo uma nego i mišića. Svakodnevni sistemski rad treba da sačinjava sastavni deo vaspitanja mladih, čak i u ovom poslednjem vremenu. Povezivanjem korisnog rada sa učenjem u našim školama još uvek se može učiniti mnogo. Pridržavajući se tog plana, studenti će steći elastičnost duha i bistrinu misli, i biće u datom trenutku sposobniji za umne napore nego da su se ograničili samo na učenje. Oni iz škole mogu izaći neoštećenog zdravlja, spremni da hrabro, snažno i sa istrajnošću odgovore svakoj dužnosti koju im Bog u svome proviđenju odredi. {SRUS 292.3}
Pošto je vreme tako kratko, moramo raditi marljivo i sa udvostručenom energijom. Naši mladi možda nikada neće pohađati koledž, ali mogu i treba da steknu određeno obrazovanje u okviru onih znanja koja su bitna za koristan život, i na osnovu kojih će moći praktično da upotrebe svoje i umne i fizičke sposobnosti. Veoma je mnogo mladih koji, iako završavaju više škole-ne primaju istinsko vaspitanje koje bi u životu mogli praktično upotrebiti.
Apelujem na pripadnike svih skupština u kojima postoje naše škole da za učitelje deci i mladima uzimaju samo one koji ljube gospoda Isusa Hrista, i koji će Reč Božju učiniti temeljom vaspitanja. Mlade treba poučavati da pokoravanjem zakonima ispravnog življenja čuvaju svoje zdravlje. Primena načela zdravstvene reforme i samoodricanja predstavljaće i za učitelje i za učenike pravi izvor i umne i duhovne pomoći. Oni će se sigurno osvedočiti, kao i nekada Danilo i njegovi drugovi, da su blagoslovi rezultat prilagođavanja života Reči Božjoj.
„Stražite i molite se Bogu”, nalog je koji se često ponavlja u Svetim spisima. U životu onih koji se pokoravaju ovom nalogu održavaće se unutarnja sreća koja će predstavljati pravi blagoslov za sve sa kojima oni dolaze u dodir. Oni koji su mrzovoljni i skloni ljutnji postaće prijatni i plemeniti, a oholi i gordi postaće krotki i smerni. —Testimonies for the Church 3:148-159. {SRUS 293.1}
Zdravlje je neprocenjivi blagoslov i sa verom i savešću ima mnogo dublju povezanost nego što se to obično misli. Od zadravlja u velikoj meri zavisi naša sposobnost za službu Bogu i bližnjima, i zato ga treba čuvati isto tako pomno kao i karakter; jer ukoliko smo zdravstveno u boljoj kondiciji, utoliko ćemo biti uspešniji u svojim naporima da unapredimo Božje delo i da poslužimo na blagoslov ljudskom rodu. {SRUS 294.1}
Poučavanje mladih načelima zdravstvene reforme predstavlja važan zadatak koji treba izvršiti u našim školama. U pogledu jela, pića i odevanja, učitelji svojim životom treba da vrše reformatorski uticaj i da svoje studente podstiču i ohrabruju u primeni samoodricanja i samosavlađivanja. Mlade treba učiti da su sve svoje snage primili od Boga, da On na sve to polaže pravo, i da svakom zloupotrebom snage zdravlja na neki način omalovažaju jedan od najdragocenijih blagoslova. gospod im je podario blagoslov zdravlja da bi ga upotrebili u službi Njemu, i ukoliko je očuvanija njihova fizička snaga i njihova izdržljivost, utoliko će više moći da učine z»Učitelja. Umesto da zloupotrebljavaju i preopterećuju svoje fizičke snage, treba da ih najbrižljivije čuvaju za službu Njemu. {SRUS 294.2}
Vreme je da mladi sakupljaju znanje iz onih oblasti koje će moći praktično da primene u svakodnevnom životu. Vreme je da mladi stvaraju dobre navike, a ispravljaju pogrešne, da stiču snagu samosavlađivanja, učeći se da sve što čine u životu bude po volji Bogu a na blagoslov i dobro bližnjima. Mladost je vreme setve od koje zavisi kakva će biti žetva ne samo za ovaj život nego i za život s druge strane groba. Navike stečene u detinjstvu mladosti, tada formirane osobine i sposobnost ili pak nesposobnost samosavlađivanja, gotovo sa sigurnošću odlučuju budućnost ljudi i žena. {SRUS 294.3}
Važnost čuvanja zdravlja treba u učenju naglašavati kao biblijski zahtev. Savršeno pokoravanje zapovestima Božjim traži da se potčinimo i zakonima koji vladaju našim bićem. Nauka o vaspitanju uključuje isto tako i dobro poznavanje fiziologije. Niko ne može pravilno shvatiti svoje obaveze prema Bogu ako nije jasno shvatio svoje obaveze prema samom sebi kao Božjem vlasništvu. Onaj ko ostaje u grešnom nepoznavanju zakona zdravlja i života, ili te zakone namerno gazi, greši protiv Boga. {SRUS 295.1}
Vreme provedeno u fizičkim vežbama i kretanju nije izgubljeno. Student koji stalno gleda samo u knjige, dok se u otvorenoj prirodi i na svežem vazduhu kreće veoma malo, nanosi štetu samom sebi. Srazmerna upotreba raznih organa tela bitno doprinosi pravilnom funkcionisanju svakoga od njih. Ako se mozak stalno preopterećuje dok drugi organi ostaju neaktivni, rezultat će biti gubitak i fizičke i umne snage. Fizičkim snagama zakida se zdravlje i krepost, um gubi svoju bistrinu i kao neizbežna posledica toga javlja se bolesna razdražljivost. {SRUS 295.2}
Da bi ljudi i žene imali dobro uravnotežen um, sve snage i sposobnosti bića treba razvijati pravilnom upotrebom. Svet je danas prepun jednostranih ljudi zato što se koriste i razvijaju samo jedne sposobnosti, dok druge usled neaktivnosti potpuno zakržljaju. Mnogi od mladih se pogrešno vaspitavaju. Oni se previše bave samim izučavanjem knjiga, dok ono od čega praktično zavisi život potpuno zanemaruju. Da bi se održala uravnoteženost uma, sa umnim naporima treba kombinovati razborit sistem fizičkog rada, što će omogućiti skladan razvoj svih sposobnosti. {SRUS 295.3}
Studenti treba da se bave i manuelnim radom, i ništa im neće škoditi ako se u tome radu i zamore. Mislite li da se Hristos (u toku svoga ovozemaljskog života) nije zamarao? On je zaista bio umoran mnogo puta. Umor nikome neće naškoditi. On samo čini slađim odmor i san. Ne može se previše naglasiti pouka da će obrazovanje biti od male vrednosti ako se ne očuva i fizička snaga neophodna da se stečeno znanje i upotrebi. Kada napuštaju koledž, studenti treba da imaju bolje zdravlje i jasniju predstavu o zakonima života nego kad su na studije došli. {SRUS 296.1}
Studentima koji žele da dvogodišnje studije završe za godinu dana ne treba dopustiti da tako rade. Preduzimanje dvostrukih napora za mnoge znači preopterećivanje uma, a potpuno zapostavljanje fizičkog kretanja. Nerazumno je pretpostavljati da um može svariti dvostruko veću količinu umne hrane; a preopteretiti um isto je tako veliki greh kao i preopteretiti probavne organe. {SRUS 296.2}
Onima koji žele da postanu uspešni i delotvorni radnici u delu Božjem, ja bih rekla: Ako svoj mozak preopterećujete prekomernim radom, misleći da nećete uspeti ako sve svoje vreme ne posvetite samo učenju, treba odmah da promenite svoje mišljenj”e i način rada. Ako se ovom pitanju ne posveti ozbiljnija pažnja, mnogi će u grob otići pre vremena. {SRUS 296.3}
I regulisanje vremena potrebnog za spavanje ne sme se uzeti olako. Učenici ne smeju stvarati naviku da pored zapaljenog svetla rade do posle ponoći, i da posle moraju da spavaju danju. Ako su tako rđave navike stvorili kod kuće, oni oe moraju popraviti u tom pogledu, odlazeći u krevet u tačno određeno vreme. Onda će ujutro ustajati odmorni i spremni za dužnosti novog dana. U našim školama svetla treba da se gase u pola devet. {SRUS 297.1}
Negovanje glasa je tesno povezano sa zdravljem studenata. Mlade treba učiti pravilnom disanju i čitanju na takav način da u grlu i plućima ne dođe do neprirodnog naprezanja, već da posao preuzmu trbušni mišići. govoreći iz grla, stvarajući glasove u gornjem delu svog glasnog organa, govornik izlaže opasnosti zdravlje svih ovih organa i smanjuje njihovu efikasnost. Trbušni mišići treba da preuzmu najveći deo posla, dok je grlo samo provodnik. Pomrli su mnogi od onih koji su još mogli da žive da su bili poučeni kako se glas pravilno koristi. Pravilna upotreba trbušnih mišića prilikom čitanja i govora pokazaće se kao uspešno sredstvo za poboljšanje glasa i otklanjanje smetnji u grudnom košu, produžujući na taj način život govornika. {SRUS 297.2}
Kakvoća hrane i način na koji se ona uzima jako utiču na zdravlje. Mnogi od studenata nikada nisu uložili odlučan napor da savladaju apetit i da se pridržavaju doličnih pravila u pogledu jela. Neki jedu previše prilikom obeda, a neki jedu i između obroka kad god u takvo iskušenje dođu. {SRUS 297.3}
Potrebu pažnje i opreznosti u načinu ishrane treba utisnuti u dušu i um svakog studenta. Prema nalogu koji mi je dat, onima koji pohađaju naše škole ne treba davati mesa niti bilo koju hranu za koju se zna da je nezdrava. Ništa od onoga štč bi podstidalo želju za nadražujućim sredstvima ne treba iznositi na sto. Apelujem na sve naše studente da u svoja usta nikada ne uzmu ništa od onoga što bi bilo štetno za njihovo zdravlje. Na taj način mogu da gospodu posluže žrtvom. {SRUS 298.1}
Oni koji se pokoravaju zakonima zdravlja ostaviće organizmu potrebno vreme za apsorbovanje unete hrane. I biće nagrađeni jasnoćom misli i snagom uma. S druge strane, zlostavljanjem želuca pojedinac može da osujeti i svoje napredovanje u verskom životu. Sve ono što remeti rad organa za varenje umrtvljuje i plemenitija osećanja srca. Ono što menja izgled lica i čini ga bledim i sumornim zamračuje i duh i uništava raspoloženje i mir duše. Svaka navika koja ugrožava zdravlje deluje negativno i na um. Vreme posvećeno naporima da se očuva fizičko i umno zdravlje, dobro je i korisno provedeno. Jaki i smireni živci i zdrava cirkulacija krvi pomažu ljudima da se drže pravih načela i da poslušaju glas savesti. {SRUS 298.2}
Provetravanje i zdravstvene mere
Provetravanju i održavanju zadravstvenih mera treba posvetiti naročitu pažnju. Svoje znanje o načelima fiziologije i higijene, učitelj mora praktičnom primenom uneti u učionicu. Na taj način on svoje učenike može da zaštiti od mnogobrojnih opasnosti kojima mogu da se izlože nepoznavanjem ili zapostavljanjem zdravstvenih zakona. Mnogi životi žrtvovani su zbog toga što učitelji nisu poklanjali pažnju ovome.{SRUS 298.3}
Nagle promene temperature treba izbegavati. Mora se paziti i na to da se studenti ne prehlade sedeći na promaji. Nije pouzdano ni preporučljivo da učitelj temperaturu u učionici reguliše prema svome trenutnom osećanju. Radi dobra i njegovog i njegovih studenata, temperaturu treba održavati ujednačeno. {SRUS 299.1}
Mozak je tvrđava ljudskog bića. Rđave navike u svakodnevnom životu deluju negativno i na mozak, i sprečavaju poduhvate koje student želi da ostvari u sticanju i usavršavanju znanja. Ako se mladi ne upute da se zdravlju tela mora posvetiti pažnja isto tako kao i obrazovanju uma, oni nikada neće biti uspešni studenti. Najglavniji uzrok potkopavanju umnih sila nisu sami napori u toku studija. glavni uzroci su: nepravilan način ishrane, neredovitostJ u jelu, nedostatak kretanja i fizičkog rada, i nehatan odnos prema zakonima zdravlja i u mnogo čemu drugom. Tražiti u veri od gospoda da blagoslovi naše napore možemo samo onda kad sa svoje strane učinimo sve što je u našoj moći da sačuvamo svoje zdravlje. {SRUS 299.2}
Pre nego što govore o nekim svojim dostignućima, u takozvanom „višem obrazovanju”, studenti treba da nauče da sve što čine: bilo da jedu i piju ili bilo šta drugo, sve da bude na slavu Bogu, i da sve svoje snage mozga, kostiju i mišića vežbaju na takav način da se osposobe za najuzvišeniju službu. Student može sve svoje snage da posveti sticanju znanja, ali ako ne poštuje zakone koji vladaju njegovim bićem, sam će umanjiti svoju delotvornost. Odajući se rđavim navikama, on gubi snagu da vlada sobom i da pravilno procenjuje sopstvene postupke, on nije u stanju da korektno rasuđuje o stvarima koje se najdublje tiču upravo njega, i postaje površan i nerazuman u postupanju i sa umom i sa telom. {SRUS 299.3}
Obaveza koja počiva na nama da svoje telo održavamo u zdravlju predstavlja ličnu odgovornost. gospod od svakog pojedinca traži da na svom spasenju radi dan za danom. On nas ubedljivim razlozima, od uzroka do posledica, uverava da smo Njegova svojina, i poziva nas da se ujedinimo s Njim u održavanju tela čistim i zdravim, kako bismo se celokupnim bićem posvetili Njemu. {SRUS 300.1}
Mlade treba poučiti da sa svojim životom ne mogu postupati kako se njima sviđa. Bog neće smatrati nevinima one koji olako postupaju sa Njegovim dragocenim darovima. Ljudi treba da shvate da ukoliko su više obdareni snagom, talentom, materijalnim sredstvima ili mogućnostima, utoliko je veći teret dela koje Bog očekuje od njih, i utoliko više treba da rade za Njega. Mladi koji su vaspitani da veruju da život predstavlja sveto poverenje neće tako lako pristajati da zarone u vrtlog raspusništva i poroka čije ždrelo nezajažljivo guta tolike mladiće današnjice, mladiće koji su inače mnogo obećavali. {SRUS 300.2}
Učitelj čije su fizičke snage već oslobođene bolešću ili prekomernim radom posebnu pažnju treba da posveti zakonima zdravlja. On treba da nađe vremena za rekreaciju. Kad jedan učitelj uvidi da mu zdravstveno stanje više ne dopušta da se toliko opterećuje napornim stremljenjima, on treba da posluša savet prirode i da olakša svoje breme. Osim svojih obaveza u školi, on ne treba da se prihvata nikakvih drugih odgovornosti, koje bi ga tako opteretile i fizički i umno da to njegov nervni sistem ne bi izdržao; to bi ga onesposobilo da se kao prosvetni radnik pravilno odnosi i prema sebi i prema svojim studentima. {SRUS 300.3}
Ponekad učitelj ulazeći u učionicu unosi senku tame koja okružuje njegovu dušu. Usled dugotrajne preopterećenosti, on je postao nervozan, ili je dispepsija2 koja ga muči sve obojila mračnim bojama i sumornošću. On u učionicu ulazi ustreptalih živaca i prenadraženog želuca. Što god da se uradi njemu nije po volji; on misli da učenici namerno ispoljavaju nepoštovanje prema njemu, i počinje oštro da kritikuje i osuđuje sve odreda. Možda jedan ili nekoliko njih pogreše, ili su nemirni. On to sve vidi preuveličano, i veoma je oštar u ukoravanju pa i kažnjavanju onih koje smatra krivima. I ti isti uzroci ga kasnije sprečavaju da uvidi i prizna nepravilnost svoga postupanja. Da bi očuvao dostojanstvo svoga položaja, on propušta zlatnu priliku da ispolji duh Hristov i da na taj način jednu dušu možda pridobije za nebo. {SRUS 301.1}
Dužnost je svakog učitelja da učini sve što je u njegovoj moći da svoje telo — fizički zdravo i moralno neoskvrnjeno — posveti Hristu kao živu žrtvu, kako bi ga On mogao učiniti svojim saradnikom u spasavanju duša. {SRUS 301.2}
NEKA OD NAČELA ZDRAVOG ODEVANJA
Biblija ias uči skromnosti i pristojnosti u odevanju. „Isto tako”, kaže apostol, „i žene u pristojnom odijelu, stidom i čestitošću da ukrašuju sebe” 1 Timothy 2:9. Tu se zabranjuje razmetljivost u odevanju, upadljive ,boje i raskošni ukrasi. Sve ono što neko nosi da bi na sebe skrenuo pažnju ili izazvao divljenje suprotno je skromnosti u odevanju, preporučenoj u Reči Božjoj. {SRUS 302.1}
Naš spoljni izgled treba da odražava skromnost, — ne ukrašavanje „zlatom ili biserom, ili haljinama skupocenim” (I Tim. 2,9). Novac kojim raspolažemo poveren nam je od Boga, i nemamo pravo da ga trošimo na zadovoljavanje oholosti ili slavoljublja. U rukama Božje dece on predstavlja hranu za gladne i odeću za gole, zaštitu i odbranu za ugrožene i potlačene, mogućnost isceljenja za bolesnika i pomoćno sredstvo za propovedanje Jevanđelja siromašnima. Razumnom upotrebom sredstava koje sada trošite na hvalisavo razmetanje, mogli biste usrećiti srca mnogih. Posmatrajte Hristov život. Proučavajte Njegov karakter, i budite Njegovi saučesnici u samoodricanju. {SRUS 302.2}
U takozvanom hrišćanskom svetu toliko se baca na skupocene ukrase i potpuno nepotrebne izdatke za odevanje, da bi se mogle zadovoljiti potrebe svih gladnih i neodevenih na svetu. Moda i raskoš gutaju sredstva koja bi tako dobrodošla kao potpora siromašnima i nevoljnima. Oni zakidaju svetu Jevanđelje — dobru vest o Spasiteljevoj ljubavi. . . {SRUS 302.3}
Međutim, naša odeća, iako skromna i jednostavna, treba da bude dobrog kvaliteta, prikladne boje i da odgovara prirodi posla kojim se bavimo. Više pažnje treba posvetiti trajnosti materijala i odevnih predmeta negoli njihovom izgledu. Odeća treba da utopljava i valjano zaštićuje telo. O mudroj i vrsnoj ženi mudrac kaže: „Ne boji se snijega za svoju čeljad, jer sva čeljad njezina ima po dvoje haljine” (Proverbs 31:21). {SRUS 302.4}
Naše odelo i rublje uvek treba da bude čisto. Nečistoća upijena u odeću nezdrava je, i zagađuje i telo i dušu. „Ne znate li da ste vi crkva Božja?. . . Ako skrnavi ko crkvu Božju, uništiće njega Bog” 1 Corinthians 3:16, 17. {SRUS 303.1}
Odeća u svakom pogledu treba da bude prikladna i zdrava. Bog želi da nama „u svemu bude dobro i da buDemo zdravi” 3 John 2, — zdravi i telom i dušom. Stoga treba da sarađujemo s Njim na čuvanju i održavanju našeg i telesnog i duhovnog zdravlja. Zdrava odeća potpomaže i jedno i drugo. Način odevanja treba da bude odraz lepote, prikladnosti i prirodne jednostavnosti. {SRUS 303.2}
Hristos nas upozorava da se čuvamo oholosti i sujete ovozemaljskog življenja ali ne i protiv njegove miline i prirodne lepote. Ukazujući na poljsko cveće i na ljiljane kako se razvijaju u svojoj čistoti, On je rekao: „ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih” Matthew 6:29. . Tako Hristos primerima iz prirode ilustruje lepotu koju nebo ceni: blagodat prikladnosti, jednostavnosti, čistoće i skromnosti, koja bi i našu odeću učinila Njemu ugodnom. On nas poziva da najlepšim ukrasima zaodenemo svoju dušu. Nema spoljašnje odeće ni nakita koji bi se po vrednosti mogli uporediti sa lepotom „krotkoga i tihoga duha, što je pred Bogom mnogocijeno” 1 Peter 3:4…. {SRUS 303.3}
Fizičke posledice nedoličnog odevanja
Podstrekač pronalaženja mode koja se večito menja uvek je sam sotona — taj veliki neprijatelj svega što je dobro. Njemu ništa ne pričinjava veće zadovoljstvo nego kad nesrećom i propašću ljudskih bića može da nanese bol gospodu i da ga obeščasti. Jedno od sredstava kojima on najefikasnije ostvaruje svoj cilj je upravo izmišljanje mode koja slabi snagu i tela i uma a dušu unižava. {SRUS 303.4}
Žene su podložne ozbiljnim oboljenjima, a način njihovog odevanja čini njihove patnje najčešće još težima. Umesto da svoje zdravlje čuvaju za teške dane i neprijatna iznenađenja koja će sigurno doći, one svojim rđavim navikama žrtvuju često ne samo zdravlje nego čak i život, i svojoj deci ostavljaju žalosno nasleđe — upropašćeno zdravlje, izopačene navike, i lažnu predstavu o životu. {SRUS 304.1}
Jedan od štetnih i ubitačnih pronalazaka mode je suknja koja je tako dugačka da se vuče po zemlji. Nečista, neudobna, nepraktična i nezdrava — sve ovo i još mnogo više o suknji koja se vuče po tlu, istina je. Ona predstavlja odlaženje u krajnost, i zbog suvišnog materijala i zbog toga što se pri hodu mora rukom pridržavati. Ko je imao prilike da posmatra neku ženu kako obučena u predugačku suknju, i noseći pune ruke paketa, pokušava da ide niz ili uz stepenice, ili da uđe u vozilo javnog saobraćaja, ili da prođe kroz gusto mnoštvo sveta, da ide ulicom kad pada kiša, ili nekim prašnjavim putem, — tome nije potreban nikakav drugi dokaz o nepraktičnosti, teretu i neugodnosti takve odeće. {SRUS 304.2}
Drugo ozbiljno zlo uslovljeno nošenjem ovakvih sukanja u tome je što se one svom svojom težinom oslanjaju na kukove. Pod stalnim pritiskom tog tereta unutrašnji organi se spuštaju, želudac oslabi, nastaje osećaj malaksalosti, i takve patnice su primorane da stalno idu pogurene što dovodi do skučavanja pluća i otežava pravilno disanje. {SRUS 304.3}
O opasnostima koje proističu iz stezanja tela u struku toliko se raspravljalo poslednjih godina da je zaista malo ko ostao neobavešten o tome, ali je prevlast mode tako velika da se to zlo ipak i dalje nastavlja. Takvom praksom žene i mlade devojke same sebi nanese neizrecivu štetu. Za zdravlje je veoma bitno da se grudni koš oslobodi i do kraja širi pri svakom dahu da bi se plućima omogućilo uzimanje dovoljne količine vazduha. Kad su pluća stisnuta smanjuje se količina kiseonika koji ona mogu da prime. Krv svoju životvornu funkciju ne vrši kako bi trebalo, a nepotrebne otrovne materije koje bi se posredstvom pluća morale izbaciti, ostaju u organizmu. Osim toga, ometa se krvotok, a unutarnji organi stešnjeni i na taj način potisnuti iz svog položaja ne mogu pravilno vršiti svoju funkciju. {SRUS 305.1}
Čvrsto stezanje ne popravlja oblik tela. Jedan od glavnih elemenata u lepoti tela je upravo njegova simetrija — skladna srazmera njegovih delova. Pravi uzor za razvoj tela ne treba tražiti u razmetljivo nameštenim lutkama francuskih modnih kreatora, već u ljudskom obliku prirodno razvijenom u skladu s božanskim zakonima. Bog je tvorac svega što je lepo, i samo ako se prilagodimo Njegovom idealu, dostići ćemo merilo prave lepote. {SRUS 305.2}
Drugo zlo koje moda pothranjuje je nesrazmerna raspoređenost odevnih predmeta na telu, tako da su neki delovi tela utopljeni previše, dok drugi nisu dovoljno zaštićeni. Stopala i donji deo nogu treba naročito da budu zaštićeni od hladnoće, pošto su najudaljeniji od životnih organa. Nije moguće da neko bude zdrav ako su mu noge stalno hladne; jer ako je u njima premalo krvi, u drugim će delovima tela biti previše.{SRUS 305.3}
Savršeno zdravlje zavisi od savršene cirkulacije krvi, a krv ne može pravilno cirkulisati ako se onaj deo tela gde su smešteni životni organi utopljava tri ili čak i četiri puta više nego noge a posebno njihov donji deo. Mnoge žene su nervozne i utučene brigom zbog toga što su lišene čistog i svežeg vazduha koji potpomaže pročišćavanje krvi, kao i slobodnog kretanja koje bi njihovu krv prinudilo da življe protiče krvnim sudovima donoseći sobom život, zdravlje i energiju. Mnoge su žene postale pravi invalidi dok su se mogle radovati zdravlju. Mnoge su umrle od tuberkuloze i drugih bolesti dok su mogle da žive za sve vreme koje im je bilo određeno, samo da su se odevale u skladu sa načelima zdravlja, i da su se dovoljno kretale na svežem vazduhu. {SRUS 306.1}
Da bi se pronašao najzdraviji način odevanja, moraju se pažljivo proučiti potrebe svih delova tela. Klima, okolnosti, stanje zdravlja, starost i zanimanje, sve se to mora uzeti u obzir. Svaki deo odeće treba da je dovoljno prostran, tako da ne ometa ni krvotok ni pravilno disanje. Sve što imamo na sebi treba da je tako komotno da se, kad podignemo ruke uvis, podiže i sve što imamo na sebi. {SRUS 306.2}
Razboritošću u odevanju i fizičkom kretanju žena slabog zdravlja može mnogo da učini za svoje ozdravljenje. Kad je odevena podesno za rekreaciju u otvorenom prostoru, neka se što više kreće na čistom vazduhu i vežba ono što može, s početka oprezno, a zatim sve više i više koliko može da izdrži; čineći tako, mnoge bi mogle povratiti svoje zdravlje i ispuniti svoj životni zadatak u svetu.—The Ministry of Healing, 287-294. {SRUS 306.3}
Koristan manuelni rad sačinjava deo jevanđeljskog plana. Najveći Učitelj, zaodeven u stub od oblaka, dao je Izrailjcima uputstva da svaki mladić treba da nauči neko korisno zanimanje. Stoga je kod Jevreja bio običaj da sinovi i kćeri, ne samo siromašnijih nego isto tako i bogatijih društvenih slojeva,. izuče neko korisno zanimanje, tako da u slučaju nepredviđenih i nepovoljnih okolnosti ne zavise od drugih, nego da sami budu u stanju da se pobrinu za svoje potrebe. Iako su možda bili književno obrazovani, morali su isto tako da izuče i neki zanat. To se smatralo neizostavnim delom njihOvog obrazovanja. {SRUS 307.1}
Danas, kao i u danima Izrailja, svaki mladić i svaka devojka treba da budu upućeni u dužnosti svakodnevnog života. Svako treba da nauči neko korisno zanimanje kojim će, ako zatreba, moći da sam zaradi koliko mu je neophodno za život. To je bitno, ne samo kao zaštita u slučaju neočekivanih promena u životu, već i zbog uticaja koji ima na fizički, i umni i moralni razvoj ličnosti. Čak i kad je sasvim izvesno da nekom manuelni rad nikad neće zatrebati kao sredstvo za izdržavanje, on ipak treba da se uputi u rad. Bez fizičkog kretanja niko ne može imati zdravu konstituciju i dobro zdravlje, a disciplina pravilnog usmeravanja napora nije manje bitna u sticanju plemenitog karaktera i snažnog i aktivnost uma. {SRUS 307.2}
Za studente koji su stekli samo književno znanje a ne znaju praktično da rade ne može se reći da su svestrano obrazovani. Energije koje bi trebalo posvetiti raznim zanimanjima poslovnog života zanemarene su. Obrazovanje se ne sastoji u korišćenju samo umnih sposobnosti. Upošljavanje i fizičkih snaga bitan je deo obrazovanja koje treba pružiti svakom mladiću i devojci. Studeitu koji nije naučen kako da se bavi nekim korisnim radom nedostaje značajna faza obrazovanja. {SRUS 307.3}
Zdravo i korisno kretanje čitavog bića doprinosi da obrazovanje postane potpuno i sveobuhvatno. Svaki student određeni deo svakodnevnog vremena treba da posveti aktivnom radu. Tako se stvaraju navike marljivosti i podstiče duh oslanjanja na sopstvene snage, dok se mladi uspešno štite od mnogobrojnih zala i unižavajuće prakse koja je najčešći ishod besposličenja. A sve to je u skladu sa osnovnim ciljem obrazovanja, jer podsticanjem aktivnosti, marljivosti i čistote, mi dolazimo u harmoniju sa Tvorcem. {SRUS 308.1}
Najveća korist od kretanja ne stiče se tim ako se mladi bave nekom igrom ili samim vežbama. To je korisno samo utoliko što se oni nalaze na svežem vazduhu i što vežbaju mišiće; ali ako se ista energija posveti obavljanju nekog korisnog rada korist će biti neuporedivo veća. Takvo kretanje stvara kod mladih osećanje pravog zadovoljstva, jer im i razum i savest govore da su valjano izvršili poverenu dužnost. {SRUS 308.2}
Studenti iz naših škola treba da izlaze delotvorno obrazovani, tako da kad se osamostale raspolažu znanjem koje će moći praktično da upotrebe i koje je zaista potrebno za uspeh u životu. Marljivost je bitna vrlina kako u učenju tako i u radu. Igra nije ni bitna ni neophodna. Trošenje snage u odavanju raznim zabavama i razonodi nije najpogodniji način za uravnotežen razvoj i umnih i fizičkih sposobnosti. Kad bi se vreme posvećeno fizičkim vežbama, koje korak po korak vode u neumerenost, upotrebilo u radu za Hrista, Božji blagoslov bi pratio takvog radnika. Pripremu za praktične životne dužnosti, koja se stiču kombinovanjem fizičkog rada i umnih napora, čini privlačnijom svest da se na taj način i um i telo osposobljavaju za uspešnije obavljanje zadataka koji nam je Bog namenio. Ukoliko mladi savršenije shvate kako se obavljaju praktične dužnosti svakodnevnog života, utoliko će veću radost i uživanje nalaziti u službi drugima. Um naviknut da uživa u korisnom radu neprekidno se razvija. Učenjem i disciplinom učenik se osposobljava za korisnost u životu, jer je sticanje znanja bitno da bi postao blagoslov za druge. {SRUS 308.3}
U Hristovom životu ne mogu naći nijedan zapis da je On provodio vreme u igri ili razonodi. On je bio najveći vaspitač i za ovaj i za budući život, ali ne mogu navesti nijedan primer gde je On poučavao svoje učenike da se u cilju fizičkog kretanja odaju nekom uživanju ili razonodi. Iskupitelj sveta je svakom od svojih sledbenika odredio njegov zadatak i svima naređuje, „poslujte dok se ja ne vratim” (Luke 19:13. ). Čineći tako, srce se zagreva za postavljeni poduhvat. Sve sile bića angažuju se u naporu da se nalog posluša. Mi imamo visok i sveti poziv. Učitelji i studenti treba da budu pristavi milosti Hristove, i oni uvek treba da budu revnosni i iskreni. {SRUS 309.1}
Osnivajući naše škole izvan gradova, mi ćemo studentima pružiti mogućnost ne samo da svoj mozak priviknu na učenje nego isto tako i svoje mišiće na aktivan rad. Studente treba naučiti kako će znalačkim gajenjem sadnica, dibrim poznavanjem žetvenih i građevinskih radova a posebno spremnošću da u njima učestvuju, postati dobri i prihvatljivi misionarski radnici. Svojim poznavanjem raznih zanata i drugih korisnih delatnosti, oni će često biti u stanju da razbiju postojeće predrasude protiv istine koju propovedaju. Često će im upravo to poslovno znanje kojim raspolažu omogućiti da ljudima uspešno preporuče istinu. {SRUS 309.2}
U našoj školi u Australiji mi smo mlade obučavali u ‘svakoj od tih oblasti, pokazujući im da u cilju svestranog obrazovanja moraju naći vremena ne samo za učenje iz knjiga nego i za stručno osposobljavanje za praktičan rad. Određeni deo vremena svakog dana posvećivan je manuelnom radu. Na taj način su studenti naučili kako se krči i obrađuje zemljište i kako se grade kuće; i takvom radu posvećivan je najveći deo vremena koje bi se inače provodilo u igri i traženju zadovoljstava. gospod je blagoslovio studente koji su svoje vreme posvetili sticanju pouka o nesebičnosti. Poučena sam da upraviteljima i učiteljima ove škole kažem: {SRUS 310.1}
„U našim školama treba negovati zanatstvo i razne druge delatnosti. Mlade treba poučavati knjigovodstvu, drvodeljskim zanatima i svim poslovima u poljoprivredi. Tu treba izvršiti pripreme i za učenje raznih zanata kao što su, kovački, molerski, i obućarski, zatim veština kuvanja, pranja i popravke odevnih predmeta, daktilografija i štampa. Sve mogućnosti koje nam stoje na raspolaganju treba savesno iskoristiti, kako bi studenti kad izađu iz naše škole bili osposobljeni za dužnosti praktičnog života. {SRUS 310.2}
„Studentima treba pružiti praktično znanje iz oblasti poljoprivrede. To će za mnoge od njih biti od neprocenjive vrednosti u njihovom budućem radu. Obučavanje u seči i rušenju šumskih stabala i obradi zemlje, isto tako kao i u sticanju određenih znanja iz knjiga, predstavlja deo vaspitanja koje mladi treba da steknu. Bavljenje poljoprivredom će svakome od njih pružiti mogućnost da se sam izdržava. Pojedini studenti mogu da se bave i raznim drugim delatnostima koje odgovaraju njihovim sklonostima i potrebi. Ali obrađivanje zemlje donosi radniku poseban blagoslov. Zato mlade treba da obučavamo tako da im bavljenje zemljoradnjom postane zanimljivo i prijatno zanimanje. {SRUS 311.1}
„Mnogima od mladih, dok pohađaju školu, treba omogućiti da uče drvodeljski zanat. Pod nadzorom iskusnih majstora spremnih i pogodnih da strpljivo i ljubazno poučavaju druge, mlade treba učiti kako se podižu solidne i ekonomične građevine. Montažne objekte za stanovanje i razne druge potrebe škole, studenti mogu sami da podižu. Takve građevine ne treba nagomilavati u neposrednoj blizini same škole. Treba formirati mala udruženja pri čemu će se svi učiti da rade sa punom odgovornošću. Sve to nije moguće ostvariti odjednom, ali moramo početi da radimo u veri.” {SRUS 311.2}
Zahvaljujući praktičnom obučavanju, studenti će biti osposobljeni da zauzmu korisne položaje u mnogim mestima. Kada proviđenje otvori put da se u nekom mestu podigne molitveni dom, gospodu će biti veoma drago ako se u Njegovom narodu nađu ljudi kojima je On podario mudrost i veštinu za izvođenje radova neophodnih u takvom slučaju. {SRUS 311.3}
Neka studenti koji se uče podizanju građevina obavljaju svoj zadatak savesno i temeljno i neka iz toga izvuku pouke koje će im biti i te kako korisne u izgradnji karaktera. Da bi izgradili savršen karakter, oni u svemu što rade moraju biti što je moguće bolji i savršeniji. Ono što unosi stabilnost u svaku granu delatnosti jeste prava razboritost. Kad bi studenti u našim školama savesnije i nesebičnije obrađivali zemlju i podizali građevinske objekte, ljubav prema sportu i razonodi koja unosi toliku zabunu i ometa napredak, nestala bi. {SRUS 312.1}
Za devojke koje studiraju u našim školama ima dosta preporučljivih zanimanja kojima bi mogle praktično da se poučavaju u toku studija. One treba da uče veštinu krojenja i radove u bašti; gajenje cveća, rasađivanje i negovanje korisnih biljaka. Na taj način će, dok se uče korisnom radu, u isto vreme obezbediti i zdravo kretanje u otvorenoj prirodi. {SRUS 312.2}
Mladi treba da uče knjigovezački i razne druge zanate, koji će im omogućiti ne samo fizičko kretanje, nego i korisno znanje. {SRUS 312.3}
Pri svakoj našoj školi treba da postoji i tečaj kuvanja. Oni koji su prošli kroz obuku potrebnu za službu u delu Božjem osetiće veliki gubitak ako nisu upućeni kako se priprema hrana koja je ne samo zdrava nego i ukusna. {SRUS 312.4}
Veština kuvanja nije nimalo beznačajna, već predstavlja jednu od najbitnijih umešnosti i znanja. To treba ceniti kao najveću umetnost jer je tako tesno povezana sa životom. I fizička i umna snaga u velikoj meri zavise od hrane koju jedemo; stoga ona koja priprema hranu zauzima važno i istaknuto mesto. {SRUS 312.5}
I mladiće i devojke treba poučavati kako se zdrava jela spravljaju ekonomično, i bez ikakvih nadeva od mesa. Nikakav podsticaj ne treba davati pripremanju jela u čiji sastav bi i u najmanjoj meri ušlo i meso; jer to ukazuje više na mrak i neznanje Egipta nego na čistotu zdravstvene reforme. {SRUS 313.1}
Veštini kuvanja posebno treba poučavati devojke i mlade žene. Šta u vaspitanju i obrazovanju jedne devojke može biti značajnije od ovoga? To je dragoceno znanje koje će praktično moći da upotrebi u bilo kakvim životnim okolnostima da se nađe. To je oblast vaspitanja koja ima najneposredniji uticaj na zdravlje i sreću porodice. U vekni dobro pripremljenog i zdravog hleba zaista ima praktične religije. {SRUS 313.2}
Upućenost u svim domenima praktičnog života učiniće naše mlade korisnima kada se, po zavri^enom školovanju, raziđu u razne krajeve sveta. Tada neće morati da zavise od onih kojima kao misionari budu poslani da oni za njih kuvaju, šiju ili da im podižu stanove. I biće u svojoj novoj sredini mnogo uticajniji kad se zapazi da oni neupućene mogu poučiti kako da svoj rad sistematizuju i učine ga produktivnijim. Za izdržavanje takvih misionara biće potrebno manje finansijskih sredstava, jer su se oni, kombinujući praktičan rad sa svojim studijama, osposobili da svoje fizičke snage iskoriste na najbolji način. To će im jako dobro doći onda kad bude bilo teško zaraditi novac. Oni će otkriti činjenicu da misionari mogu poučavati ljude kako da u svom poslu postanu uspešniji i napredniji. I kuda god pođu, svi oni koji zahvaljujući njihovim poukama postanu produktivniji primaće ih rado. {SRUS 313.3}
Veština u uobičajenim zanatima predstavlja Božji dar. Bog ljudima daje X talente i mudrost da primljene talente pravilno upotrebe. Kad je trebalo da se radi na podizanju „Šatora od sastanka” — prve starozavetne svetinje — gospod je rekao Mojsiju: „gle, pozvah po imenu Veseleila sina Urije sina Orova od plemena Judina. I napunih ga Duha Svetoga, mudrosti i razuma, i znanja i svake vještine” (Exodus 31:2, 3. ).
Preko Isaije proroka gospod takođe kaže: „Slušajte, i čujte glas moj, pazite i čujte besjedu moju. Ore li orač svaki dan da posije? ili brazdi i obrađuje njivu svoju? Kad poravni površinu, ne sije li grahor i kim? i ne stavlja li pšenicu na najbolje mesto, i ječam na odgovarajuće mjesto, i raž na mjesto koje njoj odgovara? I Bog ga njegov uči i upućuje kako će raditi. {SRUS 314.1}
„Jer se grahor ne vrše branom niti se točak kolski obrće po kimu, nego se cijepom mlati grahor i kim prutom. Pšenica se vrši, ali ne vrše se neprekidno; idu po njoj i točkovi kolski i kopita konjska, ali se ne satnre. I to dolazi od gospoda nad vojskama, koji je divan u savjetu, velik u mudrosti” Isaiah 28:23-29. {SRUS 314.2}
Svoje darove ljudima Bog dodeljuje kako se Njemu sviđa. On jednom daje jedan, a drugom drugi dar, ali sve za dobro zajednice kao celine. Božja je namera da svi koji sarađuju u raznim granama dela deluju pod uticajem i vođstvom jednog istog Duha. Pridržavanje ovog plana predstavljaće zaštitu protiv suparničkog nadmetanja, oholosti, zavisti i međusobnog potcenjivanja. To će ojačati jedinstvo i međusobnu ljubav. {SRUS 314.3}
Većem broju mladih treba pružiti preimućstvo da pohađaju naše škole. Njima su neophodni tečajevi manuelnog rada na kojima bi se naučili kako treba voditi aktivan i energičan život. Pod nadzorom mudrih i razboritih, a nada sve bogobojažljivih rukovodilaca, studenti treba da se uče različitim delatnostima. Znanje iz svake grane delatnosti treba predavati najtemeljitije i sistematski što će studente osposobiti i da planiraju i da planove izvršuju. {SRUS 315.1}
Učitelji treba da ističu i naglašavaju značaj ovog predmeta poučavajući studente poslovima iz oblasti poljoprivrede i raznih zanata koje oni treba da nauče. Neka teže da u svakoj grani delatnosti ostvare najbolje rezultate. Neka učenje Reči Božje pokažu na delu, kako bi studenti mogli da shvate istinska načela i bili u stanju da dostignu najviše moguće merilo. {SRUS 315.2}
U mislima mnogih pojavljuje se pitanje: Da li se zanatstvo i drugi oblici delatnosti, praktikovani u našim školama, uopšte isplate? Ako se ne isplate, treba li sa takvom praksom nastavljati? {SRUS 315.3}
Bilo bi iznenađenje ako bi se ovakvi poslovi isplatili odmah na samom početku. Ponekad Bog dopušta da poslujemo s gubitkom da bi nas sačuvao od grešaka koje bi donele mnogo veće gubitke. Neka oni koji su u ovakvim delatnostima imali finansijske gubitke pažljivo preispitaju uzroke toga, i neka se potrude da ubuduće posluju tako da ne bude gubitaka. {SRUS 315.4}
Imajmo na umu da smo svi mi članovi Božje porodice; a nemojmo zaboraviti ni činjenicu da sotona i sve njegove vojske neprekidno nastoje da nas prosto nateraju da učinimo neku grešku, da bismo na taj način izgubili svako poverenje i u sebe i u druge. Međutim, kad se pojave teškoće i neizvesnost, treba li da sednemo na stolicu neznanja i da ne radimo ništa? Bože sačuvaj. {SRUS 316.1}
U delu će se uvek pojavljivati smetnje i prepreke, ali to ne treba da nas obeshrabri. Knjigovodstveni zapisi će možda pokazati da je škola baveći se zanatskim i drugim delatnostima finansijski u gubitku; ali ako su zahvaljujući takvim granama delatnosti studenti ojačali zgradu svoga karaktera, nebeske knjige će pokazati dobitak neuporedivo veći od eventualnog finansijskog gubitka. Koliko je duša spaseno ovakvimJzadom koje inače još uvek ništa ne bi znale o danu suda. Sotona je uvek spreman da nađe posla za ruke besposlenih podstičući ih da čine zlo; međutim, kad su studenti zauzeti korisnim radom, gospod ima priliku da radi za njih. {SRUS 316.2}
Ako upravitelji škola, posle jednogodišnjeg obučavanja studenata u manuelnim delatnostima, vide da se poslovalo s gubitkom, neka se potrude da otkriju uzroke toga, pazeći da se ubuduće radi bolje. Ali ne dopustite da preovladaju duh osuđivanja i kritike; jer je Duh Hristov ožalošćen kad se izgovaraju ružne i neljubazne reči i zamerke na račun onih koji su činili najbolje što su mogli. U Reči Božjoj ima i ohrabrenja isto tako kao i opomena. Bog zabranjuje da se demorališu i slabe ruke onih koji se zalažu za napredak ove grane delatnosti. {SRUS 316.3}
Ja preporučujem da se u našim školama podstiču i planski ostvaruju napori u cilju vaspitavanja mladih u oblasti poljoprivrede i zanatstva. I u uobičajenim poslovnim poduhvatima, kad se počinje nešto novo u cilju budućeg razvoja, često se javljaju finanscjski gubici. Ali ne smemo gubiti iz vida blagodati koje fizičkogkretanje donosi studentima. Mnogi od studenata, u nastojanju da završe studije, izgube ne samo zdravlje nego čak i žIvot, zato što se ograničavaju samo na umne napore. {SRUS 317.1}
Ne smemo biti skučeni i jednostrani u svojim planovima. Obučavanje zanatima i drugim korisnim zanimanjima ima preimućstva koja se ne mogu proceniti upravo zato što se ne zapažaju trenutno. Neka niko cicijaški ne žali napore neophodne za uspešno ostvarenje plana koji nam je godinama preporučivan kao prvi po značaju i važnosti. {SRUS 317.2}
Učitelji će se sigurno suočiti sa teškoćama. Tištaće ih obeshrabrenost kad vide da se njihovi napori ne cene. Sotona će nastojati da ih muči i telesnim bolovima i slabostima, da bi ih naveo da gunđaju protiv Boga, da zatvore oči za sve dobro što im je učinio, za Njegovu milost i ljubav i „od svega pretežniju slavu” koja očekuje pobednike. U takvim trenucima oni treba da imaju na umu da Bog sve to dopušta kako bi stekli još potpunije poverenje u Njega. Ako u svojim teškoćama verom budu gledali u Njega, On će ih iz peći iskušenja izvesti čiste i oplemenjene kao što se zlato kuša u ognju. {SRUS 317.3}
Neka bolno kušani sa punim pouzdanjem u Boga kažu: „gle, da me i ubije, opet ću se uzdati u Njega” .Job 13:15 „Iako smokva neće cvasti, niti će biti roda na lozi vinovoj, rod će maslinov podbaciti i njive neće dati hrane,ovaca će nestati iz tora i goveda neće biti u oboru; ja ću se ipak radovati u gospodu, veseliću se u Bogu spasenja svojega”. ; Habakkuk 3:17, 18. {SRUS 317.4}
Neka učitelji ne stvaraju posebno povlašćene ljubimce među svojim studentima, niti takvima treba da poklanjaju najveću pažnju. Onima koji prividno najmanje obećavaju najviše su potrebni taktičnost i ljubazne reči kojima bi se njihova srca vezala za srce učitelja. {SRUS 318.2}
Ne treba se povoditi za prvim utiscima, studenti koji na prvi pogled izgledaju tupi i spori mogu do kraja ostvariti napredak čak i veći od onih koji su po prirodi oštroumni. Ako u svom radu budu istrajni, držeći se određenog plana i sistema, oni mogu biti čak i uspešniji od drugih. Oni koji stvore naviku strpljenja i istrajnosti u poslu, ostvariće u životu više od onih koji su brzi, živahni i oštroumni, ali isto tako brzi da shvaćeno i stečeno i izgube. Studenti koji su strpljivi i istrajni, iako uče i shvataju sporije, preteći će one koji uče tako brzo kao da im studije nisu ni potrebne. Studenti se ne smeju toliko opterećivati studijama da zanemare manire lepog ponašanja, a naročito ne smeju dopustiti da ih bilo šta ometa u redovnom obavljanju molitve koja ih dovodi u neposrednu vezu sa Hristom. Ni u kom slučaju oni se ne smeju lišavati verskih preimućstava. {SRUS 318.3}
STUDIJE I RAD
Za dalje proučavanje iz ove oblasti
Dostojanstvo rada
Patr. i pr. 50,51,60,600,620.
Ž. vek. 74 (Hristov primer)
Dela ap. 346—358.
IV Sved. 590.
VI Sved. 192.
Fizički rad potreba studenata
I Sved. 680—687 (kuvanje)
III Sved. 76—79.
IV Sved. 94—98, 114.
V Sved. 90.
Zdravlje i delotvornost
Vaspitanje 195—206.
Zdr. i sreća 295—335.
III Sved. 485—492.
Praktična obuka
Vaspitanje 214—222.
V Sved. 522,523.
VI Sved. 176—192.
VII Sved. 113 (kuvanje)
The Dignity of Labor
The ASRUSs of the Apostles, 346-358.
Child Guidance, 122-130, 355-359.
The Desire of Ages, 74 (Christ’s example).
Patriarchs and Prophets, 50, 51, 60, 600-602.
Testimonies For The Church 4:590.
Testimonies For The Church 6:192.
Physical Labor for Students
Fundamentals of Christian Education, 310-327.
Testimonies For The Church 1:680-687.
Testimonies For The Church 3:76-79;
Testimonies For The Church 4:94-98, 114;
Testimonies For The Church 5:90.
Health and Efficiency
Child Guidance, 103-109, 339-344, 360-368, 371-409.
Education, 195-206.
Fundamentals of Christian Education, 71-76, 145-148, 425-428.
The Ministry of Healing, 295-335.
Messages to Young People, 233-238.
Testimonies For The Church 3:485-492.
Some Principles of Healthful. Dressing
Child Guidance, 413-436.
Messages to Young People, 353-360.
A PraSRUSical Training
Child Guidance, 345-354.
Education, 214-222.
Fundamentals of Christian Education, 416-420.
Testimonies For The Church 5:522, 523;
Testimonies For The Church 6:176-192;
Testimonies For The Church 7:113.
„Bilo šta da činite rečju ili delom, sve činite u ime gospoda Isusa.”
Božja je namera da preko prnpadnika svog naroda otkrije svetu načela svoga carstva. Da bi u životu i karakteru mogli otkriti ova načela, On želi da ih odvoji od običaja, navika i prakse ovoga sveta. On teži da ih privede bliže k sebi, da bi ih mogao upoznati sa svojom voljom. Njegova namera za Njegov današnji narod ista je kao i ona koju je imao za Izrailjce kad ih je izveo iz Egipta. Posmatrajući dobrotu, milost, pravdu i ljubav Božju otkrivenu u Njegovoj Zajednici, svet treba da stekne predstavu o Njegovom karakteru. I kada se zakon Božji na takav način potvrdi primerom i životom, čak i svet će priznati da su oni koji iz ljubavi i strahopoštovanja služe Bogu superiorniji od svakog drugog naroda na zemlji. {SRUS 321.1}
Adventisti sedmog dana, više od svih drugih naroda, treba da budu primer pobožnosti, obraćenosti i svetosti srca. Njima su poverene najsvečanije istine koje su ikad date smrtnicima. Svi darovi milosti i sile potrebni za uspeh u duhovnom životu dati su im u najvećem izobilju. Oni očekuju da se Hristos uskoro pojavi na oblacima nebeskim. Ostavljajući pred svetom utisak da vera nije vladajuća sila u njihovom životu, oni jako obeščašćuju Boga. {SRUS 321.2}
Pošto se sila sotoninih kušanja sve više uvećava, vreme u kojem živimo prepuno je opasnosti za decu Božju, i mi treba stalno da se učimo od Velikog Učitelja kako bismo svaki korak preduzimali u pravdi i sigurnosti. Pred nama se otkrivaju čudesni prizori, u ovo vreme život Božjeg naroda treba da predstavlja živo svedočanstvo, kako bi svet mogao videti da i u ovom veku, kad zlo preovlađuje na sve strane, još postoji narod koji se odriče sopstvene volje i želja u težnji da tvori volju Božju, — narod u čijem je srcu i životu zapisan Božji zakon. {SRUS 322.1}
Bog s pravom očekuje da oni koji nose Hristovo ime zaista budu Njegovi predstavnici. Njihove misli treba da budu čiste i svete, a svojim rečima oni treba da oplemenjuju i uzdižu i druge. Hristova religija mora biti utkana u sve što oni kažu i učine. Oni treba da budu posvećen, oplemenjen i svet narod, prenoseći svetlost svima sa kojima dolaze u kontakt. Njegova je namera da oni, primenjujući istinu u svom svakodnevnom životu, budu pohvala na zemlji. Milost Hristova je dovoljna zaloga da se sve to postigne. Ali pripadnici Božjeg naroda moraju imati na umu da ovu Božju nameru mogu ostvariti samo ako se savesno i na delu pridržavaju jevanđeljskih načela. Samo ako svoje Bogom-dane sposobnosti u potpunosti posvete Njegovoj službi oni će uživati u punini sile obećane Zajednici. {SRUS 322.2}
Pre no što se upustio u završni sukob sa silama mraka, Hristos je podigao svoj pogled k nebu i, u molitvi za svoje sledbenike, zavapio Ocu: „Ne molim Te da ih uzmeš sa svijeta, nego da ih sačuvaš oda zla. Od svijeta nisu, kao ni ja što nisam od svijeta. Osveti ih istinom svojom; Riječ je Tvoja istina” John 17:15-17. {SRUS 322.3}
Sledbenici Hristovi moraju biti odvojeni od sveta u načelu i interesima; međutim, oni se ne mogu bukvalno izolovati od sveta. I sam Spasitelj se stalno mešao sa ljudima, ali ih nikad nije ohrabrivao na bilo šta što ne bi bilo u skladu sa voljom Božjom, već samo na ono što ih je uzdizalo i činilo boljima. ,.Ja posvećujem sebe za njih”, kaže On, ,,da i oni budu posvećeni istinom” (John 17:19. ). Tako hrišćani treba da borave među ljudima, da njihov uticaj poput prijatnog ukusa božanske ljubavi bude kao so koja čuva svet od izopačenosti. {SRUS 323.1}
Svakog dana saletan iskušenjima, u neprekidnom sukobu sa zlobnim vođama jevrejskog naroda, Hristos je znao da svoju ljudsku prirodu mora snažiti molitvom. Da bi mogao biti blagoslov za ljude, On je morao da održava neprekidnu vezu sa Bogom, moleći se za snagu, izdržljivost i čvrstinu u borbi. Na taj način je i svojim učenicima otkrio u čemu se nalazi njihova snaga. Bez takvog održavanja veze sa Bogom nijedno ljudsko biće ne može dobiti snagu neophodnu u borbi vere. Samo Hristos može pravilno usmeriti misao. Samo On može dati plemenite težnje i karakter učiniti sličnim svome božanskom liku. Ako Mu se približimo u usrdnoj molitvi, On će naše srce ispuniti dubokom čežnjom za pravdom i čistotom, i svetost će nam biti najviši cilj. Mnogobrojne opasnosti kojima smo okruženi zahtevaju budni nadzor od strane onih koji imaju iskustva u istinskoj pobožnosti. Oni koji se ponize pred Bogom, ne oslanjajući se na sopstvenu mudrost, biće svesni postojeće opasnosti i znaće da se povere Božjoj brizi. {SRUS 323.2}
Sila uzvišenijeg, čistijeg i plemenitijeg života predstavlja našu najveću potrebu. Ljudi ovoga sveta budno paze da bi videli kakve plodove u svom životu donose oni koji tvrde za sebe da su hrišćani. Oni s pravom očekuju da kod onih koji ispovedaju sadašnju uzvišenu i svetu istinu vide samoodricanje i samopožrtvovanost. Motreći budno, oni su spremni da strogo i oštro kritikuju svaku našu reč i svaki postupak. Svaki onaj ko učestvuje u delu Božjem odmerava se na merilima ljudskog procenjivanja. Na um svih onih sa kojima radimo mi stalno ostavljamo ili povoljan ili pak nepovoljan utisak o veri koju ispovedamo. {SRUS 324.1}
I Bog i anđeli takođe budno gledaju na nas. Bog želi da mi kao Njegov narod svojim životom pokažemo prednost hrišćanstva nad svetovnošću, da pokažemo da se rukovodimo uzvišenijim i svetim načelima. On želi da pokažemo da nas je istina koju smo prihvatili zaista učinila decom nebeskog Cara. On čezne da nas učini kanalima pomoću kojih će obilje svoje ljubavi i milosti moći da izliva na svet. {SRUS 324.2}
Hristos s dubokom čežnjom čeka da se Njegov Duh manifestuje u Zajednici. Kad se karakter Hristov bude savršeno ogledao u pripadnicima Njegovog naroda, On će doći da ih s pravom povede sa sobom. Preimućstvo je svakog hrišćanina ne samo da očekuje dolazak našeg gospoda, nego i da ga ubrza. Kad bi svi koji ispovedaju Njegovo ime donosili i plodove na slavu Njemu, kako brzo bi ceo svet bio zasejan semenom jevanđelja! Poslednja velika žetva brzo bi bila požnjevena, i Hristos bi već došao. {SRUS 324.3}
ZABAVE KOJE PREDSTAVLJAJU OPASNOST ZA MLADE
Želja za uzbuđenjem i dopadljivim priredbama i zabavama predstavlja iskušenje i zamku za Božji narod, a naročito za mlade. Sotona neprekidno iznalazi povode kojima će odvratiti um od ozbiljne pripreme za prizore koji su upravo pred nama. Posredstvom svih mogućih svetovnih uticaja on stalno održava uzbudljivu atmosferu da bi neoprezne naveo da se odaju svetovnim uživanjima. To su priredbe, predavanja i najraznovrsniji prijemi sračunati da izazovu ljubav prema svetu; a takvom vezom sa svetom vera neizbežno slabi. {SRUS 325.1}
Sotona je veoma uporan, lukavo prepreden, smrtni neprijatelj. Kad god navede mlade da neoprezno izgovore neku reč ili ih laskanjem pridobije da na greh ne gledaju sa toliko odvratnosti, on stiče preimućstvo i pothranjuje zlo seme tako da ono hvata koren i donosi bogatu žetvu.*On je u pravom smislu reči obmanjivač, veoma vešt zavodnik. On ima mnoge prefinjeno izatkane mreže, koje izgledaju bezazleno, ali su lukavo pripremljene da uhvate mlade i neoprezne. Čovek je prirodno sklon zadovoljstvima i uživanju. Zato sotona nastoji da njegov um obuzme željom za svetovnim zabavama i uživanjem da za pitanje: „Šta će biti sa spasenjem moje duše?”, uopšte ne nalazi vremena. {SRUS 325.2}
Mi živimo u vremenu koje je veoma nesrećno za omladinu. U društvu sve više preovlađuje shvatanje da mladima treba dopustiti da se rukovode prirodnim sklonostima svoga srca. Cako su im deca veoma neobuzdana, roditelji laskaju sebi da će, kad odrastu i orazume se, spontano odbaciti svoje rđave navike i postati korisni u životu. Kakve li zablude! Oni dopuštaju neprijatelju da godinama seje svoje seme u srca njihove dece, da se pogrešna načela razvijaju i jačaju u njima, kao da uopšte ne primećuju skrivene opasnosti i strašni kraj puta za koji su mislili da ih vodi u sreću. U mnogim slučajevima, sav trud uložen kasnije za takve mlade ostaje beskoristan. {SRUS 325.3}
Merilo pobožnosti među takozvanim hrišćanima, uopšte uzev, spušteno je veoma nisko, i zato se mladi teško odupiru uticaju svetovnosti koju mnogi članovi zajednice podstiču. Većina takozvanih hrišćana, iako tvrde da veruju u Hrista, žive kao i ostali svet. Oni ne razlikuju uzvišenost i svetost onoga što je nebesko i zato to ne mogu ni da ljube. Mnogi ispovedaju hrišćanstvo samo zato što je to postalo popularno. Oni ne shvataju da pravo hrišćanstvo znači nositi krst, i njihova vera ima malo uticaja na njihovo uzdržavanje od učestvovanja u zadovoljstvima ovog sveta. {SRUS 326.1}
Neki mogu da uđu u dvoranu za igranke i da učestvuju u svim igrama koje se tu održavaju. Drugi ne odlaze tako daleko u tome, ali ipak odlaze na priredbe, izlete, predstave, i druga mesta za provod i zabavu; i što se tiče njihovog spoljnog izgleda, ni najoštrije oko ne može zapaziti razliku između njih i ostalih nevernika. {SRUS 326.2}
U sadašnjem stanju i prilikama koje preovlađuju u društvu, roditeljima nije nimalo lako da obuzdaju svoju decu i da ih obuče u skladu sa biblijskim načelom pravde. Deca često postaju nestrpljiva kad im se postavljaju neka ograničenja, i žele da sve bude po njihovoj volji, da odlaze i dolaze kada se njima sviđa. Naročito oni između deset i osamnaest godina skloni su shvatanju da nije opasno prisustvovati svetovnim skupovima mladih drugova i vršnjaka. Ali iskusni hrišćanski roditelji mogu da vide opasnost.” Oni poznaju pravu prirodu svoje dece, i znaju kakav uticaj sve to može imati na njihov um. I ako im je zaista stalo do spasenja svoje dece treba da ih odvoje od ovih uzbudljivih zabava. {SRUS 326.3}
Kada se deca odluče da napuste zadovoljstva ovog sveta i da postanu Hristovi sledbenici, kako se težak teret skida sa srca brižnih i vernih roditelja! Ali napori roditelja ni tada ne treba da prestanu. Ovi mladi tek su otpočeli da vode ozbiljnu borbu protiv greha, i protiv svih zala neobraćenog srca, pa im je u posebnom smislu potreban savet i budna briga njihovih roditelja. {SRUS 327.1}
Iskušenja koja predstoje mladima
Mladi poštovaoci subote koji su podlegli uticaju svetovnosti biće kušani i proveravani. Opasnosti poslednjih dana upravo su pred nama i pred mladima su iskušenja koja mnogi od njih i ne naslućuju. Takvi će se naći u mučnoj zbunjenosti, i istinitost njihove vernosti biće teško kušana. Oni tvrde da očekuju dolazak sina Čovečijeg, a ipak neki od njih pružaju žalostan primer nevernima. Oni nisu voljni da raskinu sa svetom nego se sjedinjuju s njim, odlazeći na izlete i druge skupove u cilju zabavljanja, laskajući sebi da učestvuju u bezazlenom provodu i razonodi. Ali upravo to popuštanje odvaja ih od Boga i čini ih decom ovoga sveta. ‘ {SRUS 327.2}
Neki stalno naginju svetu. Njihovi pogledi i nazori usklađuju se mnogo bolje sa duhom ovog sveta nego sa duhom samopožrtvovanih sledbenika Hristovih. Sasvim je prirodno da će oni radije birati društvo onih čiji se duh najbolje slaže sa njihovim. I takvi imaju jako mnogo uticaja među pripadnicima Božjeg naroda. Oni uzimaju učešća u aktivnostima Zajednice i nazivaju se vernicima; ali su česta tema razgovora za nevernike i za slabe i neposvećene u samoj Zajednici. U ovom vremenu čišćenja i oplemenjivanja takvi će se morati ili potpuno obratiti i posvetiti pokoravanjem istini, ili će biti ostavljeni sa svetom da prime platu koja pripada nepokajanima. {SRUS 328.1}
One koji teže za zadovoljstvima i uživanjem Bog ne priznaje za svoje sledbenike. Pravi Hristovi sledbenici su samo oni koji se odriču sebe, i žive životom trezvenosti, poniznosti i svetosti. Takvi ne mogu da uživaju u lakomislenom i besmislenom razgovoru sa onima koji ljube ovaj svet. {SRUS 328.2}
Pravi Hristovi sledbenici su uvek spremni na samo požrtvovanje. Oni izbegavaju mesto svetovnih zabava i zadovoljstava jer tamo ne nalaze Isusa, niti bilo šta što bi ih navelo da razmišljaju o nebu i da se razvijaju u blagodati. Pokoravanje učenjima Reči Božje navodi ih da se sa takvih mesta uklone, i da se drže odvojeno.{SRUS 328.3}
„Po rodovima njihovim poznaćete ih”, kaže Spasitelj (Matthew 7:20), ). Svi pravi Hristovi sledbenici donose rodove u slavu Njemu. Njihov život svedoči da je Duh Sveti zaista otpočeo dobro delo u njima, a plod toga ogleda se u svetosti. Život takvih je uzvišen i čist. Očevidne rodove prave pobožnosti predstavljaju odgovarajuća dela, i oni koji takve rodove ne donose pokazuju da nemaju nikakvog iskustva u onome što je božansko i nebesko. Oni se ne nalaze na pravom Čokotu. „Budite (ostanite) u meni”, kaže Isus, i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od orbe, ako Mije na čokotu, tako i vi ako u meni ne budete. Ja sam Čokot a vi loze; i ko ostane u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa” John 15:4, 5. {SRUS 329.1}
Svi koji žele da služe pravom Bogu, moraju žrtvovati svakog idola. Mladom zakoniku Hristos je rekao: „Ljubi gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovijest” Matthew 22:37, 38 Prva četiri propisa iz Dekaloga ne dopuštaju da se ljubav koja pripada Bogu poklanja bilo čemu drugom. Najveće zadovoljstvo koje nalazimo u Njemu ne možemo naći ni u čemu drugom. Ne možemo napredovati u hrišćanskom životu sve dok ne odbacimo sve što nas odvaja i udaljava od Boga. {SRUS 329.2}
Kao velika glava Zajednice, Hristos je svoje sledbenike izabrao iz ovog sveta, i zato On traži od njih da se odvoje od sveta. On želi da Duh Njegovih Zapovesti Njegove sledbenike privuče k Njemu, odvajajući ih od svih elemenata svetovnosti. Ljubav prema Bogu ispoljena u nastojanju da se drže Njegove zapovesti i ljubav prema zadovoljstvima i prijateljstvu ovog sveta nemaju ništa zajedničkog. Hristos i Velijar se ni u čemu ne mogu složiti. {SRUS 329.3}
Mladima koji slede Hrista predstoji stalna borba; u odvajanju od sveta i podražavanju života Hristovog oni svakog dana moraju da nose krst. Ali za one koji od najranijeg detinjstva traže Spasitelja zapisana su mnoga dragocena obećanja. Mudrost dovikuje siioviMa ljudskim: „Ja ljubim one koji mene ljube, i koji me dobro traže nalaze me” Proverbs 8:17. {SRUS 330.1}
„Zato, ljubazni, zapregnuvši bedra svojega uma budite trijezni, i zacijelo se nadajte blagodati koja će vam pasti u deo kad dođe Isus Hristos. Kao poslušna djeca, ne vladajte se prema ranijim željama koje ste imali u svom neznanju. Nego po svecu koji vas je pozvao, i vi budite sveti u svemu življenju” 1 Peter 1:13-15„Jer se pokaza blagodat Božja koja spasava sve ljude, učeći nas da se odrečemo bezbožnosti i želja ovoga svijeta, i da pošteno i pravedno i pobožno poživimo na ovome svijetu; čekajući ostvarenje blažene nade i javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista, koji je dao sebe za nas da nas izbavi od svakog bezakonja, i da očisti sebi narod izabrani koji čezne za dobrim djelima” Titus 2:11-14. {SRUS 330.2}
Pravilno obrazovanje obuhvata ne samo znanje stečeno iz . knjiga i intelektualno usavršavanje, nego je to obuka koja obezbeđuje zdrav moral i korektno ponašanje. {SRUS 331.1}
U školi se sastaju stotine mladih različitih sklonosti i različitog vaspitanja, i zato je potrebna velika pažnja i mnogo strpljenja da se umovi koji su se razvijali pod pogrešnim uticajima upute dobrim putem. Neki od njih nikada nisu bili disciplinovani, drugi su opet bili pod suviše jakom disciplinom tako da se sad, oslobođeni ruke koja ih je budno i možda previše kruto obuzdavala i kontrolisala, osećaju slobodnim da rade što im je volja. Oni preziru čak i samu pomisao na bilo kakvo ograničavanje. Okupljeni u našem koledžu, ovi raznovrsni elementi zadaju brige, predstavljaju teret i odgovornost čine još težima, ne samo učiteljima, nego i celoj Zajednici. {SRUS 331.2}
Studenti u našem koledžu izloženi su mnok>strukim iskušenjima. Oni tu dolaze u kontakt sa pojedincima gotovo svakojakog morala i različitih nazora. Oni koji imaju kakvotakvo versko iskustvo zaslužuju svaku osudu ako se odlučno ne suprotstave svim ovim zlim. uticajima. Ali mnogi od njih više vole da se upravljaju prema svojim sklonostima. Oni ne shvataju ozbiljno da svoju sreću sami stvaraju ili je pak uništavaju. U njihovoj je moći da svoje vreme i mogućnosti iskoriste tako što će izgraditi karakter koji će ih učiniti srećnim i korisnim u životu. {SRUS 331.3}
Opasnosti kojima su mladi izloženi povećavaju se kad se oni nađu u društvu velikog broja svojih vršnjaka, različitog karaktera i životnih navika. U takvim okolnostima, mnogi roditelji su skloni popuštanju umesto da udvostruče svoje napore da svoju decu čuvaju i budno kontrolišu. Na taj način oni ogroman teret jednostavno prebacuju na odgovorne u školi i Zajednici koji se ionako osećaju odgovornim. Kad takvi roditelji uvide da im se deca izopačuju, oni su skloni da okrivljuju one koji nose teret dela, dok je zlo u stvari prouzrokovano pogrešnim usmerenjem samih roditelja. {SRUS 332.1}
Umesto da se ujedine sa onima koji u školi nose teret odgovornosti, podižući zastavu morala i zalažući se svim srcem i dušom u strahu Božjem da ispravljaju greške kod svoje. dece, mnogi roditelji umiruju sopstvenu savest, govoreći: „Moja deca nisu gora od drugih”. Strahujući da svoju decu ne uvrede i da ona usled toga ne krenu još gorim putem, roditelji nastoje da prikriju njihove pogreške i nevaljalstvo, što je Bogu veoma mrsko. Ako se u srcu dece nalazi duh pobune i neposlušnosti, mnogo je bolje ugušiti ga odmah nego dopustiti da se on popuštanjem sve više učvršćuje i jača. Kad bi roditelji ispravno i savesno vršili svoju dužnost, situacija bi bila sasvim drugačija. Mnogi od tih roditelja su zastranili i odvojili se od Boga. Zato im nedostaje Njegova mudrost da prepoznaju sotonina lukavstva i izbegnu njegove zamke. {SRUS 332.2}
Svakog sina i svaku kćer treba pozvati na odgovornost ako se noću udalje od kuće. Roditelji treba da znaju u kakvom se društvu nalaze njihova deca, i u čijoj kući provode večeri. Neka deca, služeći se lažju, obmanjuju svoje roditelje da bi izbegla razotkrivanje svojih zlih postupaka. Takvi traže društvo izopačenih drugova i tajno posećuju kafane i druga zabranjena mesta po gradu. Ima studenata koji odlaze i u bilijarske dvorane i koji se kartaju, zavaravajući se da u tome nema nikakve opasnosti. Pošto njihov cilj nije ništa drugo već samo razonoda, oni se osećaju sasvim sigurnim. To ne čine samo oni kojima nedostaje odgovarajuće vaspitanje. Čak i neki od onih koji su brižljivo odgojeni i poučeni da na to gledaju sa gnušanjem i odvratnošću, usuđuju se da zakorače na to zabranjeno tle. {SRUS 332.3}
Mlade treba kontrolisati čvrstinom u načelu, kako bi mogli pravilno da se koriste sposobnostima koje im je Bog dao. Međutim, oni se do te mere i toliko slepo povode za trenutnim pobudama, bez obzira na načela, da se na taj način neprekidno izlažu opasnosti. Pošto ne mogu stalno biti pod vođstvom i zaštitom roditelja i dušebrižnika, oni se moraju naučiti da se sami savlađuju i da sami kontrolišu svoje postupke. Moraju se naučiti da misle i postupaju savesno, rukovodeći se uvek određenim načelom. {SRUS 333.1}
Oni koji se bave studijama treba da se i opuste. Um ne sme biti neprekidno zaokupljen napornim razmišljanjem jer se osetljiva umna mašinerija time iscrpljuje i premara. Telo se vežbom mora privikavati na rad isto tako kao i um. Ali i u razonodi je jako potrebna umerenost kao i u svemu drugom. Karakter takve razonode treba pažljivo i temeljno razmotriti. Svako od mladih treba da sebi postavi pitanje: Kako će ova razonoda uticati na moje fizičko, umno i moralno zdravlje? Neće li ona možda do te mere da me zaludi da zaboravim na Boga? Neću li možda zbog toga izgubiti iz vida slavu Božju? {SRUS 333.2}
Kartanje treba zabraniti, jer njegovo stremljenje i cilj u kojem je usmereno predstavljaju opasnost. U takvoj vrsti razonode zaista nema ničeg korisnog ni za dušu ni za telo, ničeg što jača um, ili što bi ga obogaćivalo idejama korisnim za buduću upotrebu. Razgovor se najčešće svodi na beznačajne tričarije i uglavnom je unižavajućeg karaktera. {SRUS 334.1}
Veština u kartanju često dovodi do želje da se to znanje i veština iskoriste u ličnu korist. Na kocku se prvo stavlja mala suma novca, a zatim sve veća i veća, sve dok se na kraju ne zapadne u pravu kockarsku strast, koja vodi u neizbežnu propast. Koliko je njih koje je ova pogibljena razonoda, dovela do*svih mogućih poroka, do siromaštva, do ubistava, do zatvora, do razbojništva i konačno do vešala! I pored svega toga, mnogi roditelji ne vide jezivi ambis propasti koja širom otvorenih čeljusti preti da proguta naše mlade. {SRUS 334.2}
Među najopasnija mesta na kojima se ljudi često sastaju u cilju uživanja i razonode spada pozorište. Umesto da bude škola morala i vrline, kako se to čestotvrdi, pozorište predstavlja pravi rasadnik nemorala. Takvom razonodom jačaju sv i utvrđuju poročne navike i grešne sklonosti.{SRUS 334.3}
Pesme unižavajućeg karaktera, razuzdani gestovi, izrazi i pokreti koji podstiču porok, kvare maštu i unižavaju moral. Svako mlado biće koje po navici prisustvuje takvim predstavama neizbežno će se iskvariti. U našoj zemlji nema uticaja koji bi jače mogao da zatruje maštu, da uništi verske utiske i otupi želju za neuzbudljivim zadovolj stvima i trezvenim stvarnostima života od pozorišnih zabava. Ljubav prema ovakvim prizorima jača sa svakim popuštanjem isto tako kao što upotrebom jača i želja za opojnim pićem. Jedini siguran put jeda izbegavamo pozorište, cirkus i svako drugo sumnjivo mesto za zabavu i razonodu. Ima rekreacija koje su zaista od velike koristi i za um i za telo. Rukovodeći se prosvećenim umom koji zna da pravi razliku između dobra i zla, može se naći obilje načina za zabavu i razonodu čiji su izvori ne samo bezazleni, nego i poučni. Rekreacija na čistom vazduhu, i posmatranje dela Božjih u prirodi predstavljaju najveću blagodat. —Testimonies for the Church 4:648-653. {SRUS 335.1}
Od mladih se ne može očekivati da budu mirni i ozbiljni kao stariji, niti dete može biti uzdržljivo kao neki uglađeni plemenitaš. Dok osuđuju grešna zadovoljstva, kao što i treba da čine, neka se roditelji, učitelji i vaspitači mladih pobrinu da im umesto toga omoguće bezazlena zadovoljstva koja neće prljati ni kvariti moral. Ne vezujte mlade strogim propisima i ograničenjima, što bi ih moglo navesti da se osećaju potlačenim i da, raskidajući s tim, krenu putem ludosti i propasti. Čvrstom rukom ljubaznosti i obazrivosti držite uzde uprave, vodeći i kontrolišući njihov um i namere tako blago, ali u isto vreme tako mudro i tako ljubazno, da će oni uvideti i osetiti da imate u vidu njihovo najveće dobro.{SRUS 335.2}
Dok tražimo načina da osvežimo svoj duh i okrepimo svoje telo, imajmo na umu da Bog traži od nas da svoje snage i vreme u potpunosti posvetimo najboljem cilju. Svoju rekreaciju ili odmor možemo i treba da koristimo na takav način da nas osposobi za uspešnije obavljanje dužnosti koje su nam poverene, i da naš uticaj na one sa kojima se družimo bude blagotvorniji. Sa tako provedenih odmora možemo se vraćati osvežena i uma i tela, spremni da se svojih poslova ponovo prihvatimo sa više hrabrosti i boljim izgledima na uspeh. {SRUS 336.1}
Mi pripadamo kategoriji onih koji veruju da je živeti na slavu Boga privilegija koja nam se pruža svakog dana; da na ovom svetu ne živimo samo zato da bismo tražili zabave i ugađali sebi. Mi treba da budemo na korist i blagoslov drugima; a ukoliko svojim mislima i osećanjima dopustimo da se spuste na isti nivo na kojem se nalaze oni koji jure samo za taštinom i ludostima prolaznosti, kako možemo biti na korist i blagoslov svojoj generaciji i onima koji se nalaze oko nas? Ne možemo se odavati takvima zabavama koje nas onesposobljavaju za verno vršenje svakodnevnih dužnosti, i to smatrati bezazlenim. {SRUS 336.2}
Između druženja Hristovih sledbenika u cilju hrišćanske rekreacije i svetovnih skupova za zadovoljstvo i zabave postoji vidna razlika i suprotnost. Umesto molitve i razgovora o Hristu i svetim istinama sa usta nevernika čuju se budalasti smeh i neozbiljni razgovori. Njihove zabave počinju ludošću a završavaju se taštinom. Svoja okupljanja mi treba da vodimo i na njima tako da se ponašamo da nam, kad se vratimo kući, savest bude mirna i pred Bogom i pred ljudima, jer nismo povredili nikoga od onih sa kojima smo se družili, niti smo na njih nepovoljno uticali. {SRUS 336.3}
Čovek je prirodno sklon uživanjima i telesnim zadovoljstvima. Sotonina je politka da takvih zadovoljstava stvori što više. On nastoji da ljudski um ispuni željom za svetovnim uživanjem, tako da ne bi imali vremena da se pitaju: Šta će biti sa mojom dušom? Ljubav prema uživanju je razorna. Kad joj se prepusti, um je zaokupljen sad jednim, sad drugim tražeći stalno neku novu razonodu. Poslušnost zakonu Božjem sprečila bi takve sklonosti i podigla barijeru protiv bezbožnosti. {SRUS 337.1}
Mladi treba da imaju na umu da su odgovorni za sva preimućstva koja uživaju, za korisnu upotrebu svog vremena i za pravilnu upotrebu svojih sposobnosti. Oni mogu da postave pitanje: Zar ne možemo imati nikakvu zabavu ili rekreaciju? Treba li samo da radimo, radimo, radimo, bez ikakve raznolikosti i promene? {SRUS 337.2}
Svaka razonoda u kojoj možete učestvovati a pri tom u veri zatražiti Božji blagoslov, nije opasna. Ali svaka ona razonoda koja nas onesposobljava za tajnu molitvu, za bogosluženje pored porodičnog oltara, ili za prisustvovanje javnim molitvenim bogosluženjima, nije bezbedna, već opasna. {SRUS 337.3}
Ako ima išta na ovom svetu čime treba da se oduševljavamo, to je krst na golgoti. „Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac: da se djeca Božja nazovemo i budemo; zato svijet ne poznaje nas, jer Njega ne pozna” (1 John 3:1). „Jer Bogu tako omilje svijet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga uzvjeruje na propadne, nego da ima život vječni” (John 3:16). Hrista treba prihvatiti svim srcem, verovati u Njega i uzdizati ga. Njegova preuzvišenost treba da bude tema svakog razgovora. . . {SRUS 338.1}
Skupovi radi zadovoljstva i uživanja
Dok se toliko strahuje od uzbuđenja i entuzijazma u službi Bogu, ispoljava se entuzijazam u drugoj oblasti koja ge mnogima čini potpuno slična prvoj. Mislim ovde na skupove radi zadovoljstava koji se održavaju u našem narodu. Tome mnogo vremena i pažnje poklanjaju oni koji Tvrde da služe Hristu. Međutim, da li je cilj tih skupova da se uzdigne i proslavi Njegovo ime? Da li se na takvim skupovima Isus poziva da vodi prisutne i bude na prvom mestu? {SRUS 338.2}
Skupovi u cilju međusobnog druženja mogu biti veoma korisni i poučni samo onda kad u srcu onih koji se sastaju plamti ljubav prema Bogu, kad im je cilj da izmenjaju misli o Reči Božjoj, ili da razmotre na koji način će najbolje unaprediti Njegovo delo i činiti dobro bližnjima. Kad se ne govori i ne čini ništa čime bi se ožalostio Božji Duh već se On smatra dobrodošlim gostom, samo na takvim skupovima Bog biva proslavljen, a učesnici skupa osveženi i osnaženi. {SRUS 338.3}
„Kad god oni koji se boje gospoda razgovaraju (o stečenim iskustvima), gospod čuje i zapaža to, i piše se knjiga za spomen pred Njim za one koji se boje gospoda i misle o imenu Njegovu. Ti će mi biti blago, veli gospod nad vojskama, u onaj dan kad ih proslavim. . Malachi 3:16, 17. {SRUS 339.1}
Međutim, skupovi radi međusobnog druženja kakvi su održavani u . . . sasvim su drugačijeg karaktera, to su izleti u cilju uživanja kojima se nanosi sramota našim institucijama i Zajednici. Tu se podstiču oholost u odevanju, razmetanje spoljnim izgledom, samozadovoljavanje, raskalašno veselje i neozbiljnost. Sotona se prihvata kao počasni gost i zaposeda um onih koji organizuju ovakve susrete. {SRUS 339.2}
Bilo mi je prikazano jedno takvo društvo organizovano od strane onih koji tvrde da veruju u istinu. Neko je sedeo za muzičkim instrumentom i muzika je treštala uz takve pesme koje su anđele prisutne u svojstvu budnih stražara nagonile na suze. Bilo je veselja, bilo je nedoličnog smeha, bilo je previše entuzijazma i svojevrsnog zanosa; to je bila radost kakvu samo sotona može da stvori. To je takvo oduševljenje i zaluđenost od kojih svaki onaj koji ljubi Boga treba da se stidi. Svoje učesnike ovo navodi na nečiste misli i postupke. S razlogom zaključujem da se neki od učesnika u ovom prizoru iskreno kaju zbog ovog sramnog čina. {SRUS 339.3}
Bili su mi prikazani mnogi ovakvi skupovi. Videla sam razdraganost, hvalisavo razmetanje u odevanju, lično ukrašavanje. Svako je želeo da deluje što briljantnije, pa su se odavali razuzdanosti, glupim pošalicama i zadirkivanju, nedoličnom i besmislenom laskanju i bučnom smejanju. Oči su im sevale, obrazi rumenili, ali je savest potpuno spavala. Odajući se jelu, piću i pravom pirovanju, učinili su sve da zaborave na Boga. Prizori takvog zadovoljstva za njih predstavljaju raj. A nebo sve to posmatra, sve vidi i čuje. . . {SRUS 340.1}
Način razgovora otkriva riznicu srca. Tričave i vulgarne reči, ulagivanja, i glupe doskočice, izgovorene da bi izazvale smeh, sve je to volja sotonina; i svi koji se služe takvim rečnikom „trguju njegovim dobrima”. Utisak koji takve reči ostavljaju na one koji ih slušaju sličan je utisku koji je Irodijadina kći svojom poročnom igrom ostavila na Iroda i njegove ošamućene zvanice. Svaki takav čin zapisuje se verno u nebeskim knjigama, i na dan velikog suda pojaviće se pred očima počinioca u svojoj pravoj svetlosti. Tada će svi u tim primamljivostima prepoznati varljivo delovanje đavola u nastojanju da ih odvede na široki put i široka vrata koja vode u propast. {SRUS 340.2}
Sotona je u . . . postavio mnoštvo svojih zamki i mreža; i takozvani hrišćani koji su površni u karakteru i verskom iskustvu vrlo često u rukama kušača služe kao njegov mamac za druge. Takvi su uvek spremni za sastanke u cilju razonode ili nekog sporta, i svojim uticajem vešto privlače i druge. Mlade i jednog i drugog pola koji se trude da budu hrišćani i da žive u skladu sa učenjima Svetog Pisma, oni nagovaraju da im se pridruže na šetnji ili izletu, i tako ih uvlače u svoj krug. Oni nisu prethodno uz molitvu razmotrili božansko pravilo, da bi znali šta je Hristos rekao o rodovima koji rađaju na hrišćanskom stablu. Oni ne shvataju da su takve zabave u stvari sotonina gozba koja ima za cilj sprečavanje duša da ne prime poziv za večeru svadbe Jagnjetove i da ne prihvate bele haljine hrišćanskog karaktera, haljine koje predstavljaju Hristovu pravdu. Usled toga oni postaju zbunjeni i ne znaju šta kao hrišćani treba da čine. Oni ne žele da budu posebni, i po prirodi su skloni da se povode za drugima. Tako padaju pod uticaj onih koji ni u srcu ni u duši nikada nisu osetili božanski dodir. . . {SRUS 340.3}
Večni Bog je povukao liniju jasnog razlikovanja između svetih i grešnika, između obraćenih i neobraćenih. Te dve grupe se ne mogu međusobno mešati i neprimetno stapati poput duginih boja. Oni se oprečno razlikuju kao podne i ponoć. {SRUS 341.1}
Oni koji teže za pravdom Hristovom zadržavaće se uvek na mislima o velikom spasenju. Biblija je neiscrpna riznica koja njihovu dušu snabdeva zdravom i korisnom hranom. Oni duboko i neprekidno razmišljaju o Hristovom utelovljenju i o velikoj žrtvi koju je On podneo da bi i njih spasao od propasti, i da bi im podario oproštaj, mir sa Bogom i večno opravdanje. Te velike i uzvišene misli uzdižu i oplemenjuju dušu. Svetost i istina, milost i pravda obuzimaju svaku misao. Sopstveno „ja” umire, a Hristos živi u srcu svojih sledbenika. Dok tako razmišljaju o Reči Božjoj, njihova srca gore u njima, kao srca dvojice učenika na putu za Emaus, i Hristos idući s njima otkriva im Pisma koja se upravo na Njega odnose. {SRUS 341.2}
Kako je malo onih koji shvataju da Hristos — nevidljiv za oči smrtnika — ide pored njih! Kako bi se mnogi postideli kad bi začuli Njegov glas, i kad bi imali na umu da On čuje svaku njihovu nepromišljenu i ružnu reč! A kako bi, s druge strane, srca mnogih gorela od svete radosti kad bi samo mogli videti kako je Spasitelj na njihovoj strani, kako ih okružuje svetom atmosferom svoje prisutnosti i hrani hlebom života! Kako je Spasitelju drago kad čuje da Njegovi sledbenici govore o Njegovim dragocenim poukama i da nalaze zadovoljstvo u razmišljanju o onome što je sveto i uzvišeno! {SRUS 342.1}
Kad istina boravi u srcu onda u njemu nema mesta za kritikovanje Božjih slugu, niti za iznalaženje grešaka u poruci koju On preko njih šalje. Ono što je u srcu to će i teći sa usana. To jednostavno nije moguće zadržati. Teme razgovora biće najčešće ono što je Bog pripremio za one koji ga ljube. Hristova ljubav u duši, poput izvora žive vode koja teče u život večni, razliva se u žive tokove koji donose život i radost svuda kud prođu. —Special Testimony to the Battle Creek Church, November 18, 1896. {SRUS 342.2}
Hrišćani imaju na raspolaganju mnoge izvore radosti i sreće, i oni će sa nepokolebljivom sigurnošću moći da kažu koja su zadovoljstva dozvoljena i korisna. Oni mogu uživati u takvoj rekreaciji koja ne vodi raspusnom životu i ne unižava dušu, u razonodi koja neće razočarati i ostaviti žalostan trag uticaja koji uništavaju samopoštovanje i zatvaraju put korisnosti. {SRUS 342.3}
Zar ne bi bilo dobro da svoje dane odmora posvetimo Bogu, kako bismo u mislima mogli oživljavati sećanja i uspomene na Njegovo postupanje s nama? Zar ne bi bilo dobro da razmišljamo o blagoslovima koje nam je podario u prošlosti, da se prisetimo upečatljivih opomena koje su nam ganule dušu da ne bismo zaboravili na Boga? {SRUS 343.1}
Svet ima mnogo praznika, i u tim danima ljudi se odaju raznim igrama, i uživanjima, kao što su: konjske trke, kockanje, pušenje i pijančenje. Time oni jasno pokazuju pod čijom se zastavom nalaze. Očevidno je, dakle, da nisu stali pod zastavu kneza života, nego da s njima upravlja i vlada knez tame. {SRUS 343.2}
Ne bi li trebalo da se i narod Božji češće sastaje na svetim saborima na kojima bi mogao da se zahvali Bogu za obilje Njegovih blagoslova? Ne bi li trebalo da nađemo vremena da Hristu odamo dužnu zahvalnost za spokojstvo, mir i radost koje nam svakodnevno pruža, za neizmernu žrtvu podnesenu nas radi i za mogućnost da postanemo sudeonici u božanskoj prirodi? Ne bi li trebalo da govorimo o obećanom blaženstvu i miru obnovljenog raja, o slavi i počastima koje očekuju sluge Jehovine? „I moj će narod”, kaže gospod, „boraviti u mirnom stanu i u šatorima pouzdanim, i na počivalištima tihim” (Isaiah 32:18). Mi se nalazimo na samoj granici domovine, težimo za boljom zemljom, iznad ovoga sveta. {SRUS 343.3}
Svet je sav u uzbuđenju i razdraženosti. Ljudi se ponašaju kao da su potpuno zaluđeni ništavnim i bezvrednim stvarima koje ne mogu da zadovolje dušu. Kako sam ih uzbuđene videla zbog rezultata na kriket* utakmicama! Videla sam ulice Sidneja potpuno bloknrane nepreglednom masom ljudi, i na pitanje: šta je razlog takvom uzbuđenju, rečeno je da je neki od istaknutih igrača u kriketu pobedio na utakmici. Bilo mi je zaista odvratno. {SRUS 343.4}
Zašto i izabranici Božji ne ispoljavaju više entuzijazma i ushićenosti? Oni se bore za nepropadljivi venac besmrtnosti, za dom u otadžbini u kojoj neće biti potrebna svetlost ni sunca ni meseca niti bilo kakve svetiljke, jer će je obasjavati gospod Bog; i oni će vladati va vek veka. Oni će imati život koji se po trajanju može meriti sa životom Božjim, dok će se žižak bezbožnički ugasiti u sramnoj tami, i tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svojega. . . {SRUS 344.1}
Ja ne preporučujem izlete i sedeljke na kojima se mladi sastaju samo radi zadovoljstva, gde se čuju prazni i besmisleni razgovori, šegačenje i glasan smeh. Ne preporučujem takve skupove na kojima se unižava dostojanstvo, i ističu slabosti i ludosti pojedinaca. {SRUS 344.2}
Mnogo puta mladi na koje nebeski anđeli čekaju da ih ubroje u misionare za Boga odlaze na skupove namenjene zabavi i razonodi, i bivaju privučeni sotonskim čarima i opsenom. Umesto da se plaše i klone druženja sa devojkama čiju je dubinu uma lako proceniti i čiji je karakter tako površan i lak, oni se zaljubljuju u njih i obećavaju im brak. Sotona dobro zna da takav mladić kada pristane da uđe u bračnu vezu sa jednom nereligioznom i lakoumnom devojkom, kojoj je stalo samo da uživanja i svetovnih zadovoljstva, sam sebi podmeće kamen spoticanja. Njegova buduća korisnost je uveliko osujećena, ako ne i sasvim uništena. Čak ukoliko bi on sam i uspeo da se u potpunosti preda Bogu., ipak će uvideti da se za ceo život unesrećio povezavši se sa jednom tako nevaspitanom, neukroćenom ženom koja u sebi nema ništa Hristovog, koja je mrtva za Boga, mrtva za pobožnost i za istinsku svetost. Njihov život će odražavati trajno nezadovoljstvo i unesrećenost. {SRUS 344.3}
Skupovi za zabavu i razonodu dovode do pometnje u veri i pružaju povod za sumnju i neizvesnost. gospod ne prihvata nikakvu sumnju i polovičnost. On želi da čitavim svojim bićem pripadamo samo Njemu. Žrtva koju je On podneo da bi iskupio i telo i dušu čoveka bila je potpuna. I ono što On zahteva od onih koji Mu pripadaju i po stvaranju i po iskupljenju sažeto je u sledećim rečima: „Ljubi gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. . . Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe”Matthew 22:37-39. Bog neće primiti ništa što je manje od ovoga. —Special Testimonies On Education, 80-83. {SRUS 345.1}
„Jer koji misli da stoji neka se čuva da ne padne” (1 Corinthians 10:12). Nijedno prekoračivanje dozvoljenog nije sudbonosnije od onoga koje ljude navodi da krenu putem samozadovoljavanja. Zar ne bi trebalo da očevi i majke, imajući u vidu ovo, poslušaju ovu tako ozbiljnu božansku opomenu? Zar ne bi trebalo da mladima verno ukazuju na opasnost koja im stalno preti da budu odvedeni od Boga? {SRUS 345.2}
Rekreacija je potrebna i onima koji fizički rade, a još je potrebnije onima čiji je rad uglavnom takav da zahteva umne napore. Nije.bitno za naše spasenje niti služi na slavu Bogu da svoj um stalno i prekomerno naprežemo, čak i u onim oblastima koje se odnose na religiju. Postoje zabave, kao što su ples, kartanje, igranje šaha i slično, koje ne možemo odobriti, jer ih i nebo osuđuje. Zabave takve vrst;e otvaraju vrata velikom zlu. Takve zabave nemaju blagotvoran uticaj na one koji u njima učestvuju, nego ih draže i uzbuđuju što i jeste svrha igre, izazivajući u njima strasti koje dovode do kockanja i raspusnog života. Svaku takvu igru hrišćani treba da osude i da je zamene nečim drugim što neće biti nimalo štetno. {SRUS 346.1}
Pokazano mi je da mi dane odmora ne treba da provodimo po ugledu na ovaj svet, ali oni ipak ne treba da prolaze posve nezapaženi, jer bi to izazvalo nezadovoljstvo kod naše dece. U tim danima kad našoj deci preti “opasnost da budu izložena rđavim uticajima i da ih kvare uzbudljiva zadovoljstva ovoga sveta, roditelji treba da smisle i pronađu nešto čime će zameniti te opasne zabave. Objasnite svojoj deci da to činite imajući u vidu njihovo dobro i njihovu sreću. {SRUS 346.2}
Neka se nekoliko porodica koje žive u jednom gradu ili selu udruže i, napustivši svoja svakodnevna zanimanja koja ih zamaraju i fizički i umno, organizuju izlet u prirodu, na obalu nekog lepog jezera ili nekog prijatnog šumarka okruženog lepotom prirode. Sobom treba da ponesu jednostavnu i zdravu hranu. Najbolje je da to bude voće i razno zrnevlje. Sto neka postave u senci nekog drveta ili pod otvorenim nebom. Vožnja, kretanje u prirodi i prijatni prizori okoline izazvaće apetit, i oni će uživati u obedu na kome bi i carevi mogli da im pozavide. {SRUS 346.3}
U takvim prilikama i roditelji i deca treba da se osećaju potpuio slobodni od svih briga, radnih napora i zbunjenosti. Roditelji u druženju sa svojom decom i sami treba da postanu deca, trudeći se da učine sve što mogu da bi se deca osećala što prijatnije. Neka ceo dan protekne u takvoj rekreaciji. .{SRUS 347.1}
Kretanje u otvorenoj prirodi i na svežem vazduhu biće posebno blagotvorno i zdravo za one koji po prirodi svoga posla sve vreme provode u zatvorenom prostoru i uglavnom sedeći. Svi koji mogu treba da se osećaju dužnim da ovako postupaju. Time ne samo da se ništa neće izgubiti, nego će se naprotiv mnogo zadobiti. Oni će se svojim redovnim dužnostima vratiti s novim životom, s novom energijom i revnošću obavljaće svoje dužnosti, a biće i otporniji prema bolestima. —Testimonies for the Church 1:514, 515. {SRUS 347.2}
Mnogi dopuštaju mladima da na izlete i sedeljke organizovane u cilju zabave i razonode odlaze zato što misle da je to u interesu njihovog zdravlja i sreće; ali kakva se opasnost krije u tome! Ukoliko se želji za zabavom i zadovoljstvima više udovoljava utoliko ona postaje sve jača. Zadovoljavanje želja za zabavama i uživanjima utiče u velikoj meri na čitav životni put. Zato Bog u svojoj Reči naređuje da se čuvamo toga. „Koji misli da stoji neka se čuva da ne padne”. {SRUS 347.3}
OPASNOSTI KOJE SE KRIJU U RAZONODI I ZABAVI
Nekadašnja iskustva iaših internata i sanatorijuma navode me da ponovo izložim uputstvo koje mi je gospod dao za učitelje i studente naše škole u Koranbongu, u Australiji. {SRUS 348.1}
U toku aprila meseca 1900. godine bio je određen odmorni dan za naše radnike u Avondelskoj školi. Programom za taj dan bilo je predviđeno da se studentima na prepodnevnom sastanku u bogomolji obratimo ja i još neki, skrećući im pažnju na sve što je Bog učinio za njih podizanjem ove škole i na njihova preimućstva koja iz toga proističu. {SRUS 348.2}
Preostali deo dana studenti su proveli u raznim sportskim igrama, od kojih su neke bile grube i nedolične. {SRUS 348.3}
U toku sledeće noći bilo mi je jasno prikazano sve što se odigralo u toku popodnevnih časova minulog dana, i data mi je poruka za upravnika škole i za učitelje. {SRUS 348.4}
Pokazano mi je da je u zabavama organizovanim u školi toga popodneva neprijatelj zadobio pobedu, dok su učitelji izmereni na merilima i pronašli se laki. Veoma sam zabrinuta i teško mi pada pomisao da su oni koji se nalaze na tako odgovornim položajima, dozvoljavajući takve igre, otvorili vrata neprijatelju i prosto ga pozvali da uđe unutra. Kao učitelji, oni su bili dužni da se odlučno usprotive neprijatelju u svakom takvom pokušaju. Dopustivši tako nešto oni su bacili tamnu senku na svoj ugled jer je to zapisano pored njihovih imena, i time su ožalostili Duha Božjeg. Studenti su bili ohrabreni u postupcima čije se posledice nisu mogle lako otkloniti. Na putu beskorisnih zabava i uživanja nema kraja, i svaki korak u tom pravcu predstavlja korak dalje na putu kojim Hristos nije išao.{SRUS 348.5}
To uvođenje pogrešnih smernica predstavlja upravo one korake kojih se najpažljivije treba čuvati. Avondelska škola je podignuta ne da bude slična školama ovoga sveta, nego da bude uZor onoga što je Bog u vezi s tim otkrio. I pošto ona treba da bude uzor, svi oni koji njome rukovode treba da se savršeno pridržavaju Božjeg plana, odbacujući sve što nije u skladu sa Njegovom voljom. Da su njihove oči bile pomazane nebeskom mašću za oči oni bi shvatili da se ono što se događalo toga popodneva nije smelo dopustiti, jer je time Bog obeščašćen. {SRUS 349.1}
U sredu ujutru, kad sam studentima i ostalima koji su prisustvovali skupu govorila ono što mi je gospod dao da govorim, nisam znala ništa o onome što će se desiti toga popodneva, jer nije bilo nikakvog nagoveštaja za to. Kako su ljudi odgovorni za školu reči izgovorene tom prilikom mogli da usklade sa postupcima koji su usledili, i koji su potpuno neutralisali dejstvo ovih Bogom danih pouka upućenih upravo njima? Da njihova moć opažanja nije bila uveliko pomračena, oni bi date pouke shvatili kao ukor i osudu svega što je usledilo istog dana. {SRUS 349.2}
Duboko i snažno osećam značaj reči koje mi je gospod tom prilikom dao i za učitelje i za studente. Iznošenjem ove pouke pred studente izvršena je najsvetija dužnost; a svojim učestvovanjem u zabavama koje su potom usledile i praktičnim odbacivanjem date pouke studenti su u stvari rekli: „Ne želimo tvoj put, gospode; hoćemo da nastavimo svojim putem, rukovodeći se sopstvenom mudrošću”. {SRUS 349.3}
U viziji koja mi je data te noći bilgg sam svedok svega što se odigravalo na školskom imanju. Studenti koji su učestvovali u nedoličnom podražavanju u kojem se vidno odražavala zamisao neprijatelja činili su to na posve nepristojan način. U jednom od prizora koji su mi bili prikazani studenti su igrali tenis i kriket. Zatim mi je dato uputstvo u pogledu karaktera tih igara, — one su mi prikazane kao neka vrsta idolopoklonstva, nešto slično idolima neznabožaca. {SRUS 350.1}
Na terenu su bili ne samo vidljivi učesnici. Tu su bili sotona i njegovi anđeli, nastojeći da ostave što dublji utisak na um prisutnih. Božji anđeli, poslani da pomažu onima koji treba da budu naslednici spasenja, takođe su bili prisutni, ali ne da odobravaju, nego da osude, stideći se što oni koji tvrde za sebe da su Božja deca učestvuju u takvim igrama. Snage neprijatelja zadobile su odlučujuću pobedu, a Bog je bio obeščašćen.
Onaj koji je žrtvovao svoj život da ljudska bića oplemeni, uzdigne I posveti bio je bolno uvređen ovim prizorom. {SRUS 350.2}
Začuvši jedan glas, okrenula sam se da vidim ko mi se to obraća. Sa svečanom ozbiljnošću i dostojanstvom govornik je nastavio: „Zar se tako proslavlja godišnjica otvaranja škole? Tako li se zahvaljujete Bogu za blagoslove koje vam je podario? Ovaj svet bi u znak zahvalnosti ponudio prihvatljiviji dar u ovakvoj prilici. Učitelji su učinili istu grešku koju jednako ponavljaju. Trebalo bi zaista da se nečemu nauče iz iskustva prošlosti. Bezbrižni i bezbožni pripadnici ovog sveta mogu ponuditi obilje takvih žrtava kakve su bile ove, i to na mnogo prihvatljiviji način” {SRUS 350.3}
Obraćajući se zatim učiteljima, On je rekao: „Vi ste učinili grešku čije će se posledice teško moći izbrisati. gospod Bog Izrailjev nije proslavljen u ovoj školi. Ako bi gospod sada dozvolio da vašem životu dođe kraj, mnogi od vas bi bili izgubljeni i zauvek odvojeni od Boga i spasenih pravednika”. {SRUS 351.1}
Posledice jednog zastranjivanja od pravde
Ovim je ponovljen postupak Arona, kad je u podnožju Sinaja odobrio prvi začetak zla, dopustivši da se duh bučnog veselja i svetovnosti uvuče u tabor Izrailja. Mojsije se zadržao na gori sa Bogom, a Aronu je za to vreme bila poverena odgovornost za narod. On nije upotrebio svoj autoritet da spreči zlo u koje je bio uvučen čitav zbor, nego je u rukovođenju nacijom ispoljio isti nedostatak kao i u upravljanju svojim domom i svojim sinovima. Njegova slabost pokazala se, kao i u većini slučajeva, u želji da ugađa narodu, čak i po cenu žrtvovanja načela. Silu da zapoveda on je izgubio već u prvom popuštanju, čim je dopustio narodu da postupi suprotno Božjim zapovestima makar i u najmanjoj pojedinosti. I kao rezultat toga, u tabor se uvukao duh idolopoklonstva, poput poplave koja se nije mogla zaustaviti sve dok nisu bile preduzete najoštrije mere. {SRUS 351.2}
Trebalo je vremena uz mnogo truda i žalosti da se izbriše i neutrališe uticaj svega onoga što se desilo u Avondelskoj školi tog popodneva. Ali je to iskustvo predstavljalo pouku koja je pomogla odgovornim ljudima u toj školi da shvate čemu takve zabave i igre u stvari vode. {SRUS 351.3}
Šta su o takvoj priredbi studenti mogli da pišu svojim udaljenim srodnicima, prijateljima i znancima? To je bilo svedočanstvo koje pokazuje, ne šta je Bog učinio u ovoj školi, nego šta je učinio sotona. Ozbiljne su posledice svakog, pa i najmanjeg, odstupanja od uputstava koja je sam Bog dao u pogledu naših škola. Kad se jednom prepreke uklone, neprijatelj vidno napreduje, ako se ljudi u poniznosti srca ne obrate gospodu. {SRUS 352.1}
Nastojanja da se povrati ono što je izgubljeno zbivanjima tog popodneva, koštala su učitelje mnogo truda. Oni su bili žestoko kušani. Studenti su očevidno ispoljavali želju da se i dalje odaju takvim zadovoljstima, ne obazirući se na uputstva dana u Božjoj Reči. gospod je na taj način bio obeščašćen, a popuštanje željama neobraćenog srca i ljubav prema zadovoljstvima prenosi se čak i vaspitavanjem. {SRUS 352.2}
Neka oni koji vaspitavaju mlade vladaju sobom prema uzvišenim i svetim načelima koja je sam Hristos dao u svojoj Reči. Neka im je pred očima stalno cilj da, ukoliko je to god moguće, povrate ono što je izgubljeno, kako bi se u naše škole uvela duhovnost koja se ogledala u starim proročkim školama. {SRUS 352.3}
Učitelji moraju biti prisno upoznati sa Rečju Božjom, Biblija, i samo Biblija, treba da bude njihov savetnik. Reč Božja je za nas kao lišće sa drveta života. Ona može da zadovolji svaku želju onih koji ljube njeno učenje i primenjuju ga u praktičnom životu. Mnogi od studenata koji pohađaju naše škole nisu obraćeni, bez obzira što su možda kršteni. Oni nemaju pojma šta to znači biti posvećen verovanjem u istinu. Oni se moraju upućivati da istražuju i razumeju Bibliju, da njene istine prihvataju srcem i sprovode praktično u svakodnevnom životu. Na taj način će postati jaki u gospodu, jer će svoje duhovne žile i mišiće hraniti hlebom života. {SRUS 352.4}
gospod želi da Njegovi pristavi svoje dužnosti obavljaju verno, u ime Njegovo i Njegovom snagom. Verujući u Njegovu Reč i postupajući u skladu sa njenim učenjem oni mogu ići pobeđujući i da pobede. Ali kad ljudi odstupe od načela pravde oni stiču i gaje visoko mišljenje o svojoj dobroti i svojim sposobnostima i nesvesno uzdižu sami sebe. Takvima gospod dopušta da idu sami i da nastave sopstvenim putem. Tako im pruža priliku da sami uvide kakvi su i da svoje slabosti ispolje pred drugima. Cilj Mu je da ih nauči da su Njegovi putevi uvek najbolji, da Njegovu Reč treba prihvatiti tako kako je napisana, i da ljudi u svom planiranju ne treba da se rukovode samo sopstvenim rasuđivanjem, ne obazirući se na Njegov savet. . {SRUS 353.1}
U našim školama treba marljivo i usrdno da se proučavaju biblijske istine, kao i u nekadašnjim školama proroka. Ako se pravilno izlože umu i temeljno razmotre, te istine će u studentima probuditi želju za nečim što je beskrajno uzvišenije od zabava i zadovoljstava ovog sveta. Kada se približe Bogu i postanu sudeonici u božanskoj prirodi, tada će ovozemaljske zabave u njihovim očima potonuti u ništavilu. Misli studenata će se tada okrenuti višem cilju, i posmatrajući Hristov karakter, trudiće se da postanu slični Njemu. {SRUS 353.2}
Korisno zanimanje nasuprot sebičnom uživanju
Umesto razonoda koje služe samo kao zabava, treba organizovati kretanja i vežbe koji će biti produktivni u pozitivnom smislu. Studenti su u naše škole poslati s ciljem da steknu obrazovanje koje će ih osposobiti za radnike u delu Božjem. Sotona nastoji da im nametne mišljenje da su zabave neophodne radi fizičkog zdravlja; ali gospod kaže da je za njih bolje da to postignu manuelnim vežbama, i da se umesto sebičnih zadovoljstava bave nekim korisnim zanimanjem. Želja za zabavama, ukoliko joj se popušta, ubrzo dovodi do odbojnosti prema korisnim i zdravim vežbama i tela i uma koje bi studente učinile efikasnijim u pomaganju i sebi i drugima. {SRUS 354.1}
Bog je ljude obdario talentima, ne zato da bi ti talenti ostali neiskorišćeni ili da bi ih oni koristili u sebičnim zadovoljstvima, nego da ih upotrebe na dobro i blagoslov drugih. Bog je ljudima i vreme podario kao naročiti dar da bi i na taj način doprineli slavi Njegovog imena. Kada oni svoje vreme propuste u sebičnim zadovoljstvima, časovi tako provedeni zauvek su izgubljeni. {SRUS 354.2}
Naše mlade treba okružiti atmosferom koja je duhovno zdrava, koja njihove misli oplemenjuje i uzdiže. To će im pomoći da se održe u ljubavi i istini. Merilo koje se postavlja pred 354 njih treba uzdići visoko. {SRUS 354.3}
REKREACIJA
Za dalje proučavanje iz ove oblasti
Kao svetiljke u svetu
VII Sved. 204
Zabave koje predstavljaju opasnost za mlade
I Sved. 269, 288, 289, 496—515, 554, 555.
II Sved. 142—145, 235—237.
IV Sved. 435, 436, 624, 625.
Hrišćanska rekreacija
II Sved. 585—594
IV Sved. 581. V Sved. 218.
Svetovne zabave
IX Sved. 90.
Opasnosti koje se kriju u razonodi i zabavama
Vasp. 207—213, 269.
As Lights in the World
Testimonies For The Church 7:204.
Dangerous Amusements for the Young
Testimonies For The Church 1:269, 288, 289, 496-515, 551, 554, 555;
2:142-145, 235-237;
4:435, 436, 624, 625.
Christian Recreation
The Adventist Home, 493-520, 526-530.
Messages to Young People, 363-370.
Testimonies For The Church 2:585-594;
4:581.
5:218.
Worldly Amusements
The Adventist Home, 521-525.
Testimonies For The Church 9:90;
Holidays Unto God
The Adventist Home, 472-483.
The Danger in Amusements
Education, 207-213, 269.
„I Duh svoj dobri dao si im
da ih urazumljuje.” —
Nemija
POMOĆ SVETOG DUHA POTREBNA UČITELJIMA
Sveti Duh nam je dat kao pomoć u proučavanju Biblije. „A Utješitelj Duh Sveti, kojega će Otac poslati u ime moje”, kaže Hristos, „On će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh” (John 14:26). Kad se Biblija učini knjigom proučavanja, uz usrdnu molitvu za vođstvo Svetog Duha i sa potpunim predanjem srca spremnog da se potpuno posveti istinom, sve što je Hristos obećao (u vezi sa misijom Svetog Duha) biće ispunjeno. Ishod takvog proučavanja Biblije biće dobro uravnotežen um, razumevanje izoštreno, a savest probuđena. Simpatije i osećanja biće čisti i plemeniti, a moralna atmosfera bolja, što će sve skupa predstavljati novu snagu za otpor iskušenju. Učitelji i studenti će, zahvaljujući takvom proučavanju Biblije, postati aktivniji i usrdniji u delu Božjem. Kod mnogih učitelja postoji sklonost da u davanju verskih pouka ne idu do kraja. {SRUS 357.1}
Oni se zadovoljavaju polovičnom službom, služeći gospodu samo iz straha da bi izbegli kaznu. Njihova, polovičnost i mlakost osećaju se i u njihovom učenju. Iskustvo koje sami nemaju oni ne žele da vide ni kod svojih učenika. Ono što bi im donelo samo blagoslov odbacuje se kao nešto opasno. Ponuđena milost i pomoć Svetog Duha dočekuju se istim rečima koje je Feliks u svoje vreme uputio Pavlu: „Idi zasad, a kad uzimam vremena pozvaću te” (Acts 24,25). Sve ostale blagoslove oni žele i traže; ali ono što bi im Bog radije dao nego što otac daje dobre darove svojoj deci, što je u skladu sa Božjim beskrajnim savršenostvom ponuđeno u izobilju, i što bi, ako se prihvati, donelo sobom i sve druge blagodati, — što je rečima teško izraziti, — šta se preduzima u vezi s tim? Ovaj nebeski Vesnik se namerno i odlučno odbija. Učitelji praktično kažu: „Dovde si išao sa našim studentima, ali dalje ne. Nama u našoj školi zanos i uzbuđenje nisu potrebni. Mi više volimo da sa svojim studentima sami radimo”. Takav se prezir i prkos ispoljava prema dragocenom Božjom Vesniku. {SRUS 357.2}
Nisu li učitelji naših škola u opasnosti da, pripisujući Svetom Duhu obmanjivačku moć i zavođenje u fanatizam, postanu bogohulnici? gde su vaspitači koji će, umesto mutne vode iz močvarnih nizina, izabrati snežnicu koja se sliva sa Livanskih stena, ili bilo koju drugu tekuću i bistru vodu? {SRUS 358.1}
Prave pljuskove žive vode vi ste dobijali iz Batl Krika. Svaki takav pljusak bio je posvećen božanskim uticajem, ali ih vi niste priznavali kao takve. Umesto da se napajate na izvorima spasenja tako obilno ponuđenim zahvaljujući uticaju Svetog Duha, vi se, da biste ugasili žeđ svoje duše, okrećete zagađenim vodama ljudske nauke. Rezultat je duhovna suša i neugašena žeđ duše, i u školi i u Zajednici. Oni koji su zadovoljni niskim stupnjem pobožnosti sami sebe onesposobljavaju da cene duboke podsticaje Duha Božjeg. . . {SRUS 358.2}
Među učiteljima treba da dođe do duhovnog buđenja i obraćenja srca. Samo istinska promena misli i metoda učenja može ih staviti u položaj da uspostave ličnu vezu sa živim Spasiteljem. Prvo sa čime treba da se slože je delovanje Svetog Duha u procesu obraćenja, a drugo je da ga prihvate kao Onoga koji ukorava i poziva na pokajanje. To je neophodno i učiteljima i učenicima ne samo da bi prihvatili istinu, nego i da bi stekli duboko praktično znanje o delovanju Svetog Duha. Ove su opomene date zbog neverovanja onih koji tvrde da su hrišćani. . . {SRUS 359.1}
Vi koji ste odavno izgubili duh pravih molbenika, molite se, molite najusrdnije: „Smiluj se na Tvoje delo koje strada, smiluj se na Zajednicu, smiluj se na varnike kao pojedince. Ti si Otac milosti i dobrote. Oslobodi nas svega što nas skrnavi i obesvećuje. Uskrati nam sve što hoćeš, samo nas nemoj lišiti Tvoga Svetog Duha”. {SRUS 359.2}
Ima i uvek će biti onih koji ne postupaju mudro; koji će, kad izgovore reči sumnje ili neverovanja, odbaciti svest o svojoj krivici, i odlučiti da nastave sopstvenim putem; i zbog njihovih nedostataka Hristos biva obeščašćen. Siroti, ograničeni donose svoj lični sud o bogatom i dragocenom izlivu Duha, i osuđuju ga kao što su Jevreji osudili Hristovo delo. Neka zna svaka naša institucija u Americi da niste ovlašćeni da rukovodite delom Svetog Duha, i da govorite kako se On prikazuje. Vi ste grešili čineći to. gospod neka vam oprosti, to je moja molitva. Umesto da prisustvo Svetog Duha potiskujete i odgonite, kao što ste činili do sada, treba da ga primite sa odobravanjem i sa dobrodošlicom. {SRUS 359.3}
Kad se zaista posvetite pokoravanju Reči Božjoj, Sveti Duh će vam omogućiti da steknete jasniju predstavu o onome što je nebesko. Kada u smernosti i iskreno potražite Boga, reči koje izgovarate kao smrznuti goreće u vašem srcu; istina tada neće malaksavati, ni gubiti snagu na vašem jeziku. . . {SRUS 360.1}
Učitelji, imajte poverenja u Boga i idite napred. „Dosta ti je moja blagodat” (2 Corinthians 12:9), sigurno je obećanje Velikog Učitelja. Uhvatite se za ove reči nadahnuća, i nikad, nikad ne govorite o sumnji i neverovanju. Budite energični. U čistoj i neopoganjenoj religiji nema polovične službe. „Ljubi gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom” Mark 12:30). Od onih koji veruju u Reč Božju traže se zaista najuzvišenije svete ambicije. {SRUS 360.2}
Recite svojim studentima da je gospod Isus učinio sve da bi oni mogli nastaviti put pobeđujući i da pobede. Navedite ih da veruju u božansko obećanje: „Ako li nekome od vas nedostaje premudrosti, neka traži od Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se” James 1:5…. {SRUS 360.3}
Od Boga, koji predstavlja izvor mudrosti, dolazi svako znanje bitno i korisno za čoveka, sve što razum može da shvati i zapamti. Plodove sa drveta koje nudi i dobro i zlo ne treba uzimati i željno gutati, jer to preporučuje onaj koji je nekad bio 360 blistavi anđeo u slavi. On je rekao da će ljudi, ako budu jeli od toga, znati šta je dobro šta je zlo; ali ostavimo to. Pravo znanje ne dolazi preko bezbožnih i nevernički nastrojenih ljudi. Reč Božja je svetlost i istina. Prava svetlost blista sa Isusa Hrista koji „bješe vidjelo istinito koje obasjava svakoga čovjeka koji dolazi na svijet” (Jovan 1,9). Božansko saznanje dolazi preko Svetog Duha. On zna šta je ljudskoj prirodi neophodno da bi se obezbedili mir, sreća i spokojstvo na ovom svetu., i da bi se osigurao večni mir u carstvu Božjem. —Special Testimonies On Education, 26-31; written from Cooranbong, N.S.W., Australia, June 12, 1896. {SRUS 360.4}
Posredovanje Duha Božjeg ne isključuje neophodnost aktiviranja naših sposobnosti i talenata, već nas upućuje kako da sve svoje snage upotrebimo na slavu Bogu. Ljudske sposobnosti, kad su pod naročitim nadzorom milosti Božje, mogu se upotrebiti za ostvarenje najuzvišenijih diljeva na zemlji. Neznanje ne uvećava poniznost ili duhovnost nijednog takozvanog Hristovog sledbenika. Istine božanske Reči najbolje mogu da shvate i cene obrazovani hrišćani. Hristos se najuspešnije slavi i uzdiže preko onih koji Mu služe razumno i razborito. Veliki cilj vaspitanja i obrazovanja jeste osposobiti ljude da talentima i sposobnostima koje im je Bog dao pravilno predstavljaju veru Jevanđelja i doprinose slavi Božjeg imena. .{SRUS 361.1}
Onome koji nam je dao život mi dugujemo i za sve talente kojima nas je obdario; i On s pravom od nas očekuje da te talente usavršavamo i pravilno koristimo. Vaspitanjem i obrazovanjem umne sposobnosti se razvijaju, disciplinuju i pravilno usmeravaju, tako da se mogu što korisnije upotrebiti na slavu Bogu. {SRUS 361.2}
Večni život! O, kad bismo mogli da shvatimo šta to znači u svetlosti pouka koje je Hristos dao. Pitanja koja su učenici, posle razilaska mnoštva, postavljali Spasitelju i učenja koja im je On tada podrobnije objašnjavao bitna su i danas, a to mnogi ne razumeju i ne uvažavaju. Mora se izučavati praktična pobožnost. Oni koji proučavaju Hristova učenja i praktično ih primenjuju stiču bitno vaspitanje u poznavanju Biblije. Merilom Reči Božje svakog učitelja će jednog dana odmeravati Najveći Učitelj za koga je svet ikada znao. Verovanje u velike istine koje je On izložio dovešće do reforme u srcu svakog ko ih zaista prihvati. {SRUS 362.1}
Voleti istinu kakva je ona u Isusu znači voleti sve što je obuhvaćeno poukama koje je Hristos izneo. Neka naši učitelji teže da slede Njegov primer, da ispoljavaju Njegov duh, duh nežnosti i saosećanja. Neka paze da nijedan njihov napor ne bude lišen Hristove ljubavi, i da u svom životu zaista budu dosledni hrišćani, pitajući se uvek: da li se u svemu dosledno pokoravam vođstvu Svetoga Duha? Preimućstvo je svakog učitelja da svojim životom otkriva snagu čistog i doslednog radnika za Hrista. Duhovno prosvećen učitelj nikada neće biti nepostojan ili kolebljiv u veri. Ako zaista ljubi Hrista i služi Mu rado, on će imati duhovnu oštroumnost i duhovni život. {SRUS 362.2}
NEUVAŽAVANJE BOŽJEG IZASLANIKA
Pozivam vas koji živite u samom srcu dela da preispitate svoje dugogodišnje iskustvo i da se sami osvedočite može li vam se reći: „Dobro, slugo dobri i verni”? Učitelje u našim školama pozivam: brižljivo i u molitvi razmotrite: Jeste li kao saradnici Božji budno bdili nad svojom dušom u težnji da se očistite od svakog greha i u potpunosti posvetite Njemu? Jeste li u stanju da mlade i primerom i poukom poučavate potpunoj posvećenosti i poslušnosti Bogu? {SRUS 363.1}
Niste li se plašili od prisustva Svetog Duha? Svojim uticajem koji sve prožima On se više puta pojavljivao u našoj školi u Batl Kriku i na drugim mestima. Jeste li propoznavali i cenili Njegovo prisustvo? Jeste li ukazivali dužno poštovanje tom nebeskom Vesniku? Kad ste videli da se Sveti Duh bori sa mladima, jeste li rekli: „Ostavimo sada učenje i sve drugo, jer je očevidno da je među nama Nebeski gost. Odajmo čast, hvalu i slavu gospodu”? Jeste li skrušena srca klekli zajedno sa svojim studentima da u molitvi zatražite i primite blagoslov koji vam je bio Bogom ponuđen? {SRUS 363.2}
Veliki Učitelj je i sam bio među vama. Kakve ste Mu počasti ukazali? Nije li On bio stran i nepoznat za neke od vaspitača? Nije li trebalo poslati po nekoga od nadležnih da tom nebeskom Izaslaniku poželi dobrodošlicu? Iako nevidljiv, On je svojim prisustvom bio među vama. Ali nije li se izražavalo mišljenje da vreme u školi treba posvetiti učenju i da svemu ima vreme? — kao da su časovi namenjeni uobičajenom učenju isuviše dragoceni da bi se ustupili nebeskom Izaslaniku. {SRUS 363.3}
Pošto ste na taj način ograničavali i odbijali uticaj Svetog Duha, preklinjem vas da to bez ikakvog odlaganja okajete. Ako je neko od vas zatvorio i zaključao vrata svog srca pred pozivom Svetog Božjeg Duha, pozivam vas otvorite Mu vrata i molite se najusrdnije: „Ostani sa mnom”. Kad Duh Sveti otkrije svoje prisustvo u vašoj učionici, recite svojim studentima: ,.gospod nam stavlja do znanja da danas ima za nas pouku daleko značajniju od onoga što svakog dana učimo. Budimo spremni da poslušamo. Sagnimo se pred Bogom i tražimo ga svim srcem”. {SRUS 364.1}
Dozvolite da vam kažem šta znam o tom nebeskom gostu. Sveti Duh je lebdeo nad mladima u toku školskih časova, ali su srca mnogih bila tako hladna i mračna da nisu osećali nikakvu želju za prisustvom Svetog Duha, i božanska svetlost se povukla. Ovaj nebeski Posetilac želi da studentima „otvori um da razumiju”. i da im podari mudrost i znanje u svemu što uče, kako bi sve to upotrebili na slavu Bogu. On dolazi da osvedoči o grehu, i da smekša srca otvrdla dugim zastranjivanjem od Boga. On dolazi da mladima otkrije veliku ljubav koju Boga ima pred njima.{SRUS 364.2}
Načelo nebeskog porekla mora da prožima sve što mi radimo, i da nas povezuje s Bogom. To ni na koji način neće predstavljati prepreku za izučavanje prave nauke. „Strah gospodnji je početak mudrosti” (Priče 9,10), i čovek koji pristane da bude oblikovan prema božanskom obličju predstavlja najplemenitije delo Božje ruke. Svi koji održavaju neprekidnu vezu sa Tvorcem shvatiće s kakvim ciljem ih je On stvorio. Oni će se osećati lično odgovornim pred Bogom da svoje sposobnosti i talente iskoriste u najboljem cilju. Nikada neće težiti niti da se uzdižu i veličaju niti pak da potcenjuju sami sebe. . . {SRUS 364.3}
Hristova religija nikada ne unižava onoga ko je prihvati. Ona ga nikad ne čini prostim ili grubim, neučtivim ili uobraženim, strastvenim ili neosetljivim. Nasuprot, ona oplemenjuje ukus, posvećuje rasuđivanje, uzdiže i oplemenjuje misli, dovodeći ih u pokornost Hristu. {SRUS 365.1}
Božji ideal za Njegovu decu viši je nego što i najplemenitija ljudska misao može da dosegne. Živi Bog je u svom svetom zakonu dao prepis svoga karaktera. Isus Hristos je Najveći. Učitelj za koga je svet ikada znao; i šta je On istakao kao merilo za sve koji u Njega uzveruju? — „Budite vi dakle savršeni kao što je savršen Otac vaš koji je na nebesima” Matthew 5:48. Kao što je Bog savršen u svojoj za nas nedokučivoj sferi delovanja, tako i čovek može biti savršen u svom ljudskom delokrugu. {SRUS 365.2}
Ideal hrišćanskog karaktera je sličnost sa Hristom. Pred nama je otvoren put stalnog napredovanja. Visoki cilj i merilo koje treba da dostignemo obuhvataju sve što je dobro i čisto, uzvišeno i plemenito. Cilj našeg neprekidnog stremljenja i svakodnevnog napredovanja treba da bude samo i jedino: savršenstvo karaktera. .. {SRUS 365.3}
Bez uticaja božanskog delovanja, čovek ne može učiniti nijedno dobro. Bog sve poziva na pokajanje, ali čovek se ne može ni kajati ako Duh Sveti ne deluje na njegovo srce. Međutim, Bog ne želi da čovek čeka sve dok se sam ne osvedoči da je pokajan pa tek onda da pođe Hristu. Spasitelj ljude stalno privlači na pokajanje; oni samo treba da se potčine toj privlačnoj sili, da se ne protive, i srca će im se prosto rastopiti u pokajanju. {SRUS 365.4}
U velikoj borbi i mučenju za večni život i čovek ima određeni udeo, — on mora da odgovara delovanju i uticaju Svetog Duha. Da bi se raskinulo sa silama tame potrebno je voditi upornu i tešku borbu, i to Duh Sveti čini u čoveku. Ali čovek nije pasivno biće, da bi bio spasavan bez ikakvog napora sa svoje strane. On je pozvan da u borbi za besmrtnost napregne svaki mišić i u pokret stavi svaku svoju sposobnost, a Boj je taj koji će sve to da kruniše uspehom. Nijedno ljudsko biće ne može biti spaseno u lenjosti. „Navalite”, nalaže Hristos, ,,da uđete na tijesna vrata; jer vam kažem: mnogi će tražiti da uđu i neće moći” (Luke 13:24. ). „Jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu. Kao što su uska vrata i tijesan put što u život vode, i malo ih je koji ga nalaze” Matthew 7:13, 14. {SRUS 366.1}
Studente u našim školama najusrdnije pozivam da budu trezni i razboriti. Lakomislenost i neozbiljnost mladih nisu po volji gospodu. Njihovi sportovi i igre otvaraju vrata pravoj poplavi iskušenja. Njihove umne i fizičke sposobnosti darovane su im od Boga kao sveto zaveštanje, i oni ne smeju dozvoliti sebi da budu tako lakomisleni i površni. Karakter oblikovan u skladu sa propisima svete Božje Reči ispoljavaće čvrstinu u načelu, i čiste i plemenite težnje. Kada Duh Sveti sarađuje sa sposobnostima ljudskog uma, uzvišene i svete pobude biće siguran ishod. . . {SRUS 366.2}
Duša mi je veoma uznemirena onim što sam videla, i osećam duboko negodovanje zbog toga što se u našim ustanovama ukazuje tako malo poštovanje prema Bogu živome. a toliko se ističu i uzdižu prividno superiorni talenti sa kojima Sveti Duh nema nikakve veze. Duh Božji se ne priznaje, ne poštuje i ne ceni; Njegovo delovanje se osuđuje kao fanatizam, zanos i neprikladno uzbuđenje. Bog vidi ono što slepe oči vaspitača ne primećuju — da se nemoral svake vrste uporno bori za prevlast, radeći protiv ispoljavanja sile Svetog Duha. Najvulgarniji razgovori i niske, izopačujuće misli postaju sastavni deo karaktera i skrnave dušu. {SRUS 367.1}
Niska uobičajena zadovoljstva, sastajanje radi jela i pića, pesma i muzika u takvim prilikama, sve je to inspirisano duhom koji potiče odozdo, i predstavlja prinošenje žrtve sotoni. Hvalisava razmetljivost u ludovanju sa biciklima predstavlja uvredu za Boga i sve to izaziva Njegov gnjev. Jer takva zadovoljstva deluju na um isto tako opojno i zaluđujuće kao i upotreba opojnih pića, i otvaraju vrata vulgarnoj prisnosti.{SRUS 367.2}
Mislima se dopušta da se zadržavaju na onome što unižava duh i ubrzo se izopačuju sve sile bića. Slično Izrailjcima u Starom zavetu, ljubitelji zadovoljstva jedu i piju, a zatim ustaju i da zaigraju. Tu i tamo priređuju se gozbe i terevenke, veselja i nedolična razdraganost. U svemu tome mladi se povode za primerom nepobožnih autora nekih knjiga koje su im stavljene u ruke u toku studija. Sve to ostavlja svoj utisak na njihov karakter. {SRUS 367.3}
Oni koji navode mlade na takve lakomislenosti nanose delu takve mrlje koje se ne mogu lako izbrisati. Oni ranjavaju sopstvene duše i ožiljke toga nosiće kroz ceo život. Prestupnik može da uvidi svoj greh i da se pokaje, i gospod može da mu oprosti, ali moć oštroumnog poimanja i sposobnost da se oštro i osećajno uoči razlika između svetog i običnog, u velikoj meri je uništena. . . {SRUS 368.1}
Najusrdnije pozivam sve do kojih ove reči dopru: Obratite pažnju na svoje postupke, i „čuvajte se da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovoga svijeta, i da vam ovaj dan ne dođe iznenada. Jer će doći kao zamka na sve koji žive po svoj zemlji” (Luke 21:34, 35). —Special Testimonies On Education, 202-212; written to the teachers in Battle Creek College. {SRUS 368.2}
Da bi se uspešio pružio otpor zlu, neophodna je neprekidna borba i budnost u svakom trenutku; ali nagrada za to biće pobeda za pobedom nad samim sobom i nad silama mraka. I ako se mladi današnjice pokažu u tome kao nekada Danilo, kakvu čast oni mogu ukazati gospodu svojom čvrstom odanošću Njemu i nepokolebljivom privrženošću onome što je dobro i pravo! .{SRUS 368.3}
OČIGLEDNO DELOVANJE SVETOG DUHA
„Još je malo vremena svjetlost s vama”, kaže Hristos; „hodite dok svjetlost imate da vas tama ne obuzme; jer ko ide po mraku ne zna kuda ide. Dok svjetlost imate vjerujte u svjetlost, da budete sinovi svjetlosti” John 12:35, 36. {SRUS 369.1}
Neki od ljudi u našem koledžu u Batl Kriku imaju pogrešnu predstavu o tome šta sačinjava dužnost. gospod Bog nebeski je svojim Svetim Duhom s vremena na vreme pokretao srca studenata u našoj školi, kako bi mogli da ga prepoznaju i cene na svim svojim putevima i kako bi On mogao da ih usmerava i vodi. To ispoljavanje Svetog Duha bilo je ponekad tako određeno i jasno da su studije trenutno bile potpuno ostavljene, a glas Najvećeg Učitelja za koga je svet ikada znao, čuo se kako poziva: „Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vam odmor dati. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako” Matthew 11:28-30. {SRUS 369.2}
Gospod je kucao na vrata srca, i videla sam da su anđeli Božji bili prisutni. Učitelji sa svoje strane nisu preduzeli ništa posebno da bi pažnju svojih studenata usmerili na to što je činio gospod; ali je Bog imao budnog Stražara u školi koji je, iako nevidljiv za ljudske oči, učinio da se Njegovo prisustvo oseti. . . {SRUS 369.3}
Gospod je dugo čekao da srcu prisutnih podari najveću i najiskreniju radost koja se može doživeti. Svima koji ga traže nepodeljena srca On daje obilje svojih blagoslova. Oni koji su ga tako tražili stekli su jasniju predstavu o Hristu kao Onome koji je žrtvujući se za njih uzeo na sebe njihove grehe, i bili u raselinu Stene, kako bi mogli da posmatraju Jagnje Božje koje uze na se grehe sveta. Kad shvatimo Hristovu žrtvu, podnesenu nas radi, s naših se usana uzdižu izrazi najdublje i najuzvišenije zahvalnosti. {SRUS 369.4}
Kad bi studenti tako posmatrali Isusa, trenutni prekid učenja se ne bi smatrao izgubljenim trenucima. To bi bila prilika da na mahove ugledaju Onoga koji je Nevidljiv. Oni bi usrdnije tražili Boga živoga, i „živi ugljen” oproštaja dotako bi se njihovih usana. Sveti Duh bi se zalagao ne samo za one koji su izgubili svoju prvu ljubav, nego i za duše koje još nisu prešle na gospodnju stranu. . . Zraci Njegove milosti i odobravanja izazivali bi radost u srcu onih koji bi time bili blagosloveni, i znalo bi se da je spasenje Božje među Njegovim narodom. . . {SRUS 370.1}
Zašto ne očekujemo da taj Sveti Stražar dođe u naše škole? Naši mladi su tu zato da bi primili vaspitanje, da bi stekli znanje i predstavu o Onome koji je jedini i pravi Bog. Tu oni treba da nauče kako da prikažu Hrista kao Spasitelja koji oprašta grehe. Tu oni treba da sakupljaju dragocene zrake svetlosti kako bi mogli da ih prenose na druge. Tu su zato da ispoljavaju ljubav i dobrotu Hristovu, da govore o Njegovoj slavi i da razglašuju hvalu Onome koji ih je dozvao iz tame u svoju čudesnu svetlost. . . {SRUS 370.2}
Ovaj nebeski Izaslanik je više puta dolazio u naše škole. Kad god je Njegovo prisustvo bilo priznato i cenjeno, svetlost je razgonila tamu i srca prisuUnih bila su privučena Bogu. Poslednje reči koje je Hristos izgovorio Jovanu bile su: „I Duh i nevjesta govore: Dođi. I ko čuje neka govori: Dođi. I ko je žedan neka dođe, i ko god hoće neka uzme vodu života zabadava” (Revelation 22:17); Kada, odazivajući se na ovo, i mi budemo naglašavali: ,,Da, dođi, gospode Isuse!” onda ćemo „S radošću crpsti vodu iz izvora ovoga spasenja” (Is. 12,3). {SRUS 370.3}
Zar ne bi trebalo da i mi imamo dane prazni^og raspoloženja i svete radosti u gospodu? Zar da ne ispoljavamo više oduševljenja u službi Njemu? Zar ćemo pred tako velikim i tako uzvišenim istinama o spasenju ostati tako hladni kao kipovi od kamena? Kad se ljudi toliko oduševljavaju sportskim utakmicama, konjskim trkama i drugim ludostima koje ne donose nikakvog dobra, — zar da mi i pored saznanja o velikom planu spasenja ostanemo tako ravnodušni? Neka škola i Zajednica ubuduće odvoje vreme za ispoljavanje svečanog raspoloženja i svete radosti u gospodu. —Special Testimonies On Education, 77-82. {SRUS 371.1}
Opasnost od učitelja koji ističu svetovnu mudrost
Sva blaga neba poverena su Isusu Hrnstu, kako bi tim dragocenim darovima mogao da nagradi marljivog i ustrajnog istraživača istine. On „nam postade premudrost od Boga, i pravda i osvećenje, i izbavljenje” (I Kor. 1,30). Ali su čak i molitve mnogih postale toliko formalne da ne vrše nikakav uticaj na dobro. One ne predstavljaju miris životni za život. {SRUS 371.2}
Kad bi se učitelji u svom srcu ponizili pred Bogom, i shvatili ozbiljnost odgovornosti kojih su se prihvatili da mlade koji su im povereni vaspitaju za budući život besmrtnosti, u njihovom držanju videla bi se velika promena. Njihove molitve ne bi bile tako suvoparne i beživotne, već bi se molili sa usrdnošću duše koja je svesna svoje opasnosti. Oni bi se svakog dana učili od Isusa; uzimali bi Reč Božju za svoj udžbenik, imajući živo osećanje da ona predstavlja glas Božji, i atmosfera koja okružuje njihovu dušu bitno bi se izmenila. Težnja da budu prvi, koja predstavlja njihovo iskušenje, ugasila bi se u poukama koje se svakodnevno stiču u školi Hristovoj. Oni ne bi bili tako skloni da se oslanjaju na sopstvenu mudrost. . . {SRUS 371.3}
Učiteljima u našim školama danas preti opasnost da pođu istim putem kojim su išli Jevreji u danima Hristovim. Ma kakav bio njihov položaj, ma koliko se oni isticali svojom sposobnošću da poučavaju i usmeravaju druge, ako oni odaje svoje duše ne otvore pred blistavim zracima Sunca pravde oni će u nebeskim knjigama biti registrovani kao nevernici. I primerom i poukom oni zaklanjaju zrake svetlosti koji bi inače doprli do njihovih studenata. Njima preti opasnost da postanu uobraženi i suviše mudri u svojim očima da bi primili neku pouku. {SRUS 372.1}
Mi živimo u svetu punom izopačenosti, i ako ne primimo Hrista u svoje srce, verujući u Njegove Reči i živeći po njima, bićemo ostavljeni u duhovnom slepilu kao i nekada Jevreji. Učitelji treba da uhvate svaki zračak nebeske svetlosti koja obasjava njihov put, jer kao vaspitači oni treba da svetle. Neki od njih će možda reći: „Da, ja sam zabrinut, zbog toga”; ali oni obmanjuju sami sebe. Odakle potiče svetlost koju prihvatate? Sa kog izvora se napajate? gospod mi je pokazao da ne treba ići za nekolicinom učitelja koji su snežno čistu vodu sa Livana ostavili radi mutnih tokova doline. Samo Bog vas sa sigurnošću može provesti putem koji vodi u bolju zemlju. Ali učitelji koji težnju za tom boljom zemljom ne shvataju ozbiljno svojim stavom one koji su pod njihovim uticajem navode da budu bezbrižni, i da ne mare za veliko spasenje koje je za njih otkupljeno uz neizmernu cenu. {SRUS 372.2}
Svi naši učitelji moraju održavati prisnu povezanost sa Bogom. Kad Duh Sveti od Boga poslan za naše škole nastoji da oblikuje karakter i uzdiže misli studenata, dajući im nebesku mudrost, uvek se nađu i takvi koji se svojim prikazivanjem postojećeg stanja stavljaju između Boga i onih kojima je potrebna svetlost. Oni ne razumeju delo Svetog Duha niti su ga ikad razumeli; za njih je ono uvek predstavljalo veliku tajnu kao što su i za Jevreje bile potpuno nerazumljive Hristove pouke. Delovanje Svetog Duha ne treba da budi radoznalost. Ljudi nisu pozvani da odlučuju o tome da li da se mešaju u ispoljavanje Duha Božjeg. To moramo prepustiti Bogu. {SRUS 373.1}
Kad učitelji budu spremni da sede u školi Hristovoj i da se uče od Velikog Učitelja, oni će imati mnogo skromnije mišljenje o sebi nego što sada imaju. Kad Bog postane glavni Učitelj, On će biti priznat i cenjen, a Njegovo ime biće slavnjeno i uzdizano. Studenti će biti slični mladićima u starim proročkim školama, na koje je silazio Duh Božji te su prorokovali. {SRUS 373.2}
Veliki neprijatelj duša nastoji da u sve naše ustanove unese mrtvilo i potpuno beživotnu duhovu atmosferu. On radi na tome da iz svega što se tu zbiva isključi Hrista, kako bi sve to okrenuo u svoju korist. Danas, kao i u danima Hristovim, Bog ne može da učini nešto veliko zbog neverstva onih koji zauzimaju odgovorne položaje (Mat. 13,58). Potrebna je božanska sila koja obraća dušu da bi oni mogli shvatiti Njegovu Reč, i da bi se ponizili pred Njim kao učenici. {SRUS 373.3}
Proročanstvo govori da se približujemo svršetku vremena. Snaga intelekta, prirodna nadarenost i prividno odlično rasuđivanje, neće mlade pripremiti da postanu misionari za Boga. Vaspitanje neophodno za učestvovanje u delu Božjem i za lično usavršavanje u Hristu Isusu ne može se steći prividnim završavanjem studija književnosti ili medicine u Pohađanjem takvih škola mnogi su onesposobljeni za rad u misionstvu. Oni obeščašćuju gospoda ostavljajući ga po strani, a uzimajući za svog pomoćiika smrtnog čoveka. „One ću poštovati”, kaže gospod, ,,koji mene poštuju; a koji mene preziru, biće prezreni” 1 Samuel 2:30…. {SRUS 374.1}
Božju Reč treba prihvatiti kao temelj i svršetak naše vere. Ona se mora prihvatiti sa razumevanjem i svim srcem; ona predstavlja život i treba da postane sastavni deo našeg bića. Tako prihvaćena, Reč Božja će čoveka učiniti smernim u podnožju prestola milosti, i sačuvaće ga od svakog izopačujućeg uticaja. {SRUS 374.2}
„Godine koje umrije car Ozije vidjeh gospoda”, kaže Isaija, „gdje sjedi na prijestolu visoku i uzvišenom, i skut Mu ispunjavaše crkvu.{SRUS 374.3}
Serafimi stajahu više Njega, svaki ih imaše šest krila; dvjema zaklanjaše lice svoje i dvjema zaklanjaše noge svoje, i dvjema lećaše. I vikahu jedan drugome, govoreći: Svet, svet, svet je gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave Njegove. I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima”. Posmatrajući ovu veličanstvenu i uzvišenu predstavu, prorok je shvatio sopstvenu nesavršenost i nedostojnost naroda sa kojim je živeoJao meni!” uzviknuo je on,„pogiboh, jer sam čovjekčistih usana i živim usred naroda nečistih usana, jer Cara — gospoda nad vojskama vidjeh svojim očima” Isaiah 6:1-5. O, koliko bi mnogima koji su angažovani u ovom odgovornom zadatku bilo potrebno da kao Isaija ugledaju gospoda; jer u prisustvu Njegove slave i veličanstva ljudsko „ja” tone u ništavilo. —Special Testimonies On Education, 165-170; written from Melbourne, Australia, February 10, 1894, to the teachers in Battle Creek College. {SRUS 375.1}
Višim vaspitanjem ili obrazovanjem s pravom se mogu nazvati samo ona učenja i pouke koji ukazuju na uzvišeniji i plemenitiji život, kao što je to pokazano u nauci Hristovoj; a takvo vaspitanje može se steći samo uz pomoć Svetog Duha. Čovekovo izučavanje prirodnih nauka, bez pomoći Svetog Duha, ne odgovara dragocenim poukama koje Hristos želi da mu pruži u svetu prirode, jer ga ne upućuje na velike i značajne istine koje se odnose na njegovo spasenje. {SRUS 375.2}
Velike su mogućnosti ljudskog saznavanja kad je ono povezano sa istinskim Učiteljem, koji je u svom prikazivanju poznatih pojmova i zbivanja iz sveta prirode otkrivao istinu u njenom praktičnom značenju. Bog deluje sasvim nevidljivo na ljudsko srce, jer kad božanska sila ne bi delovala na um čovek ne bi mogao da shvati istinu koja oplemenjuje i uzdiže dušu. On bi mogao da čita knjigu prirode, niti bi razumeo jednostavnost pobožnosti koja se u njoj nalazi. Hristove pouke ljudski um može da prihvati samo kad se oslobodi izopačujućeg uticaja ovog sveta. Međutim, pravu nauku o vaspitanju čovek može da shvati samo ukoliko Bog pomoću Svetog Duha posveti njegovu moć poimanja. {SRUS 376.1}
Ako studenti koji pohađaju naše koledže ostanu čvrsti i nepokolebljivi u čestitosti, ne družeći se sa onima koji zalaze na staze grehovne, ne dopuštajući da ih oni omađijaju svojim čarima, oni će uživati Božje odobravanje kao i nekada Danilo i njegovi drugovi. Ako odbiju nekorisna zadovoljstva i popuštanje apetitu, njihov um će biti bistar i sposoban za sticanje znanja. Na taj način će steći moralnu snagu koja će «h osposobiti da ostanu čvrsti i nepokolebljivi kad budu saletani iskušenjima. {SRUS 376.2}
Oni kojima su poverene odgovorne dužnosti u našim ustanovama treba da osećaju teret odgovornosti i brige za duše onihčsoji su povereni njihovom nadzoru. {SRUS 376.3}
Korisne i preporučljive studije
„Ali je preimućstvo znanja u tome što mudrost život daje onima koji je nalaze”
Um koji majstorski gospodari savezom zla stalno nastoji da Reč Božju zakloni od ljudskog pogleda, i da što privlačnije istakne ljudsko mišljenje. Njegov je cilj da mi ne čujemo i ne poslušamo Božji glas koji govori: ,,Ovo je put, idite njime” Isaiah 30:21. On čini sve što je u njegovoj moći da posredstvom izopačenog vaspitno-obrazovnog sistema zamrači nebesku svetlost. {SRUS 377.1}
Hiljade i hiljade ljudi i žena postaju skeptici upravo zbog filozofskih nagađanja i naučnih istraživanja u kojima se Bog ne priznaje. U današnjim školama vešto se i iscrpno objašnjavaju zaključci do kojih su učeni ljudi došli putem naučnog istraživanja, i istovremeno se stvara određeni utisak da Biblija ne može biti tačna ukoliko su tačni zaključci tih učenih ljudi. Skepticizam ima privlačnost za ljudski um. Mladi u njemu vide nezavisnost koja irivlači maštu i tako bivaju obmanuti. Sotona trijumfuje. On neguje i pothranjuje svako seme sumnje koje se poseje u srca mladih. On doprinosi da to seme raste i urodi plodom, i ubrzo žanje, obilnu žetvu neverovanja. {SRUS 377.2}
Veoma je opasno sejati u srca mladih seme skepticizma, jer je ljudsko srđe prirodno sklono zlu. Sve ono što slabi veru u Boga lišava dušu snage da se odupre iskušenju. To uklanja jedinu i pravu zaštitu od greha. Nama su potrebne takve škole u kojima bi se mladi poučavali da se istinska veličina sastoji u poštovanju Boga otkrivanjem Njegovog karaktera u svakodnevnom životu. O Bogu treba da učimo iz Njegove pisane Reči i posredstvom Njegovih dela, kako bismo svojim životom mogli da ostvarimo Njegovu nameru. {SRUS 377.3}
Mnogi misle da je za sticanje obrazovanja neophodno pročitati dela nevernički nastrojenih pisaca, jer njihova dela sadrže mnoge blistave dragulje lepih i dobrih misli. Ali od koga potiču ove sjajne misli? — Od Boga, i samo od Boga. On je izvor svake prosvećenosti. Zašto bismo, onda, radi nekoliko intelektualnih istina, lutali kroz ^asu zabluda sadržanih u delima tih nevernika, kad nam na raspolaganju stoji celokupna istina? {SRUS 378.1}
Kako to da ljudi koji ratuju protiv božanske vlasti imaju toliku mudrost kojom se ponekad tako hvalisavo razmeću? Sam sotona je bio obrazovan u nebeskim dvorovima, i on poznaje dobro isto tako kao i zlo. On vešto meša dragoceno sa rđavim, i upravo to njegovim obmanama daje toliku moć. Međutim, treba li sotonu primiti kao anđela Svetlosti samo zato što se zaogrnuo odećom nebeskog sjaja? Ovaj zavodnik ima svoje agente, vaspitane u skladu sa njegovim metodama, inspirisane njegovim duhom i prilagođene njegovom delu. Zar sa njima da sarađujemo? Zar ćemo dela njegovih agenata prihvatiti kao bitna, pa čak i neophodna za sticanje obrazovanja? {SRUS 378.2}
Kada bi se vreme i napori, uloženi da bi se shvatile čuvene ideje tih nevernički nastrojenih pisaca, posvetili studioznom proučavanju dragocenih pouka iz Reči Božje, hiljade onih koji danas ,,sjede u tami i sjenu smrtnome” radovali bi se nebeskoj slavi Onoga koji predstavlja svetlost života. {SRUS 379.1}
Da bi se pripremili za rad na širenju hrišćanstva, mnogi misle da im je neophodno opsežno poznavanje istorijskih i teoloških spisa. Oni pretpostavljaju da će im takvo znanje biti od pomoći u propovedanju Jevanđelja. Međutim, naporno proučavanje tih ljudskih mišljenja pre će ih oslabiti, nego ojačati za njihovu službu. Kad vidim biblioteke prepune glomaznih tomova istorijske i teološke nauke, nameće mi se misao: „Zašto trošiti novac na ono što nije hrana?” Šesto poglavlje Jevanđelja po Jovanu pruža nam daleko više nego što možemo naći u tim i takvim delima. „Ja sam hljeb života”, kaže Hristos, „koji k meni dođe neće ogladnjeti, i koji mene vjeruje neće ožednjeti”. „Ja sam hljeb živi koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živjeće uvijek”. „Ko vjeruje Mene, ima život vječni”. „Riječi koje vam ja govorih, Duh su i život su” John 6:35, 51, 47, 63. {SRUS 379.2}
Postoji i takav način izučavanja istorije koji nije štetan. Sveta istorija bila je jedan od predmeta i u proročkim školama. Tragovi Jehovinih stopa zabeleženi su upravo u istorijskim zapisima o Njegovom postupanju sa narodima. Na taj način nam je omogućeno da i danas proučavamo o tome kako Bog postupa sa narodima sveta. U istoriji možemo videti ispunjenje proročanstava, proučavati delovanje Proviđenja u velikim reformator skim pokretima, i shvatiti tok događaja u vojno-strateškom pripremanju nacija za konačni sukob u velikoj borbi.{SRUS 379.3}
Takvo proučavanje pruža nam mogućnost da proširimo svoj vidik i predstavu o životu. To će nam pomoći da bar do izvesne mere shvatimo životnu povezanost i neizbežnu međusobnu zavisnost, kako smo čudesno vezani za veliko bratstvo društva u kojem živimo, a isto tako i za druge nacije, i u kolikoj meri tlačenje i degradacija jednog člana ljudske zajednice znači gubitak za sve. {SRUS 380.1}
Međutim, istorija se u školama obično bavi podvizima i dostignućima pojedinaca, njihovim pobedama na bojnom polju i uspesima u sticanju vlasti i veličine. Uticaj i delovanje Božje sile na sve što se na zemlji zbiva potpuno se gubi iz vida. Malo se proučava o ostvarivanju Njegovih namera u podizanju i padu pojedinih nacija. {SRUS 380.2}
I sama teologija, kako se danas proučava i predaje, najvećim delom je samo svedočanstvo o ljudskim špekulacijama, sračunatim na to da „zamračuje savjet riječima nerazumnim” Job 38:2. . Povod za nagomilavanje ovakvih knjiga u najviše slučajeva nije želja za duhovnom i duševnom hranom, već ambicije slavoljubivih pojedinaca da se upoznaju sa filozofima i teolozima, želja da se hrišćanstvo prikaže naučnim izrazima i postavkama. {SRUS 380.3}
Nisu sve te knjige napisane s namerom da doprinesu svetosti života. „Naučite se od mene”, poručuje Veliki Učitelj, „uzmite jaram moj na sebe”. Naučite se mojoj krotosti i smernosti. Vaša intelektualna oholost neće vam biti ni od kakve pomoći u održavanju veze s dušama koje propadaju zbog nedostatka hleba života. Proučavajući ove knjige, vi dopuštate da one u vašem 380 srcu i mislima zauzmu mesto praktičnih pouka koje treba da primite od Hrista. Ishodom takvog proučavanja nećete zadovoljiti potrebe duše. Te tako naporne studije i proučavanje doprineće vrlo malo da neko postane uspešan radnik na spasavanju duša. {SRUS 380.4}
Spasitelj je došao da objavi „Jevanđelje siromašnima” (Luke 4:18. ). U izlaganju svojih pouka On se služio najjednostavnijim izrazima i najrazumljivijim simbolima. I zato se s pravom mvglo reći: „I mnogi narod slušaše ga s radošću” (Mark 12:37. ). Onima koji žele da učestvuju u Njegovom delu propovedanja istine za ovo vreme potrebna je dublja spoznaja pouka koje je On darovao. {SRUS 381.1}
Reči živog Boga predstavljaju najviši stupanj obrazovanja. Oni koji služe narodu i sami treba da se hrane hlebom života. To će im dati duhovnu snagu, i tada će biti spremni da kao propovednici služe svim društvenim slojevima. {SRUS 381.2}
Hiljade mladih na koledžima i univerzitetima veliki deo svojih najboljih godina provode u izučavanju grčkog i latinskog jezika. I dok se oni bave takvim studijama, čitajući ono što se obično smatra bitnim za izučavanje tih jezika, rđave misli te paganske literature presudno deluju na formiranje njihovog karaktera. {SRUS 381.3}
Oni koji su upoznati sa tim klasicima kažu da su „grčke tragedije prepune rodoskrnavljenja, ubistava i ljudskih žrtava žrtvovanih pohotnim i osvetoljubivim bogovima”. Za svet bi bilo daleko bolje da je pošteđen obrazovanja stečenog na takvim izvorima. „Hoće li ko hoditi po živom ugljevlju, a nogu da ne opeče?” (Proverbs 6:28). „Ko će čisto izvaditi iz nečista? Niko” (Job 14:4). Možemo li, onda, očekivati da mladi razviju hrišćanski karakter kad se njihovo vaspitanje oblikuje učenjima onih koji se rugaju načelima Božjeg zakona? {SRUS 381.4}
Odbacujući kasnije svaku uzdržljivost, i upuštajući se u neobuzdane zabave, rasipnost i porok, studenti u stvari samo podražavaju ono što im je posredstvom ovakvih studija stalno prikazivano. Ima poziva u životu koji stvarno zahtevaju poznavanje grčkog i latinskog jezika. i neko mora da se posveti i tome. Ali se poznavanje jezika, neophodno za njihovu praktičnu primenu. može steći i bez proučavanja literature koja je otrov za dušu i deluje kao zaraza. {SRUS 382.1}
I samo poznavanje grčkog i latinskog jezika mnogima nije neophodno. Izučavanje mrtvih jezika bi trebalo podrediti studiranju oiih predmeta koji zahtevaju pravilnu primenu svih snaga i tela i uma. Nije mudro da studenti svoje vreme posvećuju izučavanju tih mrtvih jezika, ili bilo kojoj grani nauke stečene samo iz knjiga, zapostavljajući pri tom pripremu za praktične dužnosti života. {SRUS 382.2}
Šta takvi studenti nose sa sobom kad jednom završe školovanje? Kuda oni odlaze? Šta mogu da rade? Imaju li znanje koje će ih osposobiti da poučavaju druge? Jesu li vaspitani da postanu pravi očevi i majke? Mogu li stajati na čelu porodice kao savesni vaspitači? Vaspitanje se s pravom može nazivati tim imenom samo onda ako ono mlade ljude i žene navodi da postanu slični Hristu, da se osposobe za životne odgovornosti, i da kao takvi mogu stati na čelo svoje porodice. Za sticanje takvog vaspitanja nije potrebno izučavanje paganskih klasika. . . {SRUS 382.3}
Ima izmišljenih dela koja su napisana s ciljem da se istakne istina ili pak da se izobliči neko veliko zlo. Poneka od ovakvih dela poslužila su na dobro; ali su isto tako prouzrokovala i neprocenjive štete. Ona sadrže izreke i književnički vešto sročene opise koji uzbuđuju maštu, i mislima daju tok koji je pun opasnosti, naročito za mlade. Prizore koji se tu opisuju, oni ponovo i ponovo preživljavaju u svojim mislima. Takvo čitanje zamara duh, čini ga nesposobnim za koristan rad i za duhovne misli. To uništava interesovanje za Bibliju i za sve ono što je nebesko. Ukoliko se misli stalno zadržavaju na prizorima nečistote i poroka, bude se strasti koje konačno rađaju greh. {SRUS 383.1}
Štetne su čak i one izmišljotine koje ne daju povoda nečistim mislima, i koje su možda napisane s ciljem da istaknu uzvišena načela. One podstiču naviku da se štivo čita brzo i površno, samo radi fabule; i uništavaju snagu misli onemogućujući njihovo povezivanje, i tako onoga ko ih čita čine nesposobnim za savladavanje većih teškoća i problema koje život neminovno donosi. {SRUS 383.2}
Pothranjujući sklonost ka uživanju i zabavama, čitanje izmišljotina guši ljubav prema praktičnim životnim dužnostima. Uzbuđujuća i opojna moć takve navike često je uzrok i umne i fizičke bolesti. O, koliko je nesrećnika i napuštenih domova, koliko doživotnih invalida i onih KOJI završavaJu u duševnim bolnicama, zahvaljujući čitanju upravo takvih romana. Da bismo svoju decu i mlade odvratili od čitanja uzbuđujuće i bezvredne literature, mi ih i sami često upućujemo na izmišljotine bolje vrste. {SRUS 383.3}
Ovo je slično pokušaju da pijanicu izlečite dajući mu, umesto viskija ili konjaka, neka blaža opojna sredstva, kao što su: vino, pivo ili jabukovača. Uzimanje ovakvih napitaka samo podstiče želju za jačim razdražujućim sredstvima. Pravu i jedinu bezbednost i za pijanicu i za onog ko pije umerenije predstavlja samo potpuno uzdržavanje. Ovo pravilo važi isto tako i za one koji vole da čitaju romane i izmišljotine bilo koje vrste. Potpuno uzdržanje je njihova jedina bezbednost. {SRUS 383.4}
U vaspitavanju dece i mladih danas se mnogo mesta daje čarobnim pričama, mitovima i raznim izmišljotinama. Knjige takve vrste koriste se u školama, a mogu se naći i u domovima mnogih. Kako hrišćani kao roditelji mogu dozvoliti da njihova deca čitaju knjige koje sadrže tolike laži? Kad deca zatraže da im se objasni smisao ovih priča toliko suprotnih poukama koje primaju od roditelja, roditelji im odgovaraju da one nisu istinite, ali se rđave posledice ovakvog čitanja time ne otklanjaju. Misli izložene u tim knjigama zavode decu na pogrešan put, pružaju im lažnu predstavu o životu i u njima bude težnju za nerealnim. {SRUS 384.1}
Rasprostranjena upotreba ovakvih knjiga predstavlja danas lukavo smišljenu sotonsku obmanu. On nastoji da misli i starih i mladih odvrati od velikog dela izgradnje karaktera. Obmanama ubitačnim za dušu, kojima je preplavio svet, on nastoji da prigrabi i našu decu i omladinu. Zato se svim silama upinje da njihovu pažnju i misli odvrati od Reči Božje: da ne upoznaju one istine koje bi za njih predstavljale sigurnu zaštitu i odbranu. {SRUS 384.2}
Knjige koje sadrže izvrtanje istine nikada i nipošto ne bi trebalo stavljati u ruke dece i mladih. Ni u samom procesu obrazovanja, naša deca ne treba da prihvataju ideje koje će se pokazati kao seme zla i greha. Kad se odrasli, kao osobe zrelijeg uma, ne bi zanimali s takvim knjigama, oni sami bi bili daleko bezbedniji, i svojim ispravnim primerom i pobožnim uticajem bi mnogo lakše mogli da čuvaju mlade od ovakvog iskušenja. {SRUS 385.1}
Prigni uho svoje, i slušaj riječi mudrih ljudi; I srce svoje privi k nauci mojoj. . . Da bi ti uzdanje bilo u gospoda Kazujem ti ovo danas, A ti tako čini. {SRUS 385.2}
Nisam li ti napisao znamenite stvari Za savjete i znanje bih ti pokazao snagu istinitih riječi; Da bi mogao istinitim riječima odgovarati onima koje pošalju k tebi.” — Proverbs 22:17-21. {SRUS 385.3}
,,On utvrdi svjedočanstvo u Jakovu, I u Izrailju postavi zakon, Koji dade ocima našim Da ga predadu djeci svojoj: Da bi znao potonji naraštaj,{SRUS 385.4}
Djeca koja će se roditi. Pa i oni da bi kazivali svojoj djeci Da polažu na Boga nadanje svoje, Da ne zaboravljaju djela Božjih I zapovijesti Njegove da drže”. — Psalm 78:4-7. {SRUS 385.5}
„Blagoslov gospodnji obogaćava I On dobra umnožava bez muke.” — Proverbs 10:22. {SRUS 385.6}
Načela istine Hristos je izložio u Jevanđelju. U Nje^ovom učenju možemo se napajati na čistim izvorima koji teku od Božjeg prestola. Hristos je ljudima mogao da pruži znanje koje bi nadmašilo sve što im je dotada bilo otkriveno, i baciti u zasenak svako drugo otkriće. Mogao je otkrivati tajnu za tajnom, i na ta čudesna otkrivenja usredsrediti aktivnu i usrdnu pažnju svih pokolenja do svršetka veka. Ali On nijedan trenutak svog vremena nije upotrebio na bilo šta drugo osim nauke o spasavanju ljudi. Svoje vreme, svoje sposobnosti i čitav svoj život, On je posvetio samo radu na spasavanju duša. On je došao da nađe i spase izgubljene, i ničim se nije dao odvratiti od tog cilja. {SRUS 385.7}
Hristos je otkrivao samo ono znanje koje se može korisno upotrebiti. Pouke koje je davao svojim slušaocima svodile su se na praktične potrebe ljudskog života. On nije zadovoljavao radoznalost onih koji su Mu se obraćali sa lukavo postavljenim pitanjima. Takva pitanja uvek je koristio da prisutnima uputi neki svečani i usrdni poziv od životnog značaja. Onima koji su na taj način želeli da uzaberu plod sa (zabranjenog) „drveta od znanja”, On je nudio plodove sa drveta životnoga. Takvi su kod Njega nailazili na sve prilaze zatvorene, izuzev puta koji vodi k Bogu. Svaki je izvor bio zapečaćen sem izvora večnoga života. {SRUS 386.1}
Naš Spasitelj nikome nije preporučio da pohađa tadašnje rabinske škole, jer se tamo um izopačavao stalnim ponavljanjem onoga: „kažu” ili „rečeno je”. Zašto bismo, onda, i mi nepouzdane reči ljudi prihvatili kao uzvišeno saznanje, kad nam na raspolaganju stoji veća i prava mudrost? {SRUS 386.2}
Ono što mi je bilo pokazano o večnim i neprolaznim vrednostima, ono što sam videla o ljudskoj slabosti ostavilo je veoma dubok utisak na moju dušu i mnogo je uticalo na moje životno delo. Ne vidim ništa čega radi bi trebalo uzdizati i slaviti čoveka. Ne vidim razlog za verovanje u mišljenja i nagađanja svetovnih mudraca i zašto bi se to uzdizalo. Kako oni koji su lišeni božanskog prosvetljenja mogu imati pravilnu predstavu o Božjim planovima i Njegovim putevima? Oni se odriču Njega i ignorišu Njegovo postojanje, ili pak svojim ograničenim predstavama sužavaju i umanjuju Njegovu moć. {SRUS 387.1}
Radije izaberimo da nas poučava Onaj koji je stvorio nebo i zemlju, koji je postavio zvezde na nebeskom svodu i suncu i mesecu odredio njihov zadatak. {SRUS 387.2}
Znanje koje se može korisno upotrebiti
Pravilno je kad mladi smatraju da svoje umne sile treba razvijati do najvišeg stepena. Mi ne želimo da ograničavamo obrazovanje kojem Bog nije postavio nikakve granice. Ali naša dostignuća neće imati nikakve vrednosti ako ih ne upotrebimo na slavu Bogu i za dobrobit roda ljudskog. {SRUS 387.3}
Nije dobro preopterećivati um studijama koje zahtevaju intezivie napore, a u praktičnom životu se ne mogu korisno upotrebiti. Takvo obrazovanje za studente znači samo gubitak, jer zbog toga gube želju za izučavanjem i onoga što bi ih osposobilo za praktične životne dužnosti. Praktična obuka vredi daleko više od bilo kakvog teorijskog znanja. Nije dovoljno samo steći određeno znanje; već moramo biti u stanju da stečeno znanje pravilno i upotrebimo. {SRUS 387.4}
Vreme, sredstva, naporno učenje i trud koje toliki od njih ulažu za jedno relativno beskorisno obrazovanje, trebalo bi upotrebiti za sticanje obrazovanja koje bi ih učinilo praktičnim ljudima i ženama, osposobljenim za nošenje životnih odgovornosti. Takvo obrazovanje bilo bi zaista od najveće vrednosti. {SRUS 388.1}
Nama je potrebno znanje koje jača duh i dušu, koje će nas učiniti boljim ljudima i ženama. Vaspitanje srca je daleko važnije od bilo kog znanja stečenog samo iz knjiga. Dobro je, pa čak i bitno da steknemo znanje i pravilnu predstavu o svetu u kojem živimo, ali ako ispustimo iz vida večnost, učinićemo grešku koju nikad više ne možemo ispraviti. . . {SRUS 388.2}
Kad bi mladi shvatili koliko su u stvari slabi, oni bi se za snagu i mudrost mnogo više obraćali Bogu. Kad bi težili da budu od Njega naučeni postali bi mudri Njegovom mudrošću, i njihov život bi bio plodan u onome što bi svetu donrsilo blagoslov. Međutim, ako oni snage svoga uma posvete samo svetovnim i špekulativnim studijama, i na taj način se odvoje od Boga, izgubiće ono što život stvarno obogaćuje i čini ga korisnim. —The Ministry of Healing, 439-450. {SRUS 388.3}
Steći istinsko više obrazovanje znači postati sudeonik u božanskoj prirodi. To znači ugledati se u svemu na život i karakter Hristov, i na taj način zauzeti povoljan položaj u borbi života. To znači svakodnevno zadobijati pobedu nad grehom. Ako takvom obrazovanju težimo, anđeli Božji će biti naši saputnici, i kad neprijatelj navali kao poplava, Duh gospodnji će 388 podići zastavu na suprot njemu. {SRUS 388.4}
Date su mi reči opomene i ukora za učitelje u našim školama. Delo naših škola treba da nosi drugačije obeležje od onoga koje nose neka od naših najpopularnijih obrazovnih ustanova. Mnogi od udžbenika koji se koriste u tim školama izlišni su i nepotrebni u pripremanju studenata za školu budućeg života. Kao rezultat toga, mladi ne primaju najbolje hrišćansko vaspitanje. Zanemarene su upravo ove tačke učenja koje su najneophodnije da bi se oni osposobili za misionarski rad i na domaćim i na stranim poljima, i da bi se održali na poslednjem velikom ispitu. Neophodno je vaspitanje koje će studente okvalifikovati za praktičnu službu, navodeći ih da sve snage svoga bića potčine kontroli Svetog Duha. Udžbenik od najveće vrednosti je samo onaj koji sadrži uputstva i pouke Hrista — Učitelja nad svim učiteljima. {SRUS 389.1}
Gospod zahteva od učitelja da iz naših škola izbace te knjige koje nisu u skladu sa Njegovom Rečju, i da daju mesto knjigama od najveće vrednosti. On će biti proslavljen pred svetom kad oni pokažu da se rukovode mudrošću koja je veća od mudrosti ljudske, zato što im pouke daje Najveći od svih učitelja. {SRUS 389.2}
Iz našeg vaspitnog rada treba izbaciti literaturu oskvrnjenu zabludama, kako se ideje koje predstavljaju seme greha ne bi prihvatile i negovale kao istina. Neka niko ne pretpostavlja da proučavanje knjiga koje navode na prihvatanje lažnih ideja predstavlja vredno i korisno obrazovanje. Ideje koje um i misli mladih odvajaju od Onoga ko je izvor sve premudrosti, uspešnosti i sile prepuštaju ih da postanu igračke sotoninih kušanja. Ono što je mladima u iašim školama najpotrebnije to je čisto vaspitanje, nepomešano sa paganskom filozofijom. {SRUS 389.3}
Moramo se budno čuvati knjiga koje sadrže varljive zaključke o postanku zemlje, evoluciji i sličnim granama nauke. Teorije o ljudskim učenjima, pre no što se iznose pred još nedozrele učenike, treba prosejati i brižljivo odbaciti svaki trag neverničkih nagoveštaja. Samo jedno zrno neverničkog semena koje učitelj poseje može u srcu nekog studenta da urodi čitavom žetvom neverovanja. Varljivi zaključci o Bogu i prirodi, koji su svet preplavili skepticizmom, inspirisani su u stvari od palog neprijatelja. I sam sotona izučava Bibliju. On poznaje istine bitne za spasenje, i proučava Bibliju upravo zato da bi misli ljudi odvratio od tih istina. Neka se naši učitelji čuvaju da njihove reči ne bi bile odjek laži tog velikog neprijatelja i Boga i ljudi. {SRUS 390.1}
Pogrešno je stavljati u ruke mladih takve knjige koje će ih dovesti u zabunu i pometnju. Razlog koji učitelji ponekad navode za izučavanje takvih knjiga je činjenica da su i oni sami prelazili to gradivo pa sada i studenti moraju da ih slede. Međutim, ako su učitelji primili svetlost i mudrost od božanskog Učitelja, oni će to posmatrati na sasvim drugačiji način. Oni će dobro odmeravati vrednost i značaj onoga što treba da se uči u školi. Uobičajeni i bitni predmeti moraju se temeljitije izučavati, a Reč Božja se mora ceniti kao hleb poslan sa neba kojom se održava duhovni život. {SRUS 390.2}
Mi presporo shvatamo koliko je neophodno poznavati Hristova učenja i Njegove metode rada. Kad bi se to bolje razumelo, mnogo toga što se predaje u našim školama smatralo bi se bezvrednim. Uvidelo bi se da mnogo toga uopšte ne razvija jednostavnost prave pobožnosti u duši studenata. Ograničena ljudska mudrost manje bi se cenila, a Reč Božja bi dobila počasnije mesto. {SRUS 391.1}
Kad bi učitelji u našim školama pretraživali Svete spise u cilju da se i sami bolje upoznaju s njima, otvarajući svoje srce pred zracima svetlosti koja iz njih blista, oni bi zaista bili naučeni od Boga. Oni bi tada ljubili istinu i živeli po njoj. Manje bi se trudiLi da iznose teorije i mišLjenja ljudi koji nemaju nikakve veze sa Bogom, a mnogo više bi isticali znanje neprolazne vrednosti. Osećali bi duboku čežnju duše za mudrošću koja dolazi odozgo. .{SRUS 391.2}
Često studenti provode mnogo godina u izučavanju nečega što je pogrešno usmereno i posve beskorisno. Um se navikava da pogrešno misli i teži da se dočepa onoga što je ne samo beskorisno, nego i štetno i za fizičko i za mentalno zdravlje. Student dobije mnoštvo oskudnih informacija o mnogim predmetima koji će mu u životu retko zatrebati i veoma ograničeno znanje iz mnogih oblasti koje nikada neće upotrebiti, dok bi za to vreme mogao steći znanje koje se može najbolje iskoristiti u praktičnom životu i koje bi za njega predstavljalo riznicu mudrosti dobrodošle u svakoj životnoj potrebi. {SRUS 391.3}
Nije lako odbaciti ustaljene običaje i jednom prihvaćene ideje. Ali malo njih shvataju kakav gubitak doživljavaju mnogi od studenata posle svojih dugogodišnjih studija. Mnoštvo takvih pojmov.a nagomilanih u glavi nemaju nikakve vrednosti, a ipak studenti takvo obrazovanje smatraju dovoljnim i, kad posle višegodišnjih studija napuste školu sa diplomom u rukama, misle da su pravilnim obrazovanjem osposobljeni za službu. U mnogim slučajevima takva priprema za službu nije ništa drugo nego lakrdija; pa ipak će se nastaviti tako sve dok učitelji ne budu spremni da posredstvom Svetog Duha prime nebesku mudrost. {SRUS 392.1}
Mnogi od studenata su tako dugo opterećivali svoj um učeći ono što im nikada neće biti ni od kakve koristi, da su usled toga umne sile oslabile, i nisu više u stanju da ulažu snažne i istrajne napore u poimanju onoga što je od životne važnosti. Novac utrošen za njihovo školovanje, koji su njihovi roditelji možda sakupljali uz velike žrtve sa.svoje strane, praktično je bačen, i tako pogrešna predstava o onome što je važno i bitno uslovljava pogrešno shvatanje tokom celog njihovog života. {SRUS 392.2}
Kakvu prevaru predstavlja obrazovanje stečeno u književnom ili naučnom smislu, ako student — da bi se udostojio večnog života — mora svega toga da se liši, da bi se spasao kao kroz oganj! Bog nam je ovde dao vreme milosti i probe u kojem se pripremamo za višu školu budućeg života, i to treba da bude cilj vaspitavanja i disciplinovanja mladih. U nižoj školi ovoga života oni treba da formiraju karakter koji Bog može odobriti. Njima je potrebno vaspitanje po sistemu Hristovom čija svrha nije da im obezbedi uobičajene privlačnosti ovoga sveta, nego da ih osposobi za saradnju sa nebeskim anđelima. Mladima treba dati da u svojim studijama proučavaju ono što će ih učiniti uspešnijima u službi Bogu, što će ih osposobiti da idu stopama Hristovim i da se drže velikih načela istine kojih se i On držao. Naše merilo treba da bude karakter Onoga koji je u svom ovozemaljskom životu ostao čist, svet i neopoganjen. . . {SRUS 392.3}
Sticanje znanja o Bogu predstavlja u stvari suštinu obrazovanja. Vaspitanje u kojem se ovakvo znanje potiskuje iz misli ili se ostavlja za kasnije, kao što je Filiks otpustio Pavla kad mu je ovaj govorio „o pravdi, i o čistoti, i o sudu koji će biti”, nije od Boga. Pavlove reči su potresle Filiksa, ali je on — umesto da posluša — otpustio apostola, rekavši: „Idi zasad, a kad budem imao vremena, pozvaću te” (Acts 24,25). I danas mnogi postupaju na sličan način Njihovom umu predočavaju se duboke istine, pitanja koja su po svom značenju visoka kao nebo i široka kao večnost, ali oni kažu: „Ne mogu i takve predmete da uplićem u svoja svakodnevna stremljenja, jer bi me to uzbuđivalo i onesposobljavalo za uobičajeno učenje. Pitanja i zadatke iz Biblije nikad nisam rešavao lako, i ne mogu sada da se prihvatam toga. Idi zasad, kad mi se ukaže povoljnija prilika pozvaću te”. Tako je veliki Božji ucbenik ostavljan po strani, zato što se ne smatra neophodnim. {SRUS 393.1}
Ne želim da bilo ko, na osnovu reči koje sam napisala, stekne utisak da obrazovni standard u našim školama treba da bude niži. Od svakog studenta gospod traži da učini sve što je u njegovoj moći, kako bi se osposobio da stečeno znanje mudro prenosi i na druge. Naši studenti moraju naprezati svoje umne sile; svaka sposobnost treba da dostigne najviši mogući razvoj. {SRUS 393.2}
Mnogi studenti dolaze na koledž sa intelektualnim navikama koje za njihov razvoj predstavljaju pravu prepreku. Najteže je promenuti naviku da se umni rad obavlja rutinski, umesto da se svaki predmet najozbiljnije prouči uz odlučan napor da se teškoće savladaju i stvar temeljno shvati. Treba se plašiti nehata, ravnodušnosti i neredovitosti, ali se isto tako treba plašiti i čuvati i navike da se posao obavlja rutinski. Milošću Hristovom studenti treba da se oslobađaju takvih navika; u njihovom je interesu da se za pravilnu primenu svojih umnih sposobnosti obučavaju pod vođstvom Najmudrijeg od svih učitelja, na čiju se silu i pomoć mogu pozivati u veri. To će im, u skladu sa Božjim obećanjem, omogućiti siguran uspeh u njihovim umnim naporima. {SRUS 394.1}
Mladićima i devojkama koji pohađaju naše škole treba omogućiti temeljno i svestrano obrazovanje koje će ih osposobiti za uspešnu službu. Da bi se takvo obrazovanje obezbedilo potrebna je, kao prvo i najvažnije, ona mudrost koja dolazi od Boga. Svi koji se zalažu za sticanje znanja moraju ulagati odlučne napore da se uspnu do najvišeg stepena na lestvici. Neka studenti napreduju što je moguće brže i uspešnije, neka se polje njihovih istraživanja širi koliko god njihove snage mogu da obuhvate, ali neka se za mudrost uvek obraćaju Bogu, držeći se čvrsto Onoga čija je mudrost beskrajna, koji može da otkrije tajne skrivene vekovima i da reši i najteže probleme za one koji veruju u Njega. {SRUS 394.2}
Svakom studentu preporučujemo Knjigu nad knjigama kao najveličanstveniju studiju za ljudski um, — Knjigu koja sadrži znanje bitno i za ovaj, i za budući život. Ali ne ohrabrujem spuštanje vaspitnog merila ni u izučavanju i upoznavanju nauke. Svetlost koja mi je data u pogledu tog pitanja jasna je, i ne treba je ni u kom slučaju zanemarivati. {SRUS 395.1}
U nastavi koja se predaje u našim školama, prirodno i duhovno uvek treba da se kombinuje. Zakoni koji vladaju zemljom otkrivaju činjenicu da se sve nalazi pod suverenom vlašću beskonačnog i svemoćnog Boga. Ista načela zapažaju se i u duhovnom . i u priroDnom svetu. Stidžanje znanja ako je odvojeno i nezavisno od Boga ono će biti osakaćeno, jednostrano i lišeno svih spasonosnih osobina koje čoveku daju pravu vrednost. Tvorac prirode je i Autor Biblije. Stvaranje svega što postoji kao i hrišćanstvo potiču od istog Tvorca. Bog se otkriva u prirodi, a otkriva se i u svojoj Reči. U jasnim zracima svetlosti koja blista sa svetih stranica Biblije živi Bog nam se otkriva isto tako kao i u zakonima svoje vladavine, u stvaranju svega živog i nebeskom svodu koji je tako divno ukrasio sjajnim zvezdama. Samo Njegovom silom svet se može spasti od unižavajućeg sujeverja koje toliko obeščaćuje i Boga i čoveka, i to treba priznati i isticati. {SRUS 395.2}
Student koji se u toku svog školovanja upoznao sa istinama Reči Božje i osetio njihovu preobražujuću silu u svom srcu, predstavljaće Hristov karakter pred svetom svojim primernim životom i pobožnim razgovorima. Bog će učiniti velike stvari za one koji svoje srce otvore za Njegovu Reč i dopuste da ona zauzme hram njihove duše. Odstupajući od jednostavnosti istinske pobožnosti, studenti potpadaju pod uticaj koji slabi karakter i umanjuje snagu umnih sposobnosti. Njihovo napredovanje u sticanju znanja usporeno je, dok bi mogli napredovati u svakoj grani nauke kad bi, kao nekada Danilo, bili ne samo slušaoci, nego i „tvorci Riječi”. Negujući čiste misli i sklonosti, oni mogu postati ljudi snažnog uma, i sve njihove intelektualne sposobnosti mogu se na taj način izoštriti. {SRUS 395.3}
Kad se Biblija uzme za vođu i savetnika, ona vrši oplemenjujući uticaj na um. Proučavanje njenih istina uzdiže i oplemenjuje studenta više nego bilo šta drugo, jača i osvežava njegove umne sposobnosti i obogaćuje ga novim impulsima. To njegove sposobnosti čini efikasnijima dovodeći ih u kontakt sa velikim i dalekosežnim istinama. Ako umne sposobnosti zakržljavaju i postaju nedelotvorne to biva zato što se misli bave samo uobičajenim predmetima. Prihvatite Bibliju kao pravu hranu za dušu, kao najbolje i najefikasnije sredstvo za oplemenjivanje i jačanje uma. {SRUS 396.1}
Iz srca izlazi život, a srce zajedništva, Crkve i nacije predstavlja porodica. Dobro sređeno društvo, uspeh Crkve i blagostanje nacije zavisi od porodičnog uticaja. {SRUS 396.2}
Naloženo mi je da učiteljima, propovednicima i lekarima, koji zauzimaju odgovorne položaje u delu treće anđeoske poruke, kažem: Pred vama je jedan ozbiljan i sveti zadatak koji treba da izvršite. Oni koji se nalaze na poverljivim položajima u delu Božjem treba da usavrše svoj život prema božanskom uzoru. U porodici, u Zajednici i pred svetom, oni treba praktično da pokažu da načela hrišćanstva zaista mogu da preobraze život. Oni treba da rade pošteno i iskreno, trudeći se da u svom radu ispoljavaju duh Hristov, i nastojeći uvek da učine najbolje što mogu. Pošto shvatam svu opasnost vremena koje nam predstoji, i veličinu odgovornosti naših učitelja, propovednika i lekara, veoma mi je teško i strahujem da oni ne vrše verno i savršeno dužnosti koje su im poverene. .{SRUS 397.1}
„Koji ljubite gospoda, mrzite na zlo”, opominje psalmista. „On čuva duše svetaca svojih, iz ruku bezbožničkih otima ih. Svjetlost se prosipa na pravednike, i veselje na one koji su prava srca. Radujte se, pravedni, o gospodu, i slavite sveto ime Njegovo” Psalm 97:10-12. Učitelji, propovednici i lekari treba da govore o višem nivou koji treba postići u vaspitnom i obrazovnom radu; ali ovim rečima psalmista pokazuje da se viši nivo postiže vernim služenjem gospodu. Moramo odbaciti svaku rđavu reč, sebične planove i sve što vrši štetan uticaj i dovodi u zabunu druge. Srce se mora potpuno osloboditi koristoljublja i samoživosti, a naše ponašanje mora biti takvo da nikoga ne navedemo na pogrešan put. {SRUS 397.2}
Pripadnike svoga naroda, gospod poziva da odbace nehat i ravnodušnost, i da rade kao obraćeni ljudi i žene. Marljivije treba raditi na rasturanju naše literature. Verno i savesno zalaganje, praćeno hrišćanskom učtivošću, treba da se vidi u mnogim granama misionarskog rada. Istina treba da ide napred kao zapaljena svetiljka, da bi se pravo značenje višeg obrazovanja moglo jasno shvatiti. {SRUS 398.1}
Mnoge duše u našim gradovima i varošicama još uvek ne poznaju istine sadržane u Reči Božjoj; a mnogi od njih i umiru u grehu. Neki samo iz radoznalosti dolaze na naša bogosluženja. Neka svaka održana propoved bude otkrivanje velikih istina koje se mogu primeniti na naše vreme. Pred studentima u školi, i pred okupljenima koji dolaze da slušaju Božju Reč uvek otkrivajte i ističite tajnu iskupljenja. To saznanje je potrebno i učenima i neukima. U izučavanju tajne pobožnosti nalazi se najuzvišenije obrazovanje. Velike istine Reči Božje, ako se uzveruju, prihvate i praktično primenjuju u svakodnevnom životu, predstavljaju obrazovanje najvišeg stepena. {SRUS 398.2}
Spasitelj je u svojim poukama uvek isticao povezanost koja postoji između uzroka i posledica. Svojim sledbenicima u svim vekovima On poručuje: „Neka vaša svjetlost tako blista pred ljudima da oni, videći vaša dobra djela. slave Oca vašega koji je na nebesima” Matthew 5:16. . Ljudi ili žene koji poznaju istinu, ali čiji život ne odražava njena načela, kriju svoju svetlost. Izvadite svetlost ispod suda, braćo moja, neka se vidi i zna za istine Jevanđelja. Nevidljiva sila delovaće preko vidljivog; natprirodno će sarađivati sa prirodnim; nebesko sa zemaljskim, i nepoznato će se otkriti posredstvom poznatog. Neka se milost Hristova otkrije u učenju da se lik Božji može obnoviti u čoveku. {SRUS 398.3}
Spasiteljevo obećanje: „Jer ko ima, daće mu se” Matthew 13:12, odnosi se i na prihvatanje istine. Onome ko teži i nastoji da shvati njeno učenje daće se da razume još više. Onome ko očevidno već raspolaže duhom istine, Duh će biti darovan u još većoj meri, da bi doprineo njegovom spasenju. Istinsko prikazivanje Hrista pred svetom ne ostvaruje se razmetljivim hvalisanjem, već „sa strahom i drhtanjem”, a ipak u sili Duha. {SRUS 399.1}
Najpoželjnije obrazovanje predstavlja saznanje o tajnama carstva nebeskog. Oni koji služe ovom svetu ne uviđaju veličinu večnih i neprolaznih interesa pripremljenih za one koji svoje srce otvore za svetlost neba; dok će onoga koji krene putem istinske spoznaje i ustraje u istraživanju skrivene mudrosti, nebeski predstavnici poučavati velikim istinama koje će ga verom u Hrista osposobiti da postane pobednik. Zahvaljujući takvom znanju postiže se duhovno savršenstvo, a život postaje svet i sličan životu Hristovom. {SRUS 399.2}
Tako snažan utisak na svoje slušaoce, Hristos nije ostavljao nekim spoljnim gestikulacijama, nego rečju i postupcima svakodnevnog života, — duhom koji je ispoljavao. Uzvišenijim i pAemenitijiM životom koji je vodio izvršavajući delo Božje, On je ljudima pružio primer o superiornosti zaista 399 višeg obrazovanja. Tako se i u životu Njegovih sledbenika, — kad savladaju duh plahovitosti, kad je srce smekšano nežnošću prema drugima i kad je život posvećen delima Hristovim, — vide plodovi višeg obrazovanja. {SRUS 399.3}
Više obrazovanje se ne stiče izučavanjem određenih knjiga koje svetovni učitelji smatraju bitnim, već proučavanjem Reči Božje. Takvo proučavanje navodi nas da budemo poslušni Njegovim zahtevima, i da stalno idemo Hristovim stopama. Nema uzvišenijeg vaspitanja od onog koje se nalazi u poukama Hristovim. Kad se takvo vaspitanje zanemari radi učenja ljudskih, onda je vreme da se narod Božji obrati iznova i da se pravoj pobožnosti uči iz Hristove jednostavnosti. {SRUS 400.1}
Kad se učitblji u našim školama, pod uticajem Božje sile, ponovo obrate, oni će priznati da znanje o Bogu i Hristu Isusu obuhvata polje daleko šire od takozvanog „naprednog” obrazovanja. Ali ako oni ne budu imali širi vidokrug u pogledu toga šta u stvari sačinjava vaspitanje, to će predstavljati veliku prepreku u pripremi misionara pozvanih da stečeno znanje prenose na druge. {SRUS 400.2}
Učitelji, postavite se kao pravi vaspitači, i ulivajte u srca studenata žive tokove spasonosne Hristove ljubavi. Pre no što njihov um preokupirate literarnim radom, najusrdnije ih pozovite da traže Hrista i Njegovu pravdu. Objasnite im do kakve će promene u njihovom životu sigurno doći ako svoje srce predaju Hristu. Usmerite njihovu pažnju čvrsto na Njega. To će zatvoriti vrata suludim težnjama koje se kod mladih prirodno bude, i pripremiti njihov um za prihvatanje božanske istine. {SRUS 400.3}
Opominjani smo mnogo puta da sistem obrazovanja i vaspitanja koji je danas rasprostranjeno prihvaćen u svetu ne može izdržati probu Reči Božje. Predmet vaspitanja treba da interesuje svakog adventistu sedmog dana. Prema poruci koju nam gospod upućuje, adventisti sedmog dana ne treba da se povere mudrosti i instrukcijama učitelja koji ne poznaju istinu za ovo vreme. Obrazovanje i oblikovanje uma ne treba poveravati ljudima koji o važnosti i značaju priprema za večni život nemaju pojma. {SRUS 401.1}
Neki od naših učitelja prosto su omađijani mudrim izrekama nevernički nastrojenih pisaca. U prikazu koji mi je bio dat, videla sam kako neko drži u svojoj ruci jednu od takvih knjiga, preporučujući je našim učiteljima kao knjigu koja u oblasti obrazovanja može predstavljati pravu pomoć. Drugi je, držeći u ruci knjige sasvim drugačijeg karaktera, položir ruku na ovoga koji je preporučivao nevernički nastrojene autore, i rekao: „Preporuka koju ti daješ otvara vrata sotoni i olakšava unošenje njegovih varljivih zaključaka u našu školu Te knjige sadrže ideje od kojih ti treba da odvraćaš svoje studente, a ne da ih preporučuješ. Ljudski um se lako opčinjava studijama koje navode na neverovanje. Takve knjige u umu studenata stvaraju odvratnost prema proučavanju Reči Božje, koja donosi život večni svima onima koji se pridržavaju njenih uputstava. Takve knjige ne treba da nađu pristupa ni u jednoj školi gde su mladi pozvani da se uče od Najvećeg Učitelja”. {SRUS 401.2}
Veoma ozbiljno i svečanim glasom, govornik je nastavio: „Da li u delima tih autora nalazite išta što biste mogli preporučiti kao bitno i neophodno za istinsko više vaspitanje? Zar se usuđujete da njihove misli preporučite studentima koji nemaju pojma o suštini njihovog pravog karaktera? Navika pogrešnog razmišljanja, kad se jednom prihvati, postaje tiranska sila koja um drži tako čvrsto kao čeličnim kandžama. Kad bi mnogi od onih koji takve knjige i primaju i čitaju bili pošteđeni da ih nikada i ne ugledaju, i da umesto njih prihvataju Reči božanskog Učitelja, oni bi bili daleko napredniji u poznavanju božanskih istina Svetog Pisma koje bi ih umudrile na spasenje. Takve knjige su hiljade radoznalih odvele na teren sličan onome na koji je sotona naveo Adama i Evu, — pružile su im saznanje koje im je Bog u svojoj milosti uskratio radi njihovog dobra. Takvim učenjem, studenti se odvraćaju od Reči gospodnje i prihvataju ljudske izmišljotine.”. {SRUS 402.1}
Naloženo mi je da našim studentima kažemo: U svojoj težnji i stremljenju za sticanjem znanja, uspinjite se na nivo viši od ovog koji se traži u ovom svetu; nastavite svoj put pod vodstvom Hristovim. A učiteljima bih rekla: Čuvajte se da u misli i srca mladih ne sejete seme neverovanja. Očistite se od svake prljavštine i tela i duha. Ono što Hristova svojstva ovenčava slavom i uzvišenošću je upravo Njegova svetost.{SRUS 402.2}
Anđeli koji se pred Njim klanjaju u najdubljem strahopoštovanju, jednako kliču: ,,Svet, svet, svet gospod Bog Svedržitelj” (Revelation 4:8). I sam On o sebi kaže da je veličanstven i slavan upravo u svetosti. Izučavajte studiozno Njegov karakter. Posmatrajući tako Hrista, tražeći ga jednako u molitvi i veri, i vi možete postati nalik na Njega. Obrazovni standard u našim školama počeo je da opada čim je Hristos prestao da bude Uzor i učiteljima i studentima. {SRUS 402.3}
Učitelji i profesori moraju shvatiti da se njihov rad ne svodi samo na znanje sadržano u školskim udžbenicima, on mora da obuhvata daleko više od toga. Metodom samodisciplinovanja oni se mogu prevaspitati i svoj karakter uskladiti sa božanskim Uzorom. Sopstveno “ja” se veoma teško predaje; ali kad učitelji budu stekli onu mudrost koja dolazi odozgo oni će shvatiti pravi cilj našeg vaspitnog rada, i izvršiće reforme neophodne da se našim mladima pruži obrazovanje usklađeno sa božanskim planom razvoja. Učitelji izbacite iz svog rečnika sve što nije najpreporučljivije i najbolje. Pred svojim studentima ističite samo ono što je zaista bitno i neophodno. Lekar, propovednik ili učitelj svoje izlaganje nikad ne sme produžavati tako dugo da se glavna misao ili poruka izgube u dugom nabrajanju tvrdnji koje više nisu ni od kakve koristi. Takvim izlaganjem um se preplavi mnoštvom reči koje nije u stanju da zapamti. Javni govori treba da budu kratki i sasvim određeni. Misli i um uvek treba održavati svežim i čistim, pristupačnim za osnovni zakon neba: „JBubi gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom; a bližnjega svojega kao samoga sebe” (Luke 10:27). Kad bi oni koji učestvuju u vaspitavanju i obrazovanju mladih izostavili mnogo toga što su dosad iznosili pred svoje studente, ističući samo značaj onih načela kojima se moraju rukovoditi da bi nasledili večni život, došlo bi zaista do prave reforme. {SRUS 403.1}
HITNA I NEODLOŽNA PRIPREMA ZA RAD
Praksa snabdevanja nekolicine studenata svim pogodnostima za usavršavanje obrazovanja u toliko oblasti da oni zaista nisu u stanju da to sve iskoriste, više je štetna nego korisna, jer jednima pruža tolike prednosti dok druge lišava preimućstava koja su i njima isto tako potrebna. Kad bi bilo daleko manje tih dugogodišnjih priprema; tog isključivog posvećivanja samo studijama. studenti bi imali mnogo više mogućnosti za razvoj duhovnosti i vere u Boga. . .Pokazano mi je da su neki od studenata izgubili svoju duhovnost a u veri oslabili do te mere da ne održavaju stalnu vezu sa Bogom. gotovo sve svoje vreme, oni provode nad knjigama, tako da osim toga malo šta znaju. Međutim, kakvo će im preimućstvo doneti sve te tolike pripreme? Kakva korist od toliko provedenog vremena i toliko uloženih sredstava? Ja vam kažem,. sve će to biti više nego izgubljeno. . . {SRUS 404.1}
Način ulaganja sredstava za obrazovanje naših studenata treba najpažljivije razmotriti. Dok se tolika sredstva ulažu da bi se samo nekolicini omogućilo kompletno školovanje, mnogi čežnjivo očekuju da im se sistematsko sticanje znanja omogući bar u trajanju od nekoliko meseci. Školovanje u trajanju od jedne ili dve godine pokazalo bi se kao veliki blagoslov. Ako se sva sredstva utroše na višegodišnje školovanje nekolicine odabranih pojedinaca, mnogim mladićima i devojkama koji su isto tako zaslužni i vredni neće se moći pomoći nimalo. . . {SRUS 404.2}
Umesto da samo nekolicini odabranih omogućujete kompletno višegodišnje školovanje, proširite delokrug svoje darežljivosti. Odlučite da se sredstva namenjena vaspitavanju i osposobljavanju radnika za delo ne troše samo na jednog, omogućujući mu da stiče više nego što mu je stvarno potrebno, dok se drugi ostavljaju bez igde ičega. Pomozite studentima na početku njihovih studija, jer je svaki početak najteži, ali ne smatrajte svojom dužnošću da ih izdržavate iz godine u godinu. Njihova je dužnost da odlaze na teren i da rade, a vaše je da svoju darežljivost proširite i na druge kojima je pomoć takođe potrebna. . . {SRUS 405.1}
Preveliko odavanje studijama. čak i u korisnim naučnim disciplinama, stvara nenormalne ambicije koje se, poput preteranog apetita za jelom. sve više uvećavaju. To stvara želju za nagomilavanjem i onih znanja koja nisu neophodna u delu gospodnjem. Stremljenje za sticanjem znanja koje je samo sebi cilj odvraća um od potpune odanosti Bogu, i predstavlja prepreku na putu praktične pobožnosti. . . I Hristos je svojim slušaocima davao samo takve pouke i uputstva koja su mogli korisno upotrebiti. . . Učenici su često bili veoma ljubopitljivi i radoznali, ali umesto da zadovoljava želje za saznanjima koja nisu bila neophodna za valjano izvršavanje poverenog im zadatka, On je njihove misli usmerio na nešto drugo. Davao im je toliko neophodne pouke o praktičnoj pobožnosti. . . {SRUS 405.2}
Preterivanje u učenju predstavlja svojevrsno opijanje, i oni koji se odaju takvoj navici zalaze s pravog puta i, posrćući kao pijani, padaju u mraku. gospod želi da studenti posežu samo za onim što će biti na slavu i hvalu Njemu. Svoje fizičke i umne snage oni ne treba da iscrpljuju u nastojanju da steknu sva moguća naučna saznanja, nego da svoju krepost i svežinu očuvaju, kako bi se što uspešnije mogli posvetiti pomaganju izgubljenima da pronađu pravi put, — zadatku koji im je sam gospod namenio. Radeći svoj posao, doprinoseći delu, nastojeći da sve što činimo bude na slavu Bogu i dobro bližnjega, mi izvršavamo nalog neba. . . {SRUS 405.3}
U izboru radnika za svoje delo gospod ne gleda na preimućstva koja su oni uživali niti na visinu obrazovanja koje su stekli. Vrednost ljudskog oruđa ceni se prema spremnosti srca da upozna Boga i stekne pravu predstavu o Njemu. Najbolje i najskupocenije što se u životu uopšte može steći, stiče se poznanjem Boga. „A ovo je život vječni da poznaju Tebe jedinoga istinitog Boga, i Onoga koga si Ti poslao, Isusa Hrista” (John 17:3). To znanje predstavlja tajni izvor svake sile i pomoći. . . {SRUS 406.1}
Mojsijevo obrazovanje
Obrazovanje koje je Mojsije, kao carev unuk i prestolonaslednik, primio u Egiptu bilo je veoma opsežno. Nisu propustili ništa da bi ga učinili mudrim u svemu što je po njihovom shvatanju predstavljalo mudrost. Ali najviše obrazovanje koje je Mojsija pripremilo za njegovo životno delo bilo je ono što je naučio kao pastir. Dok je svoja stada kroz divljinu planinskih goleti vodio do zelenih pašnjaka u dolinama, Bog, kao Tvorac prirode, učio ga je najvećoj mudrosti. U školi prirode, vaspitavan od samog Hrista, naučio se smernosti, krotosti, veri i čvrstom pouzdanju, — svemu što je njegovu dušu sve čvršće povezivalo s Bogom. U planinskoj usamljenosti naučio se onome što mu sva znanja stečena na carskom dvoru nisu mogla dati, a to su: jednostavna, nepokolebljiva vera i stalno pouzdanje u gospoda: {SRUS 406.2}
Mojsije je mislio da se obrazovanjem stečenim na egipatskom dvoru u potpunosti osposobio da izvede Izrailjce iz ropstva. Nije li on bio upućen u sve što je bilo neophodno jednom vojskovođi? Nije li mu bila pružena mogućnost da završi najviše škole u toj zemlji? On se zaista osećao sposobnim da oslobodi svoj narod. Prihvatio se svog zadatka pokušavajući da otklanjanjem postojećih nepravdi zadobije njihovo poverenje. Ubio je Egipćanina koji je zlostaEOćao jednog Izrailjca. U tome je ispoljio duh onoga koji je krvnik i ubica od samog početka, i pokazao se nepodobnim da predstavlja Boga koji je oličenje milosti, ljubavi i dobrote. {SRUS 407.1}
U svom prvom pokušaju, Mojsije je učinio žalosnu grešku; i slično mnogim drugima odmah izgubio poverenje u Boga i, pobegavši od faraonovog gnjeva, okrenuo se od zadatka koji mu je bio namenjen. Došao je do zaključka da mu, zbog velikog greha što je oduzeo život Egipćaninu, Bog neće dopustiti da ima bilo kakvog učešća u oslobađanju Izrailjaca iz njihovog teškog i svirepog ropstva. Ali gospod je dozvolio da se događaji odvijaju tako da bi Mojsija naučio plemenitosti, dobroti, strpljenju i dugom podnošenju, — vrlinama toliko neophodnim svakom radniku za Učitelja da bi bio uspešan u svom zadatku. . . {SRUS 407.2}
Mojsije je na dvoru navikao da mu zbog njegovih izuzetnih sposobnosti laskaju i da ga uzdižu i slave; sada je imao da uči sasvim drugačiju školu. Kao pastir, Mojsije je naučio da se brine za slabe, da neguje bolesne, da strpljivo traži izgubljene i zalutale, da snosi nepokorne, da brižno i sa ljubavlju zadovoljava želje mladih kao i potrebe starih i iznemoglih. Na ovakvom zadatku Mojsije se sve više približavao Velikom Pastiru. Postao je prisno povezan sa Svecem Izrailjevim. Verom se čvrsto držao Boga. Održavao je sa Njim neprekidnu vezu u molitvi. Za mudrost u duhovnom rasuđivanju obraćao se Svevišnjemu, da bi kao veran pastir savesno obavljao svoju dužnost. Životno se toliko povezao s nebom da je Bog razgovarao s njim „licem k licu, kao što govori čovjek s prijateljem svojim” Exodus 33:11. {SRUS 407.3}
Posle ovakvog vaspitanja, Mojsije je bio spreman da se odazove Božjem pozivu — da svoj pastirski štap zameni palicom autoriteta i sile, da ostavi svoje torove i stada i preuzme vođstvo nad jednim idolopokloničkim i pobunjeničkim narodom. Ali on se još uvek osećao potpuno zavisnim od nevidljivog Vođe. Kao što je štap bio samo oruđe u njegovoj ruci, tako je on bio spreman da bude oruđe u ruci Hristovoj. Bilo mu je namenjeno da bude pastir Božjem narodu; i zahvaljujući njegovoj čvrstini u veri i stalnom oslanjanju na gospoda, sinovi Izrailjevi su primili mnoge blagoslove. . . {SRUS 408.1}
Bezuslovna i nepokolebljiva vera u Boga učinila je Mojsija takvim kakav je bio. Sve što mu je gospoD»zapovedio i zatražio od njega on je verno i savesno izvršio. Sve što je Mojsije naučio od mudrih ljudi nije ga moglo učiniti posrednikom preko koga bi gospod mogao da radi, sve dok nije izgubio samopouzdanje, shvatio sopstvenu bespomoćnost i potpuno se oslonio na Boga; sve dok nije postao spreman da se pokori Božjim zapovestima bez obzira da li se to njegovom ljudskom rezonu činilo pravilnim ili ne. . . {SRUS 408.2}
Ono što je Mojsija osposobilo da trijumfuje nad svojim neprijateljima nije bilo znanje stečeno u egipatskim školama, nego čvrsta i neustrašiva vera, vera koja se ne gubi, ni pod najtežim okolnostima. Na Božju zapovest, Mojsije je išao napred iako je izgledalo da nema gde da stavi stopalo svoje noge. Više od milion ljudi zavisilo je od njega, i on ih je iz dana u dan strpljivo vodio, korak po korak. Bog je dopustio to usamljeno lutanje po pustinji kako bi se pripadnici Njegovog naroda iz ličnog iskustva naučili da trpe nevolje i tegobe i da olakšanje i oslobođenje očekuju samo od Boga. Tako im se pružila prilika da upoznaju Boga, da se oslone na Njega i da Mu služe živom verom. {SRUS 408.3}
Bog ne zavisi od ljudi savršenog obrazovanja. Njegovo delo ne može čekati dok Njegove sluge prolaze kroz tako dugu, podrobno razrađenu pripremu kakva se planira u nekima od naših škola. On očekuje ljude koji će mogućnost da sarađuju s Njim smatrati naročitom privilegijom, — ljude koji će Mu ukazati čast bezuslovnim pokoravanjem Njegovim zahtevima, bez obzira na prethodno stečeno teorijsko znanje. Nema granica korisnosti za one koji dozvole da Sveti Duh deluje na njihovo srce, i koji žive životom potpune posvećenosti Bogu, podnoseći bez gunđanja i bez klonulosti neophodnu disciplinu koju Bog dopušta. Ako pri ukorima ne ostanu malodušni, tvrdoglavi i uporni, gospod će i mlade i starije poučavati iz dana u dan, iz časa u čas. On jedva čeka da svoje spasenje otkrije sinovima ljudskim; i kad Njegov izabrani narOd ukloni postojeće prepreke, On će vodu spasenja posredstvom ljudskih kanala izliti u svom njenom izobilju. {SRUS 409.1}
Mnogi koji teže da se za uzvišeno delo Božje osposobe usavršavanjem obrazovanja samo u ljudskim školama, osvedočiće se da su propustili mnogo važnije pouke. Zanemarivanjem da se potčine dejstvu Svetog Duha, ne živeći u poslušnosti svim zahtevima Božjim, njihova duhovna efikasnost je oslabljena, oni su izgubili sposobnost da uspešno rade za gospoda. Odsustvujući iz Hristove škole, oni zaboravljaju i sam prizvuk Učiteljevog glasa, i On ne može da usmerava njihove korake. {SRUS 410.1}
Ljudi mogu steći sva znanja koja predaju ovozemaljski učitelji, ali Bog zahteva da teže još većoj mudrosti. Slično Mojsiju, oni se moraju naučiti krotosti i smernosti srca i odbaciti samopouzdanje. I sam naš Spasitelj, kad je bio kušan u ljudskom telu, priznao je da sam od sebe ne može činiti ništa. I mi takođe moramo naučiti da čovek sam po sebi nema snage. Čovek postaje delotvoran samo kad postane sudeonik u božanskoj prirodi. {SRUS 410.2}
Čim otvori knjigu, studeit treba da prizna Boga kao Onoga koji daje pravu mudrost. Na svakom koraku, on treba da traži božanski savet. Ne stvarajte nikakav sporazum na koji Bog ne bi pristao, niti bilo kakvo udruživanje koje On ne bi mogao odobriti. Onaj koji predstavlja izvor svake mudrosti treba da bude priznat kao vođa od početka do kraja. Tako će znanje stečeno iz knjiga biti omeđeno živom verom u beskonačnog Boga. Student ne sme dozvoliti sebi da se za duži period vremena posveti samo nekom posebnom načinu studija, nego treba da u učenju bude vođen od Svetog Duha. . . {SRUS 410.3}
Nikad ne treba dozvoliti takav način studija koji će kod studenata oslabiti veru u pogledu istine i gospodnje sile, ili umanjiti njihovo poštovanje prema životu svetosti i pobožnosti. Želim upozoriti studente da ne preduzmu nijedan korak u tom pravcu, čak ni po savetu i preporuci svojih nastavnika ili ljudi od autoriteta, ako prethodno nisu lično potražili Boga, otvorivši svoje srce uticaju Svetog Duha i primivši Njegov savet u vezi sa načinom svojih studija. Neka nestane svake nesvete ambicije. Odbacimo svaku sebičnu želju da ističemo sebe. Neka svaka sugestija koja dolazi od ljudskog oruđa bude primljena od Boga i podstiče poverenje u vođstvo Njegovog Duha. . . {SRUS 411.1}
Ne poveravajte se staranju i zaštiti ljudi, nego recite: ,,gospod je pomoćnik moj; Njegove savete tražim i Njegovu volju hoću da tvorim”. Sva preimućstva koja možete imati i najviše obrazovanje koje možete steći, neće za vas predstavljati blagoslov niti će vas osposobiti da postanete kanali svetlosti, ako ne sarađujete sa božanskim Duhom. Primiti kvalifikacije ili spo
